Дође и тај тако жељени дан да се крене на пут, е али није то неки пут већ у нашу светињу у наш Хиландар.Трема дрма ,ТРЕСЕ да ли сам достојан за такво место , ноћима уназад нема сна . Саветујем се са парохијским свештеником како да сачувам присебност , колеге на послу примаћују да сам нервозан и сви саветују опусти се , лако је то рећи али како.....? Напокон 2 март 2011 пола седам ујутарњим сатима седамо у мини бус и крећемо , Боже благослови нас недостојне ! Пут као пут само што пре да протутњи