Jump to content

Manastir Divosten

Оцени ову тему


Препоручена порука

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
  • Сличан садржај

    • Од Danijela,
      Odlukom episkopa raško-prizrenskog Teodosija dosadašnja igumanija manastira Gračanica Stefanida će sa 15 monahinja nastaviti monaški život u gračaničkom metohu u obnovljenom manastiru u Brnjaku u opštini Zubin Potok.
      “Tamo je za sada napravljena crkva posvećena Sv. Georgiju, a pored hrama već je poodmakla gradnja novog monaškog konaka za sestre. U obnovi manastira posebno učestvuje dobrotvor Rade Dobrić sa svojom porodicom iz Zubin Potoka. Velika želja naroda ovog kraja naše eparhije jeste da taj manastir iznad jezera Gazivode, koji je trenutno gračanički metoh, potpuno oživi kao samostalan manastir i da pored dva muška manastira ovoga kraja, Crne Reke i Dubokog Potoka, bude na dodatno duhovno ohrabrenje našeg vernog naroda”, navodi se u saopštenju Eparhije raško-prizrenske.
       
      Manastir u BrnjakuEparhija raško-prizrenska Naglašava se da je u Brnjaku u Nemanjićko vreme delovala poznata škola koju je za devojke osnovala u 13. veku Sveta Jelena Anžujska, majka svetih kraljeva Dragutina i Milutina i da će gračaničke monahinje uskoro nastaviti ovu drevnu tradiciju iz srednjeg veka.
      Dodaje se da je igumanija Stefanida sa svojim sestrama pre dve godine kanonski je primljena u Eparhiju raško-prizrensku nakon otpusta iz Eparhije vranjske, gde je služila u manastiru Prohor Pčinjski. Od tada upravljala manastirom Gračanica i sa sestrama je dala veliki doprinos u obnovi manastirskog konaka i duhovnog života.
      “Stefanida je oslobođena dužnosti i radi nadzora nad obnovom novog manastira već imenovana za igumaniju manastira Brnjak. Dok traje obnova konaka u Brnjaku, mati Stefanida sa sestrama nastaviće da privremeno boravi u manastiru Gračanica, odakle će postepeno preći u novi manastir kada se za to steknu uslovi” navodi se u saopštenju.
      Uprava nad manastirom Gračanicom predata je staroj shi-monahinja Teodori, koja je u Gračanici provela ceo svoj monaški život.
      “Šest monahinja, koje su i ranije živele u Gračanici, ostaće u ovom manastiru i dalje zajedno sa mati Teodorom u ovoj drevnoj svetinji koja je, pored Prizrena, u poslednjih 20 godina sedište episkopa raško-prizrenskog i eparhijske administracije”, saopšteno je iz Eparhije raško-prizrenske.
       
      Manastir u Brnjaku oživljava, postaje dom monahinjama iz Gračanice - Kosovo Online
      WWW.KOSOVO-ONLINE.COM Odlukom episkopa raško-prizrenskog Teodosija dosadašnja igumanija manastira Gračanica Stefanida će sa 15 monahinja nastaviti monaški život u gračaničkom metohu u obnovljenom...  
    • Од Драгана Милошевић,
      Otac Isaija Jokić već 12 godina u mantiji spasava pse i mačke, pomazuje ih, a mnogi vernici njegovim službama u manastiru Ilinje prisustvuju zajedno sa svojim ljubimcima

       
      U prepunoj maloj crkvi je toplo, više od stotinu vernika iz različitih krajeva Srbije, ali i Republike Srpske, došlo je na službu Svetog tajnog jeleosvećenja.
      U manastiru Ilinje kod Bogatića otac Isaija čita jevanđelja, a potom sa svojim pomoćnicima pomazuje vernike osvećenim uljem. Među prvima je pomazao slepo mače, dok mu je kod nogu kuca Asija, koju je čovek udario tako jako da je postala invalid. Dobro ste pročitali, pas i mačka su u crkvi i otac Isaija ih pomazuje. Na isti način kao i vernike u ljudskom obliku. Jer i naši ljubimci su božja bića. Ako mene pitate - mnogo čistija od ljudi.

       
      Nešto kasnije ću se vratiti na samu službu. Želela sam samo da pokušam da vam dočaram tu divotu - životinje i ljudi zajedno na službi u crkvi. Baš onako kako bi i trebalo da bude. Tu je bilo još nekoliko pasa koje su vernici doveli sa sobom i tokom dva sata, koliko je trajalo jeleosvećenje, niko od njih se nije čuo, a kamoli neku štetu napravio. Mirno su sedeli, ležali tik do svojih ljudskih prijatelja. Jedino je slepa maca Stefan, kojoj su i prednje šapice deformisane, bila u rukama. Savršeno mirna i vesela...
      ŠUMA SMRTI
      - Punih 12 godina spasavamo životinje i udomljavamo ih. Mnogi vernici dođu autobusima, oduševe se ovim divnim psima i usvoje ih. Neki dođu i po drugog, trećeg... Nažalost, mnogi ljudi iz ovog kraja pse i dalje nazivaju džukelama i ophode se prema njima sa nepoštovanjem. Ili još gore, tuku ih, muče... Misle da je pas za lanac i koru hleba. Kad im više ne trebaju ili kada su na izdisaju, samo ih puste i onda ti isti ljudi dođu u crkvu. To nisu pravi vernici. Pravi vernik neće povrediti drugo biće - mirnim glasom govori otac Isaija, koji je u mantiji mnogo puta išao do "šume smrti", mesta nadomak manastira gde ljudi prosto bace životinje. Kao kesu đubreta. Samo istovare i produže... Užasna jeza me je prošla telom dok sam ovo slušala. Ali i od goreg ima gore...
      TOLIKO LJUBAVI
      - Našli smo mrtvu majku koja je, kako bi zaštitila štence od lovaca, primila metak. Lovcima je u Prnjavoru normalno da ubijaju napuštene pse. Sreća je ipak ta što nas posećuje dosta dece i što je dosta dece koja su ovde dolazila i koja i dalje dolaze u međuvremenu odraslo i sa ljubavlju se ophode prema životinjama. Znaju kako se koji pas zove, koji je bio bolestan, stalo im je. Oni će izrasti u prave ljude - mirnim glasom govori otac.

       
      Na pitanje koliko njih brine o četvoronošcima ovde, odgovara:
      - Troje. Nas troje im čistimo, kuvamo hranu, ponekad dodamo granule... Imali smo ranije i mačke, ali smo ih izmestili u kuću van manastira. Bile su uznemirene zbog pasa. Sada im je mnogo bolje.
      Toliko ljubavi i blagosti na jednom mestu ne pamtim kada sam osetila. I ne preterujem kada kažem da se u svakom kutku manastirskog imanja zna za red. Svaka pas ima svoje mesto, svi se slažu. Pomoć otac ne traži, ali ako žele, vernici i putnici-namernici mogu doneti hranu za životinje, poigrati se sa njima... Bar toliko im svi mi dugujemo.
          
      Radost uprkos bolu
      Otac Isaija kaže da mnogo pasa udome, ali i da ima onih koji će zauvek ostati u manastiru Ilinje.
      - To su invalidi. To je ovaj pekinezer, kome je izbijeno oko. To je Asija, kojoj je prednja noga unakažena. Većina ljudi posmatra životinju kao celinu i nije spremna na dodatnu "žrtvu" i posvećenost koju iziskuju invalidne životinje - naglašava otac.
      Na pitanje zbog čega je Asija uvek na predavanjima i među vernicima tokom i posle jeleosvećenja, nastojatelj manastira odgovara:
      - Ljudi treba da vide šta su joj učinili! I nikada da ne zaborave. Ali uprkos svom zlu koje su joj naneli, ona i dalje maše repom kada vidi čoveka. Raduje mu se. Od nje mnogi treba da uče...
      Samo kukavice tuku slabije
      - Niki je pas koji je tako jako udaren u kičmu da više nije mogao hodati. Operisan je tri puta i, na sreću, oporavio se. Ponovo hoda. Ti koji tuku životinje udariće i ženu, dete... To su agresivni, prazni ljudi koji ne znaju kako nešto da dobiju na jedan normalan način, pa primenjuju silu. Žele da pokažu koliko su moćni, a zapravo su najnemoćniji. Slabije od sebe maltretiraju samo kukavice - priča otac Isaija dok mazi pekinezera koji je od udarca nogom ostao bez oka.

      Šta je jeleosvećenje
      U Svetoj tajni jeleosvećenja Bog Duh sveti silazi u pomoć kada se život čovečji nađe u velikoj nevolji i opasnosti od bolesti i nemoći.
      Cilj ove Svete tajne je opraštanje grehova i povratak zdravlja obolelog
      Sastoji se iz molitvi sveštenika i pomazivanja bolesnika osvećenim uljem
      Kroz ulje deluje božja blagodat za ozdravljenje bolesnika, a bolest ovde podrazumeva oboljenje duše ili tela
      Sveta tajna jeleosvećenja se može ponavljati više puta
      Na njoj mogu učestvovati (po potrebi i više puta godišnje) svi verni, a osveštano ulje i brašno može koristiti svaki pravoslavno kršten i miropomazan vernik
       
      O manastiru Ilinje

      Manastir je posvećen Svetom proroku Iliji
      Sagrađen je 1983. godine na imanju bračnog para Lacković
      Po blagoslovu episkopa šabačkog gospodina Lavrentija, 2006. za nastrojatelja postavljen je otac Isaija, a 2010. proizveden u čin Igumana
      Njegovim dolaskom pokrenut je duhovni život u manastiru, a počeli su i značajni radovi na dovršenju manastirske crkve i uređenju čitavog kompleksa
      Adaptiran je i osposobljen stari konak za smeštaj monaštva, bolesnih i gostiju
      Zbog velikog broja poseta podignut je novi konak i sala za prijem
      Manastir Ilinje je mesto gde vernici sve češće dolaze da traže duhovni mir i utočište, ozdravljenje, spas za bolesne i oproštaj grehova
      Ovaj manastir postao je i mesto gde se ljudi leče od bolesti zavisnosti
      SVETO MESTO KOD BOGATIĆA: Manastir u kome životinje pronalaze spas od ljudi
      WWW.REPUBLIKA.RS Otac Isaija Jokić već 12 godina u mantiji spasava pse i mačke, pomazuje ih, a mnogi vernici njegovim službama u manastiru Ilinje prisustvuju zajedno sa svojim ljubimcima  
    • Од Драгана Милошевић,
      Kosovski ministar spoljnih poslova Bedžet Pacoli rekao je da crkve na Kosovu nisu samo srpske, već i albanske. U svom obraćanju ministrima EU danas u Beču, kako prenose mediji i u Beogradu i u Prištini, Pacoli je evropskim ministrima rekao da „na primer“ za manastir Visoki Dečani, postoje znaci da su ga gradili zajedno i Srbi i Albanci.
      Rekao je i da je njegova porodica u prošlosti bila pravoslavne vere, i dodao da „građani ne treba da se dele na osnovu svoje verske pripadnosti ili porekla“.
      „Od kada smo proglasili nezavisnost, nema dokaza da su Albanci počinili zločin nad Srbima i to pokazuje da Srbi i Albanci poštuju jedni druge. Ja živim u Čaglavici i nemam problema sa Srbima,“ rekao je takođe Pacoli.
      Iguman manastira Visoki Dečani, arhimandrit Sava Janjić, reagovao je, uz fotografiju manastira i sledećim rečima:
      „Ministar spoljnih poslova Kosova g. Behgjet Pacolli (Bedžet Pacoli) kaže da su Dečani i naši manastiri na Kosovu i Metohiji važni i za Srbe i Albance. Naravno, oni su svetska kulturna baština i naglasio bih da su važni za ceo svet. Ali gradili su ih srpski srednjovekovni vladari, o čemu su sačuvani brojni istorijski podaci (i domaći i međunarodni). Ovi manastiri i istorijski i pravno pripadaju SPC, a i ako ćemo već, tako stoji i u Ustavu Kosova. Neki tvrde da su samo albanski spomenici, ali pitam se, zašto su ih onda albanski ekstremisti sa Kosova napadali i neke od njih porušili? Zašto bi uništavali nešto svoje? Samo Dečani su napadani oružano četiri puta granatama od 1999. godine, što je i razlog zašto nas čuva KFOR.“
      Uvek naglašavamo da naše svetinje predstavljaju mostove između svih ljudi dobre volje i ne bi smeli da budu prostor za političke igre, naglasio je na kraju svog saopštenja arhimandrit.
      Manastir Visoki Dečani, Pećka Patrijaršija, Gračanica i crkva Bogorodice Ljeviške nalaze se pod zaštitom UNESCO-a od 2005., odnosno 2006. godine, i to nakon martovskog pogroma 2004., u kojem je teško stradala Bogorodica Ljeviška, sa čijom se obnovom u međuvremenu započelo.
      коссев.инфо
×
×
  • Креирај ново...