Jump to content
Тавита

Да ли сте знали? (разне занимљивости)

Rate this topic

Recommended Posts

Deset najvažnijih otkrića u svetskog arheologiji u 2015.
  • Dvomesečni časopis „Arkeolodži“, koji objavljuje Američki arheološki institut u broju za  januar/februar 2016. najveći prostor posvetio je najvažnijim otkrićima u toj oblasti tokom 2015 u celom svetu. Prema rečima glavnog urednika, Klaudije Valentino, ove godine je žiri sastavljen od stručnjaka redakcije odabrao kao 10 najvažnijih otkrića nalaze, koji pripadaju najrazličijim kulturama širom sveta i sežu u najdalju prošlost čovečanstva.

Nekoliko otkrića donela su nove podatke o robovlasničkim uređenjima i o poreklu umetnosti, a omogućena su zahvaljujući novim tehnologijama i naučnim metodima.

Prvo otkriće na ovoj listi su ostaci nove vrste hominida do sada nepoznate u nauci koja je pronađena u sistemu pećina u blizini Johanesburga u Južnoj Africi.

Amateri speleolozi su obavestili paleoantropolaga Lija Bergera da su otkrili pećinu sa većom količinom kostiju preistorijskih ljudi, a kada je Berger pokušao da uđe u pećinu i istraži njen sadržaj, shvatio je da neće moći da se provuče kroz veoma uzan i nizak otvor.

Putem Fejsbuka je uputio poziv svojim kolegama koji su izuzetno sitni i niskog rasta da mu se jave i tako je odabrao ekipu od šest naučnika koji su bila sitni i nisu bili klaustrofobični.

Marina Eliot arheolog sa kanadskog univereziteta Sajmon Frejzer, bila je prva koja je ušla u pećinu i zadivila se kada je videla o kakvoj se količini ljudskih ostataka radi, a Berger je utvrdio da je to do sada nepoznata vrsta koju je nazvao „Homo naledi“ (naledi znači „zvezda“ u loklanom narečju, a tako zovu i ovu pećinu).

majmun-300x169.jpg

YouTube/PrintScreen

Nova vrsta je „karika koja je nedostajala“ između majmunolike „Lusi“, kako je nazvana pramajka australopitekusa nađena u Etiopiji i ranih hominida „Homo habilis“. „Homo naledi“ nije još definitivno datiran, ali se pretpostavlja da su njegovi ostaci stari oko 2,5 miliona godina.

Na drugo mesto po značaju odabran je pronalazak kamenog oruđa u Keniji koje je tako oblikovano da je verovatno služilo za odbranu, a datirano je u vreme koje je prethodilo pojavi „Homo habilisa“ za čitavih 700.000 godina.

U blizini tih kamenica, koje su bile tako oblikovane da su pogodne za bacanje na protivnika, nađeni su ostaci Kenijatropusa Platiopisa nekog od prethodnika „Homo habilisa“, za koga se mislilo da još nije znao da izrađuje kamene predmete.

Treće po značaju je otkriće do koga se došlo u Indoneziji u pećinama, u kojima su nađeni tragovi slika, čija starost je određena na oko 30.000 godina koliko su i najstarije pećinske slike nađene u Evropi. To je pokrenulo pitanje da li su prvi slikari živeli u Africi, a onda su se jedni preselili u Evropu, a drugi stigli do krajnjeg istoka Azije.

Jedno otkriće u Danskoj iz 1921. godine sada je dobilo novi značaj i visoko četvrto mesto. U pitanju je grob mlade žene koji je datiran u 1370. godinu pre nove ere i verovalo se da je pripadala lokalnom stanovništvu pa su je nazvali  „Nevesta iz Egtvedea“. Novo testiranje njenog DNK pokazalo je da je ova dama iz bronzanog doba bila poreklom iz Švarcvalda, koji je oko 700 kilometara udaljen od mesta gde je sahranjena.

Pošto su u grobu nađeni i ostaci novorođenčeta pretpostavlja se da je umrla na porođaju, a to bi značilo da su se brakovi sklapali i između mladenaca koji su živeli na na velikim udaljenostima. Veruje se da je ona bila poslata iz južne Nemačke da se udala za jednog od poglavica Jitlanda.

Otkriće do koga su došli francuski arheolozi u mestu Lavo dospelo je na peto mesto. Oni su sasvim slučajno nabasali na jedno od najvažnijih nalazišta iz Gvozdenog doba u ovom veku. Ispod humke čiji je prečnik bio oko 40 metara stručnjaci Francuskog instituta za prevetivnu arheologiju otkrili su grobnicu keltskog princa iz V veka pre nove ere. Nisu odmah odredili pol shranjene ličnosti, jer su pored skeleta našli i neke ukrase koji su mogli da pripadaju i ženi, međutim, analiza kostiju je potvrdila da se radi o muškarcu.

Keltski princ je bio sahranjen sa puno dragocenih predmeta, uključujući posude uvezene iz zemalja na obali Mediterana, zlatan nakit i ostatke kočije. Posebno je lepo izrađen bronzani sud za vino ukrašen skulpturama  životinjskih glava i mitoloških bića. Uz pokojnika je nađen i bokal za vino od keramike oslikan crnim figurama, što je potvrdilo da je između Kelta na severu Francuske postojala veoma živa trgovina sa Grcima i Etrurcima.

Sadržaj groba, ocenili su arheolozi, potvrđuje da se radilo o pokojniku koji je igrao važnu ulogu u političkom životu tog regiona. Posude za vino samo su još jedna potvrda koliko je taj napitak bio cenjen među Keltima i donosen je sa obala Sredozemlja.

U svim autohtonim kulturama Severne Amerike životinje igraju važnu ulogu u njihovim verovanjima i ritualima, pa i kod pripadnika Hopvel kulture koja se razvijala na severozapadu u periodu od 200 godine pre nove ere do 500 godine.

Nedavno su u jednoj od kutija u depou lokalnog muzeja države Ilinois na kojoj je pisalo „štene“ nađeni zubi, ne psa, već mačke. Pošto je to prvi slučaj da je mačka dobila svoj grob, ovo otkriće je dobilo šesto mesto po značaju. U pitanju je bio skelet veoma mladog mačka koji je, po svemu sudeći, uginuo prirodnom smrću, a čiji vlasnicu su se dovoljno vezali za njega da su ga sahranili u grobici jednog od njihovih saplemenika.

Pripadnici Hopvel kulture su nekoliko stotina godina pre ovog slučaja već pripitomili pse i nije retka pojava da su ih sahranjivali uz njihove gospodare.

Najstariji perec na svetu nađen je na lokalitetu koji je prevetivno istraživan u nemačkom gradu Regensburgu gde je trebalo da se gradi Muzej bavarske istorije.

Na tom lokalitetu nađeni su tragovi prisustva Rimljana, ali najveće iznenađenje bilo je otkriće skamenjenih ostataka dve prepečene perece u septičkoj jami iz 18. veka. Lokalni arheolozi nisu do sada nalazili pečenu hranu, a pogotovo ne u septičkim jamama, jer su sve što nije bilo pojedeno vlasnici davali domaćim životinjama. Ostaci pereca su identični savremenim i dobili su sedmo mesto na ovoj listi otkrića.

Zahvaljujući novim metodima ispitivanja genetskog materijala, istraživači su utvrdili poreklo trojice robova sahranjenih na karipskom ostrvu Sveti Martin. Ovo je ocenjeno kao dovoljno važno otkirće da dobije osmo mesto.

Skeleti dva muškarca i jedne žene nađeni su pre pet godina i stručnjaci su odmah registrovali da su im zubi bili ostrugani, što se praktikuje među mnogim plemenima u Africi. Ispitujući njihov DNK, utvrđeno je da jedan rob pripada plemenu Bantu iz Kameruna, dok je drugo dvoje iz Nigerije i Gane. Ovim novim metodom moći će da se utvrdi poreklo crnih robova dovođenih u područje Kariba i Severne Amerike.

U Srednjoj Americi se često mogu naći u predkolumbijskim grobovima ostaci živinog praha čiji je pigment crven (cinober),  ali u tečnom obliku je izuzetno redak.

Utoliko je meksički arheolog Serhio Gomez bio više iznenađen kada je u podzemnim prostorijama ispod piramide posvećene pernatoj zmiji iz trećeg veka našao tečnu živu. Ona je predstavljala reku koja teče u zagrobnom svetu gde borave pokojnici.

Gomez je pre 12 godina otkrio ulaz u podzemne prostorije ovoga hrama i u pet prostorija našao je hiljade artefakata najviše votivnih darova kao što su figurine od žada i nakit od morskih školji.

Živa je ostala u tečnom stanju zahvaljujući velikoj koncentraciji vlage i odsustvu kiseonika.

Na poslednjem mestu ovog pregleda najvažnijih otkrića u 2015. godini su istraživanja vezana za ostatke prvih stanovnika Džejmstauna, prve stalne naseobine Evropljana na severnoameričkom tlu. Grobovi čiji je sadržaj istražen nađeni su oko lokaliteta na kome je bila izgrađena prva crkva 1608. Pretpostavlja se da su tu bili sahranjeni ugledniji građani.

U prvom od četiri groba sahranjen je prvi pastor Džejmstauna Robert Hant koji je bio samo zamotan u pokrov bez kovčega, što pokazuje do koje mere je bio skroman.

Za razliku od njega, kapetan Vilijem Vest koga su ubili Indijanci 1610. sahranjen je u raskošnom kovčegu od koga su preostali samo ekseri. U kostima ima veliki procenat olova, što je posledica korišćenja skupocenog kalaisanog posuđa, a nađen je i komad lepo vezene  svilene lente.

U još raskošnijem kovčegu bio je sahranjen ser Ferdinando Vejnmen koji je preminuo tokom velike gladi (1609-1610) kada je 70 odsto žitelja Džejmstauna umrlo.

Još jedna žrtva gladi bio je i kapetan Gebrijel Arčer koji je istražio dobar deo istočne obale Severne Amerike.

(Tanjug)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Nekidan procitam da TLC (tv kanal) ustvari potice od The Learning Channel. Ako je neko u skorije vreme imao priliku pogledati sta sad tamo pustaju skontace zasto ovo zvuci apsurdno :)

тај сам

мајне фрау воли дотични канал  0703_read

Share this post


Link to post
Share on other sites

I am so sorry, sto bi rekli Ameri 

Nadam se da imate dva tv i da ne moras gledati program sa gospodjom :)

има 2 тв

мени је ТлЦ пре свега дооосадна тв

има пар емисија које су ок и можда су ми интересантне, али у већини је........

Share this post


Link to post
Share on other sites

Pri porođaju oštećeni su mu nervi lica. Obraz, usne i jezik ostali su paralizovani. Kada je imao jedanaest godina, roditelji su mu prolazili kroz tešku krizu i na kraju su se razveli. Za svojih trinaest godina, promenio je više od deset škola, zbog lošeg ponašanja. U školi su ga vršnjaci stalno zadirkivali zbog nerazgovetnog govora, vređali ga i tukli. Do 24. godine čistio je ćelije u zoološkom vrtu, radio kao portir i čuvar u noćnom restoranu. Sanjao je da postane glumac, posetio je više od 300 studija, svaki po četiri puta, ali su ga odbijali, zbog njegovog nerazgovetnog govora, niko nije hteo da mu da ulogu glavnog glumca. Kada je imao 24. godine, zbog slabe finansijske situacije, glumio je u porno filmovima. U svojoj tridesetoj godini, prodao je sav ženin nakit, takođe zbog finansijske krize i ona ga napušta, zajedno sa njihovom jednogodišnjom ćerkom. Prodao je i svog psa, za samo 50 dolara, jer nije imao čime da ga hrani. Iste godine, sedeo je sa društvom u jednom lokalnom baru i gledao boks meč. To ga je inspirisalo i u roku od dva dana, napisao je scenario za film, koji je uspeo da proda za 25.000 dolara, pod uslovom da se pojavi u glavnoj ulozi. Film je stekao veliki uspeh širom sveta i doneo mu više od milion dolara. Taj film zove se 'Roki', a ovaj dečak je Silvester Stalone.

12805738_550280301806013_270694716379625

https://www.facebook.com/saznajte1/photos/a.430661677101210.1073741828.430660140434697/550280301806013/?type=3&theater

Share this post


Link to post
Share on other sites
3 hours ago, Ђоле Пролеће рече

I mi tunel za trku imamo

Pre nekoliko godina, bio sam u R. Srpskoj, opština Pale. Video sam, kako Pale (deo Istočnog Sarajevo), tako i Federalno Sarajevo (onaj deo koji pripada BiH-u, onaj poznatiji). Ali, ovaj post nije namenjen mojim prelepim utiscima o tom gradu, već želim sa vama da podelim jednu zanimljivost.

tunel.jpg

Naime, tamo postoji jedan tunel, koji povezuje Pale sa Podgrabom, periferijom (koliko znam, to je magistralni put Pale-Ustiprača, saznadoh na Guglu). Odmah, u oči mi je“ upao“ taj tunel. Toliko je visok i širok, da može samo jedan automobil da prođe, u jednom smeru. Sa obe strane, postoji semafor, tako da samo jedan ulazi. Pošto je nizak, kamioni i autobusi ne mogu proći. Kada uđete, kolima, u tunel, bilo bi dobro da niste klaustrofobični. Otprilike, širok je nešto više nego prosečan automobil (mislim da ne biste mogli da otvorite oba vrata širom). Naravno, srpska posla, kažu da se često dešava da se semafori pokvare. I, šta onda? Ništa, kolima uđeš u tunel, uključiš sva četiri, trubiš i voziš polako. Pa, ako se sretneš sa nekim, po dogovoru, jedan ide u rikverc.

I tako, ljudi se snalaze kako znaju i umeju. E sad, istorijski zanimljiv deo- ovo je austrougarski tunel. Naime, Austrougari su sagradili ovaj tunel (1902-1905), za svoje tadašnje potrebe na tom prostoru.
Tik, uz ovaj austrougarski tunel, video sam da se gradio novi, moderan, dovoljno širok i visok, nazvan „Stambulčić“ (gradnja počela 1990. ali je rat sve to zaustavio). Međutim, tada, kada sam prolazio, izgradnja tog novog tunela je bila pauzirana. Razlog- majstori, dok su kopali tunel sa obe strane, istovremeno, umesto da se sretnu na sredini, promašili su se. Da, u 21.veku, ljudi su uspeli da promaše izgradnju tunela (kopajući sa obe strane).

Da bi priča bila još „slađa“, saznao sam jednu neverovatnu informaciju. Godine 2005, Republika Austrija i njen glavni grad, Beč, poslali su Opštini Pale (R.Srpska) dopis, gde obaveštavaju Opštinu da je stogodišnja garancija za tunel istekla, jer je završen 1905.
Naravoučenije?

nedeljnik.rs

Швабо кад нешто одради то има да је све у винклу :D

Share this post


Link to post
Share on other sites
2 hours ago, Ђоле Пролеће рече

А ови наши се омашили копајући тунел. :smeh1:

И послије ће се жалити да им жене стално звоцају и  да су стално нервозне, и неће знати зашто :)))

Share this post


Link to post
Share on other sites

Пошто је данас међународни Дан планете Земље, ево неколико занимљивих чињеница о овој јединој (за сада насељеној) планети :) 

 

1. Zemlja je jedini planet u Sunčevom sistemu koji ima tektonske ploče.

2. Procjenjuje se da temperatura u Zemljinoj jezgri iznosi između 5.000 i 7.000 stepeni Celzijusa.

3. Nije ni čudo da su astronauti prozvali Zemlju ‘plavom planetom’, s obzirom da je oko 70% površine prekriveno vodom.

4. Gotovo sva voda na Zemlji je slana, odnosno čak 97%!

5. Na Antarktiku ima toliko leda koliko u Atlanskom Oceanu ima vode.

6. U svjetskim oceanima živi do 1 milion različitih vrsta organizama. Od toga, dvije trećine još nisu klasificirane.

7. 90% svih vulkanskih aktivnosti se dešava u oceanima.

8. 99% zlata leži u Zemljinoj jezgri. Kada bi mogli izvaditi ovo zlato i obložiti njime planetu, dobili bi sloj zlata visok 1.5 metar.

9. Jedna bakterija je pronađena na dubini zemlje od 2.8 kilometara. One preživljavaju tako što koriste radioaktivnost iz uranijuma kako bi pretvorile vodu u energiju.

10. Najveća temepratura ikada zabilježena iznosila je 57,8 stepeni Celzijusa – 1922. godine u El Aziziji, Libija. Najhladnije je bilo 1983. godine u Vostok Stationu na Antarktiku: – 89,2 stepeni Celzijusa.

11. U Australiji su pronađeni fosili bakterija stari 3.5 milijarde godina. Ove bakterije su postojale i prije nego što je zemljina atmosfera imala kisik.

12. Svake godine, kontinenti se udalje jedan od drugog za oko 2 cm.

13. Svaki dan, na Zemlji se rodi oko 200,000 ljudi, a prema nekim procjenama do sad je na planeti živjelo 106 milijardi ljudi. Dva čovjeka umru svake sekunde.

14. Istraživači su izračunali starost Zemlje tako što su utvrdili starost najstarije stijene na planeti, kao i meteorita koji su otkriveni na Zemlji (ovi meteoriti su formirani u isto vrijeme kada se formirao i osatak Sunčevog sistema). Nakon opsežnog istraživanja ustanovljeno je: Zemlja je stara oko 4,54 milijarde godina.

15. Najveća koncentracija života na planeti nalazi se oko koraljnih grebena. Oni su direktna konkurencija kišnim šumama, a s obzirom da su koraljni grebeni živi organizam, oni čine i najveće žive strukture na Zemlji. Prema tvrdnjama astronauta, neki su čak vidljivi i iz Svemira.

 

Zemlja

Zemlja u usporedbi sa drugim planetama u Sunčevom sistemu (peta planeta po veličini, treća po udaljenosti od Sunca)

 

16. Najdublja tačka na dnu oceana iznosi 10.916 metara (Marijanska brazda). Najdublja tačka koja nije prekrivena vodom iznosi 2.555 metara (Bentley Subglacial na Antarktiku).

17. Mount Everest je najviša planina iznad razine mora, a visoka je 8.848 metara. Ipak, ako mjerimo od istinske baze pa do vrha, Mauna Kea je ubjedljivo najviša sa visinom od 17.170 metara.

18. Do sada je istraženo samo 5% oceana.

19. Ako bi mogli podijeliti ovu našu planetu na hrpu materijala od kojih se sastoji dobili bi: 32,1% željeza, 30,1% kisika, 15,1% silicija, 13,9% magnezija, 2,9% sumpora, 1,8% nikala, 1.5% kalcija i 1,4% aluminija. Preostalih 1,2% se sastoji od mnoštva ostalih elemenata. Većina ovog željeza se zapravo nalazi u središtu Zemlje.

20. Vjeruje se da su se kontinenti na Zemlji više puta spajali i razdvajali, a posljednji poznati ‘supekontinent’ bio je Pangea. On se počeo raspadati prije oko 200 miliona godina, a od njega su nastali kontineti koje imamo danas.

21. Stromboli vulkan na zapadnoj obali južne Italije je najaktivniji vulkan na svijetu. Ovaj vulkan, poznat kao “Svjetionik na Mediteranu”, eruptira gotovo neprestano već 2.000 godina.

22. Najveći živi organizam na planeti je gljiva Armillaria. Živi ispod zemlje u Oregonu i zauzima površinu od gotovo 9 kilometara kvadratnih.

23. Na Zemlji se nalazi oko 500 vulkana, a čak se 80% površine (iznad oceana) sastoji od vulkanskog tla.

24 Zemlji ne treba 24 sata da se okrene oko svoje ose. Zapravo, treba joj 23 sata, 56 minuta i 4 sekunde. Astronomi ovo zovu ‘zvjezdani dan’ ili  ‘siderički dan’, dok se razdoblje od 24 sata zove sunčani ili sonodički dan. Razlika između zvjezdanog i sunčanog dana nastaje zbog toga što se Zemlja osim oko svoje ose okreće i oko Sunca, te svaki dan prevali 1/365 dio tog puta. Zbog toga se svaki dan promijeni ugao Zemlje koji nadoknadi preostale 4 minute.

25. Gravitacija se razlikuje širom svijeta, ovisno o udaljenosti od zemljine jezgre. To znači da ćete zbog gravitacijske sile na različitim lokiacijama biti (tehnički) lakši ili teži, iako ovu razliku nikada nećete osjetiti.

26. Mjesec nije jedino nebesko tijelo koje se vrti oko našeg planeta. Asteroidi 3753 Cruithne i2002 AA29 također kruže oko Zemlje.

27. Svaki dan, u našu atmosferu uđe oko 100 tona malih meteorita koji su uglavnom samo čestice prašine.

28. Na Zemlji postoji oko 8,7 miliona vrsta živih organizama, prema procjenama objavljenim 2011. godine. 6,5 miliona vrsta je na kopnu, dok je preostalih 2,2 miliona u vodi.

29. Površina Zemlje iznosi 510.065.284 km kvadratnih. Najveći kontinent je Azija koja zauzima 44.309.978 km  kvadratnih (30 % ukupne kopnene površine). Najveća država svijeta je Rusija koja zauzima oko 12 % kopnene površine.

30. Dan planete Zemlje ili Dan Zemlje (engl. Earth Day) obilježava se svakog 22. aprila u više od 150 zemalja širom svijeta.

Izvor:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ispod ulica zahuktale Moskve krije se 300 kilometara LEPOTE

 

Moskovski metro je podzemna železnica sa najvećim brojem prevezenih putnika na svetu. Na ukupno 325,4 km pruge, 12 linija i 194 stanica, prosečnim radnim danom preveze se izmešu 8 i 9 miliona putnika. Ipak ono što ga čini njaposebnijim metroom na svetu nije ni broj putinika ni dužina linija, već njegove spektakularne stanice. Svaka za sebe pravi je mali muzej na otvorenom.

 

49cf600c70136f0481479859ac30b1ca.jpegaaf13ecf7fd98a2b09252241a0d9a926.jpeg910d995736a2f0671a2c66c409355543.jpeg7e5f775800e19134cc80da93adb57f07.jpeg

Share this post


Link to post
Share on other sites

Милунка Савић била је поднаредник у 2. пуку и српска хероина Првог светског рата. Рањавана је у борбама девет пута. Рођена 1890. (или 1892, како пише у њеној чланској карти удружења резервних војних старешина) године у селу Копривница код Рашке, Милунка Савић се у балканским ратовима 1912. и 1913. године борила као добровољац. У Првом светском рату се нарочито истакла као бомбаш у Колубарској бици. Ту је, за вишеструко херојство, добила Карађорђеву звезду са мачевима. Добила је многа, и највиша, одликовања, међу којима и два француска ордена Легије части и медаљу Милош Обилић. Једина је жена у свету која је одликована француским ореденом Ратни крст са златном палмом.

Након Првог светског рата, занемарена и од свих напуштена, пензију је, радећи 20 година као помоћно особље, стекла у Државној хипотекарној банци где је радила као чистачица. Ипак, одбила је понуду да се пресели у Француску и да добија француску војну пензију. Уместо тога, она ће изабрати да живи у Београду, али људи су брзо заборавили њене заслуге. За време Другог светског рата, Недићева влада запошљава је као државну заступницу, а након рата, комунистичка власт јој 1945. додељује пензију. Старост проводи у својој кући на Вождовцу, у друштву унука и у редовним сусретима са војним ветеранима, на која је одлазила у српској униформи и са ордењем. Након продаје куће, 1972. године додељен јој је мали стан у насељу Браће Јерковић, на 4. спрату у згради без лифта. После три шлога, умире у том стану 1973. године. Сахрањена је на Новом гробљу у Алеји великана, уз највише почасти. На њеној бившој кући на Вождовцу, данас Улица Милунке Савић, постављена је спомен-плоча.

526029_10151536527194968_748160311_n.jpg

Извор

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...