Jump to content
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
Oglo

Шта ЈА тренутно слушам...

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 3 минута, obi-wan рече

Naravno da moze da se desi, to niko ne spori. Ali o tome necemo valjda da pevamo? Ili `ocemo?
Gde je nestao onaj obavezni patos u svakoj vrsti umetnosti, onaj za koji smo znali kao mladi (pre 20-30-40 godina)?

Ne znam koliko ti/Vam je godina, ali treba da znate jedno: sitno koracajuci ovakvim i drugim slicnim kaljugama ljudi su i stiglo dovde dokle su stigli, tj. do gubljenja granica crnog i belog, do srozavanja ljubavi u najnize blato telesnih poriva, itd, itd...

Ako je nesto duznost hriscana to je onda neodstupno cuvanje elementarne ljudskosti. Nista drugo i veliko.

"Budimo ljudi" - on je odlicno znao sta prica kad je to rekao.

Ma u redu, ja imam 3,5...i nemam pojma o životu....a i to mi se nikad nije desilo..tako da...ne želim o tome...

 

Budimo ljudi! Svako dobro i hvala!

 

Nike svaka ljubav bajka!

 

 

Elementarna ljudskost!

Share this post


Link to post
Share on other sites

@obi-wan

Moram priznati da je izbor tvojih pesama istinski lep ali moja generacija je rasla na Ribljoj Čorbi, EKV -u , Azrii....mi smo navikli na malo tvrdju hranu, i to je kaša, ima još tvrdjih...i momenata... i to nema veze sa ljudskošću..al zaista...oprosti...samo nastavi, tvoj izbor je odličan.

:) i dalje mislim da je ona pesma ok, mada priznajem i meni je ta rečenica zaparala uši....ali ostatak je lep....

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 10 часа, Istopljeni kamen рече

@obi-wan

Moram priznati da je izbor tvojih pesama istinski lep ali moja generacija je rasla na Ribljoj Čorbi, EKV -u , Azrii....mi smo navikli na malo tvrdju hranu, i to je kaša, ima još tvrdjih...i momenata... i to nema veze sa ljudskošću..al zaista...oprosti...samo nastavi, tvoj izbor je odličan.

:) i dalje mislim da je ona pesma ok, mada priznajem i meni je ta rečenica zaparala uši....ali ostatak je lep....

"Tvoja" generacija? Mislis da ja nisam slusao Corbu, EKV, Azru?... Uopste nisam govorio o stilu i zanru muzike, nego o ciljanosti i bar osnovnoj smislenosti teksta. Ne znam na kom jeziku da to napisem da bude jasnije. Jer ovo "tvrda hrana, meka hrana" je najblaze receno... bzvz. To je ukus, stil, sklonost, nista drugo. A i "tvrda" i "meka" muzika mogu da imaju odlicne i smislene tekstove.

Ova o kojoj ovde pricamo rabi "mekanu" romanticnu melodiju, i podmece joj tekst o pijanoj mladki koja povraca. MIslim, u redu je, stvarno. Kako ne vidis da su to dve potpuno pobrkane i nesrodne stvarnosti, kao kad bi recimo napravila jelo od nesrodnih sastojaka? A cemu sve to? Pa sve u cilju da se nazovirealizam ubrizga u umetnost, a od strane onih koji uopste ne razumeju sta je umetnost i cemu sluzi.

Problem danasnjeg vremena - a verovatno i najveci - jeste to ludilo postmodernizma (bogootpadnistva, otpadanja od Smisla i slovesnosti): "ono sto je bilo pre nas uopste nas ne zanima, mi smo najpametniji, mi sve znamo i vidimo najbolje, mi cemo da pocnemo sve od pocetka". Tako neznaveno odbacuju vec odlicno utemeljene i razradjene umetnicke obrasce, odbacuju visevekovno opsteljudsko iskustvo (uoci takodje i na ruskom "искусство" = umetnost!), i prave - u najboljem slucaju - lakrdiju, a neretko i kompletne tragedije.

Pogle` samo nove Star Wars filmove - od briljantne tipoloske price obucene u osavremenjeno ruho napravise zombirani sjw otpad.
Jer zaboga, oni valjda znaju bolje nego i sam kreator citave sage, ko ima pametniji od njih...

Isto vazi i za muziku. Naravno da sam i ja slusao Corbu unazad skoro 3 cele decenije (imam ploce iz tog vremena, besprekorno ocuvane!), jedino sto to nije moj omiljeni zanr, pa ga ne potenciram cesto. Ali u to vreme (za razliku od danasnjeg, `de se srozao upravo prema savremenim postmodernim bljuvotinama) Bora je bio muzicki Domanovic-Nusic, i kao i mnogi odlicni bendovi stare YU bio je britka rec da probudi (duhovno!) ucmale i anestezirane. Zato su njegovi tekstovi tog vremena bili isto sto i npr. Balasevicevi - pravi mini filmovi, samo drukcije zanrovski i emotivno obojeni.

A upumpavanje pseudorealnosti u romanticnu muziku je samo pokaz da je danasnji (narocito zadni) covek prs`o kao lajsna. Takodje, cinjenica (i ovde na temi ocigledna) da i sami hriscani (sic!), koji treba da su "so svetu", to ne uvidjaju sama po sebi potvrdjuje ovo sto rekoh.

MI danasnji ljudi zabrazdili smo duboko i cemerno, nalik nekadasnjim farisejima. Bog da nam je na pomoc i spasenje...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 18 минута, obi-wan рече

"Tvoja" generacija? Mislis da ja nisam slusao Corbu, EKV, Azru?... Uopste nisam govorio o stilu i zanru muzike, nego o ciljanosti i bar osnovnoj smislenosti teksta. Ne znam na kom jeziku da to napisem da bude jasnije. Jer ovo "tvrda hrana, meka hrana" je najblaze receno... bzvz. To je ukus, stil, sklonost, nista drugo. A i "tvrda" i "meka" muzika mogu da imaju odlicne i smislene tekstove.

Ova o kojoj ovde pricamo rabi "mekanu" romanticnu melodiju, i podmece joj tekst o pijanoj mladki koja povraca. MIslim, u redu je, stvarno. Kako ne vidis da su to dve potpuno pobrkane i nesrodne stvarnosti, kao kad bi recimo napravila jelo od nesrodnih sastojaka? A cemu sve to? Pa sve u cilju da se nazovirealizam ubrizga u umetnost, a od strane onih koji uopste ne razumeju sta je umetnost i cemu sluzi.

Problem danasnjeg vremena - a verovatno i najveci - jeste to ludilo postmodernizma: "ono sto je bilo pre nas uopste nas ne zanima, mi smo najpametniji, mi sve znamo i vidimo najbolje, mi cemo da pocnemo sve od pocetka". Tako neznaveno i beslovesno odbacuju vec odlicno utemeljene i razradjene umetnicke obrasce, odbacuju visevekovno opsteljudsko iskustvo (uoci takodje i na ruskom "искусство" = umetnost!) i prave - u najboljem slucaju - lakrdiju, a neretko i prave tragedije.

Pogle` samo nove Star Wars filmove - od briljantne tipoloske price obucene u osavremenjeno ruho napravise zombirani sjw otpad.
Jer zaboga, oni valjda znaju bolje nego i sam kreator citave sage, ko ima pametniji od njih...

Isto vazi i za muziku. Naravno da sam i ja slusao Corbu unazad skoro 3 cele decenije (imam ploce iz tog vremena, besprekorno ocuvane!), jedino sto to nije moj omiljeni zanr, pa ga ne potenciram cesto. Ali u to vreme (za razliku od danasnjeg, `de se srozao upravo prema savremenim postmodernim bljuvotinama) Bora je bio muzicki Domanovic-Nusic, i kao i mnogi odlicni bendovi stare YU bio je britka rec da probudi (duhovno!) ucmale i anestezirane. Zato su njegovi tekstovi tog vremena bili isto sto i npr. Balasevicevi - pravi mini filmovi, samo drukcije zanrovski i emotivno obojeni.

A upumpavanje pseudorealnosti u romanticnu muziku je samo pokaz da je danasnji (narocito zadni) covek prs`o kao lajsna. Takodje, cinjenica (i ovde na temi ocigledna) da i sami hriscani (sic!), koji treba da su "so svetu", to ne uvidjaju sama po sebi potvrdjuje ovo sto rekoh.

MI danasnji ljudi zabrazdili smo duboko i cemerno, nalik nekadasnjim farisejima. Bog da nam je na pomoc i spasenje...

Potpuno se slažem sa tvojim stavovima i nisam neki ljubitelj postmoderne zaista, ne znam ni kako si stekao takav utisak, nosmo se razumeli.

Drago mi je da tako razmišljaš.

Slava Bogu!

 

Hrišćani i treba da budu so svetu!

Svako dobro!

Share this post


Link to post
Share on other sites

@obi-wan 

obi nisi u pravu

kad joj drzi glavu dok povraca u WC solju posle alkohola znaci da je voli. mozda ti nisi ali ima neki koji jesu. 

romanticno je i to. zivot je i to.

trast mi :ladan:

Share this post


Link to post
Share on other sites

@obi-wan @ana čarnojević @Istopljeni kamen  Дај, баталите више ту повраћку, и кад окачих песму. :)))И мени тај део смета и трудим се да га не чујем, али остали део песме ми је ок. Има тако и песма од Павела која се зове "Због тебе". Мени је симпатична, али има део: Због тебе тукао бих невине. Узмем гитару и певам: Због тебе бранио бих недужне. Мислим, што бих некога тукао? И тако х песама, све ми се свиђа, али пар речи упропасте песму. Него, савршенство не очекујте. 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

pa to sa tučom nevinih je bzvz.

to sa bacanjem pegle je okej, skroz je realno. 

pametna usta su isto okej. ne kapiram kome to može da smeta i šta tu nije u redu. obična metafora. fina je. posle par vekova moderne poezije neko se pita kako usta mogu da budu pametna...bzvz ..pa kako može da bude oblak u pantalonama i kako mogu da šušte zvezde...itd

i sve je to ljubav.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 18 минута, БанеЛ рече

@obi-wan @ana čarnojević @Istopljeni kamen  Дај, баталите више ту повраћку, и кад окачих песму. :)))И мени тај део смета и трудим се да га не чујем, али остали део песме ми је ок. Има тако и песма од Павела која се зове "Због тебе". Мени је симпатична, али има део: Због тебе тукао бих невине. Узмем гитару и певам: Због тебе бранио бих недужне. Мислим, што бих некога тукао? И тако х песама, све ми се свиђа, али пар речи упропасте песму. Него, савршенство не очекујте. 

 

Thank you for everything!!!  :) Beautiful song!!!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Данило Киш: ЂУБРИШТЕ

КОНЗЕРВЕ

Чауре испаљене у сунце
у суноврате

Бачене шкољке
које киша глође

смрдљиве рибе
са срцем од лимуна

Све ће то полако
да поједу траве
и кост и кожу

1

БОЦЕ

1

Боце пијане
од лаванде
од камилице

боце с плућима од
јоргована

боце с душом
вина

боце флауте
са срцем од наранџе

 

2

У њима се напије ветар
па почне да посрће

или полуди
или се отрује

или им груди сиса
или им усне љуби

ил им се крви напије
или се на сламку слади

или позове кишу
да их удави

или позове сунце
да их жеђу умори

или позове земљу
да их у зелен камен претвори

или позове месец
да их разбије

да их у реку побаца
ко сломљена огледалца

 

1

Прво се родио црв
па лептир па
глиста

па комарац па
мува па
лажи-пчела

лажи-пчела роди
говноваља

говноваља вилиног
коњица

а седмог дана полете с ђубришта
птица

2

и пљуну на земљу
на траве
на мраве

зато јој сад траве
о глави раде

зато јој се мрави
костима сладе

зато јој земља
подваљује

претвори се у небо
па јој окрвави кљун

ЦИПЕЛЕ

1

Богу хвала
на буњишту
све смо исте

не лажи да ти је мајка
била змија

моја је била
обична
свиња

а штиклу ниси сломила на балу
него си стала на балегу

уосталом
видећеш после прве кише
или кад почне да се топи

рођена те мајка
не би препознала

2
ништа неће остати
од тих лажних крљушти
кад почне да пљушти

ни тога сјаја
неће бити до маја

оћи ће киша
да те попиша
да ти извади оба ока

доћи ће трава
да те прободе
да те успава

доћи ће деца
да ти језик ишчупају
да ти уши избуше

него моли бога
да наиђу цигани
да те излече песмом

па ћеш играти још мало
сред блата
са зубима од злата

док не помиришеш
љубичице

РЕФРЕН

Благо скитницама
благо циганима
наћи ће златник

благо деци
(јаој деци)
заразиће се
тугом

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, ana čarnojević рече

@obi-wan 

obi nisi u pravu

kad joj drzi glavu dok povraca u WC solju posle alkohola znaci da je voli. mozda ti nisi ali ima neki koji jesu. 

romanticno je i to. zivot je i to.

trast mi :ladan:

...

пре 1 сат, ana čarnojević рече

to sa bacanjem pegle je okej, skroz je realno

...

Sta ce vam realno u umetnosti? Kad sebi odgovorite na ovo pitanje bice vam svima jasno sta sam napisao.

Umetnost NIJE tu da imitira realnost, niti da se poziva na nju, nego da probudi covekuvu dusu i podstakne je na hod ka Uzvisenom.

Realnost koju mi zivimo je pala realnost - zaboravljamo li to mi hriscani jednako?! - ne treba nam ona kao takva uopste, treba nam nova preobrazena Stvarnost. Ka Njoj nas zove i vodi svaka prava umetnost. Prava umetnost. A sta se sve danas zove umetnoscu bolje i da ne pocinjemo pricu...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Сведоци смо веома гласних, па и честих критика на рачун Србије да не чини довољно за Србе на  Косову и Метохији, а сада и за Србе у Црној Гори. А потом, када се очигледно покаже да то није баш тако, по строго утврђеном правилу јаве се они који тврде да Србија хоће да отме нечије територије, да се уплиће у живот других држава, да је безмало узрок свег зла и томе слично.     У каквом расположењу и са каквом вером, дочекује Божић српски народ у Хрватској?   Верујући људи, православни Срби, у Хрватској, али и свуда где живе, празник рођења Христа Богомладенца, дочекују у највећој радости, надајући се и верујући у мир, љубав, правду доброту...  Бог у нашу људску историју улази тако што постаје један од нас, тихо и ненаметљиво. Он који је цар неба и земље своје земаљско житије отпочиње у убогој витлејемској пећини, уз славопој анђела и пастира и поклоњење мудраца са Истока. Тиме се све што је створено ставља у службу Ономе који није дошао да му служе, него да служи и даде свој живот у откуп за многе. Он је наш Емануил, што значи с нама је Бог, и као такав остаје у векове векова. Целокупна историја Цркве, посведочена пре свега кроз личности светих Божијих људи, огледа се у овом Христовом месијанском имену. С нама је Бог а и ми с Њим,  у нераскидивом загрљају слободе и љубави, загрљају који се открива кроз Цркву и као Црква. Православни Срби знају да све то у себи садрже речи нашег традиционалног народног поздрава и божићне честитке: Мир Божји, Христос се роди! Тај поздрав, који у себи садржи радост коју нам нико не може одузети и ја упућујем Вама и свим вашим читаоцима. Упућујем поздрав који позива на тржење опроштаја од свих и праштање свима, поздрав који позива на мир са Богом и са ближњима!   Колико су ови дани, с обзиром на оно што се дешава у Црној Гори, а прети и Косову И Метохији, тешки за СПЦ И какаву поруку шаљу српском народу ван Србије.   Заиста, радост празника су потресли и помутили догађаји у Републици Црној Гори. Сви православни Срби, сви православни верници, поглавари сестринских Цркава, једнодушно показују састрадалну љубав и молитвену бригу за положај и права нашег верног народа у тој бившој југословенској републици. Када је наш Патријарх, на свој начин, претходних година указивао на проблеме са којима се Црква и православни народ у Црниј Гори суочавају многи, међу њима и ја, смо мислили да су речи које том приликом користи тек снажна, можда и прејака метафора. Међутим, као и много пута до сада, показало се колики значај за нашу Цркву имају његово животно искуство и, дубље сагледавање ситуације.   Закон, који носи циничан назив, о слободи вероисповести, само је кап која је прелила чашу стрпљења и трпљења. Погледајмо шта се са српским православним народом догађало у протеклих пар деценија у Републици Црној Гори: укинути су му језик и писмо; из наставних програма избачени су српски писци и култура; многи наставници српског језика су остали без посла, а затим им је, као и свим православним Србима уопште, потпуно ускраћена могућност да се запосле у било каквој државној служби. И све то време вршен је перфидни, насилни етнички инжењеринг који је имао за циљ да се Срби одрекну националне припадности и културе, а овим антицивилизацијским и дискриминаторским Законом је дефинисан и начин удаљавања од православне цркве, једном речју одрицања од себе. Е то је, показало се, било превише. Неки старији то изгледа не разумеју: у данашњој Републици Црној Гори стасала су поколења достојна оног нараштаја који су красили: бескомпромисна верска и национална свест и патриотизам, а које су комунисти мислили да су затрли. То су те хиљаде и хиљаде људи који су на улицама тамошњих градова изашли да мирно и достојанствено, ако хоћете демократски, бранећи слободу своје Цркве, у исто време бране будућност своје деце, али и слободу као такву, слободу као принцип. Изашли су да траже, ни више ни мање, него права која важе за све. Ти људи, понос српског народа показују да темељно разумеју да су верска права или права Цркве неодвојива од права народа и личних, грађанских права. Притом, они не оспоравају слободу другима и право било коме да се национално изражава у складу са својим најинтимнијим осећањима, знајући да се у Цркви Христовој превазилазе све супротности и разлике, да по апостолу Павлу, пред Богом нема Грка и Јеврејина. Да је то тако показују и нескривене подршке православној Цркви које долазе од римокатолика и муслимана који живе у Црној гори.   У ове свете дане, молимо се читавим својим бићем за нашу Цркву у Црној Гори, за наше архијереје, свештенство, монаштво и верни народ да им Господ Миротвирац, што пре донесе мир, али и право и правду. Молимо се за све људе добре воље, молимо се и и за оне који нису добре воље да се што пре Христовим рођењем одобровоље!   Како ви видите, критике на рачун државе, с једне стане да благо реагује и не чини ништа у одбрану имовине и права СПЦ у Црној Гори, а са друге стране да покушава да спречи заокруживање државности Црне Горе и да покушава да је  дестабилизује и „врати под   окриље Србије?   Нажалост, то искуство ми је и лично, добро познато: што год да учините, за одређене људе у чије циљеве и пројекте се не уклапате, a priori сте криви. Таквима, јасно је, није важна истина, важан им је само њихов појединачни, голи интерес. Сведоци смо веома гласних, па и честих критика на рачун Србије да не чини довољно за Србе на  Косову и Метохији, а сада и за Србе у Републици Црној Гори. А потом, када се очигледно покаже да то није баш тако, по строго утврђеном правилу јаве се они који тврде да Србија хоће да отме нечије територије, да се уплиће у живот других држава, да је безмало узрок свег зла и томе слично. Продуцент је један, сценарија два, глумци свима добро познати, режија већ монотона, али је представа за неупућене, а нарочито злонамерне ефектна. Не треба се обазирати ни на једне, ни на друге, него имајући Бога пред собом, радити по савести, а време ће показати ко је вера, а ко невера!   Мислите ли да ће исход председничких избора у Хрватској (други круг је 5. јануара) имати  утицаја  на положај српског народа у Хрватској и евентуално каквог?   Иако нисам политичар и у политику се не мешам, не могу а да не приметим да су се кандидати у изборној кампањи више бавили председником Србије, а мање нашим народом и његовим проблемима. Православни Срби, где год да живе, поготово у земљама бивше Југославије, у којима су лојални грађани и у којима без остатка поштују домаћи Устав и законе, сваког председника Србије, актуелног, пређашњег или будућег, виде и видеће и као заступника својих интереса. Тако је и у Хрватској. Лично сам уверен да ће предизборну реторику врло брзо заменити дух заједничких интереса, и то не само Србије и Хрватске и два народа, него свих држава и народа на овом подручју. За Србе у Хрватској, претпостављам и за Хрвате у Србији, добри односи двеју држава отварају перспективу за превазилажење и ублажавање проблема историјског наслеђа, при чему нам мисли и дела морају бити усмерени ка ономе што долази.  Оно што је иза нас, оно знање и сећање које нам доноси велики бол морамо утврђивати  озбиљним научним истраживањима, васпитавањем нових поколења у духу хришћанске културе памћења која јеванђелски упућује на међусобно праштање. Колико до нас стоји, трудићемо се да у духу јеванђеља чинимо све што можемо за добро свих, за изграђивање мира и међусобног поштовања,  за међусобно прихватање и разумевање. Трудићемо се скромно, уздајући се у Бога и подршку и љубав ближњих, а не у своје снаге и своју памет.   Шта бисте поручили верницима и српском народу поводом највећег хришћанског пазника, рођења Христа.   Свим православним верницима, свакој породици желим да у миру са Богом и људима у радости прослави празник  Рођења Христовог: Мир Божји Христос се роди! Ваистину се Христос роди!   Јелена Косановић   Извор: Инфо-служба СПЦ  
      View full Странице
       
    • Од Логос,
      Нова година је диван празник. Тачније: Нова година може да буде диван празник да није пијанства, да није бесане ноћи испред телевизора и да није контраста између очекивања „нечега“ 31. децембра и одсуства тог „нечега“ 1. јануара. А иначе би све било врло симпатично. Мраз, претпразнична врева, свеопште нервозно узбуђење. Деца очекују поклоне, одрасли се труде да што пре оду с посла и пробијају се кроз снежну кашу свраћајући на путу до куће у све продавнице на путу…     Ако је истина да Божић на Западу све више губи религиозни смисао, ако је истина да људи све чешће једни другима тамо не честитају Рођење Месије и Богооваплоћење, већ неки аморфни „празник“, који претпоставља породичне седељке, печену гуску и размену поклона, наша Нова година је скоро „њихов“ Божић. Срећан празник – цмок! Срећан празник – звррр! Срећан празник – гуц-гуц! Срећан празник – лаку ноћ!   На Нову годину нас је научила совјетска власт. Да није било гомиле идеолошких празника нико се тако душевно не би уносио у очекивање промене цифара на календару. Али сви остали празници су захтевали или патетичну тугу или необуздани ентузијазам. Није се имало времена за то да човек просто буде човек. Отуда ова заиста дечја љубав према конфетама за јелке, мирису четинара и мандаринама. То је само још један доказ да стари тело, а душа, обавијена плоћу која умире, не жели да стари, не може и не уме. Она, душа, остаје детиња, жуди за бајком и чудом.   Међутим, у прослави Нове године има и туге. Ова туга се рађа зато што у Новој години нема ничег новог осим промењених цифара на календару. Све остало је старо.   Човеку је својствено да свој стари пртљаг страсти и навика вуче из године у годину са завидном постојаношћу. Зато је свака нова година – стара. „Дрво лежи тамо где падне,“ – каже један од пророка, имајући у виду човекове рђаве навике. И у једној од молитава јелеосвећења се каже да је „јако же руб повержениј, всјакаја наша правда пред Тобоју“ („као посечено дрво свака наша истина пред Тобом“). „Повержениј руб“ је управо оно дрво које је пало и које увек показује на исту страну, као и живот човека огрезлог у грехове.   Потребно је нешто креативно, нека истинска новина, за којом чезну (сигуран сам) многи. Зар није нова, на пример, девиза: „Дочекај Нову годину трезан и без телевизора?“ То је права нова реч и већ је видим на рекламним плакатима великих градова.   Изнад капије Дантеовог пакла је било написано: „Свако ко овамо улази нека остави наду.“ Изнад капије која води у нову календарску годину може се написати: „Остави све рђаво, ти који си започео нову годину.“   Година ће бити заиста нова ако човек који ступа у њу осигура у себи жељу да се обнови: да се бори против рђавих навика, да стиче добре навике. Имамо заповест да будемо мудри као змије. Управо ова животиња редовно мења кожу провлачећи се између оштрог трња у грмљу или тесног камења. Не знам да ли то змију боли или не, али стара кожа спада као чарапа дајући место новом кожном покривачу. Наравно, то је лекција – не само из природе, него и јеванђељска.   Земља је одиграла још један круг валцера око Сунца. Круг који се затворио и почетак новог кретања треба обележити молитвом. Лагано улази у обичај служење литургије у ноћи између 31. и 1. То је још једна ноћна литургија осим Васкршње и Божићне и она није условљена догмом, већ насушном потребом. Већина људи се лудира и с муком се претвара да је весела, јер тако треба. Људи се напијају – можда од туге, можда од радости; тону у сан обучени; буде се на непознатим местима… Или у најбољем случају, муче даљински у потрази за нечим занимљивим у „ТВ-кутији“. А сасвим мали део грађана годину на исходу прати речима: „Господи, помилуј,“ и дочекује наступајућу годину речима: „Господи, благослови.“ Не знам како вама, а мени се чини да је управо то истинска новина и најлепши начин прославе.   Међутим, чак и ако не буде ноћне литургије, нека буде кратка молитва. Не може се смислити ништа боље од „Оче наш“. Сат откуцава, снег лагано пада с друге стране прозора, а нека породица чита молитву Господњу и моли од Бога благослов за наступајућу годину. Лепота!   И још једно. Јер, то је услован датум. Нова година се славила час у марту, час у септембру, час на Василија Великог. Сад ево, на Вонифатија. Плус, свако од нас има своју нову годину. Под тим подразумевам рођендан као почетак нове године у животу. И сваки пут смисао остаје исти: ако желиш да се промениш – ето ти нове године, новог лета благости Божије. Ако не желиш да се мењаш – нема за тебе ничег новог. Биће мандарине, биће „плава ватрица“, биће мигрена ујутру, наравно, биће и туге. А новине неће бити. Дакле, размисли, друже. Без вере у Христа и без молитве све године „свиње“, „пацова“, „пса“, „бивола“ прете да се претворе у читаву годину „магарца“, и то тужног као што је тужно магаренце из нашег познатог цртаног филма, које је изгубило реп.   Зима је наступила с пуним правом без обзира на гласине о глобалном отопљењу. Земља се ушушкала у снежни шал као у паперјасту мараму. Човек баци поглед и нехотице се сети псалма: „Омијеши мја, и паче снега убељусја“ („Омиј ме и бићу бељи од снега“). Већ сам сто пута покушавао да почнем живот из почетка и нисам имао скоро никаквог успеха. Али у мени нема очајања. Ове Нове године ћу покушати поново. Нова година, на крају крајева, заиста треба да буде нова. Помози нам, Господе.     Протојереј Андреј Ткачов     Извор: Епархија жичка
    • Од александар живаљев,
      Календарску 2019. Поуке.орг завршавају као најчитанији црквени сајт у Србији.
      По рангирању Alexa годину завршавамо као 334. од свих могућих сајтова који се прате у Србији ( страних и домаћих).
      Просечни посетилац проведе 13,45 минута дневно уз Поуке.
      Обично, најбољи црквени сајтови у свету се крећу између 400 и 600 места.
      Поуке. орг су у овој години имале експанзивни раст читаности, у једном тренутку смо били на 210. месту.
      Не желимо овим да се хвалимо, на неки начин у питању је већ "лањски снег".
      Желимо нешто друго - да вас питамо шта вас је највише привлачило или одбијало на Поукама и какве би промене на сајту желели?
      Хвала на сарадњи.
      Поуке.орг - ЖРУ

    • Од Логос,
      У сусрет празнику Христовог Рођења, светлост дана је угледао превод књиге Његовог Високопреосвештенства Митрополита волоколамског Илариона (Алфејева) "У шта верују православни хришћани".     Књига представља скраћено издање уџбеника за догматско богословље под називом Тајна вере: увод у православно догматско богословље, први пут био објављеног давне 1996. године. За нешто више од две деценије ова књига, која представља зборник катихетских беседа, доживела је више издања и редакција, што сведочи о њеној популарности не само међу читаоцима у Русији, већ и широм света.   Често се дешава да људи који се спремају за свето крштење, или желе да крсте своју децу, немају ту могућност да правилно схвате и да на прави начин приме православну науку. Управо због тога, многи људи – који тек почињу да усвајају православну науку, то чине од момента ступања у Цркву, при томе, учећи се на личним грешкама. Њихова жеља за знањем и трагање за истинама вере могли би се формулисати кроз само једно питање, које гласи: У шта верују православни хришћани?   Из жеље да допре до широког круга људи, те да догматске истине Цркве пренесе у срца свих хришћана, митрополит Иларион је свој уџбеник из предмета догматско богословље, препричао једним савременим и прихватљивим језиком. Управо та његова способност, да сва тешка, компликована, па и апорична питања и места објасни једноставно и привлачно, указује на једну дубоку јеванђелску и светоотачку основу, на којима се темеље све његове књиге. Све ауторове мисли су поткрепљене мноштвом цитата и навода из Светог писма, дела Светих отаца, свештених канона и црквеног предања.   Књига која се налази у вашим рукама, представља диван пример једног савременог катихизиса. Као такву, књигу је могуће препоручити свим људима, без обзира на њихово образовање и начитаност, као и онима који не само да желе да се упознају са учењем Цркве, већ и да смислено живе у њој.   Митрополит Иларион (Алфејев) је председник Оделења за спољне црквене послове Московске Патријаршије и стални члан Светог Синода. Председник је синодске библијско-богословске комисије и ректор Општецрквене аспирантуре и докторских студија Светих Кирила и Методија, као и старешина храма чудотворне иконе Пресвете Богородице Свјех скорбјашчих радост у улици Бољшаја Ординка у Москви. Митрополит Иларион је богослов, композитор, црквени историчар и патролог. Аутор је више од 1.000 публикација. Његове књиге су преведене на десетине светских језика.   Књигу је могуће поручити путем сајта: www.granicesrca.com     Извор: Подворје Српске Православне Цркве у Москви

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...