Jump to content

Серија Црна свадба

Оцени ову тему


Ђорђе Р

Препоручена порука

Ја нисам гледао до вечерас. На Аранђеловдан приказује демоне. Приказан је егзорцизам, рекао бих у манастиру Манасији.

Не везано за то како је црква приказана, делује занимљива серија, у америчком фазону. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Nisam gledala, zacudih se obicaju, pa sam trazila po netu i vidim da etnolozima nije nista novo, postovila sam prilog sa tv-a na temi Srpska narodna religia o tome.

Mislim, svasta...                                                                                                             

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Колико сам ја разумео, није сама "свадба" заплет. Ту се разна веровања и обичаји провлачи, а радња је да су демони напали свет, да улазе у слабе људе и чине грозне злочине у њиховом телу. Како се заустављају нисам још ухватио. Ту су поједини монаси који покушавају да их молитвом истерају, ал немају благослов, и искључени су из цркве због тога. Црква се годинама бори против демона, ал тајно, из сенке. Главни јунак је агент ДВ-а, који покушава да ухвати везу између тих стравичних злочина, и открива ову причу. Није све до краја јасно, поготово јер сам пропустио већину епизода.

Није јасно ни дал је црква приказана позитивно. Мада су добили благослов за снимање у манастиру Манасија, барем испред зидина, а нисам сигуран дал је снимано у  цркви у Манасији.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 8 минута, Ђорђе Р рече

Колико сам ја разумео, није сама "свадба" заплет. Ту се разна веровања и обичаји провлачи, а радња је да су демони напали свет, да улазе у слабе људе и чине грозне злочине у њиховом телу. Како се заустављају нисам још ухватио. Ту су поједини монаси који покушавају да их молитвом истерају, ал немају благослов, и искључени су из цркве због тога. Црква се годинама бори против демона, ал тајно, из сенке. Главни јунак је агент ДВ-а, који покушава да ухвати везу између тих стравичних злочина, и открива ову причу. Није све до краја јасно, поготово јер сам пропустио већину епизода.

Није јасно ни дал је црква приказана позитивно. Мада су добили благослов за снимање у манастиру Манасија, барем испред зидина, а нисам сигуран дал је снимано у  цркви у Манасији.

Taj koji je pisao scenario nije prošao pored neke teološke knjige, crkve ili ničeg pravoslavnog. Kao da u svima nama nema zlih duhova i nismo svi posednuti....

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 31 минута, sanja84 рече

Taj koji je pisao scenario nije prošao pored neke teološke knjige, crkve ili ničeg pravoslavnog. Kao da u svima nama nema zlih duhova i nismo svi posednuti....

Основа у хршћанству може бити:

WWW.GOOGLE.COM

А кад он дође на ону страну у земљу гергесинску, сретоше га два бесомучника излазећи из гробова...

Серија је само фикција. Сличне радње као у овој серији смо гледали у разним америчким филмовима.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

On 22.11.2021. at 16:13, Ђорђе Р рече

Колико сам ја разумео, није сама "свадба" заплет. Ту се разна веровања и обичаји провлачи, а радња је да су демони напали свет, да улазе у слабе људе и чине грозне злочине у њиховом телу. Како се заустављају нисам још ухватио. Ту су поједини монаси који покушавају да их молитвом истерају, ал немају благослов, и искључени су из цркве због тога. Црква се годинама бори против демона, ал тајно, из сенке. Главни јунак је агент ДВ-а, који покушава да ухвати везу између тих стравичних злочина, и открива ову причу. Није све до краја јасно, поготово јер сам пропустио већину епизода.

Није јасно ни дал је црква приказана позитивно. Мада су добили благослов за снимање у манастиру Манасија, барем испред зидина, а нисам сигуран дал је снимано у  цркви у Манасији.

Да у принципу ово је лепо сажето. Глума је осредња али мени је прича скроз кул. Наводно има пар монаха који покушавају да најуре тих пар главних демона који држе остале под собом и припремају терен да масовно запоседну слабе људе. Има нека прича о демонологију и како и код њих има чинова разних као и у ангелологији. Ти монаси што хоће да изврше егзорцизам немају благослов Цркве, али изгледа да Црква има неки свој метод борбе и тактику која још није обзнањена у првој сезони.

Мислим да је званична Црква приказана можда благо негативно јер је патријарх јако арогантан и прек, и са оним џиповима мало. С тим да мислим да нас ту навлаче а да ће у другој сезони већ да се покаже да Црква није била пасивна у тој борби већ да има своје методе. Не знам видећемо, искрено ме занима куда ће даље прича да тече. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Изјава црногорског премијера Здравка Кривокапића о спорним члановима у Темељном уговору који та држава треба да потпише са Српском православном црквом само су домишљања и изговори да уговор у ствари не буде потписан, сматра Богољуб Шијаковић, професор Богословског факултета у Београду.
      Неколико пута најављивано, па одлагано потписивање Темељног уговора између Владе Црне Горе и СПЦ иако је, како је јавност била обавештена, све било усаглашено, изгледа да је добило разјашњење. После различитих порука премијера Кривокапића, на крају и оне да потпис треба ставити на јесен, на дан упокојења блаженопочившег митрополита Амфилохија, сада је премијер изашао са конкретним разлозима због којих уговор није потписан.
      Кривокапић- спорна два члана и преамбула
      Црногорски премијер је за ТВ Вијести изјавио је да су спорна два чланa Темељног уговора са СПЦ и његова прембула и да је у петак писмом обавестио патријарха СПЦ Порфирија о ставу владе Црне Горе о томе.
      Један члан се, како је казао, односи на увођење нова три верска празника чиме би број верских празника у Црној Гори био већи него што то Законом о верским празницима дозвољава.  Споран је и део члана који се односи на имовинска питања, када имовина није катастарски уписана. Шта је спорно у прембули није објаснио.
      За Шијаковића који је учествовао у усаглашавању Темељног уговора, изјава Кривокапића је, како каже – чудна. Објашњава и зашто.
      Шијаковић- све је већ било усаглашено
      На питање шта је конкретно спорно да се уведу нова три празника  – Свети Сава, Свети Петар Цетињски и Свети Василије Острошки, он каже да заправо није ништа и да уз малу корекцију све може да остане у складу са црногорским  Законом о празницима тако што би то били празници за које нису предвиђени нерадни дани.
      Шијаковић не види проблем ни са имовином која није уписана у катастар.
      „Оно што није катастарски уписано биће катастарски уписано у складу са Законом. Нико не тражи да се упише туђа имовина на име Цркве него оно што није уписано да се упише у нормалној процедури, у складу са законом. Зна се како се имовина доказује и уписује у катастар“. 
      Зашто није укњижена имовина
      А зна се, како каже, и зашто Црква није могла од 1945. да катастарски укњижи своју имовину - јер јој то није било дозвољено. Подсећа, такође, да је обавеза државе Црне Горе била да донесе закон о реституцији имовине Цркава и верских заједнице. Црна Гора је својевремено донела закон о реституцији из ког је искључила Цркве и верске заједнице и у њему још пре десетак година навела да ће то питање бити регулисано посебним законом. А тог закона, додаје он, нема ни на видику.
      На питање шта је спорно у преамбули, Шијаковић каже да може само да процењује, јер Кривокапић то није прецизирао. Он подсећа да преамбула нема правно дејство, већ представља исказивање воље и ко потписује Темељни уговор.
      „Оно што је битно за преамбулу у овом случају јесте да се у њој дефинишу стране које потписују уговор. Те стране постоје и оне су дефинисане и ниједна од две стране не може да дефинише ону другу. Не настају те две стране на темељу уговора, него претходно већ постоје да би склопиле уговор“,  истиче професор Богословског факултета у Београду.
      Он се, каже, прибојава да једна страна жели у преамбули да дефинише другу страну, њен идентитет, њен правни субјективитет, што је недопустиво.
      Кога хоће Подгорица као потписника уговора
      На питање кога би онда то званична Подгорица хтела за потписника уместо Српске православне цркве,  Шијаковић каже - рецимо непостојећу православну цркву у Црној Гори.
      „То је један апстрактум који нигде не постоји. Не постоји ниједна Црква на планети која се зове Православна црква. У правном промету идентитет мора бити онакав кав он јесте, а он гласи Српска православна црква“, јасан је Шијаковић.
      На констатцију да јавност тек сада сазнаје да је било неких проблема са Темељним уговором са СПЦ, наш саговорник каже да се све време прави нека мистификација око њега. То је, како напомиње, један обичан, врло једноставан правни акт за чије потписивање Влада Црне Горе има посебан мотив да би била отклоњена дискриминација. И сама је то више пута наглашавала, јер једино са СПЦ није потписала тај уговор.
      Изговори да се Темељни уговор не потпише
      За њега је, каже, просто фрапантно то што је црногорски премијер изјавио да би да је потписао Темељни уговор одмах био ухапшен под оптужбом за велеиздају државе. Невероватно му је, истиче он, да то тако неко може да појми, јер потписивање таквог уговора је управо у интересу државе, поготово када се сагледава историјска улога и мисија Митрополије црногорско-приморске СПЦ. Она је управо главни стуб те државе која их нема много, а у неким периодима историје је била и једини.
      Неодговорно је тако третирати и Митрополију и СПЦ, истиче Шијаковић.
       
      Шијаковић: „Спорни“ чланови Темељног уговора са СПЦ - нови изговор да га Црна Гора не потпише
      RS.SPUTNIKNEWS.COM Изјава црногорског премијера Здравка Кривокапића о спорним члановима у Темељном уговору који та држава треба да потпише са Српском православном црквом само су...  
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Јучерашње небивало скрнављење цркве Светог Николе у Котору и простачко вријеђање свештеничке супруге, која је покушала да то скрнављење спријечи и заустави, највећу штету је нанијело самим несрећницима који су у њему учествовали. Црква Светог Николе, а вјероватно ни много старија црква Светог Луке поред ње, у својој историји нису запамтили овакав однос. Пролазили су мимо ње многи недобронамјерни људи, међу којима и немали број оних који су дошли као војници непријатељских војски, али се нико није усудио да учини ишта слично, и то на Васкрс, најсвечанији дан те цркве.

       
      Због свега што се већ дуже у јасном континуитету дешава у Црној Гори, трудећи се да се не оглашавамо о сваком од многобројних антицрквених инцидената, овога пута смо, добра ради Црне Горе и свих грађана који у њој живе, дужни да укратко изнесемо став о узроцима оваквих срамотних догађања.
      Безумље у Црној Гори је почело да добија своје незамисливе облике црквофобије и србофобије, а оба та вида су на најбруталнији начин исказана у дјелима и ријечима несрећних починилаца овога недјела према цркви и према жени која им се храбро супротставила.
      Иако починиоци, без икакве сумње, сносе личну одговорност (укључујући ону законску) за своје нечасно чињење, они су само природна посљедица агресивне и екстремистичке реторике која се констатно и некажњиво већ деценијама шири против Српске православне цркве. Постоји читав арсенал најогавнијих лажи, етикета и манипулација о Цркви које појединци, разне организације и њихова медијска гласила готово свакодневно понављају. У томе нарочито предњаче политичке партије бившег режима и њихове сателитске организације, сви они предвођени предсједником најјаче од тих партија.
      Јавности су већ познати црногорски електронски и штампани медији у приватном власништву који се, некад се чини, такмиче међу собом како да што горе представе Цркву и смисле што огавнију лаж и манипулацију, под кринком аналитичког коментара или наводних инсајдерских сазнања. Оно, међутим, што свакако доприноси стварању мржње и нетрпељивости према Цркви, а што се не може оправдати никаквом уређивачком политиком је однос Јавног сервиса, који служи као подесан подијум за свакога ко жели да пљује по Цркви, а у том случају се и не поставља питање да ли је говорник из Црне Горе, као што се то чини кад неко Цркву подржава.
      Црква не тражи да медијски простор буде такав да је критички тон према њој забрањен или непримјерено ограничен, али свакако не сматрамо да се медијска или уређивачка слобода састоји у неконтролисаном и ничим ограниченом ширењу лажи и манипулација и вођењу континуиране кампање у циљу сатанизације било којег појединца или заједнице, па и црквене.
      Вјерски и етничко-национални идентитети који се у данашњој Црној Гори користе ради распиривања тензија међу грађанима, уствари треба да буду слободни избори сваке личности, утемељени на њеном искуству, сазнањима и стремљењима. Уколико појединца деценијама сваког дана бомбардујемо са стотинама обмана и неистинама, проглашавајући припаднике неких од тих идентитета за издајнике, “лудачки покрет”, окупаторе (ово је најлуђе од свега – окупаторима називати људе чији су преци кости остављали за слободу ове земље) и оне који хоће да униште Црну Гору за рачун туђих интереса, неминовно доводимо до ситуације у којој ће неко да скрнави богомоље, псује ову или ону мајку а на крају почне да се и физички обрачунава са тим “издајницима”.
      Након прве промјене власти у њеној историји која није плод револуције и/или рата и окупације, Црна Гора мора да обнови лекције о живљењу у различитостима. Ни два брата, нити двије сестре не мисле о свему исто. Макар то ми у Црној Гори знамо, будући да се наше етничко-националне подјеле неријетко дешавају међу најближим сродницима. То што не мислимо једнако о историји, данашњици, па ни о сјутрашњици заједничке нам домовине, не значи да морамо једни другима да будемо непријатељи.
      Молимо се васкрслом Господу да ово безумље престане. Нека агресивна реторика која производи овакве нападе престане. Нека се искрено покају сви који су учествовали или планирају да учествују у било чему сличноме.
      Од најодговорнијих на друштвеној сцени, првенствено од оних који врше власт, али и свих осталих, тражимо да се нађе начин да се лажи зауставе и појача лична, професионална и законска одговорност за изговорену, али и пренешену и коментарисану јавну ријеч. Јасно нам је да живимо у епохи пост-истине када чињенице постају мање важне од ефеката које производе бројне лажне вијести, али смо увјерени да се, мирећи се са таквим ставом, налазимо све даље и даље од друштвеног циља, који би требало сви да имамо – стварање бољег, мирнијег, милосрднијег и успјешнијег друштва.
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
×
×
  • Креирај ново...