Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Владан

Антисемитизам: Српско-јеврејски односи

Оцени ову тему

Recommended Posts

Драги господине Албала... Желим да вашој јеврејској браћи изразите симпатије српске Владе и народа за поновно васкрсење јеврејске државе у Палестини, чиме ће они поново заузети истакнуто место у друштву народа сходно њиховим многобројним способностима и њиховом несумњивом праву. Уверен сам да ће остварење њихових права бити од користи не само њиховим интересима, већ и целокупном човечанству. Вама је познато, драги наш докторе Албала, да не постоји народ у свету који овај план више симпатише од српског народа..."

Постављена слика

Ово је само почетак писма Миленка Веснића, шефа Српске ратне мисије у САД и амбасадора краља Петра у Вашингтону, упућеног доктору Давиду Албали, капетану српске војске и добитнику једног од највећег српских одликовања за храброст у борби против страног завојевача. Написано је 27. децембра 1917. године, само месец дана након објављивања британског плана да се на подручју Палестине обнови некадашња јеврејска држава. Документ, до кога смо дошли захваљујући историчару Миодрагу Јанковићу, заправо представља први акт једне државе о признању Израела, који ће званично бити основан тек три деценије касније.

- О овом документу се веома мало знало током југословенских послератних година, самим тим што је то био правни акт једне мале Србије, чија је Влада, у том тренутку, и сама била у расејању - каже Јанковић. - И то довољно говори о дугогодишњем пријатељству два народа које ниједан антисемитски испад, изговорен у неком безвезном ријалити шоуу или на улици, не може да наруши.

После антисемитских изјава Маје Николић и Милоша Бојанића, изговорених у ТВ ријалитију „Двор", исписивања графита са порукама мржње на улицама српских градова и честих стереотипа о наводној одговорности Јевреја за НАТО бомбардовање Србије крајем прошлог века, поставља се питање шта уопште знамо о народу који на просторима Балкана живи већ неколико векова. Да ли наше односе оптерећује бреме наслеђа, да ли смо се и око чега спорили у прошлости или се, може бити, олако и без аргумената поводимо за предрасудама које нам долазе из света?

Постављена слика

Заједнички и борба и страдање

Срби су Јеврејима подизали споменике захвалности и заједно с њима били прогањани и убијани

Иако су различити по много чему - вери, култури, менталитету и обичајима - Србе и Јевреје спаја вишевековна историја, заједнички живот на овим просторима, па чак и слична судбина, која попут вечног усуда прати све поробљене или прогнане народе. Као ретко ко у људској цивилизацији, припадници Мојсијевог племена су оптуживани за сва зла овог света, па су због тога неретко и прогањани, анатемисани и биолошки уништавани.

Јевреји се окривљују за издају и смрт Христа (самим тим морају и да „плате"), оптужују се да владају светом, да су измислили комунизам, да у својим култовима убијају децу... Овакве и сличне квалификације послужиле су разним идеолошким и националистичким покретима да се током историје свом силином обруше на овај народ који је средином прошлог века дошао и на руб биолошког опстанка.

- Плаћамо данак стереотипима - каже за Прессмагазин београдски рабин Исак Асијел. - Тога је било током читаве историје, а има га и данас. Када неко каже да су нас бомбардовали Јевреји, мислећи при том на Олбрајтову, Кушнера, Холбрука или неког другог појединца, заборавља да је Србију напало 19 држава и да међу њима није било Израела! Исто тако, треба ли подсећати да Израел није признао Косово, иако се често може чути да је највернији следбеник америчких интереса. О томе се ретко или спорадично говори у нашој јавности. С друге стране, сваки појединац у било чијој влади, без обзира на верску или националну припадност, ради у интересу те државе, а не у интересу неког светског јеврејског лобија.

Различити су и веома сложени разлози за појаву антисемитизма. Вероватно да се узроци крију у злонамерном тумачењу Новог завета, по коме су они искључиви кривци за погубљење Христа, али, можда, и у самој унутрашњој организацији њиховог друштва. Иако су живели на различитим местима, свуда су имали заједнице у које приступ нису имали припадници других народа и концесија.

Постављена слика

Без обзира о каквим је узроцима реч, чињеница је да су током целе историје били изложени мржњи, што је кулминирало у два наврата. Први пут је то било у Шпанији у време инквизиције, када је добар део Јевреја уточиште нашао у прекоокеанском насељавају Америке, али и у другим подручјима света. Други, најкрвавији прогон, догодио се средином прошлог века, када је у концентрационим логорима широм окупиране Европе убијено више од шест милиона Јевреја.

Иако на подручју Балкана обитавају вековима, Срби и Јевреји никада нису били у сукобу. Заједно су, штавише, делили судбину поробљених народа, међусобно се допуњујући и прожимајући. Истини за вољу, све до почетка 19. века и стварања модерне Србије, међу њима није ни било посебних додира. Као поробљена турска „раја", Срби су махом живели у селима и неприступачним горским врлетима, док су мале заједнице Јевреја, географски подељених на Сефарде (племе прогнано са Пиринејског полуострва) и Ашкеназе (који потичу са подручја средње и источне Европе), претежно живеле на градском подручју. До првих контаката долази тек са подизањем Карађорђевог устанка, током прве деценије 19. века.

- Већ за време Првог српског устанка, Јевреји су у Београду сарађивали са Србима и учествовали у војној и политичкој акцији устаника - каже рабин Асијел. - Јеврејске занатлије су лиле танад, вијале фишеке за велику српску офанзиву, радиле муницију, а један број њих је и активно учествовао у српској офанзиви. Код Софије су откривена два пољска Јеврејина који су ишли од Цариграда Карађорђу. Они су преносили писма и учествовали у организовању народног покрета у турској позадини. Добри односи су настављени и касније, под владом кнеза Милоша. Да би заштитио Јевреје од пристрасности локалних судова, он је из њихове надлежности изузео све јеврејске спорове и привезао их непосредно за своју канцеларију.

Историчар Милан Кољанин рећи ће да су Јевреји у кнежевини, а потом и у краљевини Србији били малобројни, што је знатно лимитирало њихову значајнију улогу у друштвеној структури саме државе. Ипак, сачињавали су знатан део градског становништва, пре свега у Београду, где су имали значајно место у пословању, пре свега у трговини.

Постављена слика

Сећање на усташки погром

У Јасеновцу су Срби, Јевреји и Роми систематски убијани

- Почетком 19. века у Србији је живело једва хиљаду Јевреја, нешто мање него што их има данас - каже Кољанин. - Током дуге владавине кнеза Милоша обнављао се и живот јеврејске заједнице, када је обновљен рад општине и почела са радом школа за јеврејску децу. Њихов број се постепено повећавао тек после стицања аутономије Србије хатишерифима из 1830. и 1833. године, а већина их је живела и радила у Београду, где су се

Српске маслине у Палестини

Истини за вољу, ни српска држава није остала дужна, јер је међу првима подржала иницијативу да се створи јеврејска држава. Лорд Артур Џејмс Балфур, британски министар иностраних послова, упутио је 2. новембра 1917. године писмо лорду Лајонелу Ротшилду „декларацију симпатија за јеврејске ционистичке аспирације". У њој је британска Влада изнела да са наклоношћу гледа на стварање „народног дома за јеврејски народ" у Палестини, што је међу првима на свету подржала и Србија.

- За разлику од саме Балфурове декларације, која је изазивала бројне контроверзе и недоумице, став Србије је био експлицитан - истиче Кољанин. - Писмо опуномоћеног министра Веснића је објављено у свим важнијим америчким новинама, износећи Србију на глас као толерантну, широкогруду и демократску земљу, нарочито у утицајним јеврејским круговима. Подршка јеврејским ционистичким циљевима настављена је и касније, све до 1939. године, а захвалност самих Јевреја, између осталог, огледала се и у томе што је поред Артура Балфура, Томаша Масарика, Алберта Ајнштајна и других заслужних људи, своју маслину у спомен-шуми у Палестини, 1930. године, добио и краљ Петар Први Ослободилац, а после атентата у Марсеју, 1934. године, и његов син, краљ Александар Карађорђевић.

претежно бавили трговином и занатством.

Српске маслине у Палестини

Истини за вољу, ни српска држава није остала дужна, јер је међу првима подржала иницијативу да се створи јеврејска држава. Лорд Артур Џејмс Балфур, британски министар иностраних послова, упутио је 2. новембра 1917. године писмо лорду Лајонелу Ротшилду „декларацију симпатија за јеврејске ционистичке аспирације". У њој је британска Влада изнела да са наклоношћу гледа на стварање „народног дома за јеврејски народ" у Палестини, што је међу првима на свету подржала и Србија.

- За разлику од саме Балфурове декларације, која је изазивала бројне контроверзе и недоумице, став Србије је био експлицитан - истиче Кољанин. - Писмо опуномоћеног министра Веснића је објављено у свим важнијим америчким новинама, износећи Србију на глас као толерантну, широкогруду и демократску земљу, нарочито у утицајним јеврејским круговима. Подршка јеврејским ционистичким циљевима настављена је и касније, све до 1939. године, а захвалност самих Јевреја, између осталог, огледала се и у томе што је поред Артура Балфура, Томаша Масарика, Алберта Ајнштајна и других заслужних људи, своју маслину у спомен-шуми у Палестини, 1930. године, добио и краљ Петар Први Ослободилац, а после атентата у Марсеју, 1934. године, и његов син, краљ Александар Карађорђевић.

Прве манифестације антисемитизма у Србији јављају се, према његовим речима, током владавине кнеза Александра Карађорђевића и друге владавине кнеза Михаила Обреновића, пре свега као израз отпора српске трговачке и занатске чаршије према пословним конкурентима, и одређеног вида ксенофобичности већинског аграрног становништва. Већ 1844. ограничава се пословање Јеврејима и поседовање некретнина ван Београда, па су многи морали да се иселе из Београда или ван земље. Спречавано је и стално настањивање новопридошлих Јевреја у Србију, али то ограничење није никада строго поштовано.

- Не можемо говорити о класичној мржњи према једном народу, већ првенствено о пословно-трговачким интересима који се, као и данас, често преплићу и супротстављају - истиче Александар Нећак, председник Савеза јеврејских општина. - До потпуне нормализације односа и доследног поштовања људских права Јевреја долази после Берлинског конгреса, 1878. године, када Србија и дефинитивно стиче независност.

После стицања независности у Србији, антисемитски испади појединаца и написи у штампи били су релативно ретки. Милан Кољанин истиче да су они најчешће били део политичке борбе и служили су дисквалификацији противника.

- Српска средина имала је донекле различит став према Јеврејима који су већ генерацијама живели у Србији, међу којима су преовлађивали Сефарди, и према новодошлим, најчешће ашкенаским Јеврејима из Аустроугарске - каже Кољанин. - Са староседелачким Јеврејима се заједно живело генерацијама, делило се зло и добро, док су новопридошли доносили нови дух, обичаје и навике, стране не само Србима, него и самим сефардским Јеврејима, од којих су се разликовали и по језику и по обичајима, месту становања и сахрањивања.

У међувремену, Јевреји су дали пун допринос борби Србије у ослобођењу од Отоманске империје. Рабин Исак Асијел подсећа да су, осим српско-турског рата (1877-78), београдски Јевреји активно учествовали и у периоду српског националног препорода, од 1903. до 1912. године, а и касније, током балканских и Првог светског рата.

- Током балканских ратова и Првог светског рата српски Јевреји дали су сразмерно велики допринос ослобођењу и уједињењу подносећи заједно са осталима велике жртве, на фронту и у његовој позадини - каже Кољанин. - Осим на бојишту и од задобијених рана и болести у болницама, неки од њих умрли су у аустроугарским логорима. Јеврејска храброст и страдања у борби за ослобођење учврстили су њихову интегрисаност и углед у српској средини, о чему сведоче и импресиван споменик на улазу у Јеврејско гробље у Београду и савремена публицистика. Српски Јевреји делили су наглашено национално и патриотско осећање са осталим становницима Србије.

Положај јеврејске заједнице у Европи, па и у самој Југославији, знатно се погоршао уочи немачке агресије на Пољску и избијања Другог светског рата. Кроз нашу земљу је пролазило на хиљаде избеглица из западне Европе, којима су наше власти издавале југословенске пасоше без којих, као поданици „непријатељских земаља", нису могли да добију енглеске визе за даље путовање. Проглашењем политике неутралности, 1939. године, Јевреји се суочавају са многим ограничењима и у Србији, а време правог погрома наступило је окупацијом Југославије. За четири године рата више од 86 одсто тадашњих српских Јевреја „збрисано је са лица земље".

- Први трагови антисемитизма у Србији јављају се уочи Другог светског рата, када се јеврејској деци забрањује упис у школу и када су на делу бројна ограничења за наш народ - подсећа Александар Нећак. - Под владавином Милана Недића дошло је до страховитог погрома нашег народа, почев од отимања имовине, па све до физичког уништења. У делу јавности се говори о генералу Недићу као о „српској мајци", али ја, искрено, ни у то нисам уверен. Никада се није установило колико је у данима окупације спасено Срба захваљујући његовој управи, а колико их је доиста страдало. Сем тога, постоје документи за јасним антисемитским изјавама самог генерала, изговореним у жељи да се додвори Трећем рајху или из неког другог разлога. С те стране, Милан Недић је за нас антисемита и неко ко је допринео уништењу јеврејске заједнице у Србији. Међутим, када је реч о српском народу у целини, не могу рећи да је било масовног антисемитског деловања. Било је, додуше, спорадичног потказивања Јевреја од стране Срба, али су Срби потказивали и своје сународнике немачким окупационим властима да су Јевреји! Таквих „дојава" је било толико да је немачки Вермахт у једном тренутку морао да се обрати јавности и саопшти да више неће прихватати анонимне дојаве које су, очигледно, биле мотивисане ко зна каквим нерашчишћеним односима из прошлости.

С друге стране, подсећа Нећак, само два дана након ослобођења Београда, 22. октобра 1944. године, на згради у улици Кнегиње Љубице, постављена је табла са натписом Савез јеврејских вероисповести Југославије. У згради је одмах организована болница, кухиња и друге службе које су помагале пострадалом становништву.

- То довољно говори о нашој организованости, али и о правим осећањима Срба према нашем народу, јер су масовно пружили помоћ и подршку у раду ове установе - каже Нећак.

Београдски рабин Исак Асијел каже да је чињеница да је холокауст оставио страховите последице по Јевреје широм света, али да се стање у окупираној Србији ипак не може поредити са оним што се дешавало у Хрватској.

- Србија је била окупирана, поробљена земља, па се о Србима не може судити по деловању једне марионетске владе - уверен је Асијел. - Насупрот томе, Хрватска је проглашена независном државом, а оно што је чинила тадашња хрватска власт често је превазилазило и злочине који су чинили немачки нацисти.

С тим се слаже и Милан Кољанин, који истиче да је међу Хрватима постојало веома распрострањено сепаратистичко, антијугословенско и антисрпско расположење, на које су озбиљно рачунали и спољни и унутрашњи чиниоци..

А према речима Миодрага Јанковића, све док се историја буде заснивала на циркуским представама у разним ТВ емисијама, кревељењу и будалаштинама, а не на знању и релевантним историјским чињеницама, имаћемо и антисемитске испаде појединаца.

- Срби никада нису имали спор са овдашњим Јеврејима, па чак ни спор са јеврејском државом - каже он. - Чак и када смо прекидали дипломатске односе са Израелом, то је била последица одлука Јосипа Броза Тита и његове југословенске политике од које се Србија још није опоравила. Уочи завршетка рата, у Солуну се догодио и један од највећих погрома Јевреја у историји, који је спровео Курт Валдхајм, исти онај кога ће Тито касније одликовати, покрити му злочине и практично му омогућити да дође на место генералног секретара Уједињених нација. То никада није била политика Србије! Политика Србије према Јеврејима је оно што стоји у Веснићевом писму упућеном доктору Давиду Албали, и што је и данас више него актуелно.

ПРЕС

Share this post


Link to post
Share on other sites

Срби никада нису били антисемити. Све време Другог светског рата су састрадавали са Јеврејима. Моји баба и деда су све време рата у подруму у сред Балканске улице крили једну јеврејску породицу, што уосталом није усамљен пример, пола Београда је крило у то време Јевреје по подрумима...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Српски и Јеврејски народ су заједно делили сву муку кроз историју, као и државе Србија и Израел. Антисемитизам је исто што и антисрпство.

А и како да не волиш Израел после овога:  bighugbighug

Share this post


Link to post
Share on other sites

А и како да не волиш Израел после овога:  ;)

Јел видео ово Мирољуб Петровић?  greengrin

Verujem da je video. Znas da cesto odlazi tamo da "proveri" kakva je situacija. 4chsmu1

http://forum.verujem.org/index.php?topic=2747.msg286130#msg286130

Share this post


Link to post
Share on other sites

A kako da ih volim... greengrin

То је агенција коју су Шиптари дебело платили да им прави рекламе, па одатле и "љубав". Иначе, држава Израел није признала Косово, нити има намеру:

http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/Srbija/58293/Izrael+ne+menja+stav+o+nezavisnosti+Kosova.html

Share this post


Link to post
Share on other sites

Антисемитизам је бесмислен као термин после Другог светског рата. И наравно Срби никада нису били антисемити, међутим, врло је битно разлучити два појма, која се по правилу, у модерном свету изједначавају, а то су антисемитизам и антиционизам. Ционизам је облик јеврејског расизма који је био осуђен и од стране УН својевремено... Наравно, и "обични" јеврејски народ је коришћен као "оружје" циониста у појединим ситуацијама... Сваки човек који имало симпатише јеврејски народ је по природи антициониста, а то је свакако један Православни Србин.....

Share this post


Link to post
Share on other sites

Срби и Израел имају добре односе..упркос комунистима који су те односе уништавалаи систематски...

Види се и по недавној посетли Либермана Р.Српској...

71590_130.jpg

Такође по ставовима Израела да не призна терористичку државу КиМ...

Људи у Израелу су још срдачнији према Србима....имао сам прилике да видим...а и по Израелским форумима увек има места за Српску верзију приче...и у то сам се уверио....

А везано за анти-семитизам ...то је један смешна појава код Срба.. коју знау новинари да преувеличају без потребе..а и неки душмани..да би се Срби приказали као анти-семити...

Е сада ме искрено изненађује признање тзв хрватске и тзв БиХ...али верујем да је то нека друга прича..

Share this post


Link to post
Share on other sites

Српски и Јеврејски народ су заједно делили сву муку кроз историју, као и државе Србија и Израел. Антисемитизам је исто што и антисрпство.

А и како да не волиш Израел после овога:  ;)

Не зборим ја за џаба људима да идемо у Израел на море  greengrin

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ма наравно, само је битно разликовати појмове.... Кад каже неко да је антициониста, то са собом не повлачи одмах и антисемитизам, као што се ционисти труде да представе а и ови наши овде....

Share this post


Link to post
Share on other sites

Срби никада нису били антисемити. Све време Другог светског рата су састрадавали са Јеврејима. Моји баба и деда су све време рата у подруму у сред Балканске улице крили једну јеврејску породицу, што уосталом није усамљен пример, пола Београда је крило у то време Јевреје по подрумима...

Ma prica o srbima i antisemitizmu je namontirana i namestena srbima. Nikada srbi nisu bili antisemiti. Nikada srbi nisu bili ni protiv jednog naroda ili vere. To implementirati srbima je obican bezobrazluk. Pa streljali su nas 100 za jednog, zajedno su nas istrebljivali, nemci, ustase, madjarski fasisti, bugarski fasisticki olos,arnauti uz pomoc italijanskih fasista, italijanski fasisti i sada se nadje neko da prica o antisemitizmu kod srba. To je bezocno implementiranje i kalemljenje zla na zdravo srpsko stablo. A klinaca koji se loze na te gluposti i zbog nekih svojih kompleksa imitiraju druge "narode", Obraz na primer koji plagira fasiste ili naciste,ces naci na zalopst i kod nas. Ali naci ce se  i narkici pa se nece  pricati da su srbi narkomani kao narod.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ма наравно, само је битно разликовати појмове.... Кад каже неко да је антициониста, то са собом не повлачи одмах и антисемитизам, као што се ционисти труде да представе а и ови наши овде....

Ајде објасни разлику између антиционизма и антисемитизма пошто видим да си добро поткован по том питању.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ма наравно, само је битно разликовати појмове.... Кад каже неко да је антициониста, то са собом не повлачи одмах и антисемитизам, као што се ционисти труде да представе а и ови наши овде....

Ајде објасни разлику између антиционизма и антисемитизма пошто видим да си добро поткован по том питању.

Imas ortodoksne jevreje, Haside, koji su anticionisti. A naravno nisu antisemiti.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


×
×
  • Create New...