Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'zemlja'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 12 results

  1. Slučajnost ili ne, ali knjiga "Izgužvane misli", Branka Golubovića - Goluba, frontmena šabačkih Goblina pojavila se u vreme kad Beogradom ponovno kolaju ulični protesti kontra aktuelne vlasti, a jedna od nosećih pjesama na tim protestima je upravo himna protestnih devedesetih u izvođenju Goblina - "Ima nas". Da li su se devedesete vratile? Teško. Preciznije bi bilo reći da nikad nisu ni odlazile jer, evo, 20 i kusur godina posle, ponovo se prebrojavamo. Pročitamo li, međutim, Golubovu knjigu videćemo ipak da smo malo odmakli. Da, reč je o biografiji ali ne običnoj. Neko neće verovati u kom i kakvom se to vremenu živelo, ali bez obzira na to Golubu treba verovati jer, verujte nam, brutalno je iskren, a ta iskrenost vidljiva je u samoj knjizi. Golub se već godinama nalazi u raznim humanitarnim misijama po dalekom istoku, a dolasci u Srbiju su retki. "Način na koji funkcionišem je specifičan. Nalazim se na drugim kontinentima i koristim svaku priliku da dođem ovde. Sad sam zakačio šest dana što je iskorišteno za rad na novom materijalu i albumu ali i da se radi na promovisanju knjige", kaže nam Golub na samom početku razgovora. Branko Golubović Goblin (FOTO: Facebook/Goblini/Wood) Kad si počeo da radiš na knjizi? - Počeo sam da pišem 2011. godine. Ljudi koji pročitaju knjigu će znati ko je Steva Berlinac, koji je zadužen za najveće hitove sa albume "U magnovenju". On je i napisao tekst za tu pesmu, za "Ona misli da zna" ... Krenulo je od njega, prenelo se na Vladu Kokotovića, na basistu, a onda se priključio i Vladimir Đurđević, dragi prijatelj benda. Oni su mi ubacili crv u mozak i vršili pritisak. Njima je dozvoljeno da vrše pritisak na mene i da me dovedu dotle da počnem da skupljam priče, skice, stvari koje su nam se dešavale, a onda i da krenem razmišljati kako stvari da povežem u celinu, u roman. To se desilo 2015. godine kad sam shvatio na koji način to da uradim i onda je počelo pravo pisanje knjige. I trebalo je vremena za to, zbog posla, dece ... Spomenuo si da je reč o romanu. Zaista ima elemenata jer nije reč samo o običnoj biografiji. Postoje delovi u kojima si ti narator, ali ne učesnik. - Mi smo bend koji ovisi o komunikaciji i sve je komunikacija kod nas. Kad to zamre onda nastaje problem. Tad je bend u krizi, ali ne samo bend nego i prijatelji oko nas. Nije mi bilo teško da dođem do tih ličnih zapažanja, ideja ljudi u vezi sa nekim određenim događajem i emocija koje su u tom trenutku bile proizvedene jer sam od njih dobijao te informacije. To mi je dalo šansu da izađem iz tradicionalnih, standardnih okvira spisateljstva, da ne moram da se držim osnovne logičke linije kao "ja pripovedač", ili sveznajući pripovedač nego da kombinujem te dve stvari. Nešto što nisam ja izmislio. Time su se bavili Wim Wenders i Peter Handke kad su radili na scenariju za određene filmove. To je najinteresantniji način da se ova knjiga ispriča. I pored toga što se postavljam u ulogu pripovedača imam slobodu i da malo više uđem u priče gde se ne očekuje od mene da ulazim, da opišem šta ljudi rade. Zašto to onda ne bih podelio sa čitaocima? S obzirom na dužinu i specifičnost knjige da li si imao problema sa pronalaskom izdavača? - Nisam. Više sam imao problem sa odlukom koji će biti najbolji izdavač za ovu knjigu. Krenuli smo sa idejom da knjiga ide kroz standardne izdavače međutim pojavio se problem vezan za obim knjige. To je jedino gde je trebalo da se pregovara sa određenim izdavačima. Tražili su da nađemo neki kompromis. Ali, nakon svih godina rada na knjizi i iz nekog emotivnog aspekta koji postoji kod mene, a radi se o nečemu što je deo mog života, nisam bio spreman da napravim kompromis. Onda se pojavio Pera Janjatović koji je rekao da ne vadimo ni stranicu. To me kupilo, a na sve to sa Janjatovićem, čovekom koji stoji iza Dallasa ovde, imamo dugu saradnju preko 20 godina. Postoji i poverenje i prijateljstvo. Nijednog trenutka se nisam pokajao što je ova knjiga izašla za Dallas Records. "Moja odluka je bila da neke stvari ostanu samo naše, jer su tako slađe" (FOTO: Lupiga.Com) Izgleda mi kao album, kad pogledam naslovnu, ali znajući kakvog sadržaja ima primećujem da nedostaje napomena: Explicit Lyrics. - Nemamo mi mnogo toga, a? Kad malo razmislim o Goblinima mnoge stvari su rečene, ali ne u direktnoj formi. Mi smo ipak deca koja dolaze iz nekih normalnih porodica. Nije to kao visoka klasa. To su porodice u kojima su naši očevi i majke imali ulogu nekog ko te uzgaja, ko te odgaja i ko vodi računa o tome da dođeš do neke osnovne kulture i da je preneseš na druge. Toga kod nas nije bilo u toj meri. Ima tu dosta pesama gde ti je sve jasno, kao npr. "Bolje soko u ruci". A što se tiče teksta u knjizi, ima tu dosta toga rečenog, ali postoje stvari gde sam povukao granicu. Koliko god ljudi rekli da je ovo knjiga gde se pisac ogolio, to ipak nije tako jer nisam smeo da se ogolim do te mere nego sam smatrao da neke stvari ipak treba da ostanu između nas pet ili deset, u zavisnosti ko je bio sudeonik. Moja odluka je bila da neke stvari ostanu samo naše, jer su tako slađe. Eto, to je jedina razlika u celoj toj priči. Da li bi se složio sa tim da bi možda najbolje bilo opisati ovu knjigu sa: "Ne pokušavajte ovo kod kuće"? - Ili: "pokušajte ovo kod kuće". Knjiga ima dve strane. Sa jedne strane si u pravu jer postoji mnogo toga što ne bi trebalo pokušavati i u startu sam se čak ogradio od njih. Jednostavno se dese u životu. Treba biti pametan pa da to ostane samo epizoda. Nije nam bio cilj da mlađi čitaoci to shvate kao poziv da bi trebalo da konzumiraju narkotike. Ne ponosim se time i verujem da smo više imali sreće nego pameti. Ali postoje stvari za koje tvrdim da treba pokušati kod kuće. Ako smo mi, četiri ludaka 1992. godine u Šapcu, odlučili da napravimo rock and roll bend i u tome uspeli, progurali i proturili svoju priču, a Šabac je u to vreme bio poznat po svemu i svačemu osim po rock and rollu, zašto onda neko drugi bilo gde da živi ne bi postao uspešan – glumac, pevač, slikar, autolimar, pekar ili profesor. Ne pričam da budeš poznat. Ne, nego budi uspešan u onome što želiš i voliš da radiš. Ne postoje granice. Sve je pitanje koliko želiš da zagrizeš i da li si spreman da ideš do kraja. Kome je namenjena knjiga? Onima koji su rasli devedesetih ili novijoj generaciji? - I jednima i drugima. Ovi prvi više sa setom posmatraju knjigu. Interesantna je bila prepiska sa onima koji su rođeni šezdesetih i sedamdesetih, koji su prošli kroz sve ovo i još uvek su im sveže rane po pitanju devedesetih. Oni sa setom na to gledaju. Ljudi su životinje koje imaju taj talenat da izbacuju iz glave loše stvari i da se sećaju samo dobrih, a u tim devedesetima je bilo i nekih dobrih stvari. Radilo se sve i svašta. Dok čitaju knjigu ujedno se i prisećaju toga, a za mlade je to interesantna priča možda čak na granici naučne fantastike, posebno stvari koje sam opisivao u vreme hiperinflacije. Njima je to više neka avanturistička priča i nadam se da veruju u njih, jer je teško poverovati u to da nemaš para da jedeš ceo dan u studiju. Koliko god i danas živeli u nekom siromaštvu, ali ipak jedeš. Mi smo imali dane kad nismo jeli. Mi smo bili momci iz porodica koje su radnička klasa i, da, bilo je dana kad se nije jelo. Koliko su baš te devedesete definisale zvuk, izgled i poetiku Goblina? - Da nije bilo devedesetih ne bi bilo ovakvih Goblina. Goblini su priča koja oslikava život devedesetih koji nije bio ni malo lak. Oslikava ekonomsku situaciju i, ukoliko imaš mozga u glavi, ta situacija te mora terati na neki bunt, a ako te već tera osnovna rock and roll forma bunta je punk-rock. Tu se ljudi povezuju slušajući muziku, a samim tim to formira i tvoju ličnost. Da nije bilo tako ne bi bilo razloga ni za taj bunt. Verovatno bi to bila neka rock and roll priča. Buntovnik, ali uz "sex, drogs and rock and roll". Postoje različite forme bunta, ali definitivno bi to bio zdrav rock and roll, ništa što bi izlazilo van tog okvira. Može li rock and roll biti zdrav ako u njemu nema bunta? - To je jedna od muzičkih formi i po meni nije obavezno da se bavi buntom. Postoji toliko dobrih bendova koji nemaju veze sa buntom, koje se bave temama koje su njima bitne i u kojima se ljudi pronalaze i koje te ne teraju da izađeš na ulicu, podižeš glas, menjaš sistem ili tako nešto. Verujem u to. Uvek sam govorio da je najsretnija zemlja na svetu zemlja u kojoj nema punk-rocka, u kojoj nema bunta, ali trenutno takva zemlja ne postoji. Ne postoji savršeni svet, savršeno uređenje i uvek će neko da bude potlačen – manje ili više. Mi trenutno živimo u nekom svetu gde je većina ljudi potlačena. Kad pričamo o Goblinima pričamo i o Šapcu. U knjizi opisuješ dolazak Alena i Vlade, gitariste i basiste benda, i to iz Karlovca i kad sagledamo to, dolazak u Šabac, nastajanje Goblina je paradigma Srbije devedesetih godina. Prepuna izbeglica koji pokušavaju svoje živote nekako nastaviti. - To je početak kraja. Meni je bilo interesantno da pokažem i predstavim ljudima koliko god da je to bio početak kraja i mnogo života i sudbina je tu uništeno, izmenjeno, da nije baš uvek moralo da stvari idu u nekom negativnom smeru. Dešava se da se iz tog nečega lošeg stvori i nešto dobro, neka nova mogućnost, neka nova opcija. Dok se ne zatvore jedna vrata, ne otvore se druga. Počneš novi život i stvari posmatraš malo drugačije i tražiš svoju šansu. To se desilo nama, a naročito Vladi i Alenu koji su došli iz kompletno neke druge priče, sa nekim drugim iskustvima, živeli u nekom drugom okruženju i družili se sa nekim drugim ljudima. To je meni najinteresantniji detalj. Završetak jedne priče nije nužno kraj već počinje kompletno neka nova epizoda koja će da krene u drugačijem, pa i pozitivnom pravcu. Goblini na predstavljanju knjige (FOTO: Lupiga.Com) Imate to iskustvo funkcionisanja tokom devedesetih, ali i danas. Možeš li usporediti ta vremena? - Ceo proces stvaranja je danas mnogo lakši. Sa jednim prosečnim kompjuterom, par softvera i malo opreme imaš studio koji po tehničkim kvalitetima može da se meri sa određenim brojem studija koje su smatrani vrhunskim studijima početkom 21. veka. Ali postoji druga strana priče. Taj krug: izdavač-bend-publika, pa opet izdavač je prekinut. Pojavilo se dosta elektronskih medija, internet je danas svakodnevica, a tu je i YouTube. Ljudi skidaju i slušaju muziku na taj način da ne osećaju potrebu i ne shvataju da kupovinom određenog produkta podržavaju celu priču. Ne podržavaju bend. Nije se od toga nikad mogla hraniti porodica, ali od prodatog CD-a novac se slivao i u kasu izdavačke kuće pa su te pare mogle da se ulože u nove bendove, vrtile se u krug. U jednom trenutku je to prekinuto. Nema više te prodaje. Mi posmatramo album kao kompletnu priču. Jedna pesma sa albuma ne predstavlja album nego mora da se sluša u kontekstu, po rasporedu koji je napravljen. Stojimo iza toga i u ovom trenutku upravo zbog toga što taj CD kao produkt nije shvaćen kao nešto što je vredno, ljudi to ne kupuju, a samim tim što ne kupuju suludo je da se otvara izdavačka kuća. Onda je tu cela priča prekinuta i bendovi imaju problem. Tokom devedesetih su uz izdavače bili mediji, a tu mislim na tri osnovna medija - TV, radio i novine - bez toga nema života. Oni danas imaju drugačiji pristup ljudima, imamo Instagram, Facebook, Twitter ... Tebe na instagramu prate oni koji te prate jer znaju ko si. Kad sam se ja pojavljivao na nekoj mainstream televiziji samim tim što sam na takvom mediju postojala je mogućnost da se zakači neko ko nema veze o tome ko su Goblini. Tako se gradila baza ljudi koji slušaju bend. Mi smo imali mogućnost da širimo tu bazu dok današnji bendovi nemaju takvu mogućnost. Imaju lakšu mogućnost da se predstave bazi, ali bazu predstavljaju oni koji već znaju taj bend i teško je da probiju tu barijeru. Svjedoci smo i danas protesta Beogradom, ali i drugim gradovima. Vaša pesma je i dalje puštana. "Ima nas". Imponuje li to a koliko ukazuje na problem nedostatka bendova koji bi mogli nastaviti tu vrstu tradicije? - Ima bendova izuzetno dobrih, koji su kvalitetni. "Ima nas" je pesma koja je za vreme devedesetih, pored "Ustani i kreni" bila okosnica te neke set liste koja se vrtela tokom protesta. To je pesma koja nosi i motiviše ljude da krenu na ulicu i da neke stvari menjaju. Imponuje mi, ali mi je draže što ljudi shvataju tu pesmu na takav način i što ona budi pozitivu i želju za promenama, pre nego što je to moja pesma. Nadam se da će se iskoristiti za dobre svrhe. Osećao bih se loše da znam da neki loši ljudi stoje iza svega toga. Kako si se osećao nakon 5. oktobra? Da li si osećao da se koristila u dobre svrhe? - Ti ljudi koji su koristili tu pesmu nisu iskoristili svoju politiku u najbolje svrhe. To boli. Imali smo velika očekivanja i smatrali smo, ne samo za rock and roll, nego umetnost uopšte, da će sa takvim ljudima doći bolje vreme. Nismo mi tražili ništa da nam se servira nego da ćemo samo dobiti dovoljno medijskog prostora da možemo takve stvari da plasiramo među našim ljudima jer je to najbitnije i jer odavde i crpimo inspiraciju. Očekivali smo da će ljudi početi da se vraćaju umetnosti, iskrenoj umetnosti. Mi znamo šta je danas mainstream. To je nešto čega smo se stidili i gadili osamdesetih. To smo očekivali da će se promeniti. Dakle, više medijskog prostora i da ćemo moći da pariramo tim ljudima. Desilo se nešto još gore. Strašno je reći, ali mi nikad nismo imali više medijskog prostora nego za vreme Miloševića. On nije shvatao koliko je to opasno, a onda kad smo sa te dve ANEM turneje ("Izađi na crtu" i "Upotrebi ga") poprilično doprineli da se promeni vlast onda su oni koje smo doveli na vlast shvatili koliko mi možemo da predstavljamo opasnost. Čitava ta urbana, reakcionarna strana populacije je onda odlučena da se uguši jer su oni drugi mnogo bezopasniji. Odvedi ih u rakija bar i pusti im cicu u miniću i bog da te vidi. Ko još razmišlja o izlasku na ulicu. Dopustili ste da se baš "Ima nas" koristi i u Lupiginoj crowdfunding kampanji. Zanimljivo je da ste i vi sami imali kampanju prikupljanja novca za svoj drugi album, ali tada pojam "crowdfunding" nije bio ni izmišljen? - Nas je oduvek odlikovala inventivnost. Oduvek smo bili ekipa koja, kad bi se našla pred problemom, tu ne bi stajala. Mi smo uvek gledali kako da rešimo taj problem i u tom trenutku je to bilo to. Shvatili smo da postoje neki ljudi koji su spremni da podrže tu neku priču i krenuli smo u kampanju. Probali smo i shvatili da to funkcioniše. Mislim da je to sjajna ideja. Danas je izuzetno bitno da oni koji imaju malo više u džepu, paricu koju će svakako potrošiti, a jedno pivo više mu ništa neće značiti, da ga uloži za nekoga kome bi te pare dobro došle. Verovatno ćeš i ti uživati i imati koristi od toga. To su izuzetno bitne stvari. Dejan KOŽUL
  2. opus-d

    ZEMLJA JE RAVNA

    Znate li da je ucenje o zemlji,koja je lopta,koja oko svoje ose pici nadzvucnom brzinom, pokupljeno iz kabale i da su to kabalisticko ucenje plasirali jezuiti, cije je Sveto Üismo bilo i ostalo kabala.
  3. Sprdati se s „ravnozemljašima“ prestalo je biti smiješno nekako od onog trenutka kad je Donald Trump osvojio izbore u SAD-u. To je bio i razlog zašto ovogodišnji „Flat Earth International Conference“ nije bio tako popraćen kao u godinama kad je sve skupa još izgledalo više smiješno, a manje zabrinjavajuće. Njih 650 okupilo se u Denveru kako bi raspravljali o tome da je Zemlja ravna. Prošle godine okupili su se u Raleighu u Sjevernoj Karolini, te je BBC tada, kako bi ilustrirao o kakvom je stanju svijesti riječ, citirao što tko od njih ima za reći. „Po meni, to je jedna od Sotoninih najvećih laži“, rekao je jedan, držeći mali model Zemljine kugle u ruci. „Ratovi, razaranje, smrt...“, govorila je jedna od gošća, držeći među prstima isti takav model okruglog planeta. „Osjećam da su me prevarili“, rekao je još jedan od uzvanika koji smatra da je sada „otkrio istinu“ da je Zemlja ravna. Prošle godine ulaznica se plaćala između 109 i 249 dolara. Ove godine stvar je bitno skuplja, i do 350 dolara po osobi, nešto sitno manje od 2300 kuna. Uzvanici su dolazili iz cijelog svijeta, kao i prošle četiri godine, pa je mnoge klasično obrazovane znatiželjnike zanimalo kako uspijevaju pomiriti vjeru u ravnu Zemlju s očitim iskustvom zakrivljenosti Zemljine površine što su naprosto morali primijetiti tijekom leta na većim udaljenostima i visinama. Guardian je sada otišao ravno do organizatora konferencije, Robbieja Davidsona. „Mislio sam da je ideja da je Zemlja ravna budalaština“, kazao je o svom prvom susretu s tom protuznanstvenom idejom. Potom je objasnio kako je i zašto povjerovao u ravnu Zemlju. „O tome sam prvo čuo iz Biblije i pomislio: 'To ne može biti istina.' Mislim, vjerovao sam u sve ostalo, da je Zemlja nastala doslovno u šest dana, ali što je sa svim tim ostalim stvarima o ravnoj Zemlji? Ako ću biti dosljedan u doslovnom vjerovanju Bibliji, ne mogu onda odabirati u što ću vjerovati“, otkrio je da iza svega stoji fundamentalistički vjerski nazor. Nije se to dogodilo previše davno, prije nekoliko godina, ali je otada počeo širiti te svoje, zapravo ideje iz doslovnog tumačenja tekstova iz Biblije od kojih su najmlađi stari oko 800 godina, a najstariji pamte čak tisućljeća. Što se njih tiče, nema nikakve sumnje da je priča o okrugloj Zemlji zavjera i da netko širi „dezinformacije“ o obliku našeg planeta. Lista koje okrivljuju je poduža, ali je nekoliko točaka dežurnih krivaca svima zajednička: NASA, masoni, "globalisti" (što god to trebalo značiti) i Elon Musk. O tome da su prvi navodili da je Zemlja okrugla još antički Grci, ljudi poput Pitagore prije više od 2500 godina, tamo se u pravilu ne govori. Ali se zato govori o, i to je glavna točka svih rasprava, o Bibliji. Na toj konferenciji Guardianov Josiah Hesse primijetio je da su ideje o ravnoj zemlji najraširenije među evangeličkim protestantskim kršćanima, da su oni skloni najoduševljenije tvrditi da živimo na ploči, ali da su oni i ti koje se o tom ravnozemljaškom vjerničkom fenomenu najmanje ispituje. Hesse je na konferenciji često vidio da ljudi razglabaju o apokaliptičnim temama, o „kraju vremena“ o molitvi jednih nad drugima, o kopanju po Bibliji za čim više različitih citata navodno o ravnoj Zemlji. Nathan Roberts sebe smatra „kozmološkim evangelikom“ i ponosan je na to što je „našao više od 200 citata“. On je, piše Hesse, zgodan mladi poduzetnik, putuje SAD-om sa suprugom i djecom, govori ljudima o Isusu, prodaje knjigu o kreacionizmu, još jednom omiljenom štivu američkih evangelika, ovaj put o tome da Zemlja nije stara 4,5 milijardi godina i da se život razvio evolucijom, nego da je stara cca 6000 godina i da je Bog stvorio sve stvorove kakve danas vidimo u onih šest dana. Unatoč svemu, određena razlika između evangelika i fundamentalista u SAD-u ipak postoji. Ovi potonji su uglavnom opsjednuti „Otkrivenjem“ iz Biblije, nerijetko žive očekujući da propadne svijet i pripremaju svoje bunkere za tu namjenu. I jedni i drugi smatraju da je Zemlja ravna ploča, što im je jako važno kako bi im bila nenarušena slika ploče iznad koje je nebo, s Bogom na njemu, a ispod koje je pakao s ognjevima, vragovima i prokletim dušama unutra. Evangelici su i puno političniji. Oni su jako, skoro apsolutno podržavali Trumpovu predsjedničku kampanju, u stalnom su sukobu s javnosti zbog svojih stavova prema LGBT osobama, tako da se „ravna Zemlja“ uklapa u sliku mnoštva krajnje kontroverznih stavova. Svjesni toga, već neko vrijeme rade na taktikama privlačenja simpatizera organiziranjem rock koncerata, fora pastorima, pozivanjem slavnih osoba na nastupe kao što su Chris Pratt, Justin Bieber, Kim Kardashian... No, zasad nisu uspjeli privoljeti nekoga doista popularnoga da krene zagovarati isto što i oni. Riječ je o, suštinski, slici svijeta kakva je bila prisutna u Europi tijekom Srednjeg vijeka, plus obje Amerike, Australija i Novi Zeland. Znači, ploča je okrugla, nad njom je kupola nebeskog svoda, u centru okrugle ploče nalazi se Sredozemno more, neki će reći da je ispod ploče voda u podzemnom svijetu, jer sve to tako piše u Bibliji, te još neke slične stvari. Sve to uz nesalomljivo uvjerenje da je Zemlja takva kakva jest centar oko kojega kruže malo Sunce i još manji Mjesec, a potom i zvijezde i cijeli svemir.https://www.express.hr/life/skup-ravnozemljasa-okrugla-zemlja-je-laz-sotone-18621?fbclid=IwAR2KnF85sDljzTY1pDo0DXZkCmwMNotxTP6reaXzUBcmACD4AURRBMHNzqY
  4. JESSY

    Zemlja kao nijedna druga

    FOTO: CHRISTOPHER MICHEL / WIKIPEDIA Butan ili Kraljevina Butan, zemlja u južnoj Aziji, ima nešto što nema nijedna država na svetu. U njoj je ljudima koji vode zemlju više stalo do sreće njenih stanovnika, nego do politike. Butan jedini na svetu nema bruto nacionalnog proizvoda (BDP), ali zato imaju Ministarstvo sreće. A glavni cilj države je potraga za srećom svakog građanina. Na jugu, istoku i zapadu Butan se graniči sa Indijom, dok se na severu graniči sa Kinom, a nalazi se na istočnom obodu Himalaja. Većina stanovništva su budisti, a druga po veličini religija je hinduizam. BRUTO NACIONALNA SREĆA U USTAVU U Butanu pravo na sreću upisano u član 9 njihovog ustava. Vlada preduzima mere za očuvanje nacionalne kulture, tradicije, identiteta i prirode kroz koncept Bruto nacionalna sreća. To je indikator kojim su zamenenili BDP.
  5. Ana B.

    Čudesna zemlja Srbija

    Evo čovek hteo da malo počisti i zaradio prijave...
  6. Evo malopre gledam, pa mi pade na um da otvorim temu o naj-cinjenicama vezanim za nasu planetu. ... Jakutsk, najhladniji grad na planeti, ove zime -470C, ide i do -510C. Najniza izmerena temperatura u tom gradu oko -640C. I sve normalno radi. Grad ima oko 270.000 stanovnika, a zanimljivo je da leti bude prilicno topao, najveca izmerena temperatura je oko +350C, mada je to dosta retko. https://en.wikipedia.org/wiki/Yakutsk http://www.telegraph.co.uk/news/weather/10604877/In-pictures-Yakutsk-in-Russia-the-coldest-city-on-Earth.html?frame=2805848
  7. Хаха, нека је против Бјелорусије...па макар било и трагикомично... Bjelorusija je jedina zemlja u Europi koja još uvijek izvršava smrtnu kaznu, a način kako se to vrši u ovoj "posljednjoj europskoj diktaturi", kako je često nazivaju, izaziva zgražanje organizacija za zaštitu ljudskih prava. Osuđenike na smrtnu kaznu pogubljuje se metkom u glavu. Od 1991. na taj je način smaknuto više od 300 ljudi. Amnesty International broji dvojicu pogubljenih prošle godine , a vjeruje se da najmanje šestorica sada čekaju smrt. (Prema bjeloruskim zakonima, žene ne mogu biti osuđene na smrt.) Osuđene na smrt drže u jednoj od ćelija u podrumu zatvora koji se nalazi u djelomično razrušenoj zgradi dvorca iz 19. stoljeća u središtu Minska. Tamo na njima vrše "psihološki pritisak" i često koriste "mučenje i drugi okrutan, nehuman i ponižavajući tretman", kako stoji u izvještaju iz 2016. lokalne skupine za ljudska prava Viasna. Cijeli postupak je zavijen tajnom jer aktivisti i novinari vrlo rijetko dobivaju pristup osuđenicima. Zatvorenici ne smiju leći ili sjesti na svoje krevete izvan vremena koje je predviđeno za spavanje, te većinu svojih posljednjih dana provode hodajući po ćeliji. Čak se često ne poštuje ni njhovo pravo da šalju i primaju pisma. "Uvjeti su zapanjujući - ophode se prema njima kao da su već mrtvi", kazala je za BBC aktivistica Amnesty Internationala Aisha Jung. Gennady Yakovitsky živio je u gradu Vileyka, oko 100 kilometara udaljenog od Minska, kad je optužen za ubojstvo svoje 35-godišnje partnerice u njihovom stanu nakon dva dana alkoholiziranja s prijateljima u srpnju 2015. Navodno su se posvađali, on ju je udario šakom nekoliko puta i zatim su otišli svatko u svoju sobu. Yakovitsky je zaspao, a kada se probudio našao ju je mrtvu, sa slomljenom čeljusti i djelomično golu. Obukao ju je u odjeću na kojoj je opazio nepoznate mrlje krvi, te pozvao policiju. Nakon tri dana je uhićen. Aktivisti govore kako je tijekom ispitivanja bio podvrdnut psihološkom pritisku, a ljudi koji su bili u stanu u vrijeme događaja davali su kontradiktorna svjedočenja. Jedan od svjedoka ček se pijan pojavio na sudu, a kasnije su rekli da se ničeg ne mogu sjetiti. Njegova kći tvrdi da nije bilo nikakvih dokaza, ali su ga svejedno osudili na smrt, pri čemu je "glavni dokaz" bila činjenica da je Yakovitsky već bio osuđen na smrt zbog ubojstva 1989., ali mu je ta kazna bila pretvorena u 15-godišnju zatvorsku kaznu. Stoga su ga u siječnju 2016. osudili na smrtnu kaznu, iako je nijekao ubojstvo. Tijekom deset mjeseci bio je zatvoren u ćeliji bez sunčevog svjetla, a umjesto svjetlo bilo je neprestano upaljeno čak i dok je spavao. U strogoj izloaciji, bio mu je zabranjen svaki izlazak na otvoreno. Osim odvjetnika, smjeli su ga posjetiti samo članovi najuže obitelji, i to jednom mjesečno. Na dan pogubljenja zatvorenicima javni tužitelj kaže da je odbijena njihova molba za predsjedničkim oprostom. Zatim im povezom zastru oči i odvedu ih u posebnu sobu u koju može ući samo tužitelj. Osuđenike tamo prisile da kleknu i upucaju ih u glavu. Cijela procedura traje oko dvije minute. Rodbinu pogubljenih obavijeste tek nakon nekoliko tjedana, pa čak i mjeseci. U nekim slučajevima, obitelj pogubljenog dozna za smrt tek kada dobiju poštom kutiju s osobnim predmetima ubijenog. Obitelj nikada ne dobije tijelo pogubljenog, a mjesto na kojem se nalaze posmrtni ostaci ostaje državna tajna, iako to predstavlja očito kršenje ljudskih prava i zatvorenika i njegove obitelji. Posebni izvjestitelj UN-a Miklós Haraszti kazao je 2017. da takva praksa predstavlja torturu. Bjelorusi su se na referendumu 1996. izjasnili protiv ukidanja smrtne kazne, i to čak 80% njih, ali tom rezultatu referenduma izvan Bjelorusije malo tko vjeruje, kao i rezultatima ostalih glasanja u zemlji gdje je Aleksandar Lukašenko na vlasti neprestano od 1994. godine. Gennady Yakovitsky se putem odvjetnika žalio na presudu i ukazivao da suđenje nije bilo pravedno, te da uopće nije uzeta u obzir krv neutvrđenog porijekla, pronađena ispod noktiju žrtve. Svejedno, pogubljen je u studenom 2016., s 49 godina. Mjesec dana nakon smaknuća njegova je obitelj primila pismo s potvrdom da je kazna izvršena. Njegova kći Alexandra nije dobila ništa od njegovih osobnih stvari i nije mogla vidjeti ni njegovo tijelo. Alexandra se sada aktivno bavi kampanjom protiv smrtne kazne u Bjelorusiji, javlja BBC. https://www.jutarnji.hr/vijesti/svijet/jezive-tajne-posljednje-europske-diktature-jedina-su-zemlja-starog-kontinenta-koja-izvrsava-smrtnu-kaznu-a-nacin-na-koji-to-rade-ledi-krv-u-zilama/7365192/
  8. grigorije22

    Zemlja je ipak ravna ploca?

    Teorija zavjere - objašnjenje (prvi dio) Često se ljudi pitaju kakva bi bila korist od te zavjere te zašto bi ju itko provodio. Tko si uopće može priuštiti takvo nešto? U ovom članku objasnit ću sve glavne troškove koji nastaju pri provođenju ovakve zavjere, a u slijedećem članku biti će objašnjen profit. Nakon toga će svima postati savršeno jasna ogormna isplativost ove zavjere. Pogledajmo prvo tko bi uopće trebao znati za zavjeru. NASA Recimo da bi za zavjeru trebale znati tri osobe na najvišim položajima. Oni kontroliraju cijelu zavjeru i vjerojatno međusobno dijele dio profita. Njih nije potrebno potkupljivati kako bi šutjeli niti drugi imaju utjecaja na njih. Uz njih, sa zavjerom bi trebalo biti upoznato jos troje koji pomažu s editiranjem slika i videa te ostalim poslovima zataškavanja. Oni surađuju veoma blisko s ono troje na najvišim položajima. Rusija Rusi su isto tako aktivni u svemirskom programu kao i SAD (ako ne i aktivniji). Recimo da oni imaju sedmero ljudi upoznatih sa zavjerom. To je 13 ljudi za sada. Kina Od 2003. godine Kina je postala treća zemlja koja je samostalno poslala letjelicu s posadom u svemir. No, njihov svemirski program baš i nije tako velik kako se možda na prvi pogled čini. Prema veoma slobodnoj procjeni, njima je potrebno samo troje ljudi. No, uzmimo da ih imaju četiri - za svaki slučaj. Znači, za sada imamo ukupno 17 ljudi u zavjeri. Iran i Japan Nedavno su i Iran i Japan lansirali rakete u svemir. No, Iran se za sada nije pokazao kao neki "timski igrač" te bi kroz određeno razdoblje mogao pozitivno utjecati na razotkrivanje urote. Njihovi svemirski programi su veoma mladi pa recimo da im je dovoljno 5 ljudi ukupno. To je 22 ljudi za sada. Proizvođači GPS opreme Oni trebaju samo jednu osobu upoznatu sa zavjerom jer tu i nema nekog pretjeranog posla. Proizvodnju svih čipova i bitnih dijelova obavljaju strojevi. Šefovi se ne miješaju u tehničke detalje proizvodnje, a ostatak radnika je upoznat samo sa svojim dijelićem posla. Dakle, imamo 23 osobe upoznate sa zavjerom do sada. Osobe za odnos s javnošću Dio odnosa s javnošću mogu obaviti i neki od do sada nabrojanih, ali recimo da su još dvije stručne osobe zaposlene samo za ovaj posao. Ukupno 25. Ljudi koji su "bili u svemiru" Naravno, potrebni su astronauti koji će govoriti: "Hej! Ja sam bio tamo gore!". Ti ljudi jedva da su dio zavjere. Oni samo imaju malo veći utjecaj i potrebno ih je malo podmićivati. U ukupan broj ćemo ubrojiti samo polovicu ovih ljudi jer se oni ne mogu računati kao pravi urotnici. Dakle, ako imamo 50ak osoba koje su "bile u svemiru", pobrojit ćemo ih kao 25 urotnika. To nas dovodi do ukupno 50 ljudi u zavjeri. Čuvari ledenog zida Čuvari nemaju nikakvog utjecaja na urotu, niti primaju velike plaće poput prethodno nabrojanih osoba. Ipak, oni samo čuvaju zid. Također, matematički je dokazano da je za čuvanje cijelog zida dovoljno je manje od 1000 čuvara. Njih za sada nećemo uračunati u ukupan zbroj zbog njihova malog značaja i male plaće koju primaju. Ovo su uglavnom bile sve osobe kojima je potrebno plaćati kako bi šutjele. Tko ne treba znati za urotu? Vodstva država Sve što oni trebaju znati jest da daju novce za nekakav svemirsko-istraživački program. Kasnije će vidjeti isto što i ostatak svijeta vidi na TV-u. Najvjerojatnije nitko od njih nikada ni ne posumnja ništa. Članovi svemirskih timova Oni vide isto što vidimo i mi, samo što oni sjede u nekom postrojenju i gledaju to "uživo". Time se samo stvori hrpa ljudi koji će kasnije veoma uvjerljivo argumentirati nešto što misle da su vidjeli. Zaključna matematika Pretpostavimo da svaka osoba s liste želi biti plaćena kako bi šutjela o zavjeri. Najvjerojatnije će željeti biti plaćeni veoma dobro, toliko da ne moraju raditi više nikada u životu. Recimo da se radi o iznosu od milijun dolara godišnje + milijun dolara unaprijed. Teško da će igdje zaraditi takve novce, a sve što moraju raditi da bi ih primali jest šutjeti. Iz ovog izračuna možemo izbaciti prvu petoricu jer su oni vođe zavjere i nije ih potrebno potkupljivati. To nas dovodi do računice od 45 x 1.000.000. Četrdeset i pet milijuna dolara goišnje. Možda se to na prvi pogled čini kao puno novca, ali to je zanemariv iznos u usporedbi s iznosom kojeg svemirski programi dobiju svake godine. Vratimo se sada još na čuvare ledenog zida. Recimo da je njihova godišnja plaća oko 100.000 dolara (što je i previše za njihov posao). Ako imamo 1000 čuvara, moramo izdvojiti još 100.000.000 dolara. I za kraj uračunajmo još 5 milijuna za troškove opreme pri čuvanju zida (kamere, senzore, radare, ...). To nas dovodi do godišnjeg... UKUPNOG IZNOSA TROŠKOVA ZAVJERE = $155.000.000 http://ravnazemlja.bloger.hr/
  9. Amerika je najhladnije mesto na planeti, hiljade turista zarobljeno je na snagom zavejanim Alpima, dok je Kinu pogodila najteža ledena oluja od 2008. godine u kojoj je poginulo više od 10 osoba.
  10. „Ми никада нисмо за храм плаћали воду, ни у време османлија, ни јорданаца, шта више ни у време израиљћана, - каже митрополит. Патријарх је предложио да се анулира дуг и да се од сада крене с плаћањем воде за храм, но од компаније није дошао никакав одговор“. По речима митрополита, „Патријарх је упутио писма лидерима више држава, Русије, Америке, Израела, Кипра и Грчке“. „Нека зна читав свет шта се догађа са најсветијим местом на земљи, куда долазе поклоници и туристи, трошећи милионе, који иду Израелу“. Истакао је митрополит Исихије. „Представници израелске компаније нас игноришу и ми ћемо затворити храм, ми не можемо функционисати без новца“, рекао је митрополит. Други представник Патријаршије архиепископ севастијски Теодосије је рекао, да храм Гроба Господњег, „од давнина има привилегије, које му дозвољавају постојати без обавезног плаћања пореза и комуналних услуга, међутим, пре две године израелске власти су отпочеле са процедуром да се те привилегије измену“. „Патријаршија се неће помири с новим правилима, и ми планирамо, ако се ова криза продужи, подузети и друга решења, ићи ћемо и на затварање храма, рекао је архиепископ Теодосије. Ставили су нас у врло тешку ситуацију: не можемо плате исплаћивати, не можемо плаћати друге накнаде и обавезе за функционисање цркве“. Извор: Епархија горњокарловачка
  11. У Русији је предложено да се прихвате нова законска ограничења, која су преписана са западних закона и која су утицала на смањење нивоа употребе никотинских производа. Сагласно новом закону биће ограничена реклама производа од дувана, забрањено пушење на јавним мјестима и повећане акцизе на цигарете за два пута. Највише стопе пушења су у земљама Источне Европе, гдје је једини изузетак Румунија, због увођења жестоких противдуванских закона. Американци се на овој пушачкој листи налазе у средини са око 1000 цигарета по становнику годишње, као и Израелћани, Аустралијанци и Исланђани. Жути народи су такође велики пушачи. И код њих ниво употребе цигарета прелази 1 700 цигарета годишње по глави. Сагласно подацима, што је земља сиромашнија тим води здравији начин живота. У земљама Африке, јужне пустиње Сахаре и Јужне Азије ниво употребе дуванских производа је најнижи: у Индији је то 96 цигарета годишње, а у Етиопији чак упола мање. Правмир.ру
×
×
  • Create New...