Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'zemalja'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 5 results

  1. Slovenačka kompanija Pipistrel objavila je proizvodnju svog 1000. aviona iz Sinus/Virus porodice (Pipistrel Sinux Max model), čijom će se prodajom kupcu iz Surinama poslovanje firme proširiti u 96 zemalja, saopštava taj proizvođač. Generalni direktor Pipistrel grupe Ivo Boskarol (Ivo Boscarol) zahvalio se radnicima na proizvodnji „visokokvalitetnih aviona“ i istakao da kontinuirana potražnja za ovim tipom letelica znači da „tržište prihvata njihove proizvode i neprekidno im veruje“: – To zapravo znači da proizvod koji smo pustili prvi put u prodaju je bio dovoljno dobar da se već decenijama prodaje, i to širom sveta u različitim klimatskim uslovima i kulturama. Međutim, ovaj uspeh ne donosi benefit samo našim kupcima već je on pre svega od koristi za nas zato što nam nudi dugoročnu održivost i obezbeđuje stabilnost radnih mesta za naše zaposlene. – Proslava ispred hangara u proizvodnom pogonu u Ajdovščini (Slovenija) / Foto: Pipistrel Kako ističu iz kompanije, ukupni broj proizvedenih letelica do sada je preko 2000, a tom broju su uz Sirus/Virus avione doprineli i drugi modeli i to: Taurus i Taurus Elektro, SW 121 sertifikovan od strane EASA-e, zatim linija aviona za specijalnu jedinicu Ratnog vazduhoplovstva Indije- Garud, Ejpis Bi (Apis Bee), Pantera, kao i motorne jedrilice u prvim godinama poslovanja. Kompanija ove godine proslavlja i 30 godina od osnivanja, a kao važni poslovni događaji u 2019, uz proizvodnju 1000. Sinus/Virus aviona, izdvajaju se i predstavljanje novog logotipa firme, kao i potpisivanje memoranduma o saradnji sa američkom kompanijom Hanivel (Honeywell), čiji je cilj unapređenje buduće proizvodnje Pipistrelovih letelica sa vertikalnim uzletanjem i sletanjem(VTOL). Podsetimo, slovenački proizvođač je u maju 2018. objavio završetak radova na svojoj 900. letelici iz Sinus/Virus porodice, koju je tada prodao kupcu iz Australije. Luka MATOVIĆ
  2. https://www.danas.rs/drustvo/fatf-srbija-medju-11-zemalja-sa-visokim-rizikom/?fbclid=IwAR0nCFNVHHpBekSakzlRyKEEMWoFTJX5QPs11uxIS-Yj0uUxn5d3e8CVzt0 ... Srbija je u poslednjem izveštaju međuvladine organizacije FATF (Financial Action Task Force), koji je objavljen juče, svrstana među 11 zemalja u svetu sa visokim rizikom. Ova organizacija se bori protiv pranja novca i finansiranja terorističkih organizacija, a među visokorizičnim zemljama su osim Srbije i Severna Koreja, Etiopija, Sirija, Irak, Iran, Šri Lanka, Trinidad i Tobago, Tunis, Jemen i Vanuatu. U prethodnom izveštaju se na ovoj listi nalazila Bosna i Hercegovina umesto Srbije, ali se ona od ove godine više ne nalazi na „crnoj“ listi. Kako se navodi na sajtu FATF, u februaru ove godina Srbija je pokazala spremnost na visokom političkom nivou da radi sa ovom organizacijom na unapređenju efektivnosti međunarodnog režima u borbi protiv pranja para i finansiranja terorizma i da će ukazati na bilo koje tehničke nedostatke. Srbija će, kako se navodi, raditi na primeni akcionog plana kako bi ispunila kriterijume među kojima su bolje razumevanje faktora rizika, kontrola, približavanju standardima ove organizacije, garancija za adekvatne i efektivne istrage i procesuiranja, kao i finansijske kazne za finansiranje terorizma. Na ovo je danas ukazao i lider SDS Boris Tadić rekavšiu da je Srbija na listi sa državama koje učestvuju u pranju novca i čije institucije to ne sprečavaju, čije institucije ne sprečavaju dotur novca terorističkim organizacijama. „To naša vlada sakriva od javnosti“, kazao je Tadić novinarima ispred Predsedništva. „Više puta sam govorio da su ljudi koji su danas na vlasti u Srbiji oni koji su prodavali oružje nelegalno terorističkim grupacijama i različitim paradržavniom entitetima u svetu, a posledica svega je da je Srbija sada na ‘crnoj listi'“, kazao je Tadić.
  3. Korisnici Fejsbuka u Srbiji mogli su da primete veliku promenu pošto su sa stranice za priliv vesti ("njuz fid") uklonjene objave organizacija, a slovački novinar Filip Struharik naveo je da je to slučaj u svega šest zemalja. Foto: Getty Prema Struhariku, uredniku slovačkih novina "Denik n" (Dnevnik N), Fejsbuk je u Slovačkoj, Srbiji, Kambodži, Šri Lanki, Boliviji i Gvatemali na primarnom "njuz fidu" ostavio samo objave prijatelja i plaćene reklame (sponsored posts), navodi portal Midijum (Medium.com). Objave (postovi) organizacija, odnosno stranica (Page) izmeštene su u poseban deo (Explore feed), a da bi one bile vraćene u glavni "njuz fid", te stranice za to moraju da plate. Struharik je naveo da mu je zvaničnik kompanije Fejsbuk rekao da je reč o eksperimentu koji će trajati nekoliko meseci i da nema planova da se promena uvede na globalnom nivou. Promena je u Srbiji i drugih pet zemalja nesumnjivo uticala na znatno smanjenje vidljivosti objava (reach) stranica, a verovatno će najviše biti pogođeni oni koji imaju česte objave, kao što su mediji. Struharik je naveo da su profili nekih slovačkih organizacija, odnosno stranice (Pages), imali u četvrtak i petak pad vidljivosti objava za čak dve trećine u odnosu na period pre uvođenja promene. Stranice slovačkih medija beleže četiri puta manju interakciju, merenu lajkovima, komentarima i prosleđivanjem (share), ali Struharik dodaje da je promena pogodila samo manje medije, a ne i najveće koji imaju velik broj pratilaca. B92 Tehnopolis https://www.b92.net/tehnopolis/vesti.php?yyyy=2017&mm=10&nav_id=1317551
  4. Srbija jedna od retkih zemalja u kojoj porodiljsko traje 12 meseci i dobijate PUNU PLATU Za razliku od Amerike, gde ne postoji obavezno plaćeno porodiljsko bolovanje, Srbija spada u one zemalja u kojoj se vodi računa o porodici. Naime, posle rođenja deteta, zaposleni roditelji imaju pravo na 12 meseci odsustva, koje im je plaćeno. Dolazak novog člana porodice osim neizmerne sreće i radosti za roditelje nosi sa sobom veliku odgovornost i mnogobrojne obaveze, od opremanje dečje sobe, kupovina benkica, flašica, cucli i ostale opreme neophodne za novorođenče. Osim neprospavanih noći mame i tate u Srbiji ne moraju da brinu da li im je plaćeno odsustvo sa posla. Za bolovanje zbog nege deteta imaju pravo i očevi Porodiljsko bolovanje u našoj zemlji traje tri meseca, od datuma otvaranja do navršena bebina tri meseca, i na njega ima pravo samo majka. Posle porodiljskog, nastavlja se bolovanje radi nege deteta koje u slučaju prvog i drugog deteta traju 9 meseci (ukupno 12 s porodiljskim), a u slučaju 3. i 4. deteta 21 mesec (ukupno 24 sa porodiljskim odsustvom). Važno je napomenuti da na odsustvo radi nege deteta podjednako pravo ima i otac (u slučaju da se majka vraća na posao), i to u slučaju 1. i 2. deteta devet, a u slučaju 3. i 4. deteta 21 mesec. Primera radi, Zakonom o porodičnom i zdravstvenom bolovanju omogućava zaposlenima u Americi da uzmu samo 12 nedelja neplaćenog odsustva sa posla zbog rođenja ili usvajanja deteta, uz radno mesto koje ih čeka po isteku tog perioda. Ipak, manje od 60 odsto žena ispunjava veoma zahtevne kriterijume kako bi ostvarile pravo na porodiljsko odsustvo po ovom zakonu, što znači da je preko 40 odsto novih majki prepušteno da se same snalaze. Osim toga, statistika pokazuje da samo 12 odsto Amerikanki ima pristup plaćenom porodiljskom odsustvu, kao i da samo 5 odsto radnica sa malim platama prima novčanu nadoknadu dok su kod kuće sa bebom. Dobijaju 100 odsto plate U Srbiji, porodilja koja je neprekidno i neposredno bila zaposlena kod poslodavca duže od šest meseci tokom odsustva dobija 100 odsto plate. Odnedavno, porodilje i trudnice su zaštićene i Zakonom o radu, po kome ni u kom slučaju ne mogu dobiti otkaz. Naime, ukoliko je majka zaposlena na određeno vreme, po isteku ugovora on se automatski obnavlja, pa je nemoguće da žena ostane bez posla dok je na trudničkom, porodiljskom odnosno odsustvu zbog nege deteta. Ista situacija važi i kada je trudničko bolovanje u pitanju. Ukoliko majka ima rizičnu trudnoću i neophodno je da bude na polovanju, trudničko se isplaćuje u visini cele plate. U zemljama EU, minimalno porodiljsko odsustvo je 20 nedelja (pet meseci), odlukom Evropskog parlamenta, s tim što u večini zemalja ono traje do šest meseci, ili drugačije, u skladu sa politikom pojedinačnog poslodavca. Izvor
  5. Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava, u intervjuu za N1 Sarajevo rekla je da se pokušava stvoriti savez pravoslavnih zemalja. Revizija i nacionalizacija istorije su postali trend, dodala je. (Sa Sonjom Biserko je razgovarao Nikola Vučić, N1 Sarajevo) Ovih smo dana videli kako se antifašizam slavi u regionu i koji su to sve politički funkcioneri iz vladajućih struktura, ali i opozicije prigrlili – barem deklarativno – antifašističko nasleđe kao svoje. U Banjaluci je Dan pobede obeležen maršom “Besmrtnoga puka”, u Sarajevu “Maršom antifašista”. Možete li prokomentarisati izjave ovdašnjih političara, na primer Milorada Dodika, koji je nedavno kazao kako rehabilitacija fašizma poprima zastrašujuće razmere? "Kada govorimo o antifašizmu, onda moramo da razdvojimo to u dve kategorije. Jednu kategoriju koja zaista to misli i oseća i koja je sve ove godine pružala otpor, i naravno ovu drugu – koju su prisvojile političke elite u regionu, a koje to više politizuju i to zapravo iz nekog razumevanja da je to ipak vrednost koju Evropa traži. U krajnjoj liniji, to jesu vrednosti na kojima je osnovana savremena Evropa. Mislim da to nije dovoljno iskreno kada je reč o političkim elitama, ali važno je da su se na to osvrnuli. Ali ima tu i dosta podvale: kada se radi o pojedinačnim izjavama kao ova Milorada Dodika, tu on pre svega misli da je u Hrvatskoj pobedio fašizam i da je to kontrarevolucija. Ta paradigma je ostala i danas u medijskoj propagandi i odnosi se na Hrvatsku. Odnosi Hrvatske i Srbije nikad nisu bili na nižem nivou. Naravno, Srbija se tu pre svega osvrće na Drugi svetski rat, gde oni tim ratom pre svega upiru prstom na Jasenovac i tako ratove 90-ih tretiraju kao svojevrsnu pravednu osvetu". U jednom intervjuu 2012. rekli ste da je finalna strategija Beograda to da se Republika Srpska trajno tretira kao ratni plen. Evo, pet godina kasnije, može li se govoriti o nešto drugačijoj politici? Kako komentarišete političku vezu Beograda i pomenutog entiteta? "Kada govorimo odnosima prema RS-u, onda možemo da se osvrnemo na to šta govore pojedini političari koji su sada na vlasti. To je pre svega strategija srpske elite generalno, ne samo političke, a to je da se Republika Srpska tretira kao ratni plen. Čuli smo i odlazećeg predsednika da on podržava Bosnu, ali da je ona disfunkcionalna. To treba da se sve smesti u aktuelni međunarodni kontekst, što znači da sve te turbulencije inspirišu regionalne lidere, naravno i u Srbiji, da je samo još pitanje vremena kada će se Bosna raspasti. U tom smislu rekla bih da taj kontekst pogoduje toj vrsti iluzija i, naravno, tu je uloga same Rusije kada je reč o Srbiji i Republici Srpskoj, i drugim pravoslavnim entitetima koja ima jednu odgovarajuću težinu. I drugo, srpska strana je od samog početka i danas sve više, tretirala rat u Bosni kao oslobodilački rat Srba. U tom se smislu može tumačiti sve ostalo što se odnosi na rat, pre svega na Srebrenicu i negiranje učešća Srbije u tom ratu; na neki način prebacivanje i odgovornosti samo na Srbe u Bosni i ta njihova kriminalizacija do kraja je sasvim nepravedna, kao i presuda Međunarodnog suda pravde koji je odgovornost za genocid u Srebrenici pre svega prebacio na bosanske Srbe, koji to nisu mogli uraditi bez logističke podrške Beograda. To jako komplikuje odnose u Bosni i Hercegovini, i naravno čitav taj proces pomirenja dva naroda". Istorijski ravizionizam čini se kao jedna od temeljnih karakteristika ovdašnjih država. Nemojmo zaboraviti koliko se napora ulaže u to da se nacionalizam održava na snazi – kroz obrazovanje pre svega. A dotaknimo se i preimenovanja naziva ulica, ali i škola. Neki su intelektualci izdajom Sarajeva ocenili imenovanje jedne osnovne škole u sarajevskom kantonu po Mustafi Busuladžiću. Kako gledate na ovo? "Radi se o nacionalizaciji istorije, koja naravno dobiva razmere koje su prosto istorijski netačne. U toj esenciji antikomunizma koji je svugde prisutan se zapravo istorija nacionalizuje, i – naravno – fašistički se pokreti sa svih strana utemeljuju kao deo novog identiteta. Tako u Srbiji četnici dobijaju primarno mesto, a partizani se marginalizuju. U odnosu na region i na svet, jako se insistira da su Srbi učestvovali u partizanskom pokretu, a na unutrašnjem planu su četnici ti koji dobijaju pažnju i najprisutniji su u javnom prostoru, u školskom sistemu, medijima i slično. Kod nas u Srbiji čak se ide na reviziju Prvog svetskog rata i to polazeći od aktuelnog političkog trenutka, što znači da žele da daju što veću ulogu Rusiji i zapravo se insistira na tom prijateljstvu - istorijski gledano, što naravno ne odgovara činjenicama. A to je trend koji Rusija podupire, oslanjajući se na pravoslavlje i time se pokušava stvoriti savez pravoslavnih zemalja na Balkanu jer Rusija je tu dobila vakuum koji je ostao ispražnjen nakon što su se Amerika i Evropska unija povukle odatle, što je bilo jednostavno Rusiji da dobije pažnju bez velikih ulaganja. Sve je to bazirano na toj frustraciji, na tzv. poniženju, kako se ti narodi osećaju. Revizija istorije je trend koji je zahvatio sva postsocijalistička društva, a nacionalizacija istorije postaje očit problem. Uglavnom se rehabilizuju fašistički likovi, grupe i u tom smislu je desnica dobila ogroman prostor u svim tim zemljama". Vratimo se par meseci unatrag i vesti o odbijanju zahtjeva za reviziju presude po tužbi Bosne i Heregovine protiv Srbije za genocid pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu. Vi ste govorili o tome, i to ste, uoči svega ovoga, kazali kako “glavno je pitanje da li će revizija biti prihvaćena ili ne”. I nije bila. "Radi se o tome da bošnjačka strana nije pristupila ozbiljno tom pitanju. Deset godina su imali da se pripreme, da pripreme nove dokaze kojih ima, a bilo ih je onda kad je taj proces tekao pred Međunarodnim sudom pravde. Međutim, tih deset godina uglavnom se ništa nije radilo. To je postalo aktuelno pre nekoliko meseci ili godinu dana, što nije dovoljno da se pripremi jedan tako ozbiljan proces. Očigledno da u samom bošnjačkom korupusu su postojala različita mišljenja o tome da li je to potrebno ili ne. Mislim da ni Međunarodna zajednica nije bila naklonjena tome. Smatram da je to bila moralna obaveza bošnjačke elite. Verovatno tu ne bi došlo do velikih promena, ali je to bila mogućnost da se obelodane dokaze koji su ostali zatvoreni za širu javnost tokom procesa pred Međunarodnim sudom pravde. Naravno tu imam pre svega u vidu brojne presude koje su donesene pred Međunarodnim krivičnim sudom, a koje osvetljavaju ulogu Srbije i Beograda u ratu u Bosni i Hercegovini, pre svega je to ta kopča s vojskom i MUP-om. Propuštena je prilika i suđenjem Karadžiću i Mladiću da se na jedan ozbiljniji način koristi to suđenje kako bi se javnosti ovde predočio karakter i šta su bili uzroci i posledice svega toga. To se uglavnom pretvorilo na tržište žrtvama sa svih strana, i svi su se u tu ulogu žrtve iz koje ne može ovo da se uradi, pogotovo kada je u pitanje otvaranje pitanja vlastite odgovornosti. U tom smislu je Srbija naravno otišla najdalje, s obzirom na to da njena je odgovornost je najveća kad je u pitanju BiH. I uopšte, njena uloga u regionu je problematična zato što Srbija nije uspela distancirati se od Miloševićeve politike. Mi nažalost imamo jaku tendenciju da se Milošević rehabilituje i da sve što se odnosi na njega da se sagledava u povoljnijem svetlu. I ponovo se oživljavaju one teze da je Zapad odgovoran za raspad Jugoslavije i da su Slovenija i Hrvatska, pa i Bošnjaci da su odgovorni za raspad Jugoslavije. U tom smislu javnost je preplavljena takvim tezama i interpretacije kroz medije i publikacije, a to je najveća opasnost jer time se zapravo stvaraju nove generacije koje to usvajaju bez velikog uvida i znanja. Time se stvaraju nove tenzije u regionu. Nisam očekivala od generacija koje su učestvovale u ratu da dođu u poziciju da priznaju šta se radilo i da priznaju svoju odgovornost, ali sada je najveći problem kako će se prema tome odnositi nove generacije". Ceo razgovor sa Sonjom Biserko za N1 Sarajevo pogledajte u videu: http://rs.n1info.com/a248213/Vesti/Vesti/Sonja-Biserko-za-N1-Pokusavaju-da-stvore-savez-pravoslavnih-zemalja.html
×
×
  • Create New...