Jump to content

Оцени ову тему


Препоручена порука

Pomaže Bog braćo i sestre!

Molim vas za neku pomoć, po vašem mišljenju, neki savjet..Naime vrlo sam mlad imam jedva 16 godina, ali smisao, tj. razlog našeg postojanja sam već odavno shvatio. Međutim, kroz moj proces "učenja Pravoslavlja" , ako ga mogu tako nazvati, naišao sam na jednu veliku prepreku i to u mojoj porodici. Elem, svi su kršteni ali je to ona veoma mlaka vera ( u crkvu idu jedva nekoliko puta godišnje, ako i toliko, nema posta, ispovedanja, pričešćivanja). Sada ja kao jedini takav u porodici "odudaram" što je nažalost normalno za svakog Pravoslavnog u svijetu. Kako dalje duhovno, koliko mogu u mojim slabim mogućnostima napredujem, osetio sam potrebu sa češće idem u crkvu, na liturgiju, da se ispovedim. Međutim, nailazim više puta na oprečan i oštar stav mojih roditelja. Mogu reći skoro da mi zabranjuju ići na liturgiju, jer znate kao neko ko "nije u vjeri" (iako su kršteni), njima nije normalno da dete ide u crkvu, zapravo uopste ima potrebu za time, da se ispovedi i tome slično. Da li imate neki savet za mene, kako da se nosim sa time..Do sada sam se jedom ispovedio, idem na liturgiju vrlo retko, jer ne znam da li bih mogao reci da mi roditelji to brane.Vrlo cudna situacija.....Sve češće gubim nadu, posustajem, a znate kako je to lako, još u mojim godinama skrenuti sa pravog puta. Ne mogu više ovo da trpim, a ne vidim neki način da situaciju promenim. Za par godina, kada bih se malo "osamostalio" ne bih nikoga pitao sta i kako trebam da radim (bar po ovom pitanju) i onda bih radio po svome, onako kako treba ( postio bih,isao na nedeljnu liturgiju...) Ali šta do tada?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Не знам да ли је ово трол или не. У сваком случају врло лако је скренути са пута и у супротну страну, веруј ми. Прсање привидном праведношћу по сваку цену није добар пут напред.

Пета Божија Заповест каже: Поштуј оца свога и мајку своју да ти добро буде...

Канон 16 Гангрског синода каже:

Уколико, под изговором побожности, било које дете занемари своје родитеље, поготово [ако су родитељи] верници, и не дају дужно поштовање својим родитељима, тврдећи да поштују побожност више него њих, нека је анатема.

Па ти нађи неку равнотежу. Немој очекивати да ће у животу други све да ти кажу шта и како да радиш. Нико не може да живи твој живот осим тебе. Али знај, да постоји хијерархија врлина. Немој гутати камиле, а цедити комарце.

  • Свиђа ми се 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 11 часа, Lejo3 рече

Pomaže Bog braćo i sestre!

Molim vas za neku pomoć, po vašem mišljenju, neki savjet..Naime vrlo sam mlad imam jedva 16 godina, ali smisao, tj. razlog našeg postojanja sam već odavno shvatio. Međutim, kroz moj proces "učenja Pravoslavlja" , ako ga mogu tako nazvati, naišao sam na jednu veliku prepreku i to u mojoj porodici. Elem, svi su kršteni ali je to ona veoma mlaka vera ( u crkvu idu jedva nekoliko puta godišnje, ako i toliko, nema posta, ispovedanja, pričešćivanja). Sada ja kao jedini takav u porodici "odudaram" što je nažalost normalno za svakog Pravoslavnog u svijetu. Kako dalje duhovno, koliko mogu u mojim slabim mogućnostima napredujem, osetio sam potrebu sa češće idem u crkvu, na liturgiju, da se ispovedim. Međutim, nailazim više puta na oprečan i oštar stav mojih roditelja. Mogu reći skoro da mi zabranjuju ići na liturgiju, jer znate kao neko ko "nije u vjeri" (iako su kršteni), njima nije normalno da dete ide u crkvu, zapravo uopste ima potrebu za time, da se ispovedi i tome slično. Da li imate neki savet za mene, kako da se nosim sa time..Do sada sam se jedom ispovedio, idem na liturgiju vrlo retko, jer ne znam da li bih mogao reci da mi roditelji to brane.Vrlo cudna situacija.....Sve češće gubim nadu, posustajem, a znate kako je to lako, još u mojim godinama skrenuti sa pravog puta. Ne mogu više ovo da trpim, a ne vidim neki način da situaciju promenim. Za par godina, kada bih se malo "osamostalio" ne bih nikoga pitao sta i kako trebam da radim (bar po ovom pitanju) i onda bih radio po svome, onako kako treba ( postio bih,isao na nedeljnu liturgiju...) Ali šta do tada?

Бог ти помогао.

Разумем те, ја кад сам улазио у веру био сам у сличној ситуацији само још горој јер су ми родитељи атеисти-агностици, али су имали велики анимозитет искључиво према православљу. Тако да ја кад сам кренуо на литургији бивало је да кад се вратим кући, мајка неће да разговара уопште са мном данима. То је ужасно. Одеш на литургији сав пресрећан и жељан Христа а вратиш се у мини пакао где те најближи одсецају потпуно. То су почетна искушења, и каљење вере, немој ништа да се бринеш јер тај период првог приступања Цркви и Богу је заиста прелеп и нуди много тога.

Само буди благ и истрајан у своме. Иди на литургију без икаквог страха да ли ће ико да ти брани. Моли се за родитеље. Ако те питају објасни им шта и како осећаш и мислиш ако не питају него само вичу истрпи и не свађај се. Имаш право да не будеш реплика својих родитеља, имаш право да другачије мислиш и делаш, наравно уз захвалност за све што су ти родитељи пружили. Покушај да им ставиш до знања да то није уперено против њих. Ја сам трпео салве увреда од родитеља који су "ултратолерантни либерални" све у складу са модерним наративом али зато су рођено дете третирали на фашистички начин јер ето иде у Цркву. Ништа страшно, не узимај им за зло само никако јер је од незнања.

Немој да одустајеш па за пар година да кренеш у Цркву јер те је Бог призвао, осетио си у срцу и ако верујеш одазови се. Веруј само чврсто. Ја сам долазио до стања да се питам да ли заиста ја верујем у нешто што нисам ни сигуран да има а по цену да ми се породица растура у овоме животу што га сигуно имам. Али не брини ништа, само веруј. Твоји те родитељи воле и кад виде да теби засита значи Црква и да то што радиш, радиш са љубављу и разумевањем, попустиће и схватиће то на исправан начин. Сад ти делује страшно али касније ћеш схватити да ћр ти то искуство бити један јако чврст камен ослонац у вери.

Ето ја ти рекох мој пример, и да знаш да ми данас и отац иде на Литургију а мајка се радује и једва чека кад јој показујем слике са Свете Горе Атонске сваки пут кад се вратим. Желим ти свако добро од Господа, да истрајеш у вери, и да и твоји родитељи доживе преображај.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Blagodarim na iscrpnim odgovorima.

Nadam se da ću uskoro malo živnuti, i početi da češće idem u Crkvu, i sve što se sa tim podrazumijeva... Jer ovako stvarno više ne mogu, već neko vrijeme stojim na granici izmedju velikog pada iz kojeg se  vjerovatno ne bih dugo izvukao, i toga da počnem ići u Crkvu. Znam da nisam sam, da je Gospod uvijek uz mene, ali bi mi mnogo značila nečija pomoć, savjet, pa bar i ovako preko interneta. Živi bili!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 17 часа, Lejo3 рече

Molim vas za neku pomoć

Бог ти помогао!

Прво, немој себи да намећеш велико молитвено правило. Даће Бог па када стекнеш коју годину више и када ојачаш у вери па и да повећаш број молитви. Па и тада боље ти је да имаш једну молитву изговорену без роптања него.. За почетак ти предлажем ове две молитве и да прочиташ по једну главу из Јеванђеља дневно:

Молитва за родитеље и ближње

Спаси Господе и помилуј родитеље моје ( имена), браћу, сестре и сроднике моје по телу и све ближње рода мога и подари им мирна Твоја блага.

Спаси Господе и помилуј старе и младе, убоге и сироте, удовице, болесне и жалосне, који су у беди и невољи, у тамници и ропству.

Сачувај Боже све оне које због Тебе и вере православне гоне незнабошци, безбожници и јеретици. Посети их, укрепи, утеши и силом својом подај им ускоро избављење и слободу.

Спаси Господе и помилуј све оне који нас мрзе и вређају и чине нам сметње, не дозволи да пропадну због нас грешника.

Просвети светлошћу Твога познања оне који, заслепљени секташким онбманама, одступише од православне вере. Приведи их Твојој светој апостолској Цркви. Амин.

МОЛИТВA ЗА РОДИТЕЉЕ

О Милостиви Господе и Боже који си заповедио да поштујем оца и мајку, и заиста си до смрти сам показао скромну послушност Твојим родитељима, из дубине душе молим Ти се, о Исусе Христе, Боже мој, чуј моју молитву и помилуј моје родитеље који ме подижу у Твојој благодати и љубави. Заштити их од ђавола, опасности и болести, даруј им здравље и милостиво излиј на њих Твоје богате дарове. Благослови њихове напоре и дела, помилуј их по великој милости Твојој, да би ти верно служили и да кроз њих и ја будем достојан да Те славим и служим. Амин.

И не мораш за почетак да идеш сваке недеље у цркву на Литургију, не мораш ни да постиш све постове, пости колико можеш, али се максимално труди да из свог живота избациш блуд, осуђивање, свађу. Даће Бог па ћеш чешће да идеш у неком будућем периоду у храмове, да постиш све постове и тако. Труди се да максимално извршаваш своје обавезе у домаћинству које ти родитељи заповедају. Ето.. Тражио си савет овде па можеш ме и не послушати, оно би најбоље било када би имао прилику да питаш за савет у току исповести свог парохијског свештеника.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Имаш 16 година. Ниси дете. Иди у цркву, и истрпи критику. Немој другима наметати нит истицати, ако их то иритира. Труди се више у школи и у спорту/друштву. Помажи више родитељима, и понашај се лепше и усрдније према њима.

  • Свиђа ми се 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 11 часа, mirko1929 рече

Пета Божија Заповест каже: Поштуј оца свога и мајку своју да ти добро буде...

ЛЕЈО3. Та заповијест не значи да родитеље послушаш у свему, већ да их поштујеш у свему. И тако их поштуј и у ономе гдје их не слушаш и слободно пођи на литургију и причести се. То супротстављање тиме неће бити твоје непоштовање родитеља, већ њихово супротстављање томе што их не слушаш и сам твој крст који си тако примио и који ће довести и њих до исцијељења.

@sampaganini92 ти је јасно навео његов примјер, да му данас " отац иде на Литургију а мајка се радује и једва чека кад јој показујем слике са Свете Горе Атонске сваки пут кад се вратим."

Притом ћеш, наравно, морати нешто и истрпити, али то и јесте крст и неће бити превише страшно.

  • Свиђа ми се 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

@Lejo3 А имаш и најјаснији могући примјер Светог Саве, који је као син привео свог оца истини Христа. И није постао свети по свом оцу, нити прецима уопште, већ по позиву Христовом, на којег је одговорио и на њега упутио и самог Немању, који је тек по истом том позиву постао свети Симеон.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 12 часа, Lejo3 рече

već neko vrijeme stojim na granici izmedju velikog pada iz kojeg se  vjerovatno ne bih dugo izvukao

Не плаши се тих падова, слободно ту падни, све су то мали падови и изаћи ћеш из њих. И тога ћеш се тек нагледати и доживити, и на том опиту ћеш и градити богопознање (као истинито). А велике падове очекуј тек у неком зрелијем добу, по самом том узрастању у Христу, кад се будеш могао и носити с тим озбиљнијим искушењима.

Не даје Бог човјеку више искушења, него што човјек може поднијети. Па тако не даје ни теби, с твојих "свит сикстин". И зато се много више надај и очекуј благодат Божију, умјесто искушења, због те непослушности према родитељима, која уопште није непоштовање. Напротив. Причешћујући се, и те како поштујеш своје родитеље и све своје претке, сабране у Христу. 

  • Свиђа ми се 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

@Lejo3 Просто, без много оптерећивања тиме, кад год стигнеш ухвати кривину у читавој тој причи и пођи у Цркву, причести се.

  • Свиђа ми се 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 6 часа, Jokic Z. рече

Ako ti ko tronja sto si PRAVOVERAN ti mu reci da je porod aspidin i pokrsti ga nekrsta palicom u glavu vo imja OCA i SINA i SVJATAGO DUHA

Због ширења мржње и нетрпељивости имате један подужи бан са нашег сајта. Ово је недопустиво... 

Админ.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
  • Сличан садржај

    • Од Smeco,
      Postovani, ne znam da li sam na pravom mestu, ali me interesuje da li neki ženski manastir prima osobu koja je u duhovnoj krizi? I koji su uslovi? Hvala unapred na odgovoru... 
    • Од neca995,
      Појање по нотном запису еп. Стефана Ластавице. Стихиру је саставио Јован монах. Све вас које занима појање запратите youtube канал, хвала од ❤ 
       
    • Guest
      Од Guest,
      Првог октобра 911 године у време цара Лава Мудрога било је свеноћно бдење у Богородичиној цркви Влахерне у Цариграду. Народа је била пуна црква. У позадини цркве стајао је свети Андреј Јуродиви са својим учеником Епифанијем. У четврти сат ноћи појави се Пресвета Богородица изнад народа са распростртим омофором на рукама, као да том одећом покриваше народ. Беше обучена у златокрасну порфиру и сва блисташе у неисказаном сјају, окружена апостолима, светитељима, мученицима и девицама. Преклонивши колена, Она се дуго молила, заливајући сузама своје боголико и пречисто лице. Свети Андреј видећи то јављење показа руком Епифанију блаженом, и упита га: "Видиш ли, чедо, Госпођу и Царицу света, како се моли за сав свет?" Одговори Епифаније: "Видим, свети оче, и ужасавам се!" Због тога се установи ово празновање, да нас подсети како на тај догађај тако и на стално покровитељство Пресвете Богородице, кад год ми то покровитељство, тај покров њен молитвено иштемо у невољама.
      РЕЧ на ПОКРОВ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ
      У ПОСЛЕДЊА тешка времена, када се са умножењем грехова наших умножише невоље наше, опасности наше, те се испуњују речи светог апостола Павла: опасности од разбојника, опасности од родбине, опасности од незнабожаца, опасности у градовима, опасности у пустињи, опасности на мору, опасности међу лажном браћом (2 Кор. 11, 26); када се испуњују речи самога Господа, те устаје народ на народ, и царство на царство, и бивају глади и помори, и земља се тресе по свету (Мт. 24, 7); када нас притискују најезде туђинаца, међусобни ратови и смртоносне болести, - Пречиста и Преблагословена Дјева Марија, Мати Господња даје нам у заштиту покров свој, да нас ослободи од разноврсних опасности, да нас заштити од глади, помора и земљотреса, да нас закрили од рата и болештина, и да нас својим покровом сачува неповређене. Потврда овога би дата у царском граду Цариграду у славној цркви Пресвете Богородице у Влахерни,[1] за царовања Лава Мудрога.[2] Тамо, за време свеноћног бдења уочи недеље, 1 октобра,[3] у четврти сат ноћи, у присуству огромно много народа, свети Андреј, Христа ради јуродиви,[4] подиже очи горе и угледа Царицу Небеску, покровитељку целога света, Пресвету Дјеву Богородицу, где стоји у ваздуху и моли се, и сија као сунце и покрива људе својим чесним омофором. Видећи то свети Андреј рече своме ученику, блаженом Епифанију: "Видиш ли, брате, Царицу и Госпођу свих како се моли за сав свет?" Епифаније одговори: "Видим, свети оче, и ужасавам се".
      Као што некада свети Јован Богослов виде на небу велико знамење, жену обучену у сунце,[5] тако и свети Андреј у Влахернској цркви, сличној небу, угледа Невесту Неневестну, одевену у сунчану порфиру. Знамење које виде свети Богослов прасликује Премилостиву Покровитељку нашу, пошто се то знамење показало у време када је светом тајновидцу била откривена погибао која прети свој твари: и бише, говори он, севања муња, и гласови, и громови, и тресење земље, и град велики: и знак велики показа се на небу: жена обучена у сунце (Откр. 11, 19-12, 1).[6] Зашто се овај знак, који прасликује Пречисту Дјеву, не показа пре севања муња, громова, гласова, земљотреса и града, када све стихије још беху мирне, него за време страшне пометње на небу и на земљи? Зато, да се покаже да Преблага Заштитница наша притиче нам у помоћ у најтеже време, када нам прети погибао, и заштићује нас од блеска обманљиве, кратко блистајуће светске таштине, од гласова житејске гордости и сујете, од громова изненадног напада вражијег, од буре страсти, и од града одозго наилазеће на нас казне за грехе. Јер када нас све те невоље притискују, тада се, као велики знак, појављује Брза Помоћница роду хришћанскоме, штитећи нас и закриљујући нас невидљивим заступништвом. Овај знак даде Господ онима који Га се боје, да утекну од лука (Пс. 59, 6); јер у овоме свету ми смо постављени као мета за стрељање. Са свих страна лете стреле на нас: једне од лука видљивих непријатеља, који хитно затежу лук свој и у гордости својој ниподаштавају нас; друге из лука невидљивих непријатеља, да бисмо се жалили како не можемо да подносимо демонско стрељање; неке - од тела нашег које војује против духа; неке - од лука праведног гњева Божјег и претње, као што о томе говори пророк Давид: Ако се не обратите, Бог оштри мач свој, затеже лук свој и наперује га; и запиње смртне стреле, чини стреле своје да пале (Пс. 7, 13-14). Да нас све те стреле не би смртно раниле и да бисмо избегли опасност, нама се даде знак: покров Пречисте и Преблагословене Дјеве. Заштићавани њеним покровом као штитом, ми остајемо неповређени од стрела. Јер наша Заштитница има хиљаде штитова за нашу заштиту, као што јој о томе говори Дух Свети: Врат ти је као кула Давидова; хиљаде штитова висе на њој, све стреле јуначке (Песма над песм. 4, 4).[7]
      Некада Давид сазида прекрасну и превисоку кулу између Сиона што стоји на високој гoри ниже Јерусалима који се назива кћерју Сиона.[8] И бејаше та кула између њих као врат између тела и главе, јер висином својом надвишаваше Јерусалим и досезаше до Сиона. На тој кули беху обешени штитови и сва оружја, потребна за рат и одбрану Јерусалима. Дух Свети упоређује Пречисту Дјеву са кулом Давидовом: јер Она, кћи Давидова, посредује између Христа, Главе Цркве, и верних који сачињавају тело Цркве, надвишујући Цркву пошто је ваистину виша од свих чланова њених, а досежући и до Христа као Она која My је дала тело. Она посредује и сада када стоји на ваздуху између неба и земље, између Бога и човека, између подвигоположника Христа и земаљске Цркве, као Давидова кула између Сиона и Јерусалима, начичкана јаким штитовима. Под штитовима пак разумем свемоћне молитве њене за нас Богу, које достојни чуше у време виђења чесног Покрова њеног: јер се Она мољаше са умилењем као Мати Сину своме и Творцу, изговарајући у молитви речи самилосне и свемилостиве, и говорећи: Царе Небесни, прими сваког човека који слави Тебе и призива пресвето име Твоје на сваком месту; - и где се спомиње име Твоје, то место освети; прослави оне који прослављају Тебе и с љубављу почитују мене, Матер Твоју, примајући сваку молитву њихову и завете, и избављајући их од свих невоља и зала.
      Такве молитве Пресвете Богородице нису ли штитови који штите Цркву? Заиста су оне неразориви штитови. О њих можемо угасити све распаљене стреле.
      Свети Амвросије каже за Давидову кулу[9] да је била саграђена са два разлога: да се заштити град и да се украси. "Давид сагради кулу, вели свети Амвросије, да буде и заштита и украс граду: заштита, јер се са ње надалеко могао угледати непријатељи бити прогнат од града! а украс, јер висином својом надвишује све високе зграде Јерусалима". - Стога, није без разлога упоређена са овом кулом наша Покровитељка, која нам је кула тврђава пред лицем непријатеља, јер нас заиста штити и украшава: штити - када далеко одгони од нас видљиве и невидљиве непријатеље, када заробљенике ослобађа од уза, када мучене од нечистих духова избавља, када утешава жалосне, брани злостављане, храни гладне, посећује болне, када бива пристаниште витланих буром; а украшава нас - покривајући пред Богом срамну голотињу душе наше својим превисоким заслугама као најскупоценијом одећом, и обогаћујући нашу убогост превеликом благодаћу као непотрошивим богатством чини нас благопријатнима у очима Господњим. Украшава нас Пресвета Богомајка - када нас који немамо свадбено рухо покрива својом ризом, те тако за Свевидеће Око чини као невидљивом срамну голотињу душе наше, чега је одискони била праслика земља безоблична и неукрашена по, покривена водама (1 Мојс. 1, 1-2). Јер земља неукрашена и пуста бејаше праслика грешне душе која је погубила своју духовну красоту, лишила себе добрих дела и постала туђа благодати Божје. Воде пак које су покривале неукрашену земљу прасликоваху милосрђе Пресвете Богородице, неисцрпно као море, које се богато излива на све и покрива све. И када се Дух Божји носио над водама, носио се и над земљом, покривеном водама и неукрашенoм, као не видећи њену некрасоту. Ово је тајанствено праoбразовало то да душа, пoкривана премилостивим покровом Дјеве Богородице, ако и не буде украшена врлинама, неће бити лишена благодати Светога Духа, јер покров Пресвете Богородице покрива њену некрасоту, као што је вода покривала неукрашену земљу, и украсиће је благољепијем своје благодати и привући ће к њој Светога Духа. Пречиста Дјева украшава нас када грешне чини праведнима а нечисте чистима, као што о томе говори Анастасије Синаит:[10] "Она волхе чини апостолима и царинике еванђелистима, а блуднице - вредноснијима од девојака. Тако Марију Египћанку[11], некадашњу блудницу, Она учини сада вредноснијом од многах девојака; и Марија, која раније беше тамна и нечиста, сада сија као сунце у Царству Христовом - молитвеним посредовањем Пречисте Дјеве Марије, која је покров и украшење свима који јој прибегавају. Украшава Она и сав духовни Јерусалим, тојест Цркву Христову, која јој на данашњи празник овако пева: О, Ти си чудесно украшење свима вернима, испуњеше пророштава, слава апостола и красота мученикa, похвала девства и предивни покров целоме свету.[12]
      На кули Давидовој са штитовима беху све стреле заштитника земље; тако и Пречиста Дјева, та одуховљена кула, има при себи стреле силних, тојест молитве светих који се моле са Њом. Јер се Она јави у храму стојећи у ваздуху не сама него са анђелским војскама и са мноштвом Светих, који је у белим хаљинама побожно окружаваху. Свих тих Светих молитве за нас к Богу јесу као стреле силних које су у стању прогнати све пукове демона. Зна Пречиста Госпођа Богородица да је живот наш на земљи рат: јер против нас ратује враг са свима својима силама; он је кренуо на нас све своје пукове и опколио нас свима својим легионима, по речи псалмопевца: Опколише нас пси многи, чете зликоваца круже око нас; развалише на нас уста своја, као лав који је гладан лова и риче (Пс. 21, 17. 14). Тога ради и Небеска Царица, желећи нам помоћи, крену против врага нашег све Небеске Силе, позва пророке и апостоле, сабра мученике и девственике, сакупи преподобне и праведне, и са њима дође да нам помогне, да нас окружи силном војском, и да нам дa победу над непријатељима: Јер се њоме односе победе, њоме обарају непријатељи".[13] Она дође са анђелским војскама, јер је Она лествица коју Јаков унапред виде, коју окружује мноштво анђела. Спомињући овде Јаковљеву лествицу, неко се може са чуђењем питати: зашто анђели на њој не стајаху мирно, него непрестано узлажаху и силажаху по њој? Но дознавши да је та лествица била праслика Дјеве Марије, по речи црквене песме: "радуј се мосте који на небо преводиш, и лествице висока коју Јаков виде" - он ће схватити зашто анђели на њој не имађаху мира. Јер в молитвах неусипајушчаја Богородица[14] = у молитвама неуспављива Богородица наређује анђелима да заједно с њом непрестано помажу људима: да узлазећи к Богу узносе молитве оних што се моле, а низлазећи - да доносе од Бога људима помоћ и дарове. Та Лествица и сада низведе са собом с неба мноштво анђела, доносећи нам одозго покровитељство и заштиту. Она дође са анђелима, да им заповеди да нас чувају на свима путевима нашим; Она доведе са собом и саборе свих светих да, сатворивши за нас саборно мољење, саборно узнесе и наше грешне молитве к Сину свом и Богу нашем. Међу свима светима који се јавише у храму са Пречистом Дјевом, беху два најодабранија изабраника: свети Јован Претеча, од кога ниједан између рођених од жена није изишао већи (Мат. 11, 11), и свети Јован Богослов, кога љубљаше Исус, који и леже на прси Исусове (Јн. 21, 20). Њих обојицу, као оне који имају велику слободу пред Богом, наша Молитвеница покрену са собом на молитву за нас, да би с њима што пре приволела Бога на милост: јер молитва праведнога много може помоћи (Јак. 5, 20). И стаде Пречиста Дјева између два девственика, као између два херувима, као престо Господа Саваота између серафима, као Мојсије са подигнутим рукама између Аарона и Ора; тада паде адски Амалик са свом тамном влашћу и силом својом.
      Тако дакле ми празнујемо покров Пресвете Богародице Дјеве, сећајући се преславног јављања њеног у Влахернској цркви, које виде свети Андреј и Епифаније. Ми празнујемо, благодарећи Покровитељки нашој за такво превелико милосрђе њено, јављено роду хришћанском, и усрдно је молећи да и сада и свагда мислостиво закриљује нас који иштемо њено покровитељство. To чинимо, јер без њеног покрова и заступништва немогуће је живети нама који стално разгневљујемо Бога. Грешећи много, ми падамо под многе казне, по речи псалмопевца: Многе муке има грешник (Пс. 31, 10). И ми бисмо већ пропали због безакоња наших, да нас не закриљује Премилостива Владичица: јер када ова Заступница не би предстојала молећи, ко би нас избавио од толиких беда? ко би нас сачувао до сада слободне? Пророк Исаија саветује: Прикријте се за час, докле прође гњев Господњи (Ис. 26, 20). Но где се можемо прикрити од гњева Господњега? У време страдања ми нигде не обретосмо заклона осим једине Владичице света, која кроз уста Духа Светога говори о себи: Ја као магла покрих земљу (Сирах. 24, 3). Стварно, ми се скривамо под покривало Оне која као магла покрива земљу. Но зашто, о Свескупоцена Дјево Богородице, упоређујеш себе са тако ништавном ствари као што је магла? Нема ли Теби сунца, месеца, звезда за упоређење, утолико пре што је о Теби са дивљењем рекао Премудри: Ко је она што се види као зора, лепа као месец, чиста као сунце? (Песма над песм. 6, 9). А магла какву има лепоту, те се Ти не гадиш упоредити се са њом? Но ево у чему је тајна: магла када се згусне над земљом и покрије је, онда су све звери заштићене од ловаца, јер их нико не може ловити. Зато Пречиста Дјева и назива себе маглом, јер нас скрива од ловаца. А ми грешни, ми смо, по расуђивању светог Златоуста,[15] због своје нечовечности - стока и зверови: угађамо стомаку као медведи, утовљујемо тело као мазге, злопамтљиви смо као камиле, отимамо као вуци, љутимо се као змије, уједамо као скорпије, лукави смо као лисица, отров злобе носимо у себи као аспида. Такве зверове какви смо ми сустижу разни ловци: сустиже нас праведни гњев Божји, кажњавајући нас за рђава дела наша, по речи Светога Писма: Бог је Господ освете (Пс. 93, 1). Постижу нас и безакоња наша, те сваки од нас може рећи: Сустигоше ме безакоња моја, и не могох гледати (Пс. 39, 13). Сустиже нас и невидљиви враг: Поста ми као медвед у заседи, као лав у потаји (Плач Јерем. 3, 10). Сустиже нас и видљиви враг. Он говори: Тераћу, стигнућу, убићу мачем својим, рука ће моја господарити (2 Мојс. 15, 9). - Али, не бојмо се: ми имамо мислену маглу која нас покрива - Пречисту Дјеву Марију. У њу се ми уздамо, к њој прибегавамо; под покривалом њеним ни длака с главе наше неће погинути, само с умиљењем завапимо к њој: покриј нас покровом твојим, Покровитељко наша, Пресвета Дјево: У зло доба закрили нас (Пс. 26, 5). Сви дани живота нашег јадни су, као што некада рече патријарх Јаков: Мало је дана живота мога и зли су били (1 Мојс. 47, 9). Нарочито су јадни они наши дани у које видимо зло, и они у које сами чинимо много зла, сабирајући себи гњев за дан гњева (Рм. 5, 2). Стога сви ови дани наши јадни, О Пресвета Дјево, потребују твој милостиви покров. Покривај нас, закриљуј нас у све дане живота нашег, а нарочито у љути дан када се душа буде разлучивала од тела. Дођи нам у помоћ и закрили нас од ваздушних духова зла поднебесног; а у дан Страшнога суда сакриј нас у тајном скровишту Покрова твога! Амин.
      Архимандрит ЈУСТИН Поповић
      ЖИТИЈА СВЕТИХ
      1. ОКТОБАР, ПОКРОВ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ
      НАПОМЕНЕ:
      Влахерна - крај у Цариграду у западном делу града. У време цветања Византијске царевине тај крај био је чувен са својих светиња по целом Истоку. Нарочито је Влахерна била позната по Богородичној цркви, подигнутој од цара Лава I Великог (457 - 474 год.), за чије владавине у њој би 474 године положена риза Пресвете Богородице, пренесена из Палестине. Поред те ризе, ту су у златом окованом ковчегу чувани омофор Пресвете Богородице и део њеног појаса. Под омофором Пресвете Богородице, или тачније мафоријем (грчки: μaφοριον), подразумева се њен убрадач, велико покривало које је Она носила на глави. Лав VI Мудри - царовао од 886. до 912. године. Ово се догодило у првој половини десетога века; при крају живота светог Андреја Јуродивог (†2. окт. 936). У Влахернској цркви налазила се икона Мајке Божје онаква како се Она јавила светом Андреју. Спомен његов празнује се 2. октобра. Жена обучена у сунце (Откр. 12, 1) прасликује Пресвету Богородицу. Под женом, обученом у сунце, подразумева се и Црква, а под сунцем - Господ Исус Христос. Кула Давидова, начичкана победоносним оружјем и штитовима, праобразовала је Пресвету Богородицу. Сион - југозападно брдашце, највеће и најшире од четири брдашца, на којима је изграђен Јерусалим. Јевреји су Сион почитовали као светињу, и првобитно им је служио као верски центар и тврђава Јерусалима. Зато Свето Писмо често назива Јерусалим кћерју Сионовом (Пс. 9, 15; Ис. 1, 8; 67, 11; Јерем. 6, 23; Мт. 21, 5). У Беседи на Псал. 119. - Свети Амвросије Медиолански (Милански, у Италији), знаменити отац Цркве и хришћански писац († 397 г.). Спомен његов Црква празнује 7. децембра. Преподобни Анастасије, игуман Синајске Горе († око 685 год.): "Анагогичка созерцања", књига 8. Спомен његов Црква празнује 20. априла. Спомен њен празнује се 1. априла. Служба Покрову Богородице, на Госп. возвах, стих. 3. Акатист, икос 2. Успеније Пресвете Богородице, кондак. Беседа 3. Антиохијском народу. Извор: Светосавље
      Тропар покрову, глас 4.
      Данас као Православни народи светло празнујемо, осењени твојим богомати доласком, и гледајући твој пречисти лик, умилно говоримо: Закрили нас славним твојим покровом и од свакога зла нас избави, молећи Сина твога, Христа Бога нашега, да спасе душе наше.
      Кондак покрову, глас 3.
      Дјева данас у цркви предстоји и са светима се невидљиво моли Богу за нас. Анђели са архијерејима се клањају, Апостоли са пророцима се веселе: Јер превечнога Бога за нас моли пресвета Богородица.
×
×
  • Креирај ново...