Jump to content

Васкршњи преображај - Истинита прича о покајаном убици

Оцени ову тему


Препоручена порука

MAНАСТИР



Хвалим те, Господе, од свега срца.
Улазите на врата његова са славом

(Пс. 111, ; 100, 4)


Тома Рисков је заиста од свег срца хвалио Господа, што се више приближавао дрвевном манастиру, то је његова душа била све радоснија.
Пут је био дуг и напоран. Тома се дванаест сати без предаха пробијао кроз густе шуме Урала. Пред сам залазак сунца зачуо је клепало којим су монаси позивали на молитву. Убрзао је кораке и ускоро се нашао пред манастирском капијом.
Кад је Тома рисков угледао виског, мршавог монаха од око шездесет година, чинило му се да види неког најрођенијег. Монах полагано оствори тешку манастриску капију и с осмехом му пожеле добродошлицу: ‘’Благослововите Господа’’. С љубављу и свештеним трепетом Тома му целива руку и замоли га да о његовом доласку обавести игумана, архимандрита Тихона, угледног клирика познатог по великој учености и подвижничком животу, као и по изванердној јеванђелском раду у Јапану.
У том тренутку игуман је служио Вечерње и Тома је на прстима ушао у манстирску цркву. Греске осветљене пригушеном светолошћу и мирисни облаци тамјана пробудише у њему најлепша и најдубља осећања и он и нехотице паде на колена и приклони главу од земље. У току је било читање катизме. У Томино срце се дубоко урезаше богонадахнуте речи: Бог нам је уточиште и сила, помоћник, који се у невољама брзо налази (Пс. 46, 1).’’
Из лепих тамноплавих очију чудесног покајника потекла је суза. Срцем и душом прилепљен за Господа Тома није ни осетио кад је завршена вечерња служба. Монаси су, њих четрдесе осам, прилазили икони, целивали је и након игумановог благослова у савршеном реду напуштали цркву. Па иако су ишли погнутих глава ипак су многи од њих у пролазу погледали овог необичног посетиоца.
И не примећујући шта се око њега збива, Тома Рисков је и даље клечао и плакао. Игуман Тихон уђе у олтар и након неког времена поново изађе. С пажњом је погледао необичног госта и полагано му пришао. Прекинувши дубоку тишину, која је владала у црви, игуман благо, али веома одлучно рече: ‘’Устани, чедо моје. Да чујем шта имаш да кажеш.’’
Тишина је и даље владала. У једном тренутку Тома полгано подиже главу и заустави свој поглед на крсту који је висио око игуманових врата. А онда је, поут уплашеног детета, тихо промуцао: ‘’Христос воскресе, оче!’’
Игумани га с љубављу погледа па отпоздрави: ‘’Воисту воскресе, чедо моје!’’ А онда отац Тихон пружи руку и благо подиже Тому Рискова. Попут каквог детета га је повео на десно страну припрате где се налазила исповеданоница. Ставио је епитрахиљ, док је Тома клечао са крстолико сложеним рукама на грудима. Почео је да исповеда своје грехе без устезања и не чекајући да чује шта ће рећи игуман. Није покушао да се правда за оно што је учинио нити да ишта нашироко објашњава и изналази олакшавајуће околности. Једино што је нагласио је било да није починио злочин због којег је био осуђен кад му је било само двадесет четири године. Просто је осећао  да треба да каже да је неправедно био у затвору.
Дуго је Тома Рисков клечао и сузно молио Госпoда да му опрости његове страшне грехе. Тишну су нарушавали само његови јецаји. Игуман му је још једном поновио да је у исповданици с њима и Сам Господ Христос. А онда је почео да му говори о томе колико Господ силно жели да се сви грешници врате на пут спасња. Но кад му је рекао да ће нашег Спаса ожалостити уколико се врати старом начину живота. Тома се, попут незлобивог детета, баци у игуманово наручје и кроз сузе поче: ‘’Не дао бог, часни оче! До краја свог живота живећу само за нашег вољеног Христа!’’. Тако дубоко и искрено покајање и чврста одлука да ходи путем заповести Господњих дубоко је дирнула и обрадовала оцаТихона па је ставио епитрахиљ на Томину главу и почео да моли Господа да му опрости све грехе и да га присаједнини. Својој светој и апостолској Цркви. Речи разрешене молитве дубоко су потресле Тому Рискова. А како и не би кад их тако дуго није чуо.
У том за душу дирљивом тренутку чинило се као да хорови анђела невидљиво присуствују у исповедаоници и богонадахнуто поју: Тражите господа, док се може наћи; призивајте га, докле близу. Нека безбожник остави свој пут и неправедник мисли своје; и нека се врати ка Господу, и смиловаћу се на њ, и к Богу нашему, јер прашта много. (Иса. 55, 6-7)
Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 40
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Тома Рисков је напокон поново нашао Господа у срцу своме. На његовом блиставом лицу једва да су били видљиви трагови умора. Но игуман је ипак благословио да га одведу у гостопримницу да се бар мало одмори.

Послушан Господу и свештенослужитељу, Тома је одмах кренуо за монахом који га је одвео до гостопимнице и који му је показао његову собу. Није осећао ни глад, ни жеђ, ни умор. Легао је и истог трена, попут новорођенчета, заспао. Годинама није тако слатки сном спавао. Пробудио се тек у свитање кад је зачуо клепало с којим је један монах застајао поред сваке монашке келије и собе сваког од гостију с намером да их пробуди како не би закаснили на службу Божију.

Ех, Господе, како се душа зарадовала светој Литургији. Године патње, бола и страшног духовног растројства одвојиле су га од онога што му је било најсветије. Док је погнуте главе стајао у цркви, питао се како је могао толико дуго да издржи без Светог Причешћа.

А онда је отац Тихон изашао са Светом Чашом и позвао присутне да са страхом Божијим, вером и љубвљу приступите! На овај  позив Тома Рисков се одазвао с истинским страхом Божјим и љубављу и причестио се Пречистим Тајнама Христовим! За време причешћа чудесна причица је сасвим неочекивано улетала у цркву, села на леви налоњ и мелодично зацвркутала. Чинило се као а је желела да се придружи монасима на певници. Који једе моје тијело и пије моју крв у неми пребива и ја у њему (Јн. 6, 56).  Окусите и видите како је добар Господ. Алилуја(Пс. 34, 8).

Пошто је окусио и поново видео како је добар Господ, Тома просто није могао да се одвоји од светиње. Видећи у каквом се стању налази, игуман му благослови да остане у манастиру колико год жели. Био је то уистину јединствен благослов оца Тихона.

Тома је осетио силну жељу да научи да што правилније чита из богослужбених књига. И за то је добио благослов. И почео је да учи уз оца Филарета Нечајева.

Отац филарет је био бивши официр царске гарде, иначе веома образован човек. Имао је сјајну каријеру и дивну супругу. Но само двадесет дана након венчања она је отишла Господу а да ни један доктор није зано о каквој је то тајанственој болести реч. Среце младог Нечајева било је дубоко рањено. Знао је да такву рану може исцелити само свелекар па је одлучио да све напусти и оде у манастир.

Према Томи је отац Филарет показао искрену братску љубав. Истински је заволео свог брата у Христу, дивног покајника, и озбиљно му предложио да остане с њима у манастиру.

Није само отац Филарет поредлагао Томи да заувек остане с њима. Било је очито да су га монаси за то кратко време искрено заволели и да су пожелели да заједно с њим узносе молитве Богу. Но Тома им сезахвалио и остао при својој одлуци да крене у непознатом правцу.

Након свете Литургије и трпезе љубави, Тома рисков је крену на пут. Игуман и сви монаси су га ипратили све до иза капије и ту се с њим опростили. Пратили су га погледом све док није нестао из видика. Отац Тихон је за све то време скоро шапатом говорио: ‘’Ех, какав покајник! Он је истински подвижник и светитељ нашег доба! Каква част за наш манастир што је таква блажена душа боравила у њему!’’

Link to comment
Подели на овим сајтовима

СВЕТОСТ



Благо ономе, којему је опроштена кривица.
Благо човјеку који се узда у Господа. Благо човјеку
који умре у мудрости.
Благо ономе кога избираш и примаш, да живи
У двору твом! Алилуја

(Пс. 32,112, 1; Сирах 14, 20; Пс. 65, 4)




Од одласка Томе Рискова из манастира прошло је тридесет година. Што је време даље одмицало, то је сећање на овог енобчног покајника бивало све блеђе. Тако је на крају и потпоно пао у заборав. Само  би с времна на време неко од уралскихстараца окупљеној младежи причао о чуду васкршњег преображаја једног страшног убице.
А онада је једн године уралске планине прекрио дубоки снег. Фебруар је био толико хладан да су се и птице у лету смрзавале. Но то није спречило  врсне ловце да из Санкт Петербурга дођу у лов на вепрове. Међу бројним племићима беше и принц Мстислав Канев, некад први човек древног Кијева. Овај шездестпетогодишњак, с огромним војним искуством, истински је уживао у лову. Био је један од најбољих ловаца међу тадашњим племићима.
Тишину уралиских планина запарали су пуцњи. У потери за дивљим вепровима ловци су стигли све до самог срца планине. Но принц Мстислав се издвојио и потпуно сам кренуо за једним дивљим вепром. Рекло би се случајно, но случајности не бива.
Искусни генерал се све вишеи више удаљавао од осталих ловаца. У једном тренутку, и да ни сам није знао како, нашао се пред трошном колибицом, скривеном у најгушћој шуми. На њеним вратима појавио се потпоно сед старац. Био је изразито висок и сав испијен. Принцу Мстиславу је одмах било јасно да је то неки подвижник. Радозналост га је натерела да с сакрије иза једног бора и да почне помно да посматра тог необичног отшелника.
Старац је клекуо и уздигао руке. Молитву је започео трократним: ‘’Христос воскресе!’’ Тако сед подсећао је на Мојсеја који у име свог народа моли Свевишњега: Поврати се од гњева својега, и пожали народ свој ода зла (2. Мој 32, 12). ‘’Господе, Господе мој, отвори ми врата небеска!’’
А онда се принц Мстислав сав најежио. Пплавила су га најдубља и најлепша осећања љубави и бола јер је у старцу препознао Тому Рискова, свог старог друга из војске! Није могао да верује да га је пронашао након толико деценија. Но времена за сећање није било! Принц је дотрчао до старца, клекнуо на јејдно колено и узео га у наручје. Јдва је стигао да га прихвати пре но што се његово уморно тело сруши и попу посеченог чемпреса падне на снег.
Преко старчевог лица прелете једва приметан смешак. Полагано диже своје лепе тамноплаве очи и с љубаву погледа принца: ‘’Дакле, Ваше височанство, препознали сте ме, мене непотребног слугу Господњег? Но радост због сусрета нестаде истог трена и Тома с болом настави: ‘’Ех, колико сам само суза пролио од оне ноћи кад ми је један дечак подарио црвено васкршње јаје. Тај анђелак ми је на тако једноставан начин показао пут повратка Богу! Кад бисте само знали колико сам се све овде године кајао и сузно молио Господа да ми опрости моје страшне грехе! Тада сам ајсно спознао шта је Господ учинио за нас грешнике. Нас ради се Он оваплотио, на Крсту пострадао и васксао. Олазим, принче мој! Страшно је моје бреме! Одлазим и питам се да ли ће ми наш добри Господ Исус Христос опростити сва моја сагрешења?!’’ А онда се старац лагано осенио крсним знамењем, подигао поглед ка небу и поновио: ‘’Господе, Господе мој, отвори ми врата небеска!’’
Link to comment
Подели на овим сајтовима

И Господ је услишио молитву свога чеда Томе Рискова. Старчева глава је клонула у принчево наручје док је некаква неземна светолост купала његово лице. Принц је јасно видео ореол око његове главе. Па иако навикнут на битке и губитке, принц је ипак био потпоно савладан њему до тада неппознатим осећањима. Страхопоштовање пред овом тајном Божјијом учинило је да за тренутак ниј езнао шта му је чинити. Но убрзо се прибрао, положио старца ту испред колибице, прекстио му руке на грудима и нежно затворио његове топле очи, које су још увек са жудњом глдеале ка небу. Принц се дубоко наклонио и остао да немо стоји баш као да је на бдењу у цркви.

Сиво зимско небо полагано је почело да се мења. Црни облаци су изненада нестали и небо је почело са добија некакву чудесну златну боју. Принцу се чинило као да је почела да пада златна киша!

Принц Мстислав је полагано подигао свој поглед ка небу и остао поражен чудесним призором. Безбројна војкс асветлосних анђела спустила се пред старчеву колибицу а сав простор унаоколо испунио се мирисом тамјана, баш као да се миомирисни кад уздизао из хиљеде кадионица! Било је очито да се молитва старчева попут тог када винула до престола Свевишњега па је постало Свеоје свете анђеле да изврше несвакидашње опело.

Принцу Мистиславу се чило да ће ослепети од те неземне светолости. Са срахом је све то посматрао па је и несвесно начинио неколико корака уназад како не би ометао то небеско богослужење на земљи. А онда је сасвим јасно чуо једног анђела како поје: Благо ономе кога избираш и примаш (Пс.65,4). Исто тако умилно други анђео је наставио: Скупа је пред Господом смрт светаца његовијех (Пс. 116,15). Главе с побожношћу приклоњене трећи анђео је појао: Мало намучени, велико ће добро задобити, пошто их Бог испороба и нађе их достојне себе самога; као злато у огњеној пећи испороба их, и као свеплодну жртву прими их (Прем. 3, 5-6).

Време је пролазило, а принц Мстислав је и даље немо стајао пред тајном Божијом, чији је сведок био.

Дан је већ био на измаку па су се сви ловци окупили на договореном месту. Само се принц Мстислав није појавио. Неко време су га чекали, а онда су се озбиљно забринули и кренули да га траже. И нашли су га! Но принц није чуо ни шкрипање снега под њиховим ногама, нити њихово дозивање. Чинило се као да је срцем и душом био далеко од старчеве колибице. Кад су га видели тако занесеног, снажно су га продрмали. Један од њему најближих људи са страхом га упита: ‘’Ваше височанство, да ли је све у реду? Зашто сте тако бледи?’’

Принц је полагано долази к себи. Снажно је протресао главом, а његовим пријатељима се чинило као да је покушавао да се пробуди из некаквог дубоког сна или, па, да се врарти однекуда. Крајње озбиљан и са дубоким страхопоштовањем показа им на упокојеног старца и с љубављу рече: ‘’Пријатељи моји, падните на колена!Клекните пред светитељем нешег доба, бившим злочинцем који је доживео потпуни преображај кад му је један дечак дао васкршње јаје. Било је то његово поновно рођење. И ево садага је Сам Бог прославио и удостојило га небеског опела. Господ је на ове наше планине послао своје свете анђеле да приме његову покајану душу и узнесу је у царство љубави Његове.’’

Ове речи принца Мстислава дубоко су потресле све присутне. Поскидали су капе, прекрстили су се, побожно целивали миомирисне мошти и пали на колена клањајући се Господу и Његовом светитељу Томи Рискову, подвижнику који је годинама плакао и моио милост Божију.

А Господ је наставио да чудотвори! У једном тренутку целом околином се разлио такав неземни миомирис да су се присутни осећали више на небу но на земљи.истовремено је на хиљаде чудесно лепих птица слетело на оближње дрвеће. Присутни су били уверени да су их чули како певају велику истину наше вере: ‘’И од највећег греха, већи су љубав и милосрђе нашег доброг Бога према свим покајницима.’’

Крај

и Богу нашем слава

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Hvala ti brate Naum na tvom trudu. Da li je to bilo s namerom da danas zavrsis pricu ili se slucajno pogodilo sa praznikom nase Bogomajke... bleh

Iskopirala sam celu pricu pa cu sad fino odstampati da je imam....predivna je....i kad neko kaze da On samo kaznjava...a gle kako prasta.    0110_hahaha 0110_hahaha 319.gif

Svako dobro nek te prati. 0202_238

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Хвала Богу ПД. када сам почео да је куцам нијем ми ни пало напамет да ћу је завршити до данашњег празника.

Дакле намере није било уосталом ПД. ја сам ти лош у куцању па искрено да ти кажем,

мислио сам да ће ово да се одужи....али неки су били много нестрпљиви па сам због њих  0202_238

морао све да убрзам  bleh али опет као што на крају приче пише : Слава Богу!

0110_hahaha

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Bas si nas zainteresovao...znam barem Lazaricu osim mene...pa te mi malo pozurivale  bleh, ali je bilo poucno uciti se strpljenju i ne imati sve servirano odjednom nego deo po deo kao neke serije kad zavrse epizodu bas kad je najinteresantnije i ti ocekujes sledecu misleci sta ce da bude.... 0110_hahaha  0202_238

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 7 months later...

70A.gifЕ,људи,моји,малочас прочитах ову причу (на Гуглу пише да је то ЖИТИЈЕ СВ. ТОМЕ РИСКОВА),и још не могу да дођем к себи,нити да стигнем да осушим образе, од неке милине,топлине и нежности у души. :)

0202_238 70A.gif  starece

starece

:)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 4 years later...

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

×
×
  • Креирај ново...