Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'virtute'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 2 results

  1. Зоран Ђуровић: De constanti et perpetua virtute Maximi episcopi Српски епископ у Западној Америци, Максим Васиљевић, будући да је предавао и хагиологију, и није се одвајао од подвижничке литературе, у једном одговору епископу бачком, Иринеју Буловићу, узе као мото једну реченицу из Исака Сирина: Оне који ти противрече изобличи силом својих врлина, а не својим острашћеним речима. Ред је да се сада ја, као житијеписац Максимов, осврнем на овај мото и покажем о каквој је то константној и вечно практикујућој врлини Максима епископа реч. 1) Пошто су многи упознати и са мојим стваралаштвом, као и полемиком која је у току, трудићу се да у 3-4 кратка параграфа покажем врлину Владике Максима. У антологијском тексту, Херцеговачки клан, навео сам прву ствар коју нисам схватио као врлину, али ни као научничку скрупулозност. Учествовао сам на конкурсу за сарадника за ужу научну област Патристика – предмет Патрологија 2, са пуним радним временом, у складу са Законом о високом образовању који је расписао Универзитет у Београду Православни богословски факултет, Београд, Мије Ковачевића 11б, дана 27. 01. 2010, и објављеном у листу „Данас“, додатак „Послови“. У својству председника комисије, написа Максим: „Одмах треба рећи да од ова три кандидата, два не испуњавају формално-правне услове конкурса [Ђуровић и Јованов], док их само један у потпуности испуњава. Но, ми ћемо ипак о сваком рећи најважније“. Не бих да коментаришем ову широкогрудост. Ђуровић испуњава формално-правне услове конкурса. Наиме, у условима се вели: „студент дипломских академских студија теологије који је студије првог степена завршио са укупном просечном оценом најмање осам (8)“... Ђуровић је завршио БФ са просечном оценом 8, 57. Дакле, Максим написа да Ђуровић не испуњава формално-правне услове конкурса, али их овај испуњава. Максим је тиме обмануо наставничко веће и онемогућио мој долазак на БФ. Како се зове ова врлина? И све имамо црно на бело. Пошто је Максим украшен врлином истинољубивости, и накад не би изрекао лаж, ја прилажем фотке, тј. изводе, а вредни могу да читају текст.[1] Услов конкурса Да Ђуровић не испуњава услове Потписи чланова комисије 2) Надам се да нико није посумњао у то да владика Максим престаје да сија врлином, па ћу изнети и други доказ не бих ли укрепио маловерне. Једна је невоља група сумњичавих, него имамо и целу плејаду оних који не разумеју шта Максим говори, па га погрешно разумеју. Тако тврди сада да је свети Сава на канонски начин добио аутокефалију, а ми смо били помислили да нам је он говорио да ју је добио неканонски! Нисмо га схватили! То су биле толико дубоке мисли па су погрешили Буловић, Мачковић, Ђуровић, Давид Перовић, Атанасије Јевтић и не знам колики! Овај моменат је невероватно болан. Види се да Владика не пости. Уместо да призна грех, он истрајава јер не зна ону латинску: Errare humanum est, perseverare autem diabolicum. А ову реченицу треба ставити на квадрат. Јер Максим не само да греши (претерује у врлини и предозира се љубављу), него покушава да интервенише у прошлости, што и Бог не може да ради! Владика у Западној Америци замишља да може. Да демонстрирам његову врлину. Писа Максим: „Св. Јован Златоуст је као Цариградски архиепископ потпуно „неканонски“ интервенисао ван своје јурисдикције у Малој Азији и био у своје време осуђиван због тога, али је то било пастирски благотворно и историја је показала да је његов поступак има сотириолошке димензије. Поменусмо да је 1219. године Васељенски патријарх потпуно игнорисао канонску ситуацију у областима државе Стефана Немање које су, важно је истаћи, потпадале под јурисдикцију Охридског архиепископа Димитрија Хоматијана... и супротно канонима доделио „аутокефалију“ српској држави. Сви смо данас поносни и радосни због тог смелог, иначе неканонског чина“. Протумачио бих уз напомену да је ово оригинални, а не фалсификовани текст. Нека ми Владика опрости на дрскости, јер сам ја само прости презвитер са трунком благодати, или пак никаквом, кад се пореди са Његовом. Максим вели да је Св. Јован Златоуст као Цариградски архиепископ потпуно „неканонски“ интервенисао ван своје јурисдикције у Малој Азији. Овде су знаци навода, јер се он не би усудио да каже да је Златоусти канонски свргнут, иако би вероватно у то доба био Теофилу десна рука, а са Северијаном би се клао коме би од њих двојице катедра обезглављеног Јована припала! Максим је покушао да направи линију неканонско-канонских потеза Цариграда која се протеже вековима. Он не зна историју, што и сам Атанасије Јевтић вели. Како то да нисмо разумели Максима да је написао глупост и превазишао чак и Хоматијана? Почујмо оправдање: „У том интервјуу, пак, говорећи о грандиозном делу Светога Саве, „Архиепископа жичког и свих српских и поморских земаља“, за Српску цркву и њен народ – у коме ничим нисам оспорио да су Савин избор за архиепископа Српске цркве и његово рукоположење у свему (и суштински и формално), били у сагласности са предвиђеним условима икономисања светим канонима, са предањем Цркве, и уз прилагођавање потребама времена – поменуо сам да је 1219. године Васељенски патријарх заобишао чињеницу да су области државе Стефана Немање у том историјском тренутку биле у области Охридског архиепископа Димитрија Хоматијана. То је могло изгледати двосмислено, али природа тог разговора уживо је била таква. Колико разумем, забуну је могао изазвати исказ да је у догађају 1219. године „игнорисана канонска ситуација“ те да је то био „неканонски“ чин. Међутим, реч „неканонски“ је ту била свесно стављена под знаке навода. Речи са наводницима сигнализирају не-стандарни смисао, супротан од уобичајеног. У мом контексту, то се односило на одсуство канонске акривије будући да том приликом надлежни месни епископ, како нам говоре историјски извори, није сасвим консултован. Но, да бих отклонио сваки неспоразум, тврдим да је поступак тадашњег Васељенског патријарха у потпуности одговарао духу тадашњег канонског предања у Византији“. Два су битна момента у овој врлинској махинацији Максимовој, а која ми говоре да он није довољно интелигентан да разуме да нема посла са пацерима, него са људима са искуством; потцењивање наше интелиценције је недопустиво. А) Знаци навода не мењају смисао реченог; Б) Фалсификовање и увођење наводника у текст је провидно, јер имамо све доказе о томе. А) Максим каже: „Речи са наводницима сигнализирају не-стандарни смисао, супротан од уобичајеног“. Аплицирам одмах ово правило. Када каже: „супротно канонима доделио „аутокефалију“ српској држави“, аутокефалија је, према томе, кобајаги или тобоже. Лажна аутокефалија. Да неће врлински епископ у Западној Америци да нам сада каже да је ова реч само титула? Неће бити. Још је бесмисленија његова тврдња да је та „аутокефалија“ додељена српској држави. Аутокефалија се додељује цркви, а не држави. Не постоји аутокефална држава. Дакле, по Максиму, нама је дата псеудо аутокефалија, јер је неканонска. Зато он с правом реч аутокефалија ставља под наводнике. Јер „речи са наводницима сигнализирају не-стандарни смисао, супротан од уобичајеног“. Да је канонска онда не би била под наводницима. Максим је заборавио да избрише знаке наводника за аутокефалија. Можда ће их врлински избрисати после ове моје интервенције? Да се ми нисмо напили рујнога вина, и због тога нисмо разумели Максима, сведоче и ова његова ipsissima verba: „Сви смо данас поносни и радосни због тог смелог, иначе неканонског чина“. Ако је чин канонски (како сада покушава да устврди), зашто би био смео? Зар канонско поступање не подразумева протоколарност, нормално поступање? Шта је то Патријарх надвладао својом смелошћу? Каноне, црквено право? Б) Да би покушао да нас преведе жедне преко воде, иако нема никаквих логичких основа, он прибегава врлини неговорења истине па вели: „реч „неканонски“ је ту била свесно стављена под знаке навода“. Није. Тога се досетио скоро не би ли правио маглу и бацао прашину у очи. И та махинација говори о његовој добронамерности – врлини. Ми имамо скрининге свега тога. Једино што свесно Максим ради је да не говори истину. Јер реч неканонски није била под наводницима. Да је манипулисао текстовима имамо двоструки доказ: α) у „оригиналу“ на нету су се појавиле фалсификоване верзије које је Максим наручио; β) преводи на стране језике имају наводнике за аутокефалија, а не и за неканонски, јер су они настали на основу оригинала. Ако је немогуће да су сви преводиоци шарлатани, онда је оригинал овакав какав износимо, а Максим га је фалсификовао. α) Инкримисани текст се под пророчким насловом „Ако ово буде крај, знаћу да није љубав“ ексклузивно објавио 17. јануара 2019, а прилажем и скрин, јер знам са киме имам посла.[2] У том тексту нема наводника. Њих је Благоје Пантелић убацио после на Максимову интервенцију, и то у време нешто пре 20 марта. На сајту нема када се последњи пут овај текст ажурирао. Ја сам са овог сајта сутрадан ископирао текст, и нема тих додатака. Скрин мог текста, а надам се да нећу повредити нечија религијска осећања мојим десктопом: Срећа је да нисам имао никакве модификације у овом тексту па носи датум креације. Из њега после копирах и на Поукама: Ако би неко рекао да не верује овом чика Конану на реч, па да неко од добронамерних каже како сам ја побрисао знаке наводника у ворду, имамо ми и других скринова где нема наводника. Ево примера:[3] Затим:[4] Чак су и борбаши за неверу пренели без наводника:[5] Само су Максимови касније (SERBICA AMERICANA и Теологијанет) објавили реч са наводницима:[6] β) преводи на стране језике имају наводнике за аутокефалија, а не и за неканонски, јер су они настали на основу оригинала. На енглеском:[7] На грчком су сасвим избацили „неканонски“, да би избегли Максимову паралелу, наиме да је Сава неканонски добио аутокефалију (овде је она уредно под наводницима, да би се сутра као невалидна аутокефалија и узела) као сада Украјинци! Фанариотима се не допада идеја да сада поступају неканонски, и зато ово сечење текста:[8] Руси су пак сасвим добро разумели Максима и немају двојбе зашто он каже да је неканонски Сава добио аутокефалију:[9] „Никто не оставил свидетельств о том, что видел этот Томос, он должен быть по крайней мере в протоколе или кодексе ‒ продолжает епископ Максим. Однако ни года его выдачи, ни условий, ни даже кто именно его подписал, точно не известно. В сербской историографии есть много «творческих» объяснений этому, однако неизменным остается вопрос «Где этот Томос?». Пикантности добавляет тот факт, что в этом году сама Сербская Православная Церковь будет официально праздновать «800-летия автокефалии». В начале XIII века территория Сербии была под юрисдикцией автокефальной Охридской архиепископии. Ее тогдашний глава Димитрий Хоматиан не только не признал сербской автокефалии, но и осудил деятельность Саввы Сербского, не признав даже его архиерейской хиротонии. Поэтому епископ Максим называет это «автокефалией», а не канонической автокефалией... Это историческое событие начала XIII века интересно, но также является мощной аналогией с некоторыми последними событиями в православном мире. В 1219 г. Вселенский патриарх фактически проигнорировал юрисдикцию Охридского архиепископа над Сербией и самовольно предоставил автокефалию. И сегодня мы все радуемся и гордимся этим смелым, однако неканоническим решением“. Надам се да ме Господ драги неће сокрушити што ударих на врлинско поступање епископа Максима и подвижника љубави око њега! 3. Максим је тврдио да је на Криту исправљао своју титулу, јер му је Иринеј рекао да га фанариоти ословљавају са титулом у Северној Америци, а не Северноамерички. Ништа није исправљао, како сам већ показао,[10] а Максим нам није привео доказе да јесте. Тако сам привео копију последњег документа на Криту, где се он потписао без да је ишта исправио, што је немогуће да би заборавио да је претходно исправљао исте. Да обновим сећање: Неки су пак исправљали, али не и Максим. Извор из СПЦ, који је држао сва те документа у рукама, каже ми да се не сећа да је Максим игде изменио титулу. Зна пак да су то радили Сергије (тада Немачки) и Андреј (Аустријски). Бачки је у праву. Званична титула Максимова у Васељенској Патријаршији је: Ἱερά Ἐπισκοπή ἐν Δυτικῇ Ἀμερικῇ. Ὁ Πανιερ. Ἐπίσκοπος κ. Μάξιμος. Ταχ. Διεύθυνσις: 2541 Crestline Terrace – Alhambra, California 91803 – USA,τηλ.: +1/626/284-68-25, τηλεομ..: 284-14-84, www.westsrbdio.org, e-mail: westdiocese@earthlink.net.[11] Кад би се он усудио да промени нешто у тексту Фанара? Никад. Надам се ускоро и копијама потписа на осталим документима, па да се врлина види у пуноћи, јер тражим на троје врата. Поручујем Преосвећеноме да не зове никога у Цариград па да тражи да додају тамо исправке, јер постоје и друге копије. Да смо у стара времена, то би му могло проћи, али данас не може. Ловачке приче како је јуначки нешто кориговао остају за кафану, а историја памти оно што је официјално. Тако имамо ова документа критички издата у: The Great Councils of the Orthodox Churches, Decisions and Synodika. Vol. IV/2:, Ed. A. Melloni. Turnhout: Brepols, 2017. Када пођемо на стр. 1430 видимо да је Максим у Северној Америци. Зашто му нису уважили „исправке“? А гле, испод имамо одлучног Сергија коме су уважене па стоји: Франкфуртски и у Немачкој. Ово добија на тежини јер ВП није тако титулисала његовог претходника, Константина: 21. Ἱερά Ἐπισκοπή ἐν Κεντρικῇ Εὐρώπῃ. Ὁ Πανιερ.Ἐπίσκοπος κ. Κωνσταντῖνος.[12] Прилажем фото са прстићима драгог ми сапосленика на њиви Господњој! Дакле, у editio critica, нема никаквих измена. Можда нам Максим каже да ништа није могао на ово да утиче. Али могао је у издању докумената где је био у уређивачком одбору! Наиме, у Свети и Велики Сабор Православне Цркве. Учешће и сведочење Српске Православне Цркве на Критском сабору о Педесетници 2016. Светигора, Цетиње – Београд 2017, је у одбору.[13] Зашто овде није унео измену? Ту га нико није могао спречити. Могао је барем неку ноту да направи, пошто се као „лав“ борио на Криту и „исправљао“ своју титулу! Па corrigenda постоје и у критичким издањима! Напротив, на стр. 77 стоји: Максим у Западној Америци. Ово све бива упитаније јер у тому који је уређивао Максим, налазимо и текст: Епископ источно-амерички Иринеј, Свети и Велики Сабор. Становишта дијаспоре: канонско-пастирска збиља (стр. 367-369), који управо поставља питање: Звање у титули архијереја дијаспоре: „од“ или „у“?. Дакле, и поред целог текста који се бави овим питањем, Максим не налази за сходно да преправи своју титулу! Завршна реч Због мањка времена не могу да се детаљно бавим свим врлинама Преосвећеног. Неко би се могао запитати: А да није он мислио у апофатичком смислу када је говорио о својим врлинама? Могуће. Али то превазилази моје моћи. Шалим се некад на сопствени рачун па кажем: Моје врлине се не виде вероватно зато што их и нема... Остао сам пак рањен данас даром пророштва који делим са Максимом! Наиме, овде сви знају да је Ава пророк и да сам каштигао многе унапред (Артемије, Равноземљаш итд.), али то нисам знао за Максима. Он је свој интервју насловио: Ако ово буде крај, знаћу да није љубав! И, гле, у мају ћемо сазнати да је Максим заиста пророковао! Тада пак да се сети Авиних речи, да је пророковао по надахнућу и да није радио по љубави. Владика има један непорецив дар: уме да лепо пева! Као што је и леп човек. Сада, опет да уђемо у перихорезу, пошто ја увек дам душекорисни савет мојим опонентима, па не бих и Максима да лишим тога, препоручио бих му да научи следећи тропар, који би певао три пута дневно све до краја поста. Тај тропар испеваше неки студенти са БФ, који су сигурно са пажњом следили предавања Владике Давида, и не мисле, као неки други, лоше о Ави. Богодухна песмица: avi 016.mp3 [1] [2] http://teologija.net/ako-ovo-bude-kraj-znacu-da-nije-ljubav-razgovor-sa-episkopom-maksimom-vasiljevicem/ [3] http://www.pogledi.rs/forum/Thread-vladika-maksim-vasiljevic-podrzao-patrijarha-vartolomeja [4] http://svetivasilije-is.org/serbica-americana%EF%BB [5] http://borbazaveru.info/content/view/11320/37/ [6] https://www.eserbia.org/sa-culture/views/1264-ako-ovo-bude-kraj-znacu-da-nije-ljubav [7] https://bigorski.org.mk/en/reports/world-news [8] https://bigorski.org.mk/el/idiseon/kosmou/episkopos-maximos-ap-ten-servike-ekklesia-o-vartholomaios-pere-pano-stoys-omoys-toy-to-stayro-mias-istorikes-apophases/ [9] https://cerkvarium.org/ru/novosti/pomestnye-tserkvi/v-serbskoj-tserkvi-konflikt-iz-za-ukrainskoj-avtokefalii.html [10] https://pouke.org/forum/index.php?/topic/57741-%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BE-%D0%B1%D0%B5%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%B0-%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D0%B0-%D0%BC%D0%B0%D0%BA%D1%81%D0%B8%D0%BC%D0%B0-%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D0%BC-%D0%BE%D1%81%D0%B0%D0%BC-%D0%B2%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B0-%D0%B0%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%B5%D1%84%D0%B0%D0%BB%D View full Странице
  2. Зоран Ђуровић: De constanti et perpetua virtute Maximi episcopi Српски епископ у Западној Америци, Максим Васиљевић, будући да је предавао и хагиологију, и није се одвајао од подвижничке литературе, у једном одговору епископу бачком, Иринеју Буловићу, узе као мото једну реченицу из Исака Сирина: Оне који ти противрече изобличи силом својих врлина, а не својим острашћеним речима. Ред је да се сада ја, као житијеписац Максимов, осврнем на овај мото и покажем о каквој је то константној и вечно практикујућој врлини Максима епископа реч. 1) Пошто су многи упознати и са мојим стваралаштвом, као и полемиком која је у току, трудићу се да у 3-4 кратка параграфа покажем врлину Владике Максима. У антологијском тексту, Херцеговачки клан, навео сам прву ствар коју нисам схватио као врлину, али ни као научничку скрупулозност. Учествовао сам на конкурсу за сарадника за ужу научну област Патристика – предмет Патрологија 2, са пуним радним временом, у складу са Законом о високом образовању који је расписао Универзитет у Београду Православни богословски факултет, Београд, Мије Ковачевића 11б, дана 27. 01. 2010, и објављеном у листу „Данас“, додатак „Послови“. У својству председника комисије, написа Максим: „Одмах треба рећи да од ова три кандидата, два не испуњавају формално-правне услове конкурса [Ђуровић и Јованов], док их само један у потпуности испуњава. Но, ми ћемо ипак о сваком рећи најважније“. Не бих да коментаришем ову широкогрудост. Ђуровић испуњава формално-правне услове конкурса. Наиме, у условима се вели: „студент дипломских академских студија теологије који је студије првог степена завршио са укупном просечном оценом најмање осам (8)“... Ђуровић је завршио БФ са просечном оценом 8, 57. Дакле, Максим написа да Ђуровић не испуњава формално-правне услове конкурса, али их овај испуњава. Максим је тиме обмануо наставничко веће и онемогућио мој долазак на БФ. Како се зове ова врлина? И све имамо црно на бело. Пошто је Максим украшен врлином истинољубивости, и накад не би изрекао лаж, ја прилажем фотке, тј. изводе, а вредни могу да читају текст.[1] Услов конкурса Да Ђуровић не испуњава услове Потписи чланова комисије 2) Надам се да нико није посумњао у то да владика Максим престаје да сија врлином, па ћу изнети и други доказ не бих ли укрепио маловерне. Једна је невоља група сумњичавих, него имамо и целу плејаду оних који не разумеју шта Максим говори, па га погрешно разумеју. Тако тврди сада да је свети Сава на канонски начин добио аутокефалију, а ми смо били помислили да нам је он говорио да ју је добио неканонски! Нисмо га схватили! То су биле толико дубоке мисли па су погрешили Буловић, Мачковић, Ђуровић, Давид Перовић, Атанасије Јевтић и не знам колики! Овај моменат је невероватно болан. Види се да Владика не пости. Уместо да призна грех, он истрајава јер не зна ону латинску: Errare humanum est, perseverare autem diabolicum. А ову реченицу треба ставити на квадрат. Јер Максим не само да греши (претерује у врлини и предозира се љубављу), него покушава да интервенише у прошлости, што и Бог не може да ради! Владика у Западној Америци замишља да може. Да демонстрирам његову врлину. Писа Максим: „Св. Јован Златоуст је као Цариградски архиепископ потпуно „неканонски“ интервенисао ван своје јурисдикције у Малој Азији и био у своје време осуђиван због тога, али је то било пастирски благотворно и историја је показала да је његов поступак има сотириолошке димензије. Поменусмо да је 1219. године Васељенски патријарх потпуно игнорисао канонску ситуацију у областима државе Стефана Немање које су, важно је истаћи, потпадале под јурисдикцију Охридског архиепископа Димитрија Хоматијана... и супротно канонима доделио „аутокефалију“ српској држави. Сви смо данас поносни и радосни због тог смелог, иначе неканонског чина“. Протумачио бих уз напомену да је ово оригинални, а не фалсификовани текст. Нека ми Владика опрости на дрскости, јер сам ја само прости презвитер са трунком благодати, или пак никаквом, кад се пореди са Његовом. Максим вели да је Св. Јован Златоуст као Цариградски архиепископ потпуно „неканонски“ интервенисао ван своје јурисдикције у Малој Азији. Овде су знаци навода, јер се он не би усудио да каже да је Златоусти канонски свргнут, иако би вероватно у то доба био Теофилу десна рука, а са Северијаном би се клао коме би од њих двојице катедра обезглављеног Јована припала! Максим је покушао да направи линију неканонско-канонских потеза Цариграда која се протеже вековима. Он не зна историју, што и сам Атанасије Јевтић вели. Како то да нисмо разумели Максима да је написао глупост и превазишао чак и Хоматијана? Почујмо оправдање: „У том интервјуу, пак, говорећи о грандиозном делу Светога Саве, „Архиепископа жичког и свих српских и поморских земаља“, за Српску цркву и њен народ – у коме ничим нисам оспорио да су Савин избор за архиепископа Српске цркве и његово рукоположење у свему (и суштински и формално), били у сагласности са предвиђеним условима икономисања светим канонима, са предањем Цркве, и уз прилагођавање потребама времена – поменуо сам да је 1219. године Васељенски патријарх заобишао чињеницу да су области државе Стефана Немање у том историјском тренутку биле у области Охридског архиепископа Димитрија Хоматијана. То је могло изгледати двосмислено, али природа тог разговора уживо је била таква. Колико разумем, забуну је могао изазвати исказ да је у догађају 1219. године „игнорисана канонска ситуација“ те да је то био „неканонски“ чин. Међутим, реч „неканонски“ је ту била свесно стављена под знаке навода. Речи са наводницима сигнализирају не-стандарни смисао, супротан од уобичајеног. У мом контексту, то се односило на одсуство канонске акривије будући да том приликом надлежни месни епископ, како нам говоре историјски извори, није сасвим консултован. Но, да бих отклонио сваки неспоразум, тврдим да је поступак тадашњег Васељенског патријарха у потпуности одговарао духу тадашњег канонског предања у Византији“. Два су битна момента у овој врлинској махинацији Максимовој, а која ми говоре да он није довољно интелигентан да разуме да нема посла са пацерима, него са људима са искуством; потцењивање наше интелиценције је недопустиво. А) Знаци навода не мењају смисао реченог; Б) Фалсификовање и увођење наводника у текст је провидно, јер имамо све доказе о томе. А) Максим каже: „Речи са наводницима сигнализирају не-стандарни смисао, супротан од уобичајеног“. Аплицирам одмах ово правило. Када каже: „супротно канонима доделио „аутокефалију“ српској држави“, аутокефалија је, према томе, кобајаги или тобоже. Лажна аутокефалија. Да неће врлински епископ у Западној Америци да нам сада каже да је ова реч само титула? Неће бити. Још је бесмисленија његова тврдња да је та „аутокефалија“ додељена српској држави. Аутокефалија се додељује цркви, а не држави. Не постоји аутокефална држава. Дакле, по Максиму, нама је дата псеудо аутокефалија, јер је неканонска. Зато он с правом реч аутокефалија ставља под наводнике. Јер „речи са наводницима сигнализирају не-стандарни смисао, супротан од уобичајеног“. Да је канонска онда не би била под наводницима. Максим је заборавио да избрише знаке наводника за аутокефалија. Можда ће их врлински избрисати после ове моје интервенције? Да се ми нисмо напили рујнога вина, и због тога нисмо разумели Максима, сведоче и ова његова ipsissima verba: „Сви смо данас поносни и радосни због тог смелог, иначе неканонског чина“. Ако је чин канонски (како сада покушава да устврди), зашто би био смео? Зар канонско поступање не подразумева протоколарност, нормално поступање? Шта је то Патријарх надвладао својом смелошћу? Каноне, црквено право? Б) Да би покушао да нас преведе жедне преко воде, иако нема никаквих логичких основа, он прибегава врлини неговорења истине па вели: „реч „неканонски“ је ту била свесно стављена под знаке навода“. Није. Тога се досетио скоро не би ли правио маглу и бацао прашину у очи. И та махинација говори о његовој добронамерности – врлини. Ми имамо скрининге свега тога. Једино што свесно Максим ради је да не говори истину. Јер реч неканонски није била под наводницима. Да је манипулисао текстовима имамо двоструки доказ: α) у „оригиналу“ на нету су се појавиле фалсификоване верзије које је Максим наручио; β) преводи на стране језике имају наводнике за аутокефалија, а не и за неканонски, јер су они настали на основу оригинала. Ако је немогуће да су сви преводиоци шарлатани, онда је оригинал овакав какав износимо, а Максим га је фалсификовао. α) Инкримисани текст се под пророчким насловом „Ако ово буде крај, знаћу да није љубав“ ексклузивно објавио 17. јануара 2019, а прилажем и скрин, јер знам са киме имам посла.[2] У том тексту нема наводника. Њих је Благоје Пантелић убацио после на Максимову интервенцију, и то у време нешто пре 20 марта. На сајту нема када се последњи пут овај текст ажурирао. Ја сам са овог сајта сутрадан ископирао текст, и нема тих додатака. Скрин мог текста, а надам се да нећу повредити нечија религијска осећања мојим десктопом: Срећа је да нисам имао никакве модификације у овом тексту па носи датум креације. Из њега после копирах и на Поукама: Ако би неко рекао да не верује овом чика Конану на реч, па да неко од добронамерних каже како сам ја побрисао знаке наводника у ворду, имамо ми и других скринова где нема наводника. Ево примера:[3] Затим:[4] Чак су и борбаши за неверу пренели без наводника:[5] Само су Максимови касније (SERBICA AMERICANA и Теологијанет) објавили реч са наводницима:[6] β) преводи на стране језике имају наводнике за аутокефалија, а не и за неканонски, јер су они настали на основу оригинала. На енглеском:[7] На грчком су сасвим избацили „неканонски“, да би избегли Максимову паралелу, наиме да је Сава неканонски добио аутокефалију (овде је она уредно под наводницима, да би се сутра као невалидна аутокефалија и узела) као сада Украјинци! Фанариотима се не допада идеја да сада поступају неканонски, и зато ово сечење текста:[8] Руси су пак сасвим добро разумели Максима и немају двојбе зашто он каже да је неканонски Сава добио аутокефалију:[9] „Никто не оставил свидетельств о том, что видел этот Томос, он должен быть по крайней мере в протоколе или кодексе ‒ продолжает епископ Максим. Однако ни года его выдачи, ни условий, ни даже кто именно его подписал, точно не известно. В сербской историографии есть много «творческих» объяснений этому, однако неизменным остается вопрос «Где этот Томос?». Пикантности добавляет тот факт, что в этом году сама Сербская Православная Церковь будет официально праздновать «800-летия автокефалии». В начале XIII века территория Сербии была под юрисдикцией автокефальной Охридской архиепископии. Ее тогдашний глава Димитрий Хоматиан не только не признал сербской автокефалии, но и осудил деятельность Саввы Сербского, не признав даже его архиерейской хиротонии. Поэтому епископ Максим называет это «автокефалией», а не канонической автокефалией... Это историческое событие начала XIII века интересно, но также является мощной аналогией с некоторыми последними событиями в православном мире. В 1219 г. Вселенский патриарх фактически проигнорировал юрисдикцию Охридского архиепископа над Сербией и самовольно предоставил автокефалию. И сегодня мы все радуемся и гордимся этим смелым, однако неканоническим решением“. Надам се да ме Господ драги неће сокрушити што ударих на врлинско поступање епископа Максима и подвижника љубави око њега! 3. Максим је тврдио да је на Криту исправљао своју титулу, јер му је Иринеј рекао да га фанариоти ословљавају са титулом у Северној Америци, а не Северноамерички. Ништа није исправљао, како сам већ показао,[10] а Максим нам није привео доказе да јесте. Тако сам привео копију последњег документа на Криту, где се он потписао без да је ишта исправио, што је немогуће да би заборавио да је претходно исправљао исте. Да обновим сећање: Неки су пак исправљали, али не и Максим. Извор из СПЦ, који је држао сва те документа у рукама, каже ми да се не сећа да је Максим игде изменио титулу. Зна пак да су то радили Сергије (тада Немачки) и Андреј (Аустријски). Бачки је у праву. Званична титула Максимова у Васељенској Патријаршији је: Ἱερά Ἐπισκοπή ἐν Δυτικῇ Ἀμερικῇ. Ὁ Πανιερ. Ἐπίσκοπος κ. Μάξιμος. Ταχ. Διεύθυνσις: 2541 Crestline Terrace – Alhambra, California 91803 – USA,τηλ.: +1/626/284-68-25, τηλεομ..: 284-14-84, www.westsrbdio.org, e-mail: westdiocese@earthlink.net.[11] Кад би се он усудио да промени нешто у тексту Фанара? Никад. Надам се ускоро и копијама потписа на осталим документима, па да се врлина види у пуноћи, јер тражим на троје врата. Поручујем Преосвећеноме да не зове никога у Цариград па да тражи да додају тамо исправке, јер постоје и друге копије. Да смо у стара времена, то би му могло проћи, али данас не може. Ловачке приче како је јуначки нешто кориговао остају за кафану, а историја памти оно што је официјално. Тако имамо ова документа критички издата у: The Great Councils of the Orthodox Churches, Decisions and Synodika. Vol. IV/2:, Ed. A. Melloni. Turnhout: Brepols, 2017. Када пођемо на стр. 1430 видимо да је Максим у Северној Америци. Зашто му нису уважили „исправке“? А гле, испод имамо одлучног Сергија коме су уважене па стоји: Франкфуртски и у Немачкој. Ово добија на тежини јер ВП није тако титулисала његовог претходника, Константина: 21. Ἱερά Ἐπισκοπή ἐν Κεντρικῇ Εὐρώπῃ. Ὁ Πανιερ.Ἐπίσκοπος κ. Κωνσταντῖνος.[12] Прилажем фото са прстићима драгог ми сапосленика на њиви Господњој! Дакле, у editio critica, нема никаквих измена. Можда нам Максим каже да ништа није могао на ово да утиче. Али могао је у издању докумената где је био у уређивачком одбору! Наиме, у Свети и Велики Сабор Православне Цркве. Учешће и сведочење Српске Православне Цркве на Критском сабору о Педесетници 2016. Светигора, Цетиње – Београд 2017, је у одбору.[13] Зашто овде није унео измену? Ту га нико није могао спречити. Могао је барем неку ноту да направи, пошто се као „лав“ борио на Криту и „исправљао“ своју титулу! Па corrigenda постоје и у критичким издањима! Напротив, на стр. 77 стоји: Максим у Западној Америци. Ово све бива упитаније јер у тому који је уређивао Максим, налазимо и текст: Епископ источно-амерички Иринеј, Свети и Велики Сабор. Становишта дијаспоре: канонско-пастирска збиља (стр. 367-369), који управо поставља питање: Звање у титули архијереја дијаспоре: „од“ или „у“?. Дакле, и поред целог текста који се бави овим питањем, Максим не налази за сходно да преправи своју титулу! Завршна реч Због мањка времена не могу да се детаљно бавим свим врлинама Преосвећеног. Неко би се могао запитати: А да није он мислио у апофатичком смислу када је говорио о својим врлинама? Могуће. Али то превазилази моје моћи. Шалим се некад на сопствени рачун па кажем: Моје врлине се не виде вероватно зато што их и нема... Остао сам пак рањен данас даром пророштва који делим са Максимом! Наиме, овде сви знају да је Ава пророк и да сам каштигао многе унапред (Артемије, Равноземљаш итд.), али то нисам знао за Максима. Он је свој интервју насловио: Ако ово буде крај, знаћу да није љубав! И, гле, у мају ћемо сазнати да је Максим заиста пророковао! Тада пак да се сети Авиних речи, да је пророковао по надахнућу и да није радио по љубави. Владика има један непорецив дар: уме да лепо пева! Као што је и леп човек. Сада, опет да уђемо у перихорезу, пошто ја увек дам душекорисни савет мојим опонентима, па не бих и Максима да лишим тога, препоручио бих му да научи следећи тропар, који би певао три пута дневно све до краја поста. Тај тропар испеваше неки студенти са БФ, који су сигурно са пажњом следили предавања Владике Давида, и не мисле, као неки други, лоше о Ави. Богодухна песмица: Your browser does not support the HTML5 audio tag. [1] [2] http://teologija.net/ako-ovo-bude-kraj-znacu-da-nije-ljubav-razgovor-sa-episkopom-maksimom-vasiljevicem/ [3] http://www.pogledi.rs/forum/Thread-vladika-maksim-vasiljevic-podrzao-patrijarha-vartolomeja [4] http://svetivasilije-is.org/serbica-americana%EF%BB [5] http://borbazaveru.info/content/view/11320/37/ [6] https://www.eserbia.org/sa-culture/views/1264-ako-ovo-bude-kraj-znacu-da-nije-ljubav [7] https://bigorski.org.mk/en/reports/world-news [8] https://bigorski.org.mk/el/idiseon/kosmou/episkopos-maximos-ap-ten-servike-ekklesia-o-vartholomaios-pere-pano-stoys-omoys-toy-to-stayro-mias-istorikes-apophases/ [9] https://cerkvarium.org/ru/novosti/pomestnye-tserkvi/v-serbskoj-tserkvi-konflikt-iz-za-ukrainskoj-avtokefalii.html [10] https://pouke.org/forum/index.php?/topic/57741-%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BE-%D0%B1%D0%B5%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%B0-%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D0%B0-%D0%BC%D0%B0%D0%BA%D1%81%D0%B8%D0%BC%D0%B0-%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D0%BC-%D0%BE%D1%81%D0%B0%D0%BC-%D0%B2%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B0-%D0%B0%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%B5%D1%84%D0%B0%D0%BB%D
×
×
  • Create New...