Jump to content
Жељко

Размишљамо ли о сопственој смрти? Како је замишљамо?

Recommended Posts

Аха , трт, да видим ко ће смети да се усуди да помисли да нешто овде напише... Мислим питање је деликатесно , јелте, мало ко замишља како ће умрети , ал ипак да се не лажемо многи од нас о томе мисле, е сад једно је како би смо ми волели а друго је како ће то бити. Мада се некад дешава да то буде и онако како бисмо то ми волели, за један случај  знам и то из породице. Наиме моја баба је била богомољац и молила се да умре у исти дан кад и њен муж, што ће рећи мој деда. То се тако заиста и десило, у 24 сата су обоје умрли, после дедине сахране , баба дође кући , седне , прекрсти се попије једну љуту за покој душе деди , наслони се на астал и умре. Ја немам таких жеља, али није да не размишљам о томе. Не бих волео да лежим у кревету , на пример годинама и да умирем од неке болешчие , воло би брате ако би могло нако јуначки на ратишту да погинем. Мада често сањам како умирем тако што су ме појели Срби.  0409_feel 0912_sport Е сад како то баш Срби и зашто баш мене националисту , па размишљо сам и о томе , наиме то су неки безбожници будућих времена , оно истина јесу срби и по спољашњости би се рекло да јесу и по језику и свему, али по духу су сатанисти . Недо Бог тако нешто , ал што би рекле бабе ако је суђено нека биде... А ви , како ви замишљате крај свога земног живота, ко је вас појео?

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

.

???? ????? ????? ???? ?????? ???? ??? ?? ?? ?????? ????.   spam https://www.pouke.org/forum/public/style_emoticons/default/shocked.gif

? ??? ???? ?? ??? ???? ? ????? ??? ???? ???????????? , ?? ???????? ??? ? ? ???? , ????? ?? ?? ???? ?????????? ??????? ??????? , ??? ?????? ???? ???? ? ?? ??????????? ?? ?? ????? ?? ???? ? ?? ?????? ? ?????, ??? ?? ???? ?? ????????? .

Bar si naranio gladne,oprostice ti Bog mnoge grehove  0912_sport crvenilo 0409_feel

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

.

???? ????? ????? ???? ?????? ???? ??? ?? ?? ?????? ????.   spam https://www.pouke.org/forum/public/style_emoticons/default/shocked.gif

? ??? ???? ?? ??? ???? ? ????? ??? ???? ???????????? , ?? ???????? ??? ? ? ???? , ????? ?? ?? ???? ?????????? ??????? ??????? , ??? ?????? ???? ???? ? ?? ??????????? ?? ?? ????? ?? ???? ? ?? ?????? ? ?????, ??? ?? ???? ?? ????????? .

Bar si naranio gladne,oprostice ti Bog mnoge grehove  0912_sport crvenilo 0409_feel

?? ?? ??, ?? ?? , ... ???? ?? ????!

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

E jesi lood života mi 0409_feel

Često čujem ljude kako kažu lepa smrt

nema lepih smrti, ima lakih i teških načina umiranja

U životu sam se nagledala mnogih smrti, laganog umiranja...

ne razmišljam o svojoj smrti niti o načinu smrti

dok sam bila dete čula sam rečenicu koja me je tada užasnula...Bože samo mi daj da umrem bar sat vremena pre svoga deteta; danas iz perspektive majke mi ej suština izgovorenog jasna

rekoh ne razmišljam o svojoj smrti, ali razmišljam o onima koji ostaju iza mene te za života sklopih neku vrstu zaveštanja....da u slučaju moje fizičke ili psihičke bolesti i nemogućnosti da se staram sama o sebi zahtevam da se smestim u Dom za negu starih i nemoćnih i da moje dete nema apsolutno nikakva prava da menja moju odluku

Samim tim oslobađam ga bilo kakve odgovornosti, a ja...biće kako mora biti crvenilo.gif' class='bbc_emoticon' alt='0912_sport' />

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

???? ????? ????? ???? ?????? ???? ??? ?? ?? ?????? ????.   crvenilo 0409_feel

? ??? ???? ?? ??? ???? ? ????? ??? ???? ???????????? , ?? ???????? ??? ? ? ???? , ????? ?? ?? ???? ?????????? ??????? ??????? , ??? ?????? ???? ???? ? ?? ??????????? ?? ?? ????? ?? ???? ? ?? ?????? ? ?????, ??? ?? ???? ?? ????????? .

?`? ?? ?? ???? ????????  0912_sport

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

???? ????? ????? ???? ?????? ???? ??? ?? ?? ?????? ????.   crvenilo 0409_feel

? ??? ???? ?? ??? ???? ? ????? ??? ???? ???????????? , ?? ???????? ??? ? ? ???? , ????? ?? ?? ???? ?????????? ??????? ??????? , ??? ?????? ???? ???? ? ?? ??????????? ?? ?? ????? ?? ???? ? ?? ?????? ? ?????, ??? ?? ???? ?? ????????? .

?`? ?? ?? ???? ????????  0912_sport

???? ?? ?? ??????? , ?? ??? ?????...

https://www.pouke.org/forum/public/style_emoticons/default/sad.gif

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Лазарица

Уредник

Велики активиста

На мрежи

Поруке: 2.644

Еј бре колико ти имаш порука , па и да одеш на они свијет има много тога што си оставила за собом.

Само да не дође до енергетског колапса, онда нам пропадоше ове поруке форевер.

Ех шта ти је живот , толико куцкаш и куцкаш , а све мож да нестане за тили час, уосталом као и живот.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Умотворине по Жељку:

1.Ма неваља се млого ћутати, а од приче ники није умро .

2.Ко високо лети , широко му поље.

3. Никад не реци - Прика.

4. биће тога још...

5. Видећемо се ми још из виђења.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

lako je umreti, tesko je otici u miru...

O ovoj temi ponekad razmisljam, ponekad me "klepi", kao sto Lazarica rece, mnogo ljudi meni bliskih i dragih mi je umrlo na rukama, mnoge sam "neznance" otpratila, a i samoj mi se "crno" pise.

Zato sam ovde :smiley:

To je jedna prednost i u stvari Boziji dar, da znate da nemate svo vreme ovoga sveta i neke "tamo" godine i da morate pozuriti polako sa sredjivanjem sebe.

Oguglala sam vremenom na smrt, mnogo sam puta osetila olaksanje kada je neko umro, ko se dugo mucio i ciji su poslednji meseci i godine bile teske, bolne i beskrajno duge. Nekako, ne potresa me vise umiranje, ne vidim nista strasno u tom samom cinu. Ali kako cemo umreti? E to me pitanje muci.

Raj il pakao je u nama, tek kada ste blizu smrti, otkrijete ko zapravo jeste i sta je sve u vama, izgube se sve reci i sva mudrovanja, sve iluzije i samozavaravanja i sve vam je jasno. Nekoliko puta mi se desavalo da sam na ivici smrti i ne mogu zaboraviti taj osecaj kada dusa ide "papa".

Nema tu ovog svetskog filozofiranja, sve je kristalno jasno.

Zato me plasi smrt, plasi me to da necu uspeti da odem u miru sa sobom i sa drugima i da mir koji se tako tesko stice, a tako lako gubi necu uspeti da zadrzim...

Ali dobro, ljudi koji boluju od tako neke bolestine ( da citiram Zeljka) kao ja, nauce da zive nekako drugacijim tempom i drugacije gledaju na zivot i svet oko sebe...

No, ceracemo se mi jos 0912_sport

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

after_silence  немо се љутиш , нисам ни ја здрав ко дрен , оно истина нисам ни болестан на смрт, али ми је свакако писано умрети ко и свима рођенима.

Има она молитва да нам Господ дарује - смрт непостидну.

Мислим да је поента у томе, да одемо тамо не осрамотивши себе , већ са смирењем.

Што се тиче смрта , то искуство сам већ имо , па ми није тај моменат толико страшан колико оно што томе предстоји, што би реко онај из Црног Грује- неки ћете да погинете , а неки ће и да се врнемо - те тако и ово , неки се вргоше назад па им није страшно.

Али јопет кад помислим да ће неки да ме изеде, уууууу Радосавле уопће ми није миндеђ(на маџарском - свеједно) .

Ђе бре мене да изеду, ето што не поједу мод. карађорђа на пример.

0912_sport

Виђао сам свакојаке смртове, и оне часне и оне постидне , и мислим да је основна разлика у томе.

Виђао сам и људе који су спремни за онај свет и оне који нису .

Али сам слабо видео да се неко не плаши.

Познавао сам једну баку , млого година је накупила, добра ко лебац , ал смрта се бојала и у својој 80 години.

Толико се бојала да о томе нисам смео у њеном присуству да причам.

Опет знао сам и оне који су то прихватали здраво за готово , а и оне који су били кивни на мене што сам млађи и што нећу пре њих да пандркнем, а ово је некако најгоре кад видиш код чоека, тачно ти завиди што ћеш дуже остати од њега на земљи , а наживео се за двојицу .Једном таком ђеду (није мој) велим :"Па шта оћеш ја твоје године нећу ни дочекати ?" , а он поцрвенео од беса, свашта ми је реко.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Volela bih da umrem u miru; da ne umrem iznenada, vec da znam da je moje proslo i da cu se uskoro ugasiti -  i onda se lepo pozdravim za najdrazima sklopim ruke i oci i posle po zasluzi... :smiley:

I da, volela bih tiho da napustim ovaj svet...

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од JESSY,
      Да би верник што достојније учествовао у причешћу Телом и Крвљу Господњом неопходна је, наравно, посебна припрема. Апостол Павле (Прва Коринћанима 11, 27 – 32) наглашава последице недостојног приступања Трпези Господњој. Томе дугујемо болести, смрт и друге тешкоће које Бог ставља на људе који се недостојно причешћују. «Јер који недостојно једе и пије, суд себи једе и пије, не разликујући тела Господњега». Он и саветује да онај који намерава да се причести најпре испита себе и потом да приступа: «Али човек нека испитује себе, и тако од хлеба нека једе и од чаше нека пије(…) Јер да смо сами себе испитивали, не бисмо били осуђени». Али у чему се састојало ово «разликовање» и «испитивање»? Апостол нам то не говори. Али је из праксе Цркве онога доба свакако видљиво да је то био један живот у страху Божијем, дубока вера и страхопоштовање према Тајни, мирење и узајамно праштање, и испитивање савести о свему овом. Значи, оно што Црква и данас, у три речи, тражи од онога који приступа, говорећи: «Са страхом Божијим, вером и љубављу приступите». Пост није сматран претпоставком за Свето Причешће. Света Литургија је вршена увече, на заједничким трпезама, «агапама» (=гозбама љубави), пошто би претходно сви учествовали у заједничкоиј трпези. Дакле, понављали су управо дело Господа, који је установио Тајну «по вечери», у Сионској горњици. Касније је Света Литургија из благочешћа одвојена од вечере и бивала је ујутро. Тада је постепено почео да се појављује и обичај уздржавања од сваке хране, од полуноћнице до часа причешћа. Ово је био, и до данас остао, званични и обавезујући пост, припрема за Свето Причешће. То су пост и уздржање које верници држе очекујући Женика душе своје, и који су повезани с молитвом, сабирањем и очишћењем душе и тела. Кад је Света Литургија вршена поподне, као у дане Велике Четрдесетнице (Пређеосвећена), или уочи Божића и Богојављења, и на Велику Суботу, пост је продужаван од поноћи до поподнева, значи до часа Причешћа. Само је ο Великом Четвртку држана најдревнија пракса те су се верници причешћивали поподне, не постећи током целог дана. Овај «евхаристијски пост» налажу многи канони као што су 41. канон Картагинског Сабора („Тако, светиње Жртвеника, нека се не савршавају ни од кога осим од стране људи који су се уздржавали од хране, са изузетком једног дана у години, када се врши Вечера Господња“, (дакле ο Великом Четвртку), 47. канон истога Сабора «(…)а у погледу Светиња (тј. Светих Дарова), да се приносе, као што доликује, од стране оних који су се уздржавали хране»), 29. канон Петошестог Васељенског Сабора и 9. канон Светог Никифора Цариградског. Њега засигурно подразумева и Свети Јован Златоусти говорећи: «Они који намеравају да приступе страшној и Божанској Трпези, и Свештеној Мистагогији, нека то чине са страхом и трепетом, чисте савести, с постом и молитвом» (Беседа на дан Рођења). Древној Цркви је био непознат вишедневни пост, значи сухоједеније а не, наравно, потпуно уздржање од хране, као припрема за Свето Причешће. Најкарактеристичнији доказ за то јесте недељна Литургија. Служење Свете Литургије претпоставља да ће се верници причестити. Мећутим, како би се могли причестити ако би пост пре причешћа био обавезан, будући да је пост суботом, изузев једино Велике Суботе, забрањен строгим забранама од стране свештених канона (66. Св. Апостола, 45. Петошестог)? Исто важи и за Светлу седмицу, будући да 66. канон Петошестог Сабора одређује да се хришћани свакодневно «хране» Светим Тајнама (тј. причешћују), иако свих тих дана имамо «потпуно» разрешење поста. Међутим, будући да Црква сматра пост једним одличним средством за припрему, очишћењу и спремање верника, она због тога верницима који се причешћују у великим размацима препоручује или да Светом Причешћу приступају након устаљених црквених постова (Велиике Четрдесетнице, Светих Апостола, Успенија, Божића), или да пре Светог Причешћа, по могућности, држе пост од три и више или мање дана. Ο овом питању расуђује просветљени духовник (а не човек сам по себи) који ће, познајући дубине срца и услове живота своје духовне деце, одредити, ако то сматра неопходним, и припрему постом, као и његово трајање. У сваком случају, понављамо, пост који пре Светог Причешћа не треба кршити, јесте потпуно уздржавање од хране од полуноћнице, који се, по 9. канону Светог Никифора Цариградског, може прекшити једино у случају смртне опасности („Болеснику, коме прети смрт, треба дати Свето Причешће и после јела“).
      https://www.cudo.rs/проф-др-јован-фундулис-како-бисмо-се-м/
       
    • Од Рапсоди,
      Квотујте форумаша и опростите се  било песмом, стихом, жељом ...итд. 
      Први ми паде Оби на памет 
      @obi-wan 
       
    • Од JESSY,
      Свако од нас се сусрео са чињеницом да исповедамо једну исту ствар. Рекло би се, да се унутар нас ништа не мења. Шта радити у таквој ситуацији? О томе расуђује епископ Слуцки и Солигорски Антоније (Дороњин).
      Епископ Антоније: Уколико осећате да се исповест претворила у пуку формалност, да борбе са грехом нема, да се једна иста сагрешења понављају из дана у дан – постоји ли могућност изаћи из такве кризе? Како пронаћи одлучност да се борите? То је веома сложено и нужно питање. Одмах желим да вам кажем да је исповест тајна, о којој брину не само мирјани, него и свештеници и епископи и митрополити: сви ми се исповедамо. Свештенство се стара о томе да се исповеда минимум једном недељно. И пред нама такође увек стоји питање: како не дозволити да се исповест претвори у формалност? Због тога и долазимо духовнику, ми смо свесни једног или два греха у својој души и схватамо да то „није добро“, да је потребно имати један списак – и често почињемо да измишљамо. Но покајање је некомпатибилно са лицемерством и лажју. Шта онда?
      Исповест је аутономни чин који није повезан са светим Причешћем. Свето Причешће има своју припрему, а исповест – своју. Али, тако се десило у историји наше Руске Цркве, да је данас обавезно неопходно исповедити се, како би се приступило Светом Путиру. И многи сматрају исповест као „пропусницу“ или „карту“ за Причешће.
      У вези са тиме је установљена таква пракса, зато што је у историји наше Цркве постојао период када су се људи ретко причешћивали. Уколико би се причешћивали једном годишње, онда су заиста обавезно морали да се исповедају и да посте једну недељу пред Причешће. Чули смо, вероватно: да бисмо могли да се причешћујемо, било је неопходно држати недељни пост? Та традиција је формирана у времену пред револуцију, зато што је по Закону Руске империје сваки човек био дужан да се причести најмање једном годишње и свештеник је њему издавао сертификат.
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У недјељу по Вазнесењу – посвећену Светим оцима Првог васељенског сабора, 31. маја 2020. године Господње, Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Господин Фотије служио је Свету архијерејску Литургију у храму Светог оца Николаја Мирликијског у средњевјековној Немањићкој задужбини манастира Озрен.     Преосвећеног Епископа дочекао је Високопреподобни архимандрит Гаврило (Стевановић) настојатељ ове свете обитељи, који је и саслуживао Преосвећеном Епископу око свете трпезе заједно са протојерејем-ставрофором Стевом Јовићем, архијерејским намјесником тузланским, протонамјесником Милошем Тришићем, парохом тузланским и протођаконом Богданом Стјепановићем.   Драго браћо и сестре, нека Бог благослови све вас који сте данас дошли са својом дечицом у ову светињу, манастир Озрен, да чувамо свето православље, да чувамо себе, да чувамо свој духовни лик, свој божански лик, да чувамо душу своју, и на крају, али као најважније, да се причестимо Телом и Крвљу Господа и Бога и Спаситеља нашег Исуса Христа – што је пуноћа наше вере.   Све светиње, широм наше епархије, имају мисију да сабирају наш народ како би га охристовили и обожили, да би он постао свестан своје мисије у овом свету, своје прошлости али и своје будућности. Сад кажу да нема више тог несретног вируса, колико га је било – не знамо. Али, у сваком случају, ми треба да будемо са својом Црквом и да се заједно боримо против свих искушења.   Дај Боже да ова светиња, манастир Озрен, предвођена игуманом Гаврилом који се, са својим братством,  много труди око ње, настави да врши своју вековну мисију - од времена краља Драгутина до данас - да би били народ јединства, народ Светог Саве и да тако своју децу васпитавамо и онда ћемо опстати као народ, а постаћемо препознатљиви као народ вере православне – поучио је у својој бесједи Епископ Фотије на данашњем сабрању.     Извор: Епархија зворничко-тузланска

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Креирај ново...