Jump to content

Препоручена порука

Gospode i Vladaru života moga, duh lenjosti, mrzovolje, vlastoljublja i praznoslovlja ne daj mi.

Duh celomudrenosti, smirenoumlja, trpljenja i ljubavi, daruj meni, sluzi tvome.

O, Gospode Care, daruj mi da sagledam svoje grehove, i da ne osudjujem brata svoga, jer si blagosloven u vekove vekova. Amin.

Zasto se molimo da ne zapadnemo u praznoslovlje? Pitamo se šta je tu tako strašno, pa svi mi brbljamo, ćaskamo, ponekad psujemo. Ali u Jevandjelju stoji: "A ja vam kažem da će za svaku praznu reč koju kazu ljudi dati odgovor u dan Suda" (Mt12,36). Nisu reči naivne i bezopasne. Rečima se iskazuje dobro, lepota i mudrost, ali se rečima sve to i rusi. Zatrovane reči potiču iz zatrovane duše, a kako se reč širi, tako se i otrov rasprostire. "Današnje vreme globalne komunikacije je vreme praznoslovlja, koje nas otupljuje, uliva tudje ideje i misljenja i prisiljava nas da mislimo da su to naše sopstvene misli i stavovi." (A.S.) Za hrisćanstvo je dar reči - božanski dar. Jer je čovek slovesno (svesno) biće, koje se upravo svojom slovesnošću razlikuje od beslovesnih životinja. I sam Bog se naziva Logosom, odnosno Slovom, Reččju. "U početku beše Logos i Logos beše u Boga i Logos beše Bog" (Jn1,1). Zbog velike i tvoračke sile reči, hrisćanstvo se užasava prazne reči, praznoslovlja. Ima li ikoga ko ne bi sve dao da nekada nije izgovorio nesto. Ali izrečena reč se ne može poništiti. Zato se Velikoposnom molitvom sv. Jefrema Sirina i moli: "Ne daj mi duha lenjosti, uninija, vlastoljublja i praznoslovlja". Očišcenjem duše se obnavljaju i reči, a tako se obnavlja i sav život čovekov. Ne treba se dakle truditi i govoriti visokoumnim frazama, jer je to isto praznoslovlje, već treba govoriti mereći svaku reč merom pravde, istine i dobra.

http://www.egliseorthodoxeserbe.org/ser/pravoslavlje/rezultat.php?id=2

Imam blag utisak da je u  vreme u ikome živimo sve više prisutno praznoslovlje.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Одговори 183
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Zanimljivo da su sociolingvisti i psiholingvisti mjerenjima ustanovili da najveći dio slobodno vođenih razgovora u ljudskoj populaciji, preko 80%, dakle ne onih u sklopu već planiranih predavanja u ob

jako je tesko biti u drustvu i ne voditi prazne  razgovore...nemamo svi ista interesovanja i misljenja, nismo sa svim ljudima bliski....a recimo, nadjes se na nekoj slavi, rodjendanu i sl., a cutis, i

SVETI JOVAN KRONŠTATSKI u knjizi kako dostići duhovnost napominje da se kao zmije čuvamo praznih razgovora jer su pogubne za dušu vjernika!

Mitarsva, koliko sam cula, nisu pravoslavnog porekla. Ona su kasnije usla u pravoslavni koncept prekogrobnog zivota i predstavljaju antipod rimokatolickog Purgatorijuma. Sustinski, ona nisu Pravoslavnog duha!

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Mitarstva ostavimo po strani s obzirom da nisu dogmat.

danas sve i svašta svodimo pod praznoslovlje, ponekad praznoslovlje može biti i razgovor između dva teologa ako ništa ne nauče jedan od drugog, koliko razgovora smo slušali gde ljudi jedan drugog slušaju ali ne čuju, gledaju ali ne vide

dans praznoslovljem nazivamo čak i razgovor o vremenu, o garderobi, šahu...šta je ustavri praznoslovlje?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • 2 weeks later...
  • Гости

Praznoslovlje, kao sto sama rec kaze, jeste - PRAZNO SLVOVO! Zar to nije jasno po sebi? E, sad, drugo je pitanje sta mi smatramo za prazno slovo, mada mozemo po analogiji odnosa utvrditi da prazno slovo jeste slovo koje je izgovoreno samo da bi bilo izgovoreno i da postoji u etru samo po sebi i za sebe i da je totalno samodovoljno jer nije upuceno drugom ili za drugog vec za sebe i radi sebe. Radi zadovoljavanja sopstvenih potreba, neretko trivijalnih i povrsnih, nacina prevazilazenja, sada vec obesmisljene i neurozama raznih vrsta opterecene, svakodnevice. No, to prazno slovo jeste posledica jednog nacina zivota i jednog hoda... nazalost, sve cesceg i cesceg. Ali, o tome u mom novom tekstu... Do tada, mislite o tome. 0110_hahaha

Bog vas blagoslovio - Ugrin

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

otac Sveta iz crkve u Leskovcu često kaže-ne volim praznoslamije........kad neko mlati praznu slamu 0110_hahaha

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

ne volim nikakav razgovor gde iz povratne informacije ne mogu ništa naučiti, tj. ono što je drugima na štetu kako može biti meni na korist 0110_hahaha

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Митарство једанаесто

Једанаеста јоште црња стража,

Где демони истјазују душу

За безумну гордост и охолост:

За горђење Божјим даровима,

За горђење здрављем и јунаштвом,

За горђење стасом и лепотом

Што ће црви у земљи разјести,

За горђење влашћу и богатством,

Чему свему смрћу конац бива,

За охолост наспрам родитеља,

За охолост наспрам пријатеља,

За охолост наспрам сиромаха,

За охолост наспрам незналица,

За охолост спрам Божјег закона,

За охолост спрам Божије цркве,

За охолост којом Ева згреши,

Адам паде и Рај се затвори.

Све то душу у окове веже

И држи је и дужну и тужну.

То ће душа видет представљено,

То ће душа чути поновљено,

Поновљено од црних демона,

А пред лицем Божјих ангела,

И стид ће је као огањ пећи,

Но с тог места не може утећи,

Док се душа нечим не оправда

И грехове своје не искупи.

Немадне ли душа оправдања,

Немадне ли других добрих дела,

Много вере и суза кајања,

Божјег страха, много молитава,

И премного дела милосрђа,

И праштања туђих прегрешења -

Душа себе оправдати неће,

Нит корака навише крочити,

Но у крило пада демонима:

У ноћ страшну, у ноћ без свитања,

У дом плача, вечног шкргутања.

Ако л' има других добрих дела,

Много вере и суза кајања,

Божјег страха, много молитава,

И премного дела милосрђа

И праштања туђих прегрешења -

Тад се душа у висину диже,

Узношена Божјим ангелима.

Митарство дванаесто

Дванаеста јоште црња стража,

Где се душа за гнев истјазава,

За гнев брзи и непокајани,

И за јарост и срдиту љутњу

Од које се зажарује душа,

Зажарује пакленим пламеном,

А скрива се за Божију светлост.

Гневом Каин уби брата свога,

Гневом Саул гоњаше Давида,

Гнев је искра пакла огњенога

И претеча свађе и убиства,

Те за гнев је тешко истјазање,

За гнев душе против брата свога,

За гнев душе против Бога свога,

За гнев душе против родитеља,

За гнев душе против пријатеља,

За гнев сваки осим против греха.

Све ће душа видет представљено,

Све ће чути поновљено,

Поновљено од црних демона,

А пред лицем Божјих ангела,

И стид ће је као огањ пећи,

Но с тог места не може утећи

Док се душа нечим не оправда,

И грехове гнева не искупи.

Немадне ли душа оправдања,

Немадне ли других добрих дела,

Много вере и суза кајања,

Много страха, много молитава,

И премного дела милосрђа,

И праштања туђих прегрешења,

И још уз то молитве светаца,

И Божије Мајке ходатајства,

И вапаја браће и сродника -

Душа себе оправдати неће,

Нит корака навише крочити,

Но у крило пада демонима:

У ноћ тамну, у ноћ без свитања,

У дом плача, вечног шкргутања.

Ако л' има других добрих дела,

Много вере и суза кајања,

Много страха, много молитава

И премного дела милосрђа,

И праштања туђих прегрешења,

И још уз то молитве светаца

И Божије Мајке ходатајства

И вапаја браће и сродника -

Тад се душа у висину диже,

Узношена Божјим ангелима.

Митарство тринаесто

Тринаеста јоште црња стража,

Где се душа страшно истјазава

За освету и за злопамћење,

Господ рече: моја је освета!

Но грешни се мимо Бога свете,

Грех плаћају са двоструким грехом.

Зло плаћају са злом, и са горим.

И зато се душа истјазава,

Јер је много душа злопамтила,

Зло памтила и о злу мислила,

Злом се грдним пуна напунила

Као бунар водом замућеном,

К'о ливада отровним змијама.

Грешна душа грех ће свој видети,

Све ће чути од црних демона

А пред лицем Божијих ангела,

И стид ће је као пламен пећи,

Но с тог места не може утећи,

Док се душа нечим не оправда

И грехове своје не искупи.

Немадне ли душа оправдања,

Немадне ли других добрих дела,

Много вере и суза кајања,

Много страха, много молитава,

И премного дела милосрђа,

И још уз то молитве светаца,

И Божије Мајке ходатајства,

И вапаја браће и сродника -

Душа себе оправдати неће,

Нит корака навише крочити,

Но у крило пада демонима:

У ноћ тамну, у ноћ без свитања,

У дом плача, вечног шкргутања.

Ако л' има других добрих дела,

Много вере и суза кајања,

Много страха, много молитава,

И премного дела милосрђа,

И још уз то молитве светаца,

И Божије Мајке ходатајства,

И вапаја браће и сродника -

Тад се душа у висину диже,

Узношена Божјим ангелима.

Митарство четрнаесто

Четрн'еста јоште црња стража

Где се душа страшно истјазава

За убиство страшно душегубство,

За учешће у туђем убиству,

За наговор брата на убиство;

За убиство жене ил' човека,

Ил' нејака чеда у колевци,

Ил' живога плода у утроби,

За убиство пушком из заседе,

Или ножем ил' мучким тровањем,

За убиство руком или срцем:

Ко смрт жели к'о да је убио.

Своје грехе душа ће видети

На овоме страшноме митарству,

Све ће чути од црних демона

А пред лицем Божијих ангела,

И стид ће је као огањ пећи,

Но с тог места не може утећи,

Док се душа нечим не оправда

И грехове своје не искупи.

Немадне ли душа оправдања,

Немадне ли других добрих дела,

Много вере и суза и кајања,

Много страха, много молитава,

И премного дела милосрђа,

И праштања туђих прегрешења

И још уз то молитве светаца,

И Божије Мајке ходатајства,

И вапаја браће и сродника -

Тад се душа у висину диже,

Узношена Божјим ангелима.

Митарство петнаесто

Петнаеста јоште црња стража,

Где се душа страшно истјазава

За гатарство и за врачарије,

За бајања и за одбрајања,

Призивања у помоћ демона,

И тражење појаве духова,

И за то се душа истјазава,

Све ће душа чути поновљено

Што је икад на земљи гатала,

Све ће чути од црних демона,

А пред лицем Божијих ангела,

И стид ће је као пламен пећи,

Но с тог места не може утећи,

Док се душа нечим не оправда

И док своје грехе не искупи.

Немадне ли душа оправдања,

Немадне ли других добрих дела,

Много вере и суза кајања,

Много страха, много молитава,

И премного дела милосрђа,

И праштања туђих прегрешења,

И још уз то молитве светаца,

И Божије Мајке ходатајства,

И вапаја браће и сродника -

Душа себе оправдати неће,

Нит корака навише крочити,

Но у крило пада демонима:

У ноћ тамну, у ноћ без свитања,

У дом плача, вечног шкргутања.

Ако л' има других добрих дела,

Ако л' има вере и кајања,

Много страха, много молитава,

И премного дела милосрђа,

И праштања туђих прегрешења,

И још уз то молитве светаца,

И Божије Мајке ходатајства,

И вапаја браће и сродника -

Тад се душа у висину диже,

Узношена Божјим ангелима.

Митарство шеснаесто

Шеснаеста јоште црња стража,

Где се душа за блуд истјазава,

За страст страшну што скрнави тело,

Тело скверни а дух помрачава

И човека целог раслабавља.

И за то се душа истјазава -

За блуд телом, за блуд помислима,

Ил' маштањем, песмом, ил' речима,

За грешење и на грех мамљење,

За венчање духа са прашином.

Све ће своје блудне прљавштине,

Све ће душа видет представљене,

И све ће их чути исказане,

Исказане од црних демона,

А пред лицем Божијих ангела,

И стид ће је као пламен пећи,

Но с тог места не може утећи,

Док се душа нечим не оправда

И грехове своје не искупи.

Немадне ли душа оправдања,

Немадне ли других добрих дела,

Немадне ли вере и кајања,

И грехова својих исповести,

Много страха, много молитава,

И премного дела милосрђа,

И праштања туђих прегрешења,

И још уз то молитве светаца,

И Божије Мајке ходатајства,

И вапаја браће и сродника -

Душа себе оправдати неће,

Нит корака навише крочити,

Но у крило пада демонима:

У ноћ црну, у ноћ без свитања,

У дом плача, вечног шкргутања.

Ако л' има других добрих дела,

Ако л' има вере и кајања,

И грехова својих исповести,

Много страха, много молитава,

И премного дела милосрђа,

И праштања туђих прегрешења,

И још уз то молитве светаца,

И Божије Мајке ходатајства,

И вапаја браће и сродника -

Тад се душа у висину диже,

Узношена Божјим ангелима.

Митарство седамнаесто

Тад долази јоште црња стража

Где демони истјазују душу

За прељубу смрадну и пагубну,

За прељубу венчаних супруга,

За прељубу с венчаним човеком,

За прељубу са женом венчаном,

Грех је ово Богоотпадништва,

Грех је ово идолопоклонства,

Грех је ово крађе и неверства,

Проневера понајвеће тајне,

Грех је овај тешко искупити,

И за то се душа истјазава.

Све ће душа видет представљено,

Све ће чути од црних демона,

А пред лицем Божијих ангела,

И стид ће је као пламен пећи,

Но с тог места не може утећи,

Док се душа нечим не оправда

И грехове своје не искупи.

Немадне ли душа оправдања,

Немадне ли других добрих дела,

Немадне ли вере и молитве,

Немадне ли сузних покајања,

Немадне ли страха Божијега,

И премного дела милосрђа

Наспрам бедних и наспрам невољних,

И још уз то молитве светаца,

И Божије Мајке ходатајства,

И вапаја браће и сродника -

Тад се душа оправдати неће,

Нит корака навише крочити,

Но у крило пада демонима:

У ноћ црну, у ноћ без свитања,

У дом плача, вечног шкргутања,

Ако л' има других добрих дела,

Ако л' има вере и молитве,

Ако л' има страха Божијега,

Ако л' има сузних покајања,

И премного дела милосрђа,

И праштања туђих прегрешења,

И још уз то молитве светаца,

И Божије Мајке ходатајства,

И вапаја браће и сродника -

Тад се душа у висину диже,

Узношена Божјим ангелима.

Митарство осамнаесто

Тад долази јоште црња стража

Где демони истјазују душу

За ужасне содомске грехове,

За гршења насупрот природе,

За блуђења и стоколоштва

И за смешу крви с рођацима -

Тешки греси против Бога Жива

И противу људског достојанства,

И за то се душа истјазава,

Све ће душа видет поновљено,

Све ће чути од црних демона

А пред лицем Божијих ангела,

И стид ће је као пламен пећи

Но с тог места не може утећи,

Док се душа нечим не оправда

И грхове своје не искупи,

Немаде ли душа оправдања,

Немадне ли душа добрих дела,

Немадне ли вере и молитве,

Немадне ли страха Божијега,

Немадне ли сузних покајања,

И премного дела милосрђа,

И праштања туђих прегрешења,

И још уз то молитве светаца,

И Божије Мајке ходатајства,

И вапаја браће и сродника -

Тад се душа оправдати неће

Нит корака на више крочити

Но у крило пада демонима.

У ноћ црну у ноћ без свитања,

У дом плача, вечног шкргутања.

Ако л' има других добрих дела,

Ако л' има вере и молитве,

Ако л' има страха Божијега,

Ако л' има сузних покајања,

И премного дела милосрђа,

И праштања туђих прегрешења,

И још уз то молитве светаца,

И божије Мајке ходатајства,

И вапаја браће и сродника -

Тад се душа у висине диже

Узношена Божјим ангелима.

Митарство деветнаесто

Тад долази јоште црња стража,

Где демони истјазују душу,

За јереси и крива учења

И од свете вере одступања,

Одступања од вере Христове,

Како нам је Христос оставио,

Апостоли свети рашили,

Мученици крвљу потврдили,

Светитељи славом прославили.

И за то се душа истјазава,

За охола своја мудровања,

И догмата светих извртања

По земаљском уму и памети,

Мимо свето Божје откровење,

Завођења људи од истине,

Завођења, крива тумачења,

Веровања у зла нагађања,

И слављења лудих учитеља.

Све што душа у томе сагреши

У овоме веку краткорочну,

Све ће душа видет поновљено,

Све ће чути од црних демона,

А пред лицем Божјих ангела,

И стид ће је као огањ пећи,

Но с тог места не може утећи,

Док се душа нечим не оправда

И грехове своје не искупи.

Немадне ли душа оправдања,

Немадне ли других добрих дела,

Немадне ли сузних покајања,

И премного дела милосрђа,

И праштања туђих прегрешења,

И још уз то молитве светаца,

И Божије Мајке ходатајства,

И вапаја браће и сродника -

Тад се душа оправдати неће,

Нит корака навише крочити,

Но у крило пада демонима:

У ноћ црну, у ноћ без свитања,

У дом плача, вечног шкргутања,

Ако л' има других добрих дела,

Ако л' има суза покајања,

И премного дела милосрђа,

И праштања туђих прегрешења,

И још уз то молитве светаца,

И Божије Мајке ходатајства,

И вапаја браће и сродника -

Тад се душа у висину диже,

Узношена Божјим ангелима.

Митарство двадесето

Тад долази јоште црња стража,

Где се душа страшно истјазава

За немилост и немилосрђе,

За немања благог сажаљења,

За немање срца ни милости

Наспрам људи грешних ил' праведних,

Увек проси у Бога милости:

Милост прима но милост не даје,

Милост прима, а немилост сеје,

Таква душа са Богом ратује,

Са свецима и са ангелима.

И зато се душа истјазава,

Све ће душа видет поновљено,

Све ће чути од црних демона,

А пред лицем Божијих ангела,

И стид ће је као огањ пећи,

Но с тог места не може утећи,

Док се душа нечим не оправда

И грехове своје не искупи.

Немадне ли душа оправдања,

Немадне ли других добрих дела,

Немадне ли вере ни молитве,

Немадне ли страха Божијега,

Немадне ли сузних покајања,

И још уз то молитве светаца,

И Божије Мајке ходатајства,

И вапаја браће и сродника,

Метанија добрих духовника -

Тад се душа оправдати неће,

Нит корака навише крочити,

Но у крило пада демонима:

У ноћ црну, у ноћ без свитања,

У дом плача, вечног шкргутања.

Ако л' има других добрих дела,

Ако л' има вере и молитве,

Ако л' има страха Божијега,

Ако л' има сузних покајања,

И још уз то молитве светаца,

И Божије Мајке ходатајства,

И вапаја браће и сродника,

Метанија добрих духовника -

Тад се душа у висину диже,

Узношена Божјим ангелима.

Прође л' душа сва ова митарства

Са ангелом својим хранитељем,

Оправда ли себе за недела,

За недела у овоме веку,

У овоме краткорочну веку,

Имадне ли више добрих дела,

Више добрих него ли паклених -

Тад ће душа весело се дићи

И пред престо Вишњег Бога стићи,

У Рај ући међу светитеље,

Светитеље и красне ангеле:

И красоту којој слике нема,

И у живот ком сравњења нема,

И у радост којој краја нема,

И у славу земљи непознату,

Да благује и да се радује,

И са Христом у вечности живи,

Створитељу вечно да се диви,

Да се диви и да Га прославља -

То је наук Светог Православља.

Извињавам се модераторима што ово преносим на овој теми о празнословљу али морао сам да одговорим на овако слободну (у духу времена) изјаву.

СВАКО ВАМ ДОБРО ОД ГОСПОДА ЖЕЛИМ.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

ko je autor ovoga..............ko tvrdi da su mitarstva učenje pravoslavne crkve....kada ih je crkva priznala......kada su razmatrana...............ma kad bi ovo bilo tačno ja bi se ubio....demoni da mi sude,eeeeeeeeeeeej------- crvenilo crvenilo dada joooj joooj joooj joooj joooj joooj joooj joooj joooj

njihov broj i opis,nema smisla,ni da komentarišem......................

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

A ima i ona prica iz prologa, kad su prosijaci se okupili i razgovarali kako im jedan bogatas nikada nista nije dao zato sto je sebican.onda su mu oni oteli jedan hleb iz ruku.Zbog toga ga je gospod pomilovao i spasio.Ili kad je jedan bogatas gadjao prosijake lukom pa je taj luk prevagnu na vagi da se taj covek spasi.Ja kad budem umro necu se uzdati u svoja dela vec u LJUBAV BOGA ZIVOGA

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

A ima i ona prica iz prologa, kad su prosijaci se okupili i razgovarali kako im jedan bogatas nikada nista nije dao zato sto je sebican.onda su mu oni oteli jedan hleb iz ruku.Zbog toga ga je gospod pomilovao i spasio.Ili kad je jedan bogatas gadjao prosijake lukom pa je taj luk prevagnu na vagi da se taj covek spasi.Ja kad budem umro necu se uzdati u svoja dela vec u LJUBAV BOGA ZIVOGA

?? ?????? ?? ?? ?????? ???? ??????, ???? ???? ???? ?????. ? ??????? ?? ????? ?? ???? ?????? ????????? "?? ?????? ?? ????????". ????? ?? ?? "??????". 0110_hahaha

nisam ti ja sin,a nemam nista protiv tvog misljenja o meni i mojim postovima.
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

"Да, ми данас живимо у свету који не заслужује да постоји.

postupaj sa svakim onako kako zaslužuje i ko će ostati neizbiven.....ovo je rekao............. 0110_hahaha

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од JESSY,
      Како препознати код себе симптоме љубавне зависности?
      Осећај „ја не могу да живим без тог човека“ и „ја не могу бити срећан без те особе“ је симптом зависности. Љубав је слобода. Људи могу бити заједно или не, могу се чак и растати заувек, али човеку који воли је већ добро због тога што вољена особа постоји.
      Зависан човек очекује од односа „љубави“ да га тај однос учини срећним. Међутим, нико други, осим нас самих, не може да нас учини срећним или несрећеним. Зависна особа, заиста, у вези не налази срећу. Такву особу већину времена муче немири, страхови, сумње, љубомора и љутња према „вољеној“ особи. Из тог разлога је та особа и зависна, што зависи од сваког погледа „вољеног“, његовог тона и речи. Недуго након почетка везе зависнику она доноси претежно мучење. Већи део времена је у депресији, здравље му се погоршава и на послу иде све горе.
      Најпријатнији моменат у животу зависника је ишчекивање сусрета: слично је еуфорији која се јавља код алкохоличара пре него што окуси алкохол. Међутим, та еуфорија се скоро увек завршава разочарањем. Доза љубави која је потребна „љубохолику“ стално расте, а „донор“ није у стању да је бесконачно повећава. Он почиње да ограничава „дозу“, а на крају бежи спасавајући се од такве лажне љубави…
    • Од Дијана.,
      03 Jan   Delete Kratos
      možda bi neko trebao da otvor temu kako se borite sa bludnim pomislima i da li borite uopšte
       
       
      Ово ми се чини као добра идеја, и здрава основа за разговор, о нечему о чему је  сваком хришћанину  пријеко потребно да себи да одговор, који ће бити у складу и са његовом савјешћу, и са етичким захтјевом вјере, (који је као што знамо, веома строг), а спрам слободно можемо рећи реалности изопачености и развраћености савременог свијета и урушавања идеала чистоте у сваком погледу. Оно што се у хришћанству назива страст блуда психологија познаје као полни нагон. Он је дио биолошке тј.биопсихолошке основе нашег бића и као такав природан и аморалан (не неморалан, у смислу супротности, већ без познавања морала, јер 'врлина је знање'). Међутим психичка надградња полног нагона као природне датости као и оно што је морално прихватљиво за појединца или групу или друштво је ствар и дубоких мање више свјесних или несвјесних процеса, преовлађујуће културе и моралних начела које појединац интројектује (усваја) као своје и којима се свјесно и вољно повинује. Пошто је полни нагон веома јак, а његово остварење није нужно за опстанак појединца (само врсте),  то је то његово остваривање увијек подложно моралном кодексу који појединац усваја. Морални кодекс хришћанства је веома строг, и у данашњем свијету, бар што се тиче овог аспекта, и одбија велики број људи живљег темперамента од вјере и цркве.  У почетку хришћанства, са онако строгим епитимијама и јачим приитском заједнице, развио се и тај идеал ангелске чистоте (тј.за човјека ипак неприродне, или ако хоћете, натприродне). Данашњи хришћани су раслабљени и тако строга епитимија би довела до духовног умирања личности. Црква је принуђена да снисходи.Оци су прије 15-ак вијекова (готово исто толико вијекова прије Фројда) рекли да се полни нагон не може угушити, само преобразити (тј.не потиснути већ сублимирати).     Блуд и разврат нису новина данашњег времена. Били су присутни у сваком времену подједнако, само су данас формално ослобођени 'секслуалном револуцијом' и погрешно схваћеном људском слободом, као углавном слободом од стеге, тј. одговорности. Оно што је данас другачије је та културна одредница и притисак споља који вуче на то, вјерским језиком, искушења која нису више само плод међуљудских односа, него бомбардовања информацијама модерним средствима/медијима, шунд/порнографском културом. Брак као институција никад није био слабији, а сексуалне слободе веће. Како да се хришћанин сачува и гдје је граница морања и слободне воље у смислу захтјева за целибат осим у црквеном браку и природних тјелесних и душевних потреба а и у односу на природну нужност свог бића - доста је расправљано већ овде.   Оно што можда није расправљано, је тај дио терора на ум модерним средствима преношења информација (а преко ума је сва комуникација са вањским, а за нас, и са духовним свијетом), и нужне потребе борбе са помислима, тј. оно што су монаси правилно и Духом Светим и открили да се ако желиш сачувати ум, треба чувати од искушења споља и изнутра. Некад је борба са помислима била карактеристична за монахе тј. за тај неки виши супањ духовног усавршавања. Данас са инвазијом свакојаких садржаја на ум, и оним захтјевом 'ко пожели жену у мислима, је већ учинио блуд/прељубу у срцу своме', борба са помислима нам свима следује, ако желимо да будемо чисти. Као што каже горње питање, желимо ли? Ако желимо, можемо ли, са оволиким искушењима и недостатком духовног руководства, јер 'неста светијех'...   Иначе, можда треба напоменути да је ова тема настала као наставак, разрада и допуна ове теме,  по којој према заједничком ставу уредништва форума не треба даље дискутовати него се бавити тим питањем са новом концепцијом и из другачије перспективе, схватљиве и корисне за обичне људе хришћане, свјетовњаке.  https://www.pouke.org/forum/topic/41671-%D1%87%D1%83%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D0%BE%D0%B4-%D0%B8%D1%81%D0%BA%D1%83%D1%88%D0%B5%D1%9A%D0%B0-%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D0%B0%D0%BD%D0%BE-%D0%B7%D0%B0-%D1%81%D1%83%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%BD%D0%B8-%D0%BF%D0%BE%D0%BB/ ,
    • Од Иван Ивковић,
      Величина победе над собом је неважна. Можда се састоји само од тога да се уздржимо од јутарње кафе или цигарете, или од наизглед безначајне ствари, на пример да не погледамо извесну особу или ствар, да не сусретнемо поглед извесног човека. Оно што се збива и види споља није толико важно. Мала ствар може постати велика, а велика - мала. Али следећи ступањ борбе је већ ту. Морамо увек бити спремни. Времена за одмор нема.
      И опет: ћути! Нека нико не примети твој подвиг. Ти радиш за Невидљивога; стога нека и труд твој буде невидљив. Почнеш ли да разбацујеш мрве унаоколо, одмах ће их покљуцати птице од ђавола послате, објашњавају нам светитељи. Чувај се самозадовољности: она може у једном једином залогају прогутати плод твојих многих трудова.
      Зато нас Свети Оци саветују: шта год радио, расуђуј. Суочен са два зла, бирај оно мање. Ако си сам, узми најмањи залогај, али ако те неко гледа, изабери средњи пут који најмање привлачи пажњу. Буди што неприметнији и нека ти то буде свакидашње правило. Не причај о себи, како си спавао, о чему си сањао и шта ти се догодило, не износи своје мишљење, а да ниси за њега упитан, не говори о својим жељама и бригама. Сваки такав разговор само потхрањује обузетост собом.
      Не мењај свој посао, стан, и слично. Памти: не постоји место, нити заједница људи, нити било која спољашња околност која ти не може послужити за борбу коју си изабрао да водиш. Изузетак је једино посао који директно потхрањује грех.Не тражи високе положаје и велике почасти: што нижи положај заузимаш, то си слободнији. Буди задовољан стамбеним условима у којима живиш. Зауздавај своју спремност да истичеш своје знање и искуство. Задржавај за себе опаске као што су: "то није тако, већ овако." Не супротстављај се никоме и не улази у расправе: дозволи да други увек буде у праву. Никада не уздижи своју вољу изнад воље свога ближњег. Ово ће те научити тешкој врлини послушности, а са њоме, и смерности. А смерност је најважнија од свега.Примај туђе опаске без роптања: буди благодаран када те ниподаштавају или не примећују. Али немој сам стварати ситуације у којима ћеш се унизити, оне саме ничу у изобиљу у току дана и имаћеш их колико ти је довољно. Када видимо човека који се стално клања и привлачи пажњу својом понизношћу, можда и помишљамо у себи: какво смирење! Но, истински смерног човека нико не примећује, за њега свет не зна (1 Јов. 3,1), јер је за свет он једна обична "нула".Када Петар и Андреј, Јован и Јаков оставише своје мреже и кренуше за Њим (Мат. 4,20), шта су рекли њихови сатрудници, који остадоше на обали? За њих, ово четворо браће су нестали, отишли. Не оклевај, не бој се да и ти, као они, нестанеш од рода овога прељуботворног и грешног; јер чему се, заправо надаш: да ћеш задобити сав свет, или душу своју (Мк 8,34-38)? Тешко вама кад стану сви људи добро говорити о вама (Лк. 6,26).
      Тит Колиандер
      Из књиге "Пут подвижника"
      фото
    • Од Иван Ивковић,
      Пребивање са Богом не зависи од нас. Сам Бог налази душу и дарива јој бодрост и унутрашњу слободу. Ако се, пак, Бог удаљи, душа постаје празна и сиромашна. Она није у стању да га поврати назад. Бог се уклања да би душу испитивао, или да би је казнио за извесне унутрашње грешке.
      Уколико је испитује, Он се на њен зов брзо враћа. Али, ако се удаљује ради казне, оставиће је да дуго чека све док не увиди своје грешке, исповеди их и окаје.
      Понекад охлађење наступа због великих напрезања у молитви, читању и богосагледавању, и када душа осети потребу за миром и прекидом своје напорне делатности. То стање треба прихватити. Оно је пролазно. Захлађење на дуже наступа само ако човек непрестано живи у страстима и упорно остаје у греху.
      Охлађење је горко стање, препуно опасности. Његов извор очигледно сачињавају грехови или неистините мисли, рђави осећаји и склоности. Пре свега, охлађује се срце, а молитва пресушује кроз празнословље, презапосленост и многобрижност, расејаност, саможивост и страсне покрете, кроз неумерено једење и пијење, кроз чулност, кроз осуђивање других и, изнад свега, кроз гордост и самоувереност. Онај ко не примећује своје грешке налази се у сатанском стању: ђаво никад не види и не окајава своје грехе. Али, човек се каје у смирењу и стога га Бог воли (старац Анатолије Оптински).
      Испитуј себе при сваком охлађењу, тј. провери да није можда твоје срце страсно везано за нешто; да ниси можда подлегао самоуверењу и мислиш да си нешто више од других; да можда, у сујетном самопоуздању, не тражиш да сам, кроз сопствена средства, постигнеш савршенство? То су најчешћи узроци охлађења. Чим се поверење у Бога макар и незнатно умањи, све крене наопако. Тада се Господ повлачи назад и говори: "Остани са оним у шта се уздаш".
      Охлађењу најчешће претходи некаква везаност срца. Чим се срце или ум за ма шта страсно вежу, враћање у себе је онемогућено. Тада је потребно да се срце на сваки начин одвоји од дотичног објекта. Јер, свако страсно везивање за људе и ствари одваја од Бога.
      Стога ревнуј за своје спасење и најстрожије се чувај од охлађења: Оно започиње заборавношћу. Заборављају се доброчинства Божија и сам Бог, заборавља се сопствено стање, заборавља се на опасност остајања без Бога, заборавља се на смрт. Цела духовна област у нашем животу се затвара и нестаје. А кад је све заборављено, срце се хлади и осећај за духовност пресушује. Услед тога се најпре запостављају духовне делатности, а потом и сасвим одбацују. Човек пада у безосећајност, непажњу и површност, заборавља на Бога, смрт и Страшни суд, и служи само својој сопственој пожуди. То је празан живот (свети Теофан Затворник).
      Обитавање Безграничног у срцу
      Тема на форуму: Безосећајност
      фото
      https://www.pouke.org/forum/topic/7042-%D0%B2%D0%B5%D0%B6%D0%B1%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%B0-%D1%83%D0%BF%D1%83%D1%82%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0-%D0%BE%D0%BA%D0%BE-%D1%82%D0%B5%D1%85%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%B8-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B1%D0%B5/#entry1359838
    • Од Dragi,
      Prema najnovijem istraživanju, mladima u Srbiji estradne ličnosti više nisu najveći idoli, pošto su ih potisnuli sportisti, veliki naučnici i istraživači, istorijske ličnosti, ali i sveštenici.
      Istraživanje, koje je finansirao Fond za otvoreno društvo, pokazalo je da su za gotovo 40 odsto ispitanika najveći uzori sportisti, poput Novaka Đokovića, Vlade Divca, Nemanje Vidića, Milorada Čavića, Jelene Janković, Ane Ivanović, Aleksandra Đorđevića, rekla je Tanjugu koordinatorka projekta Dragana Dulić.
      Gotovo 28 odsto ispitanika je kao svoje uzore navelo velike naučnike i istraživače - Nikolu Teslu, Alberta Ajnštajna, Milutina Milankovića i Mihajla Pupina, dok se petina njih divi istorijskim ličnostima, među kojima prednjače Josip Broz Tito, vožd Karađorđe, Mahatma Gandi, Zoran Đinđić, knez Miloš, car Dušan, Nelson Mandela, Martin Luter King, knez Lazar.
      Za blizu 15 odsto mladih najveći uzori su sveštena lica: patrijarh Pavle, Sveti Sava, aktuelni patrijarh srpski Irinej, Amfilohije Radović, Nikolaj Velimirović, dok su za 14,25 procenata ispitanika omiljeni političari Zoran Đinđić, Boris Tadić, Josip Broz Tito, Vladimir Putin i Barak Obama.
      Gotovo 11 odsto mladih obožava heroje poslednjih ratova: Ratka Mladića, Željka Ražnatovića Arkana, Radovana Karadžića, Nebojšu Pavkovića, Milana Tepića, dok su ličnosti sa estrade uzori za nešto manje od deset odsto ispitanika i njima su idoli Svetlana Ražnatović, Seka Aleksić, Đorđe Balašević, Jelena Karleuša, Zdravko Čolić, Lepa Brena.
      Tek svaki dvadeseti ispitanik izabrao je neke druge uzore, najčešće roditelje, nastavnike, književnike i druge umetnike.
      Istraživanje je obavljeno tokom 2010. godine na uzorku od oko 1.500 mladih širom Srbije, uzrasta od 15 do 29 godina. Prema ranijem istraživanju u organizaciji Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, među srednjoškolcima u Srbiji najpopularnije su bile estradne ličnosti i više od polovine ispitanih mladih ljudi, koji imaju idole, navelo je osobe iz ove oblasti. Potom su najviše bili navođeni sportisti, koji su idoli za trećinu ispitanih učenika, pa političari, dok su naučnici i umetnici, ličnosti iz elitne kulture, bili među najmanje popularnim osobama kod mladih. (Tanjug)
      .......
      Gospodu hvala da smo oterali turbofolkere i krimoše, ali još ima dosta da se radi..
×
×
  • Креирај ново...