Jump to content

О ЗАБЛУДАМА ЛАТИНА(РИМОКАТОЛИКА) И УНИЈАТА – ГРКОКАТОЛИКА

Оцени ову тему


Препоручена порука

МИТРОПОЛИТ АНТОНИЈЕ

ДВА РАЗГОВОРА ПРАВОСЛАВНОГ СВЕШТЕНИКА С УНИЈАТСКИМ О ЗАБЛУДАМА ЛАТИНА И УНИЈАТА – ГРКОКАТОЛИКА

« Јакоже јединаго корене отрасли Богосадни, Син и Дух возсијаша: Ибо Отец јединовиновен јест, безљетниј безљетним лицем јединочестен. «

ПРВИ РАЗГОВОР

Унијат: Реци ми, јеси ли прочитао књижицу нашег браниоца Јулија Гачеге о истинитости католичке вјере и поглаварству апостола Петра и римских пастира?

Православни: Два пута сам прочитао ту књигу, али досад никад нијесам чуо, да се ко било усудио бранити истину неистином.

Унијат: Какву си тамо нашао неистину?

Православни: Истине тамо не нађох, а неистине врло много. Али пошто знам, да ћеш свакојаким неистинитим доскочицама ометати моју критику, прије свега ћу те упозорити на оне мисли чија је неистина свакоме очигледна, а кад је писац те књиге износио те луде фантазије, само се је уздао у незнање и простоту својих читалаца.

Унијат: Ја мислим, да он није лажљивац и клеветник, него си ти такав према писцу те књижице. Покажи, шта је измишљено и очигледно неистинито у тој књижици?

Православни: Најпре ћу рећи не о најглавнијим заблудама унијатске и латинске вјере, него о најружнијим од њих. Читај на 13. страни ове бестидне ријечи: «папа римски Никола I, кога светим признају и грчка и руска црква...» Ја сам нарочито прочитао све наше свеце и велики требник, али у њима не нађох ни тога бестидног јеретика, ни његове претходнике Арија и Македонија, па зато нађох у требнику «чин примања у Цркву оних, који прилазе од латинске јереси», а уједно се у њему наређује, да се та николајева јерес преда проклетству.

Унијат: На какву ћеш јерес упозорити код папе Николе I?

Православни: Николајева се јерес може видјети у томе, што је он искривио символ наше божанске вјере, јер је други васељенски сабор рекао: «Који од Оца излази». А тај папа Никола I и послије њега и сви латини, унијати, лутерани и остали западни јеретици додадоше: «и од Сина». И кад у тим ријечима не би било никакве лажне мисли, ипак су они, који у такву облику читају символ вјере, осуђени на одлучење од цркве, јер III васељенски сабор анатемише (проклиње) свакога, ко би се само усудио да дода какву било ријеч символу. Стога су папе Лав III и Хадријан на римском престолу осудили ту нову и ружну латинску науку и извјесили на зиду катедралне цркве сребрну даску, на којој су написали символ без тих лудих ријечи, да нико никада не додаје тих ријечи: «и од Сина излази». – Дакле, већ је за то проклео латине и унијате трећи сабор, а то значи и Дух Свети.

Унијат: Да ти не говориш неистину о светом трећем сабору?

Православни: Ја сам се надао од тебе томе питању, јер је такав морал латина и унијата. Кад им се докаже неистина, говоре, да нема у догмама и црквеним правилима података, које противник наводи. Па ипак отвори књигу, на коју се позивам, и читај 7 правило трећег Васељенског Сабора: Кад је прочитан овај символ вјере, свети је Сабор одредио: «Нека ником не буде допуштено да проповједа или пише или саставља другу вјеру, осим онога што одредише свети оци у граду Никеји сакупљени са Светим Духом. А који се усуде да састављају другу вјеру или је износе или предлажу онима, који хоће да се обрате познавању истине или из незнабоштва или из јудејства, или из какве било јереси: такви, ако буде епископ или који припадају клиру, да буду лишени – епископ-епископства, а клирици клира; а ако су свјетовњаци, - да се предају анатеми». – I правило II Васељенског Сабора: «Свети оци сакупљени у Цариград одредише: да се не мијења символ вјере триста осамнаест отаца, који су били на сабору у Никеји, која је у Витинији, него нек он остаје без измјене и нек се преда анатеми свака јерес...»

Унијат: Дакле ми врло гријешимо, ако смо једну ријеч унијели у символ вјере?

Православни: Мислим, да стварате највећу опасност таквом дрскошћу, кад би и било правилно ваше учење о Св. Духу. Гледај како су хришћани пажљиво чували символ вјере. Побожни цар Јустинијан желио је да дода ријечима «вонплотившагосја от Духа свјата и Марији Дјеви» не читаву ријеч, него пола ријечи говорећи «приснодјеви». Али се св. Црква противила тој промјени, иако је примила Јустинијанову молитву, коју пјевамо на литургији сваки дан: «Јединородниј Сине и Слове Божиј «, и ту читамо: «и Приснодјеви Марији». Кад би ви пажљиво читали књигу, у којој се налазе правила васељенских сабора, не би лажно мијењали догмате.

Унијат: Каква је то књига? Ми за њу не знамо.

Православни: Она се зове: «Књига правила св. апостола и св. васељенских и помјесних сабора и св. отаца».

Унијат: Зар је све истинито, што је речено на помјесним саборима и у св. Отаца?

Православни: Зар ни то не знају папини учитељи, да тамо нијесу записана сва учења отаца, већ само она, која су потврдили шести и седми васељенски сабор. Као и закључци само 9 помјесних сабора, које је такођер потврдио шести и седми васељенски сабор.

Унијат: Зар може имати велику важност та књига, кад је нијесу потврдиле папе?

Православни: Папе не само да нијесу потврђивале и нијесу имале права да потврђују закључке васељенских сабора, него су им сабори чак и судили. Тако су на саборима осуђени папа Либерије због аријанства и Хонорије због монофизитства и предати анатеми, па се је томе римска црква потпуно покорила без икаква приговора. Па опет латини на све начине крију од својих ту свету књигу, сакрили су је и од њих преварених, кад су насилно увели своју унију у Карнатску и Придњепарску Русију, како они не би знали за праву вјеру и за она многа проклетства, под која су пали ваши пастири и сви римокатолици и унијати, јер су проклети на св. Саборима због поста у суботу, безбрачности клирика, клечења недјељом и на Васкрс, узимања уз пост за храну млијека и јаја и због многих других кривица.

Унијат: Кад тако дрско говориш кажи зашто ви ту књигу тако поштујете?

Православни: Зато, што је она учитељица хришћанске вјере, што се не може познати божанска Библија, тј. Нови и Стари завјет и разликовати од многих одбачених и лажних јеретичких јеванђеља и посланица, да нас не научише шести васељенски сабор и прије њега држани помјесни сабори, као на пр. Лаодикијски и други, које су од књига истините, те се и сад налазе у св. Библији, а које су лажне.

Унијат: Тај сабор, који ви називате шестим, није шести, него трулски пето-шести и ми га, римокатолици и унијати, не признајемо као ни 9 помјесних.

Православни: Добро знам ту вашу лудост и лаж. Али како ви можете да одбацујете тај сабор, а признајете седми сабор, који је својим првим правилом потврдио и правила трулског сабора и девет помјесних сабора, које је овај потврдио, и правила апостолска и отаца, а осим тога додао о оцима и саборима ове ријечи: «Сви су од Једног и истог Духа просвијећени и корисно су узаконили, те кога они предају анатеми, оне и ми анатемишемо, а кога одбацују, оне и ми одбацујемо, а кога одлучују, - оне и ми одлучујемо». Стога сваки хришћанин треба да има књигу св. Сабора и да је од срца чита, а ви, јеретици, треба да знате, да вас је не само због кварења догмата о Св. Духу, него и због многих других кривица, одлучио од Цркве и од спасења шести и седми Сабор све дотле, док се не покајете и с њоме се сједините.

Унијат: Ти тако хвалиш књигу о васељенским саборима као да без ње нема смисла вјеровати ни у св. јеванђеље. А ми, католици и унијати, вјерујемо у све што се налази у св. Библији, иако не признајемо закључака трулског сабора.

Православни: Баш је у томе ваше безумље, јер немајући чврста темеља ваша вјера почива на пијеску. Ма да и кажете, да имате двадесет латинских сабора, они су сабрани тек послије вашег искључења из крила свете цркве. Ја не знам за те лажне саборе и мислим, да више од хиљада и пет стотина година по Христу није ни један од ваших сабора могао дати доказа о књигама Старог и Новог Завјета; стога излази, да сте као и јеретици-лутерани, који све до данас не могу одговорити и оправдати се, кад би их ко питао, зашто вјерују у св. четири јеванђеља и остале књиге наше Библије, а одбацују књиге, које су одбацили наши сабори, иако тих сабора не признају.

Унијат: И ја ти не могу ништа одговорити зашто признајемо седам сабора, а одбацујемо 9 помјесних сабора и 85 правила св. Апостола као и пето-шести сабор, мада су све то потврдили седам васељенских сабора, али видим, да ви не називате учење о изласку Св. Духа од Оца и Сина јересју зато што је лажно, него само стога, што га се ми држимо против саборске одредбе, да се не додаје ни једна ријеч символу вјере.

Православни: Па рећи ћу ти, кад би то и тако било, ви би били одбачени од св. Цркве, али и без тога у томе вашем учењу о изласку Св. Духа «и од Сина» налази се велика неистина.

Унијат: То ја нијесам никад чуо од православних и мислим, да се то никако не може доказати. У споменутој су Гаџегиној књижици наведене све ријечи божанског Писма о Св. Духу.

Православни: Није, пријатељу, ти лажеш или лаже твој Гаџега, или обојица лажете, јер је Гаџега лукаво прећутао ријечи Св. Писма, које осуђују његову јерес, као и поступке и ријечи отаца цркве, што је све било против ваше јереси. Он је дотле дотјерао у своме лукавству, као и уопште сви латински учитељи, да редовно наводе од ријечи до ријечи неко мјесто из св. књига, ако им по њихову мишљењу иде у прилог, и указују у којој се глави св. Писма оно налази, или у каквој књизи црквених љетописа, а ако лажно говоре, позивају се на св. Књиге, али не спомињу ни књиге ни саборских правила. Гаџега на пр. пише, да је руски патријарх Никон скратио молитве на св. Литургији, да је шести сабор забранио клирицима да носе дугачку косу, да је руски митрополит Филарет говорио и једно и друго, али у којој књизи или у каквом правилу – о томе ћуте, јер говоре лаж. Па и шести сабор није био 629. г. као што је речено у књижици, него 680. г. а тада није установљен ни један канон, него су канони установљени на сабору 692. г. који ми такођер зовемо шестим, а латини га сасвим одбацују, као што смо већ рекли.

Унијат: Видим да нећеш да ми наведеш ријечи св. Писма, у којима видите осуду нашег учења о изласку Св. Духа од Сина.

Православни: Отвори историју трију јеванђеља о Христовом крштењу, а из четвртога узми ријечи св. Претече о истој теми и најпре читај од Марка: « Дође Исус из Назарета галилејског и крсти се од Јована у Јордану. И одмах озлазећи из воде видје отворена небеса и Духа гдје силази као голуб на Њега «. (1,10), или читај по Јовану:» И посвједочи Јован говорећи: ја видјех Духа гдје силази с неба и остаде на Њему, Ја Га нијесам познавао, али онај који ме посла да крштавам водом рекао ми је: на кога видиш да силази Дух и стоји на Њему, то је онај, који ће крстити Духом Светим «. (1, 32-33). Кад би Св. Дух излазио од Оца и Сина, како би он могао силазити на Сина Божјег? Али Отац даје Сину Духа, шта је потврдио и св. Претеча говорећи о Сину:» Јер онај, кога посла Бог говори ријечи Божје, јер Бог не даје Духа мјером. Отац љуби Сина и све даде у Његове руке « (Јов. 3, 34-35). Зар не лудујете, кад проповиједате о изласку Духа од Сина Божјег? Ако Дух излази од Сина, на који начин опет силази на Сина? Да ли ћете наћи ма гдје казано, да је Дух сишао на Бога Оца, од кога Дух заиста излази?

Унијат: Да ли ћеш почети да одбацујеш Господње ријечи: «А кад дође утјешитељ, кога ћу вам ја послати од Оца, Дух Истине, који од Оца излази» (Јов, 15, 26)?

Православни: Те је ријечи унио и Гаџега у своју књижицу и помоћу многих лажних довијања куша да утврди мисао, да Св. Дух излази и од Сина; међутим, ту се изриче истина, која је сасвим против тога учења. Кад би Св. Дух излазио и од Сина, зашто је требало додавати ове ријечи: «Кога ћу вам Ја послати од Оца», и опет: «Који од Оца излази». Кад би било правилно латинско учење Господ би казао: «који од Оца и од Мене излази».

Унијат: Али ако Св. Дух није излазио од Сина, како Га шаље Син?

Православни: На то ћеш наћи одговор у истим ријечима: шаље од Оца, као што и прије у тој бесједи Господ говори: «Ја ћу умолити Оца, и даће вам другог Утјешитеља, да с вама буде увијек, Духа Истине...» (Јов. 14, 26), и још: «А утјешитељ Дух Свети, кога ће Отац послати у Моје име, научиће вас...» (Јов. 14, 26). Ако упиташ, зашто је Христос обећао послати Духа у то вријеме, када Дух не излази од Њега, то би наличило на то, као кад би какав цар замолио другог цара, да пошаље свог брата у неку државу. Тада би први могао рећи, да је он послао од овог цара његова брата. Дакле знај, да Св. Дух излази само од Оца у том смислу, што тим изласком добива биће само од Њега, а шаљу Га људима Отац и Син, па не само Син, него Га дају и архијереји онима, који се моле, као што пише у Дјелима: «А видјевши Симон како се полагањем апостолских руку даје Дух Свети, донесе им новац...» ( 8,18 ). Према томе хоћеш ли рећи, да Св. Дух излази не само од Оца, него: и од Оца и Сина и од апостола? Тешко твоме безумљу!

Унијат: За те ријечи нијесам знао или – боље да кажем – заборавио сам их, јер се на њих не позивају наши учитељи.

Православни: Ето не само на садукејима, него и на латинима се врше ријечи Господње: «варате се, јер не знате Писма ни силе Божје! (Мат. 22, 29), и опет: «узесте кључеве разума, а сами не улазите нити дајете да уђу они, који улазе».

Унијат: И мени је жао, што ни сами наши свештеници не читају Св. Писмо, нити допуштају свјетовњацима да читају.

Православни: Свјетовњацима забрањујете читање, да не осуђују ваше јереси, а ви читајући – бадава се мучите, јер изврћете Св. Писмо, да можете оправдати своју лажну науку. Сјети се каквим неразумним ријечима твој Гаџега одговара православноме и одобрава латинима и свима протестантима да говоре: «Који излази од Оца и Сина».

Унијат: Кад је та наука толико безумна и против Св. Писма, зашто се ње држи најпросвећенија Европа?

Православни: Због своје гордости. Кад се појавила та наука, западна Европа гушила се је у незнању, а пошто је најмоћнији цар Карло Велики био присталица тога лажног догмата, зажелио је да га свукуда прошири. Стога су папиновци из угађања човјеку (цару) примили то лажно учење бацивши под ноге св. Саборе, нарочито желећи да им убију углед, те их је за то проклела Св. Православна Црква.

Унијат: Сјећаш ли се како наш учитељ вјере Гаџега мири ту науку с науком Сабора?

Православни: Нити мири, нити може помирити. Он смишља смијешно тумачење говорећи, да су се тога сатанског учења о Св. Духу држали и саборски оци, али га нијесу унијели у символ вјере бојећи се да јеретик Македоније и духоборци не почну говорити, како и Сабор исповиједа, да је Дух створ Божјег Сина као што лажно уче јеретици. Али да се је Сабор заиста бојао само Македонија, не би крио истине, већ би је у реду изнио, као што су и Оци IV Сабора изрекли о сједињењу природа у Сину Божјем против монофизита и тачно одредили: «несливено, неизмјенљиво, нераздјељиво и непромјенљиво». И да се је Сабор држао латинског учења о изласку Св. Духа, не кријући ни једне ријечи потпуно би то изложио. Мислећи како то ружно латинско маштање о томе Сабору не примају ни сами латини, али не могући ништа рећи у одбрану своје јереси, он га наводи.

Унијат: Па ипак тај Гаџега наводи у прилог латинском учењу ријечи св. Кирила Јерусалимског и Јована Дамаскина.

Православни: Ја сам читао те ријечи, али у њима нијесам нашао ништа, што би ишло у прилог латинском учењу. Ти оци говоре, да и Син има све, што има Отац. Из тих ријечи латини изводе лажни закључак: ако Син има све, онда и Духу даје биће излажењем. Али тада би се могло рећи: пошто Дух све има исто као Отац, то и Дух рађа Сина, и друге глупе ријечи.

Унијат: Мислим, иако је неправилно наше учење о Св. Духу, не може се назвати опасним, јер не квари ни једне хришћанске врлине и не увлачи људе у гријех.

Православни: Ја сам већ рекао, да је гријех у томе, што сте погазили Господњу заповијест о покорности Цркви, јер сте дрско напали на свети њен символ, нити се кајете за то. Стога сте и одбачени од св. Цркве и на вас падају страшне Христове ријечи: «ако ни Цркве не послуша, нека ти буде као незнабожац и цариник». Тако и пад прародитеља није донио као своје пошљедице такво зло, зато што је плод, који су окусили, био отрован, него стога што су прекршили Божју заповијест, као што каже и апостол Павле: «непослушањем једног човјека посташе многи гријешни» (Рим. 5,19). Зато је највећа кривица због кварења догмата непослушност, која је одбацила латине и унијате од Бога, као и Адамов гријех. Шта више, рекох ти, да кварење догмата увијек доноси неспоразум у погледу врлине, као што на пр. Македонијева јерес слаби одушевљење за духовни живот код његових присталица. О томе ћемо још говорити, кад разгледамо најглавније латинске јереси и унијатске гријехе, због којих су се одијелили од св. Цркве.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 216
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни дани

Популарни чланови у овој теми

Унијат: Кад се усуђујеш да нас називаш, да смо се одијелили од Цркве, прочитаћу ти из Гаџегине књижице ове ријечи: «Када јак вјетар откида гранчицу од дрвета, онда се не може рећи, да се дрво откинуло од гранчице» (стр. 11). Грчка црква, а за њом у 12. вијеку и руска, откинуше се од своје матере једне католичке цркве (стр. 18 ).

Православни: На који начин кћи поста мати, а мати кћи? Мати је свију цркава јерусалимска црква, као што и пјевамо недјељним вечерњима: «радуј се Сионе свети, мати цркава. Божји стане, јер си ти најприје васкрсењем добио опроштење гријехова». На основу чега се римска црква назива дрветом, а остале гранчицама? Гранчице израстају из дрвета, а од римске само западно-европске цркве воде поријекло, и то не све, јер је Галију просвијетио Исток, Шпанију апостол Јаков и Павле, а не римске папе.

Унијат: Зато тако велим, што је паства нашег папе двапут, а може бити и трипут већа од православних, а дрво је веће од грана.

Православни: Али се никад не догађа да се дрво родило од гране, као што је и римска црква постала од јерусалимске. Па ни њена многобројност не правда је, јер знамо и за таква времена, кад је аријеваца било више него православних, а тако исто и монотелита и иконобораца. Било је и таквих злих времена, кад су и римски папа Хонорије и три источна патријарха били једновољци или монотелити, а само је преп. Максим Исповједник с мањином црквених учитеља остао као православни и није хтио причешћивати се с једновољцима. Кад је био затворен због истине, говорили су му: «Ето већ се три патријарха причешћују с монотелитима», на шта је он одговорио: «Ако се и цио свијет», рече, «причести с њима, ја се једини нећу причестити». Па ко је у та времена остао у правој цркви, Максим или његови многобројни противници?

Унијат: Морам признати да је Максим, иако никад за то нијесам чуо, шта говориш.

Православни: Уопште ти си мало добра чуо као и остали латини и унијати, јер они не траже ни св. Писмо, ни дјела отаца, ни житија светих и молитава, већ само своје латинске приче, које су позајмили од римских папиноваца и каснијих западних писаца, као на пр. Анселма, Томе Аквинског, Ломбарда и др., којима не служе као извори списи богоносних отаца, него црпе из незнабожачког филозофа Аристотела, као што вели за њих руски богослов кнез Курбски, који је на триста година прије нас о томе писао кнезу Острошком.

Унијат: Ипак мислим, да се грчко-руска црква и вјера никако не могу звати васељенскима, јер немају за сву цркву заједничкога поглавице као ми, пошто се сви католици покоравају само папи.

Православни: Прије свега никад се немој усуђивати да називаш нашу Цркву грчко-руском, јер се у православној Цркви налазе шест патријаршија, од тих је једна руска и једна грчка. Остале четири су ово: двије арапске, једна српска и једна грчко-арапска у Алескандрији. Осим тога има још велика по броју архијереја и свјетовњака румуњска црква.*) Па кад бисмо ми Руси још више него досад навукли на се гнев Господњи, а тако исто и Грци, те не би остао ни један Рус ни Грк у православној Христовој Цркви, Православна Црква ће ипак увијек трајати онаква каква је била од апостолских времена и јесте до данас.

Унијат: Траје немајући заједничког поглавице.

Православни: Имамо опћег поглавицу Господа Исуса Христа, о коме говори апостол у посланицама Ефесцима и колошанима: «све покори под ноге Његове» (Еф. 1, 22), и још: «Христос је глава цркве и Он је спаситељ тијела. Но као што Црква слуша Христа тако...» (Еф. 5, 23-24).

Унијат: Христос се узнио на небо, а Петру је предао Цркву и управу, Петар опет – римским папама.

Православни: О тим римским причама нас два имаћемо други разговор, а сад ћу ти рећи, да су св. Апостоли прописали (Прав. 34) и васељенски сабори наређују, да епископи сваког народа једнога између се сматрају за поглавицу, али за Васељенску Цркву није речено ни о каквој глави – осим Господа Исуса Христа.

*) Румуњска је црква такођер патријаршија од 1925 год; према томе ово је седма и најмлађа православна патријаршија (Примј. преводиочева).

Link to comment
Подели на овим сајтовима

ДРУГИ РАЗГОВОР

Православни: Доста говорисмо о томе како сте покварили символ вјере и како је римска црква отпала од тијела Христова; сад је вријеме да разговарамо о поглаварству у цркви, које сте ви лажно присвојили својим папама.

Унијат: Кад смо говорили о промјени символа вјере, ти си побиједио мене, а овдје ћеш ти бити побијеђен, јер ми нијесмо измислили јеванђеоске ријечи: «Ти си Петар*), и на овоме камену сазидаћу цркву своју, и врата паклена неће је надвладати. И даћу ти кључеве од царства небескога: и што свежеш на земљи биће свезано на небесима, и што раздријешиш на земљи биће раздријешено на небесима» (Мат, 16: 18 – 19).

Православни: Расправљаћемо о тим ријечима, али ћу ти најприје рећи, да су оне изречене Петру, а не римским папама.

Унијат: Али је Петар био епископ у Риму и сву је своју власт предао својим нашљедницима.

Православни: Он је био и у Антиохији, стога и антиохијски патријарси држе себе за његове нашљеднике и имају печат с ликом Петра и Павла. Ако ти чак хоћеш да убрајаш Петра у римске епископе, што је ипак сумњиво, ипак ничим нећеш доказати, да је он предао својим нашљедницима не само епископску власт, него и све своје дарове. Тако је Господ апостола Јована назвао сином Пресвете Богородице, али његови нашљедници у ефеској цркви нијесу имали тога звања; апостол Јаков је назван стубом Цркве, и он, а не Петар, претсједаваше на апостолском сабору у Јерусалиму, јер је тамо био епископ; он је изрекао као претсједник саборски закључак (гледај о томе у Дјелима 15, 13 – 22). Па ипак нико не тражи, да јерусалимски епископ буде претсједник свију сабора и да предлаже саборски закључак.

Унијат: Ја ти се врло чудим. Свагда су се наши сабесједници с нама слагали у теми о папском поглаварству над свом Црквом, кад год би се сложили с нашим учењем о Петрову поглаварству и о његову епископству у Риму.

Православни: Ја се не слажем ни о Петрову првенству, но о томе ћемо послије говорити, него ћу сад рећи, да су многих цркава епископи били апостоли, али њихови нашљедници, осим епископске власти, не добише њихових дарова. Господ је рекао Филипу и Натанаилу: «Отсада ћете видјети небо отворено и анђеле Божје гдје се пењу и силазе на Сина Човјечјег» (Јов, 1: 51). Па покрај свега тога њихови се нашљедници у азијским црквама тога не удостојише.

Унијат: Онда читај из Гаџегине књижице, да је сва Црква признавала власт римских епископа као Петрових нашљедника.

Православни: А ја знам, да није признавала. Читао сам код твога Гаџеге, да је «Петар учио у Риму као епископ. Тако исто и сваки његов нашљедник на престолу има, као што је он имао, првенство у цркви». Одакле је он то узео – ни ја не знам.

Унијат: А даље шта пише Гаџега: «И ово признаје сва црква».

Православни: То он пише, а затим наводи ријечи св. Отаца које то никако не потврђују, или наводи лажне ријечи, које св. Оци нијесу рекли ни писали, на пр. Св. Игњатије Богоносац није римског епископа називао главом свију цркава, а што је коринтска црква молила за савјет у црквеним пословима св. Климента римског, није то поглаварство, јер су и св. Василија Великог многе цркве питале о догматима и канонима и држале се његова ријешења, о чему можеш читати у Књизи правила, па и св. Атанасија Александријског.

Унијат: А затим је написано, да на четвртом васељенском сабору оци називају папу главом свију цркава.

Православни: То није говорио четврти васељенски сабор; ако су то клицали неки оци, то бијаху обични комплименти, који су хвалили мудрост св. Лава, папе римског, а не папску власт. Знаш ли од најстаријих времена каква је титула александријског и антиохијског патријарха?

Унијат: Не знам.

Православни: А кад би знао, ни ти ни твој Гаџега не би говорили глупости о папиној власти. Па слушај: у титули цариградског патријарха каже се: архиепископ Цариграда, Новог Рима, и васељенски патријарх, а у титули антиохијског: пастир пастира, архијереј архијереја, - у титули александријског патријарха исте ријечи, па шта више: - «тринаести апостол и судија васељене».

Унијат: Но таквих ријечи нема ни у папиној титули.

Православни: Зато ми је смијешно читати Гаџегу, кад он мисли, да ће доказати папску власт позивајући се на то, што се увријеђени епископи каткад обраћају његовој заштити. А знаш ли ко се је обратио суду васељенског судије, тј. александријском патријарху? Сам цар, кад се је завадио са цариградским патријархом Сергијем. Па кад су многи оци на четвртом сабору, саслушавши посланицу св. Лава, клицали, да на његова уста говори сам Петар, ту се хвалила мудрост св. Лава као побједиоца монофизита, а никако папина власт. За Златоуста су оци говорили и писали, да су његова уста – уста Христова, али ником није ни падало на ум да њега и његове нашљеднике у Цариграду назове јединим Христовим намјесницима.

Унијат: А кад је тако, зашто је Гаџега почео да гледа у тим поклицима првенство папе?

Православни: Јасно је зашто, он није могао наћи никаквих саборских изрека о папину поглаварству, па се је морало купити поклике и комплименте и надати се, да читаоци не знају како су исти поклици и комплименти били управљени не само папи, него и другим патријарсима и епископима.

Унијат: Но ако ти одбацујеш власт папа над свом Црквом и власт Петрову као њихово право, на чему се онда оснивало њихово првенство међу петорицом патријараха?

Православни: То већ није растумачено поклицима појединих светитеља, већ непосредним и јасним закључком другог, трећег и четвртог васељенског сабора, јер се овај ослања на прва два у свом 28. правилу: «У свему се држећи одредаба светих отаца, одређујемо и закључујемо о посебним правилима најсветије цркве истог Цариграда, Новог Рима: јер су престолу Старог Рима оци дали доста преимућства пошто је то био царски град. Руководећи се истом побудом и стопедесет богољубазних епископа (тј. други васељенски сабор) прописаше једнака права најсветијем престолу Новог Рима, праведно расудивши, да град, који је добио част да буде градом цара и државног вијећа и који има иста права као и стари царски Рим, и у црквеним стварима буде други за њим».

Унијат: Папа није потврдио то правило.

Православни: Није папа потврђивао саборе, него су сабори папе и дизали и збацивали и преклињали оне папе, који су били јеретици. Али није ствар у томе, него је то главно, што је овдје наведена свједоџба не само четвртог, него и другог сабора, који се осим тога, оснива «на учењу најстаријих отаца». Рим није уздигнут над друге архијерејске престоле зато што су папе сматрали за носиоце Петрове власти (што су латини такође послије измислили), него с тога што је он био царска престоница, а људи се састају у престоници због послова и одатле је згодније управљати својим подручјем, али никако свом црквом, којој је једина глава Христос.

Унијат: Зар се духовна власт мора управљати по грађанском поретку: где је цар, тамо су и већи јерарси?

Православни: Управо ваша духовна власт јесте власт епископова; он посвећује свештенике, освећује храмове, одлучује од Цркве непокајане итд., а митрополити и патријарси постављају се, да се очува поредак. Они сазивају саборе и претсједавају на саборском бирању и постављању нових епископа, на саборском расправљању о вјерским предметима, али све то раде сабори епископа, а не патријарси ни папа.

Унијат: Докажи ми саборским одредбама, да су права епископска у решавању таквих спољашњих послова и да се она зато постављају у престоницама и обласним градовима.

Православни: Ако је по вољи, - ево ти 9. правило антиохијског сабора, чије су закључке потврдили шести и седми васељенски сабор: «Треба да у свакој епархији епископи познају епископа, који је претстојник у митрополији и који води старање о свој области, јер се у митрополију са свију страна стичу сви, који посла имају». По томе права тих епископа над другима не оснивају се ни на чему другом, већ само на згодном саобраћају с главним градовима.

Унијат: И тако Рим и Цариград само су за то уздигнути?

Православни: Па разумије се. У осталом познато нам је једино уздизање града из духовних разлога. То се не тиче Рима, него Јерусалима, иако он није био ни главни град у држави ни у већој области, али је био мати цркава, стога ево шта су о њему одредили сабори: «Пошто се је учврстио обичај и древно предање, да се поштује епископ који станује у Елији, нека му се одаје част уз чување достојанства, које припада митрополији». (7. правило првог васељенског сабора). Исто се говори и у 36. правилу шестог васељенског сабора. Елија – јесте Јерусалим, који се тако назвао послије пошљедњег јеврејског устанка. Видиш ли, ту је епископ узвишен не због знаменитости града, него «по старом предању» ради његове светости.

Унијат: А има ли бар једно правило које доказује, да папе немају власт над осталим црквама?

Православни: А ти мислиш да нема? Ето се твој Гаџега позива на св. Тарасија, цариградског патријарха (у 8. вијеку), да је он писао папи Адријану као управитељу престола апостола Петра, али св. Тарасије не само што не признаје папи Петрових права, него у тој истој посланици, коју је осим тога потврдио 7. васељенски сабор, још тражи, да укине симонију. Још је јаче показао своју власт над папама картагенски сабор, коме су закључке потврдили 6. и 7. васељенски сабор; он је саставио и написао папи нарочиту каноничку посланицу са захтјевом, да се не мијеша у ствари картагенске цркве и, особито, да не прима тужаба на мјесне епископе, јер ће бити лишени свог чина, ако се нађу такви нагли људи, који се буду тужбама обраћали папи. Ето твој Гаџега наводи примјер, кад се ко тужио папама, али ћути о томе, да су за то тужиоце сабори врло кажњавали. Дакле ти су случајеви тужаба били или приватна писма или злоупотребе.

Каноничка посланица картагенског сабора Целестину римском папи, каже: «Молимо Вас, господине брате, да у напријед лако не слушате оне, који одавде долазе, и да више не допуштате себи примати у општење оне, који су од нас одлучени, јер ће твоје блаженство лако наћи, да је то тако установио и никејски сабор (тј. први васељенски)... И исти је никејски сабор разумно и праведно признао, да ма какви се послови појавили, они се морају свршавати у својим мјестима, јер оци признаше, да ни једној области неће бити ускраћена благодат Светог Духа, кроз коју свештеници Христови и виде правду и тврдо је чувају, а особито кад је свакоме допуштено, сумњајући у праведну одлуку најближих судија, обратити се саборима своје области и, шта више, васељенском сабору. «Зар има кога, који би вјеровао, да Бог наш може надахнути правицом у суду једнога, а многобројним свештеницима, који су на сабору скупљени, да ће то одрећи».

«Немојте дакле више да, на молбу неких, шаљете овамо своје клирике, да расправљају наше послове, и немојте то допуштати ради тога, да се не каже да ми уносимо ташту гордост свијета у Христову цркву, која онима, што желе видјети Бога, доноси свјетлост простоте и дан смирености.»

Унијат: Како било да било, али Црква на земљи мора имати видљиву главу, јер, иако се Христос сматра главом цркве, како пише Гаџега, али је Он «невидљива глава», па ма да је био с апостолима, али се је узнио на небо и од тада су апостоли управљали Црквом под вођством Петровим. А даље пише: «Црква је слична друштву, а друштво на земљи не може бити без једнога главног управника; тако и Црква мора имати једнога највишег управитеља, једну главу» (стр. 23 и 30).

Православни: Ти си одједанпут рекао двије неистине. Друштво је често без управника. Ђаци између се немају управитеља, него им управљају учитељи, који не улазе у то друштво, већ живе за се. Друга је ваша лаж у томе, што сте, јурећи за земаљским благом, ослабили у вјери, и не можете схватити да сам Спаситељ наш управља Црквом. «Ево Ја сам с вама у све дане до свршетка вијека. Амин», каже Он прије вазнесења на небо (Мат, 28: 20). Да ви читате св. Књиге, а не своје шизматичке бајке, знали бисте по књизи Дјелима, да сам Господ непрестано управља свом Црквом, а не апостоли. Он се јављао Петру пред обраћањем Корнелија, шаље анђела да изведе апостоле из затвора, преко анђела поручује Филипу да иде на проповијед ушкопљенику Арапину. Он сво вријеме води Павла јављајући му се и у Коринту и у јерусалимском храму. Много је таквих догађаја изнесено у Дјелима, а исто тако и у Петровим и Павловим посланицама, одакле знамо како треба учити и владати се. Зато кажемо да вјерујемо у једну свету, саборну и апостолску Цркву, треба вјеровати да је Господ Исус Христос у њој стално, мада и невидљиво, присутан и њоме управља, као што Господ и говораше апостолима полазећи на страдања: «Нећу вас оставити сиротне, доћи ћу вам.» ( Јов, 14: 18 ).

Унијат: Али у Старом Завјету био је првосвештеник, а Нови Завјет је важнији од Старога, па зашто смо лишени видљиве главе Цркве?

Православни: Није то одузимање него право, и све је то изнио апостол Павле у посланици Јеврејима тако јасно, као да је предвидио ваше латинске фантазије и доскочице. Сад слушај шта ти читам из једне архијерејске посланице:

« Ако вам опет кажу латини, како треба да буде у Христовој цркви један првосвештеник и намјесник Христа, који се је од нас вазнио на небо, као што је и у Старом Завјету један првосвештеник, и такав је говор против божанског писма; стога нас апостол Павле, који је унапријед видио и те латинске лагарије, учи у својој посланици Јеврејима, да нико други није нашљедник првосвештеника Старог Завјета, осим Господа Исуса Христа (Јевр. 4, 14-16 и 7, 23-28 ), јер каже да јеврејски «многи бише свештеници, јер им смрт не даде да остану. А овај, будући да остаје увијек, има вјечно (непролазно) свештенство». Али је и ово предвидио божански апостол, да ће латини овако говорити (као што увијек и говоре); потребно је да на земљи имамо Христова намјесника, јер је сам Христос отишао на небо, а нама треба жив првосвештеник, који посредује за нас. Стога на ту неистину апостол одговара настављајући овај говор о Христу: «Зато и може спасти оне, који кроз њега долазе Богу, будући да свагда живи, те може посредовати за њих (за људе)».

Зашто то дакле не разумију латини? Зашто траже и другог поглавицу и заступника своје васељенске цркве? Одговарамо: Због свог маловјерја, јер као маловјерни не могу дати, да Христос управља њиховим животом и свом црквом, нити знају наше свакидашње јектеније: «Сами себе, и друг друга, и вес живот наш Христу Богу предадим». Ради тога измислише ове лукаве ријечи: земаљској Цркви потребан је првосвештеник, а то је римски папа, који има тијело и може бити сапатник патницима. Али тако говорећи они се опет истичу као противници божанском Писму, јер Павле каже о Христу Богу: «Јер немамо архијереја, који не може пострадати с нашим слабостима, него који је у свачему искушан као и ми, осим гријеха. Да приступимо дакле, слободно престолу благодати, да примимо милост и нађемо благодат на вријеме кад нам затреба помоћ» (Јевр. 4, 15-16).

Унијат: И у томе си ме побиједио. Али ево у чему смо ми католици непобједљиви. Ви не признајете папине власти, али хоћеш ли одрицати поглаварску власт св. првоврховног Петра над свом црквом, па и над апостолима? Хоћеш ли одбацивати ријечи које је Христос казао: «Ти си Петар, и на овоме камену сазидаћу цркву своју, и врата паклена неће је надвладати. И даћу ти кључеве од царства небескога: и што свежеш на земљи биће свезано на небесима: и што раздријешиш на земљи биће раздријешено на небесима». (Мат. 16, 18 – 19).

Православни: Не смијем одрицати Христових ријечи, али ни теби нећу допустити да их јеретички тумачиш. Реци, јесу ли те ријечи казане само Петру?

Унијат: Све су оне казане Петру, али пошљедње је ријечи по васкрсењу Господ казао свима апостолима, а о кључевима и оснивању цркве само Петру.

Православни: Какви су то кључеви?

Унијат: Власт отварати и затварати царство небеско.

Православни: Ако је у томе Петрова власт, онда он нема никаква посебног права мимо остале апостоле, јер је њима заједно с Петром речено нешто више: «Примите Духа Светог. Којима опростите гријехе, опростиће им се, а којима задржите, задржаће се» (Јов. 20, 22-23).

Унијат: Али Петру је та власт дата раније, као главном апостолу, јер је он први признао Христа за Сина Божјег.

Православни: У то мало ријечи ти каза двије неистине, али ћу ти опростити, јер си се од дјетињства научио говорити лажно, као што пише и у римокатоличким уџбеницима и у Гаџегиној књизи. Никако није први апостол Петар, него апостол Натанаило, признао: «Рави*)! Ти си Син Божји, ти си Цар Израиљев», а за то је од Христа добио велико обећање: «Отсад ћете видјети небо отворено и анђеле Божје гдје се пењу и силазе на Сина Човјечјег» (Јов. 1, 49 и 51). Да је Господ рекао Петру, ви бисте и из тих ријечи доказивали његово поглаварство. У осталом може бити да ће се некад наћи и такви јеретици, који ће Натанаила и Филипа држати за поглавице апостолске и све цркве. Дакле по јеванђељу ап. Натанаило је први признао Христа Сином Божјим, а други опет не ап. Петар, него сви апостоли, који се Господу послије Његова хода по води и стишавања буре, кад им је ушао у лађу, поклонише и рекоше: «Заиста си Ти Син Божји». То је описано у 24, глави Матејева јеванђеља, а о Петрову исповиједању у 16. глави. Ни ти ни твој Гаџега никако не знате јеванђеља.

Унијат: Али ипак је власт везати и дријешити Петру дата прије, него осталим.

Православни: Није истина. Она му је дата послије Христова васкрсења као и осталима, као што пише у 20. глави по Јовану, а по Матејеву јеванђељу она је Петру само обећана у будућности, као што су још раније Натанаилу обећана небеска виђења.

Унијат: Покрај свега тога ја те не растављам од ових Христових ријечи: «на овоме камену сазидаћу цркву своју, и врата паклена неће је надвладати». Ко је камен и темељ? Петар.

Православни: Да је и Петар, не би то ништа користило вашим папама. Ја сам ти растумачио о кључевима и о везивању и дријешењу, да је то свима дано, а ево шта ми пјевамо при освећењу нове цркве: « Ти, Благи, који си саградио цркву своју на камену вјере, прими у њој наше молитве». Твој Гаџега и сам наводи ријечи Писма, из којих се види да је камен од угла Цркве Христос, а друго су камење – апостоли и пророци (Ефес. 2, 20-21); а апостол Петар пише о томе (1. Петр. 2, 4 – 8 ), - да су сви синови Цркве живо камење, које се наслања на крајеугаони камен – Христа.

*) Учитељу!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Унијат: Ако је Петар исти камен као и сви, зашто га је Господ назвао каменом?

Православни: Господ га је тако назвао не ради власти, коју ће тобоже добити, него због његове ревности за вјеру, као што је и разјаснио у бесједи на Гори, да онај који чује Његову ријеч и извршује је наличи на онога, што гради своју кућу на камену, а малодушни је као онај, што гради на пијеску: његова ће се кућа срушити, ако буде бура и поплава (Мат. 7: 24-27). А Петра је Господ тако назвао по његовој одлучности, да одмах изврши оно, у што је вјеровао: тако он два пута скакаше у море, да што прије дође до Христа кад се јавио (Мат. 14: 29 и Јов. 18, 10) и уопште био је човјек одлучан и нагао.

Христос Спаситељ даваше називе својим ученицима не према оној власти коју ће они добити у будућности, него по њиховим душевним особинама, као зналац срдаца. Тако рече за Натанаила: «Ево правога Израиљца у коме нема лукавства" (Јов, 1: 47), а Јована и Јакова, синове Зеведејеве, назвао је због њихове ревности за вјеру: синови грома, Воанергес (Мар, 3: 17).

Унијат: Па ипак је на Петру, као на камену Господ обећао основати Цркву, и ваша га црква назива темељем.

Православни: Не на њему, него на камену вјере, као што сам ти већ разјаснио: Ти си Петар (Петрос) и на овоме камену (петра), а не на Петру, тј. на камену вјере сазидаћу Своју Цркву.

Унијат: Петра и Петрос то је грчки, а јеврејски је – једна ријеч – Кифа. Спаситељ је говорио јеврејски.

Православни: Није истина. Спаситељ тада као и сви Јевреји, говораше арамејски и кад је тада с крста повикао јеврејске ријечи: «Или, или лама савахтани*)" (Псал. 21, 1), не разумјеше га војници и рекоше: Он зове Илију. – То је једно; а друго је – зашто твој Гаџега нагађа какве је ријечи Господ говорио на источном језику и каква јеврејска ријеч одговара грчкима: Петрос и Петра. Ако се сва ваша вјера оснива на нагађању, шта она вриједи?

Унијат: Та и ваша Црква назива Петра темељем вјере и Цркве.

Православни: А апостола Јована «најчистијом основом наше вјере» (служба 26. септембра), Андрију – «најбољим од апостола» (служба 30. новембра). Али и то је још мало. Знаш ли кондак св. Василију Великом?

Унијат: Не знам.

Православни: Зато не знаш, јер као и сви ваши унијати не читаш молитава благодарења послије св. Причешћа. Послије литургије Василија Великог и молитава причешћа читамо св. Василију: «Показао си се непоколебљив темељ Цркве». Апостол Павле пише о томе Ефесцима, да су «назидани на темељу апостола и пророка» (2, 20).

Унијат: Нек буде тако, али је Петар главни темељ послије Исуса Христа.

Православни: Ето то нико од вас неће никада доказати, да два дана непрекидно говори.

Унијат: Али докажи ти, да се апостоли у истом смислу називају темељи Цркве.

Православни: А ако докажем, хоћеш ли се покајати због свог папизма?

Унијат: Покајаћу се..

Православни: Није истина, нећеш се покајати, јер у св. Писмо слабо вјерујете, већ као стари незнабошци Римљани вјерујете само у то, како бисте цио свијет покорили папи и Риму, а ни данашњи Рим не признаје папе, него се дигао против њега и изабрао је себи свјетске краљеве.

Унијат: Наведи де ми доказе.

Православни: Доказаћу ти, да се ријечима Апокалипсиса у истом смислу свих дванаест апостола називају темељем Цркве. Ево како нам се описује Христова Црква: Анђео одведе ме у духу на велику и високу гору и показа ми велики град Свети Јерусалим, гдје силази с неба од Бога... Градски зид има дванаест темеља и на њима имена дванаест апостола Јагњета (Открив. Јов. 21, 10-14). – Слично томе и у јеванђељу је Господ претсказивао својим апостолима, кад Му Петар рече: «Ето ми смо оставили све и за тобом пошли: шта ће дакле бити нама?», не обећа никаква посебна права Петру, него је казао: «Заиста вам кажем, да ћете ви који идете за мном, у другом животу, кад сједе Син Човјечји на престолу славе своје, сјешћете и ви на дванаест престола и судити над дванаест кољена Израиљевих» (Мат, 19, 28 ). Сви су апостоли – судије, сви су темељи, сви су камење црквене зграде, али је само један крајеугаони камен – Христос: «Јер другога темеља нико не може поставити осим онога који је постављен, који је Исус Христос» (1. Кор. 3: 11).

Унијат: Ти љуљаш главни догмат наше цркве, без њега се руши католичка права црква.

Православни: Да је ваша црква истинска црква, тако би Спаситељ и казао апостолима: «Ето вам оца и поглавице Петра. Слушајте у свему њега, а послије његове нашљеднике». А шта им је Он рекао? – «А ви се не зовите учитељима, јер је у вас један учитељ Христос: а ви сте браћа» (Мат, 23: 8 ). Видите ли лудост свог учења?

*) «Боже мој! Боже мој! Зашто си ме оставио?»

Унијат: Сад ћу и ја тебе осрамотити. Ово је Спаситељ говорио о Петру послије Свог васкрсења: А кад обједоваше, рече Исус Симону Петру: «Симоне Јонин! Љубиш ли ме већма него ови?" Рече му Петар: «Да Господе! Ти знаш да те љубим». Рече му Исус: «паси јагањце моје»! Рече му опет други пут: «Симоне Јонин! Љубиш ли ме?» Рече му Исус: «паси овце моје». Рече му трећи пут: «Симоне Јонин! Љубиш ли ме?»... И рече Му: «да, Господе! Ти све знаш, Ти знаш да Те љубим». Рече му Исус: «паси овце моје» (Јов, 21: 15-17).

Православни: Ти лажеш и на јеванђеље. Зашто испушташ ријечи: «А Петар поста жалостан што му рече по трећи пут: љубиш ли ме?» Или може бити у вашим унијатским јеванђељима те ријечи испуштају? Ето и твој Гаџега не наводи тих ријечи, кад говори о три питања.

Унијат: Ми јеванђеље штампамо без испуштања, а ја испустих те ријечи, јер се оне не тичу нашег Разговора.

Православни: Не, врло се тичу. Гаџега по Христовим ријечима пише оно, што им пришивате сви ви латини: «Исус Христос даје власт Петру да пасе не само јањце, него и овце. Другим ријечима Исус Христос поставио је Петра за врховног пастира не само простих вјерних, него и самих апостола! (стр. 23).

Унијат: А зар није било тако?

Православни: Да је било тако, зашто би онда Петар био жалостан? Зар су ваше папе жалосне, кад их бирају на ту дужност? А Петар са сузама увјерава Христа да га љуби, јер зна да га та три питања не уздижу као главу апостола, као што је Гаџега измислио без икаква доказа, већ га само кори због троструке издаје, кад је рекао: «Не знам тога човјека» (Марк, 14: 71). Опраштајући му због његових суза и љубави Христос га изједначује с другим апостолима, а не узвишује га над њима. Наша Црква и пјева тако: «Троструким питањем: «Љубиш ли ме, Петре?» Христос је поправио троструко одрицање (стихира 29. јуна)

Унијат: Ти си ме сасвим помео, али чим доказујеш да се Господ није задовољио сузама Петрова покајања кад запјева пијетао, него је још тражио, да се поврати у апостолско достојанство?

Православни: Добро. Понови Христове ријечи на мору Тиверијадском.

Унијат: Симоне Јонин! Љубиш ли ме?

Православни: Видиш, Господ га више не зове Петром и чак не просто Симоном, него Симоном Јониним, као да привремено предаје забораву Своје присно дружење с њим и као да се поново упознаје с њим. И још прије, на исти дан васкрсења Христова, анђео говори женама мироносицама: «Идите и кажите Његовим ученицима и Петру, да је пред вама отишао у Галилеју» (Марк, 16: 7). Дакле Петар се није више сматрао као један од Христових ученика све дотле, док га васкрсли Господ није повратио у њихово друштво «троструким питањем: љубиш ли ме, Петре?».

Унијат: А зар га послије питања није поставио над свима? Зашто је прије говорио: «паси јагањце моје», а затим «паси овце моје»?

Православни: Ако хоћеш разумијевај под јагањцима свјетовњаке, а под овцама ђаконе и свештенике, а не апостоле, као што Гаџега лажно пише, нити управу свом Црквом. Из чега се то види? Одмах иза тих ријечи Господ одазва Петра, да му открије каква га мученичка борба чека: «Видјевши Петар гдје за њим иде онај ученик кога Исус љубљаше – рече: Господе! А шта ће овај?». Али Господ му није допустио да улази у живот другог апостола: «Исус му рече: Ако хоћу да он остане док ја не дођем, шта је теби до тога? Ти хајде за мном»(Јован 21: 20-22).

Унијат: Дакле по твоме Петар није био глава Цркве, већ само њезин учитељ, један од њезиних виших дванаест пастира?

Православни: Потпуно је тако. Он се и сам о себи тако изражава: «Ваше пастире молим који сам и сам пастир и свједок Христових страдања» итд. «И кад се јави Поглавар пастира, примићете вијенац славе који неће увенути» (1. Петр. 5: 1-4), а грчки овако: «Пресвитере ваше јер сам и сам пресвитер». Своју посланицу завршује ријечима: «Поздравља вас црква с вама изабрана у Вавилону, и Марко син мој» (1. Петр. 5: 13).

Унијат: Ето тај је Вавилон Рим, гдје је св. Петар био епископ, али није волио да га именује Римом, да га не би убили непријатељи дознавши за његово мјесто живљења.

Православни: Ја нарочито споменух Вавилон чекајући, да ли ћеш рећи исту глупост, коју је написао Гаџега у својој књизи. Апостоли нијесу крили своје пребивалиште, па и Петар је свакојако убијен у Риму, а по томе мало би их и дознало гдје се налази, све да је и написао да је у Риму, јер тада не бијаше штампарија и апостолска писма полако су се предавала из руке у руке.

Унијат: Па зашто је св. Петар Рим назвао Вавилоном?

Православни: Он никако и није писао у Риму, него у Александрији, гдје је становао с Марком у предграђу које се звало Вавилоном, што смо дознали из житија египатских пустињака. Послије су Марка тамо ухватили незнабошци и предали на мученичку смрт, а Петар је свој живот свршио у Риму, што ми православни не одричемо као што то чине лутерани говорећи, да Петар није никад био у Риму.

Унијат: Значи, да говорећи о Петру католици не лажу све?

Православни: Али лажу врло много и не стиде се. Ето твој Гаџега каже: «Св. Оци на првом васељенском сабору у Никеји и на трећем у Ефесу св. Петра називају великим поглаварем апостола». Ништа није тако било, а дјела (записници) првог сабора нијесу ни дошла до нас. У служби 29. јуна Петар се не назива поглаваром, него прваком.

Унијат: Но видиш, ти католицима сам чиниш уступку.

Православни: Неће вам помоћи така уступка. Поглавар у црквеном језику није то исто што је у нашем свјетовном. Поглавар значи онога који започиње... «Возопитим вјернии Гавриила имушче чиноначалника». Гаврил је први прославио Богородицу и ми кличемо: «Радуј се, благодатна, Господ с Тобом».

Унијат: То је словенски, а како је грчки?

Православни: А грчки – корифеа, корифеонта. Тако се назива најбољи пјевач у кору другова који су му једнаки, најбољи ученик у школи, али не начелник у оном смислу као што је грчки архон. Ето архијереј је – старјешина јереја, архиђакон је био старјешина ђакона.

Унијат: Па јели могуће да наши католички богослови могу тако хотимично и бестидно лагати?

Православни: Па Гаџега може надајући се, да читаоци његове књиге немају појма о ономе што он измишља. Он се узда да ће тим лакше стећи повјерење простака у колико дрскије буде лагао. Познато је, на примјер, да су унијати укинули проскомидију: код њих кувар изреже просфоре, а свештеник сложи комадиће на дискос и више ништа; православни свештеници читају све што је наштампано у Службенику на проскомидији. Међутим Гаџега пише: «Наш је обред тачнији него грчки, јер се на пр. у грчкој цркви мало гдје у служби врши проскомидија, а у нас је све задржано». Та то је исто као кад би Јуда рекао Јовану Богослову: «Ја сам увијек био вјеран Христу, а ти си га издао».

Унијат: Многе си ми опоре рекао у своме разговору. Зар је могуће да је сва наша католичка црква до краја огрезла у лажи?

Православни: Лаж је, да Св. Дух излази од Оца и Сина, лаж је и кршити црквену заповијест – не кварити символа вјере, лаж је да је ап. Петар био глава апостола, глава све Цркве. Лаж је да је он свима римским епископима предао не само епископску власт, него потпуно и све своје дарове, које је заиста имао и које сте ви измислили, да је те епископе стара Црква признавала за своје врховне поглаваре.Унијат: А догмат папске непогрјешивости? Безгрешног зачећа Пресвете Дјеве од њених родитеља Јоакима и Ане, о индулгенцији и чистилишту – зар је и то лаж?

Православни: Папска непогрјешивост је грешна и ружна лаж: познање Божје истине даје се праведности, (Мат, 5: 8, Премудр. Сол. 1: 45), а не дужности.

Унијат: Али и ваша црква 9. децембра прославља зачеће Пресвете Дјеве.

Православни: Још се више слави зачеће Претечево 23. септембра, али их ни једно ни друго није избавило од прародитељског гријеха, већ само ваплоћење и искупљење Сина Божијег. Ако желиш говорићу и о свима осталим вашим јересима, али је засада доста. Ако волиш да знаш истину, да ти је душа дража од лажи, у којој ви одрастате и старите, ако се бојиш Бога, ако љубиш Исуса Христа, тада добро размисли о свему што си од мене чуо и покај се због својих јереси и замоли да те приме у св. Православну Цркву.

Унијат: Ти прекидаш разговор, али ми бар то признај, да наша римокатоличка Црква има више права називати се васељенском, него ваша грчко-руска.

Православни: Већ сам ти забранио да православну Цркву зовеш грчко-руском, јер она остаје на земљи и кад би, не дај Боже, нестало и свију Грка и свију Руса. А ето ти своју цркву узалуд називаш римокатоличком. Да пропадне талијански град Рим, онда би пропала и ваша црква, јер се не би могле понављати ваше бајке о Риму као пребивалишту Христова намјесника и главе све цркве.

Унијат: То је истина, али се ми надамо да ће Рим вјечно трајати.

Православни: Празна нада; те неколико десетина година ваше су папе биле прогањане из Рима кад је било «авињонско ропство папа». Па и ваша вјера није католичка, тј. није васељенска, него провинцијална, римска, талијанска, као у муслимана: да се разруши њихов свети град Мека, крај је исламу, а ако се разруши Рим, онда је крај римском католичанству.

Унијат: Још треба да нашу вјеру сравниш и с незнабожачким многобоштвом.

Православни: Не сравњујем, него вам добра желим, али је сравнио ваш Пије IX измисливши с ватиканским сабором онакву одвратност, да новоизабрани добија од Бога моћ да непогрјешиво расуђује о вјери и цркви, кад сједне на свој папски престо. Ето тако је било и у незнабожаца, кад је свештеница звана Питија сједала на троножну столицу над пећином, онда јој се откривала будућа судбина народа и свега свијета.

Унијат: А по чему је ово наше учење против Христових ријечи? То је прво моје питање, а друго је и пошљедње: зашто називаш нашу цркву не само римском, него и талијанском?

Православни: Противи се Спаситељевој ријечи: «И неће рећи о царству Божјем: ево га овдје или ондје, јер гле, царство је Божје унутра у вама.» (Лука 17: 21), а талијанском називам вашу вјеру и цркву зато, што ваш папа редовно мора бити Талијан, а Господ је преко апостола Павла рекао да у Христу, у цркви «нема Грка ни Јудејаца, обрезања или необрезања, варвара ни скита, роба ни слободњака, него све и у свему Христос» (Колош. 3: 11). Надам се, да ме нећеш даље задржавати новим доскочицама; опрости и више љуби истину!

Преузето из: « ДВА РАЗГОВОРА «, Митрополит Антоније

Издање: Српско-православног Братства Св. Саве, Сарајево 1930. године

http://www.pravoslavac.net/razgovori/viewtopic.php?t=11

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 months later...
  • 1 month later...

Веома интересантан текст, али нажалост не примјењив према римо и грко - католицима.

Већ неко вријеме, са једном мањом групом Православних Срба покушавам да "оправославим" један од најпосјећенијих римо-католичких форума у Хрватској, али иде веома тешко, јер не прихватају никакве аргументе и налазе неке бесмислене одговоре, којих се држе као "пјан плота".

Сматрам да сам приступ тим људима не треба бити са негацијом и свим девијацијама њиховог "вјеровања", већ на један људски и Богочовјечански приступ сваком од њих као грешницима, који треба да се покају. Тај начин даје какве такве резултате.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости
Guest свештеник Иван

????? ???????????? ?????, ??? ???????? ?? ????????? ????? ???? ? ???? - ??????????.

??? ???? ???????, ?? ?????? ????? ?????? ???????????? ???? ????????? ?? "????????????" ????? ?? ??????????????? ????-?????????? ?????? ? ?????????, ??? ??? ????? ?????, ??? ?? ?????????? ??????? ????????? ? ?????? ???? ?????????? ????????, ????? ?? ???? ??? "???? ?????".

??????? ?? ??? ??????? ??? ?????? ?? ????? ???? ?? ????????? ? ???? ???????????? ??????? "?????????", ??? ?? ????? ?????? ? ??????????????? ??????? ?????? ?? ??? ??? ??????????, ???? ????? ?? ?? ??????. ??? ????? ???? ????? ????? ?????????.

???? ???? ????? ?? ?? ????? ???? ???? ????????, ?? ???? ???. ?????? ?? ?????.  0203_cool
Link to comment
Подели на овим сајтовима

????? ???????????? ?????, ??? ???????? ?? ????????? ????? ???? ? ???? - ??????????.

??? ???? ???????, ?? ?????? ????? ?????? ???????????? ???? ????????? ?? "????????????" ????? ?? ??????????????? ????-?????????? ?????? ? ?????????, ??? ??? ????? ?????, ??? ?? ?????????? ??????? ????????? ? ?????? ???? ?????????? ????????, ????? ?? ???? ??? "???? ?????".

??????? ?? ??? ??????? ??? ?????? ?? ????? ???? ?? ????????? ? ???? ???????????? ??????? "?????????", ??? ?? ????? ?????? ? ??????????????? ??????? ?????? ?? ??? ??? ??????????, ???? ????? ?? ?? ??????. ??? ????? ???? ????? ????? ?????????.

?????,??? ?? ??? ????? ??? ?? ???????,??? ?? ?? ???? ?? ????? ?? ??? ??????????? ?? ???? ???? ?? ?????? ? ?? ?? ?????? ?? ???? ???? ????????? ???? ??? ??? ??????????? ? ????????? ???????????????.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Види,ја бих драге воље,али проблем је у томе што сад немам времена од испита.Ја бих могао да започнем дискусију али десило би се то да бих морао да одустајем врло често јер имам испит и полагања и не бих могао да будем стално у току.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

×
×
  • Креирај ново...