Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'veliki'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 14 results

  1. https://www.nedeljnik.rs/svestenik-nenad-ilic-moje-pismo-sa-protesta-je-podrzao-veliki-broj-svestenika-i-vernika/ Sveštenik Nenad Ilić: Moje pismo sa protesta je podržao veliki broj sveštenika i vernika "Na jučerašnjoj liturgiji čitalo se jevanđelje u kojem piše i 'ko hoće među vama da bude prvi, neka bude svima sluga'. To je crkveni stav", rekao je Ilić za Nedeljnik.rs Ana Mitić 15/04/2019 Foto Igor Pavićević Sveštenik Nenad Ilić čije je pismo pročitano na protestima u subotu i jedan od prvih sveštenika SPC koji ih je javno podržao, kaže za Nedeljnik.rs da je posle toga dobio podršku velikog broja sveštenika i vernika. Zvaničnih reakcija iz same SPC, zasad, nije bilo. “Ne verujem da iko iz Crkve daje podršku tome da može neko na vlasti da se ponaša kao vlasnik naše zemlje i svega u njoj. Da može da ima potpunu vlast nad medijima kojima kontroliše proces izbora, i da to da li će da razgovara sa svojim narodom kome treba da služi zavisi od njegovog raspoloženja. Na jučerašnjoj Liturgiji čitalo se jevanđelje u kojem piše i ‘ko hoće među vama da bude prvi, neka bude svima sluga’. To je crkveni stav. Da je to tako dokaz je velika podrška mom pismu od strane verujućih ljudi i velikog broja sveštenika. Ne moramo mi stranački da se opredeljujemo ali obaveza nam je da reagujemo na nepravdu i zloupotrebe. Srbija vapi za tim da konačno krene dalje. Ko će u tome najbolje služiti odlučiće narod, ali tek kad počnemo normalno međusobno da razgovaramo i kad mediji prestanu da budu bilo privatno oruđe”, rekao je Ilić za Nedeljnik.rs o reakcijama na njegovo pismo. Ilić koji je na službi u Holandiji, nije mogao da dođe na proteste, jer, kako je objasnio, subotom nema letova za Amsterdam, a služenje liturgije je njegova najvažnija obaveza koju nikako nije mogao da preskoči. “Nije bilo nikog ko bi mogao da me zameni”, kaže Ilić. U pismu koje je na protestu pročitala njegova supruga Anastasija Ilić, sveštenik Nenad Ilić je poručio da pojedinačni glasove iz Srpske pravoslavne crkve ne treba da zbunjuju. “Crkva se ne bavi stranačkom politikom, ali kad nepravda i laž postanu očigledni, ona ima obavezu da stane u zaštitu vernog naroda. Ne treba da vas bune pojedinačne redakcije, crkva nema glavni odbor”, napisao je Nenad Ilić. “Zavađaju narod radi svoje koristi, i kad se narod zbuni i uzbuni, oni se izmiču i u miru jedu izvaganu dobit. Od njihove galame mudrac ne dolazi do reči. Laskaju glupaku i nasilniku samo da dodu do prvih mesta. Pišu knjige i objavljuju zlo svojih srodnika da bi skrili svoje zlo. Nemoćni su da učine pravdu narodu, nego ga zastrašuju plašeći ga gorom nepravdom prošlih vremena. Haraju za sebe i prijatelje svoje, jer znaju da neće dugo”, citirao je sveštenik Ilić reci vladike Nikolaja. Patrijarh Irinej je nedavno rekao: “Ne vidim koristi za narod od podsticanja na takve proteste u Beogradu”. Patrijarh Pavle je svojevremeno sa studentima “probio” kordon tokom protesta 1997. godine. Sveštenik Nenad Ilić je nedavno u velikom intervjuu za Nedeljnik govorio i o tome šta za njega znače ovi protesti. “Od kad sam posle trideset i četiri godine života stupio u Crkvu ‘punom nogom’ i srcem, doživljavam je kao porodicu, familiju. Možemo da se razlikujemo u mišljenjima, da se raspravljamo, pa čak i žučno, ali ostajemo familija. Ostajemo bliski i kad se uvredimo zbog nekog od naših. Patrijarh ne vidi korist za narod od protesta. Dobro. On je naš deda, čovek u ozbiljnim godinama, i ne mora nužno dobro da vidi sve oko njega. Pogotovo ako ga skole obećanjima i lažima neki van familije, a moćni. Možemo s njim da se slažemo ili ne, njegovo mišljenje moramo ozbiljno da prihvatamo, ali možemo i sinovski da se sporimo. Mnogi, pa i ja među njima, mislimo da protesti imaju smisla. Da kad vlast koja nije baš hrišćanska i ne čini dobro, zatvori normalne kanale komunikacije, mora i na ulicu da se izađe i da se bude i malo glasniji. Ne samo da ne podržavam nijednu posebnu stranku, ne podržavam ni ovakav stranački sistem u celini. Ali nije mi jasno odakle mogu da se pojave ti novi ljudi koje mnogi priželjkuju, ako se nezadovoljstvo ne zatalasa i želja dobije aktivnije oblike”, rekao je on. On je ubeđen da “narod kojem je raznim manipulacijama oduzeta mogućnost da izrazi nezadovoljstvo vlastima koje bi trebalo da služe narodu, ima pravo da se oglasi”. “Nismo svi u našoj crkvi jedinstveni u tome. Ima različitih mišljenja – ali to ne znači da ona mogu da ugroze našu porodičnu slogu. Važnije od dešavanja u bilo kojoj državi u kojoj živimo jeste održavanje dvojnog državljanstva, u kojem Carstvo Božije ima prvenstvo”, dodao je. Intervju sa Nenadom Ilićem, koji je je jedan od najmodernijih glasova Srpske pravoslavne crkve, ranije pisac i reditelj, privatno otac četvoro dece, u kojem je za Nedeljnik govorio i o “slučaju” sina Bogdana – jutjubera poznatog po nadimku “Baka Prase”, koji je izazvao histeriju u Srbiji – o vaspitanju dece, crkvi, veri, patrijarhu Pavlu, podršci protestima, o vlasti, manipulacijama i izborima, čitajte OVDE.
  2. Iz Red Bull Srbija najavili su juče da će drugi po redu Red Bull Flugtag biti održan na Adi Ciganliji 23. juna u 15 časova. Beograd će tako biti domaćin jednom od osam globalnih Flugtag događaja ove sezone. Organizatori se nadaju da će ovoga puta biti oboren rekord iz 2013. godine kada je na prvom i do sada jedinom događaju za vazduhoplovne inženjere amatere u letačkom programu u beogradsko „jezero“ padalo 37 letelica pred 150 hiljada ljudi. Ako na „letački“ zapravo mislimo na momentalni slom nikad postojećeg uzgona od takođe gotovo nepostojećeg opstrujavanja vazduha oko „krila“ i ako kada kažemo „letelice“ zapravo mislimo na najraznovrsnije odgovore na „will it fly“ pitanje. Humor kao maska za potpuno uništavanje domaće vazduhoplovne industrije? / Foto: Predrag Vučković, Red Bull Veliki flight safety skandal u najavi Dok ovo pišemo nije poznato da li je Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije izdao dozvolu za realizaciju letačkog dela ove priredbe i da li će se ona uopšte ovoga puta i dogoditi. Jer ko će na sebe smeti da preuzme odgovornost odobravanja najvećeg skupa nesertifikovanih letelica u Srbiji toliko blizu publike? Letelica koje gotovo sigurno nemaju ni DOA ni POA papirologiju. Ako mislite da je smešno, nije. Sve što leti mora dokazati da je bezbedno po sebe i druge na zemlji a neki od učesnika očigledno imaju ozbiljnu i ranije demonstriranu nameru da upravljaju objektima koji se sopstvenim pogonom i uz pomoć (valjda) aerodinamičkih površina mogu naći u vazduhu. Što ih momentalno kvalifikuje za regulatorni nadzor kako u oblasti plovidbenosti tako i u FCL (Flight Crew Licensing) domenu. Pretpostavljamo da će Red Bull tek u FCL delu prekršiti svu moguću regulativu i da će to, nadamo se, biti još jedan osnov za hitnu zabranu ove manifestacije. Ugrožavanje bezbednosti letenja nebrojano puta zabeleženo na fotografijama i video snimcima ali atmosfera straha i cenzura su već uzeli maha / Foto: Predrag Vučković, Red Bull Šamar domaćoj vazduhoplovnoj industiji, atmosfera straha prisutna Tango Six je juče ceo dan pokušavao da dobije zvaničan komentar od nekoliko srpskih proizvođača letelica ali niko, zbog kako su nam rekli „straha za sebe i svoje porodice“, nije smeo da govori pod svojim imenom i prezimenom. Vlasnici kompanija koje proizvode avione slažu se da je po sredi očigledna nebriga države za domaću vazduhoplovne industriju: – Ne znam kome je u interesu da održi festival nesertifikovanih letelica u sred Beograda u tolikom broju? Da li je to poruka da naši projekti nisu dovoljno funkcionalni, atraktivni? Zbog čega uvek moramo da dozvolimo da se amateri bave ovako ozbiljnim poslom? I sve to pred očima Direktorata, domaće javnosti, pred promoterkama. Nemam reči. Ova zemlja ne zalužuje bolje. – rekao je za Tango Six jedan od rezigniranih proizvođača. Uništavanje srpske proizvodnje aviona pod maskom „zabavnog događaja“ Iz Red Bulla Srbija su povodom ovog skandala za sada izdali samo jedno šturo saopštenje koje ovom prilikom prenosimo u celosti: Red Bull Flugtag je verovatno najprepoznatljiviji i najotkačeniji događaj sa Red Bull pečatom, a ove godine građani srpske prestonice imaće tu nesvakidašnju priliku da ugoste jedan od svega osam Flugtaga koji će se održati 2019. godine na svetu. Kada se kaže Flugtag, misli se na nemačku reč koja znači “dan za letenje”, ali od kada se prva letelica otisnula sa platforme u Beču 1992. godine – letenje nikada nije prestalo. Do sada je Red Bull Flugtag podigao svoju čuvenu platformu za letenje u preko 150 gradova širom sveta i okupio više stotina timova otkačenih genijalaca i kreativaca. Prethodni i prvi Red Bull Flugtag u Beogradu na kome je letelo 37 letelica je zabeležio rekordnu posetu od preko 150 hiljada ljudi tog takođe rekordno vrelog junskog dana 2013. godine. Oni koji su poleteli sa Red Bull Flugtag platforme kažu da je osećaj neopisiv, a mnogo ljudi na svojoj “bucket” listi ima upravo ovaj let. Zadatak je poleteti u letelicama koje su timovi napravili u garaži, bez motora, akumulatora i katapulta – oruđe su samo vetar, ljudska snaga i genijalnost (ili otkačenost, kako se uzme). Pored kreativnosti, ocenjuju se dužina leta i nastup na platfomi pre leta, a pored dobre zabave, cilj je i preleteti 78.64m, jer je to svetski rekord koji su 12. septembra 2013. godine postavili “Šaptači kokošaka” u Kaliforniji pred 110.000 oduševljenih gledalaca. Red Bull Flugtag izaziva spretnost i hrabrost – pozivamo te da dizajniraš, osmisliš, napraviš, sklopiš, zalepiš i poletiš mašinom o kojoj sanjaš sa 6 metara visoke Red Bull platforme sa svojom ekipom! Hoće li timovi uspeti da dostignu visine ili će završiti u velikim dubinama – ostaje da vidimo 23. juna 2019. godine na Red Bull Flugtag platformi na Adi Ciganliji. Prijave za drugi Red Bull Flugtag u Srbiji se otvaraju u ponedeljak 18. februara i traju do 18. marta. Više informacija o događaju pronađite na zvaničnoj Facebook Event stranici ili na sajtu www.redbull.rs. Petar VOJINOVIĆ
  3. Ovo je veliki trenutak za srpsku kulturu i značajan momenat za mlade generacije, koji će imati priliku da se susretnu sa vrhunskom umetnošću, saglasili su se večeras sagovornici Tanjuga, slikar Vladimir Veličković, Tijana Čolak Antić iz Etnografskog muzeja, kao i Kolja Božović iz Muzeja savremene umetnosti. Božović je naglasio da će mlade generacije imati veliku šansu da nauče mnogo o umetnosti u Narodnom muzeju… Narodni muzej otvoren spektakularno, već prvi posetioci Narodni muzej, uz multimedijalni spektakl, otvorio je večeras vrata nakon 15 godina, a posetioce očekuje između 3.000 i 4.000 eksponata koji potiču od 7. veka pre nove ere do polovine 20. veka. Uz Vivaldijevu muziku sa zvučnika na Trgu Republike veliki broj Beograđana i njihovih gostiju okupio se i ispratio specijalne vizuelne instalacije, ova svečana prilika okupila je veliki broj zvanica iz političkog, kulturnog i javnog života Srbije, a brojni su predstavnici diplomatskog kora… Nacije koje ulažu u kulturu investiraju u svoju bućnost Otvaranje Narodnog muzeja veliki je i svečani dan za kulturu i za našu zemlju, a nacije koje ulažu u kulturu investiraju u svoju budućnost, ocenila je večeras premijerka Srbije Ana Brnabić koja je otvorila Narodni muzej koji je punih 15 godina bio zatvoren. „Nakon 15 godina vratili smo građanima Srbije našu najznačajniju kulturnu ustanovu. Otaravanje dva velika muzeja za samo nekoliko meseci, Muzeja savremene umetnosti i Narodnog muzeja, potvrđuje da kultura dobija mesto koje joj zapravo oduvek pripada“, naglasila je Brnabić… Polunjin: Vrhunska kulturna ustanova otvara vrata Svetski baletski superstar Sergej Polunjin, glavni protagonista promotivnog spota povodom otvaranja Narodnog muzeja, rekao je večeras Tanjugu da je ovo veliki trenutak za srpsku kulturu. „Počastvovan sam što sam učestvovao u projektu koji se zasnivao na muzici koji je komponovala Isidora Žebeljan. Volim da dođem u Beograd i srećan sam što je jedna vrhunska kulturna ustanova ponovo otvorila vrata za publiku“, kazao je on… Sat vremena do otvaranja Narodnog muzeja red ispred ulaza Nešto više od sat vremena do početka multimedijalnog spektakla kojim će posle 15 godina biti otvoren Narodni muzej u Vasinoj ulici, koja je zatvorena za saobraćaj, formiran je red od 50-ak ljudi, koji čekaju da uđu u rekonstrukisano zdanje. Uz Vivaldijevu muziku sa zvučnika na Trgu republike sve veći broj Beograđana i njihovih gostiju okuplja se da isprati specijalne vizuelne instalacije, koje će se ppjaviti nešto nakon 21 sat na fasadi Narodnog muzeja… Brnabić: Posle 15 godina vraćamo Narodni muzej građanima Danas je veliki dan za kulturu u Srbiji. Posle 15 godina, vraćamo Narodni muzej našim građanima. Simbolično na Vidovdan, otvoramo muzej koji je srž naše kulturne tradicije, napisala je na svom tviter nalogu premijerka Ana Brnabić. Naša najznačajnija institucija kulture, naime, otvoriće danas vrata posetiocima, koji će imati priliku da vide između tri i četiri hiljade eksponata od 400.000 artefakata, koliko poseduje Narodni muzej… Vukosavljević: Otvaramo Narodni muzej, ispravljamo višegodišnju nepravdu Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević istakao je da se večerašnjim otvaranjem Narodnog muzeja u Beogradu ispravlja kulturološka i istorijska napravda kojoj su mnogi doprineli zaprepašćujućim nehatom i neodgovornošću, a čija je posledica činjenica da čitava jedna generacija nije imala priliku da vidi ogromno blago koje ta ustanova čuva. „Narodni muzej će zablistati punim sjajem, otvoriće svoja vrata i početi novi život, što će predstavljati obogaćenje kulturne ponude Beograđanima, svim građanima Srbije i brojnim turistima koji sve više posećuju srpsku prestonicu“, rekao je ministar Tanjugu… (Tanjug) https://www.krstarica.com/zivot/kultura/otvaranje-narodnog-muzeja-veliki-trenutak-za-srpsku-kulturu/
  4. I ovog Ramazana, Islamska zajednica Srbije u saradnji sa istanbulskom opštinom Bajrampaša organizuje iftar na Kalemegdanu. U nedelju 10. juna, preko puta Kule Nebojša, biće organizovan iftar za 2.000 postača.
  5. Priča o Isusu iz Nazareta do danas privlači ljude željne slobode, pravde i prihvaćanja. I danas ga susrećemo u lomljenju kruha i dijeljenju s bližnjima Tragični zemaljski završetak Isusa iz Nazareta uokviren je s dva događaja koji su uvelike odredili kasniju kršćansku praksu i refleksiju vjere. Prvi događaj – evanđelisti ga prenose u različitim varijantama – smješta se u večer uoči židovskog blagdana Pashe, kad je Isus sa svojim učenicima obredno večerao. Taj objed će u povijesti ostati zapamćen kao Posljednja večera i stoljećima će biti i polazište teoloških razmišljanja i inspiracija za umjetnička djela. O drugom događaju izvještava nas jedino Lukino evanđelje – Marko ga samo usput spominje – a on govori o dvojici učenika na putu za Emaus, o njihovu razgovoru i prepoznavanju Isusa u lomljenju kruha za vrijeme večere. Između tih dviju večera nalazimo izdaju i bijeg, osudu i mučenje, smrt i ukop Isusov. I na kraju jednu tajnu, koja s onu stranu straha i iznenađenja, otvara vrata radosti i smislu. Posljednja večera samoće Dok je Isus s učenicima bio za večerom uoči blagdana Pashe, koju je kao vjerni židov slavio sa svojima, nastala je među njegovim učenicima rasprava oko toga tko je od njih najveći. Svaki je imao svoje razloge zašto bi trebao biti najveći, i to ne samo u časti, nego i u vlasti. Pale su te večeri vjerojatno i teške riječi i ozbiljni uzajamni prigovori na prijašnje postupke i djelovanje, kako to već biva među ljudima koji se bore oko položaja i interesa. Toliko su učenici bili zaokupljeni prepirkom i gledanjem ispod oka, da nisu ni primijetili kad je Juda napustio dvoranu i izišao van u noć. Juda, čovjek iz Keriota, otišao je s odlukom da riješi ne samo pitanje svoje veličine i prvenstva, nego da se prije svega pobrine za interes i dobro naroda. Izabranog naroda Izraela. U zraku je visjelo mučno pitanje: Tko je najveći? Odavno se Isus susreo s njime, još od onog trenutka kada je počeo razmišljati o ljudima i njihovu ponašanju. Tada je u njima opazio nepresušnu želju da vladaju i određuju. Za ostvarenje toga cilja bili su spremni umiljavati se, podmićivati i biti pokorni k'o psi, ali i prijetiti, plašiti, prisiljavati druge da budu poslušni i da ih hvale. Primijetio je također da ljudi posebno vole svoju veličinu podupirati svetinjama poput zakona, hrama, obreda, samoga Boga. Osjetio je toliko puta teret te ljudske želje za vlašću, divljenjem i veličinom. Sam je osjetio njezinu privlačnost. Više puta je odbio njezine zavodljive ponude. Te večeri u dvorani na katu, dok je sa svojim učenicima blagovao pashalnu večeru, njemu je bilo jasno da će vrlo skoro na naplatu doći stari računi. Znao je kamo ga vodi njegov put i kakvu je mašineriju pokrenuo protiv sebe. Znao je da je dirnuo u srce vlasti koje su iskorištavale čovjeka. Pri tome se jedna pozivala na narodne interese, a druga na služenje Bogu. Raskrinkavajući njihove nehumane i sebične, interese Isus se zamjerio objema. No, i te večeri je, koliko god se bojao i tražio utjehu u razumijevanju i blizini svojih učenika, ostao sebi dosljedan. Nije uzmaknuo, nije kalkulirao, nije pravio kompromise u kojima se čovjek odriče snage svoga zahtjeva i uništava ga uljepšavanjem samo kako bi bio prihvatljiv svima. Svjestan da će ga koštati njegove jasne i odlučne riječi, zanosne slike koje mijenjaju, hrabri čini i potezi. Isus je te večeri posljednji put večerao sa svojim učenicima. Oni su kao i toliko puta dotad bili zabavljeni svojim pričama, raspodjelom ovlasti i određivanjem prvenstva. Te se večeri Isus osjećao tjeskobno i usamljeno. Dok je lomio kruh, sjetio se koliku važnost kruh ima za ljude. Od kruha oni žive, kruh dijele, za kruh rade i zarađuju. On je također blagoslov i dar. I zato je molio Oca nebeskog da svojoj djeci dadne kruha svagdašnjeg. Razdijelio je svojim učenicima svakom po komadić. Želio je da shvate da njegov život i riječ za njih također mogu biti poput kruha. Želio je da nahranjeni takvim kruhom žive jedni za druge i stvaraju zajedništvo u kojemu će se prvenstvo mjeriti služenjem a ne gospodarenjem. Želio im je reći da je on spreman za njih biti poput kruha, da ih hrani svojim životom i da žive od njegova primjera. A živjeti od Isusa ne znači samo podmiriti dušu i smiriti je u otajstvenom klanjanju. Živjeti od Isusa znači prije svega dopustiti nemir u ljudskim odnosima. Znači ne šutjeti pred zlom pod izlikom pobožne šutnje. Znači ne strepiti pred silom, koja ne može oteti ono najvrednije. Znači ustati protiv nepravde. Isus je htio da kruh koji lomi i dijeli svojim učenicima bude razlogom njihova povjerenja u Boga koji prašta, traži i čeka čovjeka. Iz čaše su pili više puta tijekom večere. A onda im je pružio čašu u koju je smjestio svu gorčinu i muku svoga života, sve nerazumijevanje i odbacivanje, sav prezir i patnju. To je bila njegova čaša. Učenici su se razbacivali obećanjima da će svaki s njime piti iz čaše, a nisu znali što govore. Još uopće nisu bili spremni shvatiti ozbiljnost njegova puta. Predosjećao je također da će njegov put oni jednostavno izjednačiti s tjelesnom patnjom i izrugivanjem, zaboravivši da je njegov put puno uži i zahtjevniji. Nekoliko im je puta najavljivao da njegov kraj neće biti slavan u ljudskim očima. Oni bi ga tada odvraćali, među sobom se potajice došaptavali, možda čak pomišljali kako se želi ubiti i kako nije sav svoj. Ili bi se jednostavno pretvarali da razumiju o čemu govori. A Isus je te večeri vjerovao u smislenost svoga puta, znao je da pšenično zrno mora pasti u zemlju i istrunuti da bi donijelo ploda. Bilo mu je ipak teško, užasno teško. Te večeri, dok su se svi natjecali u nastojanju da ga oraspolože i otjeraju tjeskobu iz njegovih očiju, zaklinjući se na vjernost do smrti, Isus je skinuo svoju gornju haljinu, opasao se ubrusom i oprao noge svojim učenicima. I tada ih je morao poučiti da to ne čini reda ni obreda radi, nego radi njihove budućnosti i odnosa među njima. Najveći među njima bit će mjereni najmanjima, uglednici među njima bit će slugama, veličina djela će se mjeriti i samo jednom čašom hladne vode, čašom okrepe i utjehe. Govorio im je još o dobrom Ocu koji je na nebesima i o radosnim znakovima koji prate rast kraljevstva. Zamolio ih je da sačuvaju u svom srcu spomen na ovu večeru. I da je svojim životom ponavljaju ako se žele njega sjećati. I onda su otišli vani moliti psalme. Nemoćni patnik u tuđem grobu Naviknuli smo slikati život Isusa iz Nazareta bojama božanske svemoći i shvaćati ga kao glumu sa sretnim završetkom. Pri tome, dakako, ne isključujemo dramatičnost, pa čak i neki predokus tragike. Ipak, mi znamo da je sve unaprijed riješeno i – recimo tako – kao namješteno u božanskom scenariju. Netko bi mogao reagirati da nije tako i upozoriti da su o Isusu slično govorili doketi, sekta iz vremena rane Crkve, čiji je govor odbačen kao krivovjeran. I doista, iz evanđelja je očito da život i djelovanje tesara iz Nazareta, kojemu su poznavali obitelj i podrijetlo, nisu bili lišeni muke ljudskih pitanja, dvojbi i sumnji. Njegov navještaj kraljevstva Božjeg otvarao je, štoviše, niz teških pitanja koja su izazvala Isusove protivnike. Kad ga nisu mogli potkupiti, učiniti svojim čovjekom i iskoristiti za vlastite interese, duboko su ga zamrzili: dovoljno duboko da njihovu mržnju mogne utažiti jedino smrt. One večeri Isus je na Maslinskoj gori doživio debakl prijateljstva. Oni koje je zvao prijateljima, s kojima je zadnjih godina dijelio dobro i zlo, ostavili su ga iz različitih razloga i na različite načine. Juda je poljupcem izdao Isusa: kršćanska predaja motiv vidi u pohlepi, suvremeni poznavatelji Novog zavjeta više u nacionalizmu. Petar je pokušao Isusu pomoći udarcima mača, zaboravivši da snaga i vlast o kojima je Isus govorio ne proizlaze iz sile i moći kakve imaju vladari i vojskovođe. Ostali su utekli glavom bez obzira prepustivši Isusa uhićenju i zlostavljanju. Sve što se potom događalo bio je dobro montiran sudski proces. Isus je bio uhvaćen u tjesnacu između židovskog, nacionalno-religioznog suda s jedne, i rimskog, političkog suda s druge strane. Prvi je Isusa optužio za vrijeđanje Boga i zavođenje naroda. Drugi je morao reagirati na pobunu, makar ona bila i samo potencijalna. Prvi su Isusa smaknuli sa strašću za Boga i naciju, drugi pak s hladnom računicom velikog i moćnog imperija. Na izlazu iz tjesnaca mržnje i ravnodušnosti stajali su povici: Raspni ga! i Pilatova odredba: Neka se razapne! I vika i odredba unaprijed su bile opravdane i čistih ruku. Dalje je sve išlo brzo, upravo onako kako ljudi završavaju poslove kad se rješavaju nemoćnog i pravednog čovjeka. Brza osuda. Brza egzekucija. Brzo rješenje. I, dakako, brzi zaborav. Da više nitko ništa ne zna niti se sjeća. Isus je bio osuđen na zaborav, na onu smrt kojom se čovjeka ubija u životima drugih. S opasnom uspomenom na Isusa i na njegovu svijest o poslanju u ime Božje, protivnici su se brutalno obračunali pomoću križa, renomiranog mučila za okorjele zlikovce i bundžije. Židovski zakon je zaboravu i budućnosti bez Boga prepuštao one koji su umrli obješeni na drvo, koji su bili razapeti na križ. Mesija iz Galileje nije više imao nikakve šanse u narodu, jer je prema židovskom zakonu raspeti bogohulnik smatran od Boga prokletim. Tako su Isusovom osudom i smaknućem aristokracija i visoko svećenstvo učvrstili svoju moć i poziciju. Nama je Isus na križu postao previše domaći, da bi u nama probudio nelagodu. Razapetog smo previše teološki uljepšali, da bi nas još izazivao na teška pitanja Bogu. Na izmučenog i ismijanog proroka iz Nazareta, kojega još jedino prate odane žene, prenijeli smo previše opće muke i nevolje, da bismo doista osjetili strahotu patnje jednog čovjeka. On sam je znao da ga čeka nemilosrdni obračun i smrt. Ali vjerojatno nije očekivao ovoliku okrutnost i ostavljenost. Kasnije će učenici u Isusu vidjeti združeno nebo i zemlju, govorit će o anđelima i izvanrednim čudesima vezanim uz njega. No, na križu je nebo zamuknulo. Ostao je jedino ljudski krik koji se prolomi iz napuštenosti, jauk iz bezdana patnje kojemu su odgovorili bezbrojni jauci patnika ove zemlje. Na razapetom tijelu punom rana nije bilo ništa čudesno niti nadzemaljsko, ništa što bi moglo privući ljudsko oko koje vjeruje u dobro. Isus na križu je bio užasavajući prizor. Takav užas je i sama priroda željela sakriti. Smračilo se. Kasnije će se netko začuditi da je umro tako brzo. Ljudski ukop i grob nisu samo način i mjesto odavanja počasti čovjeku, nisu samo nešto što ljudi čine iz religioznih ili, grubo rečeno, higijenskih razloga. Ukop i grob su oproštaj od očekivanja i nade. U punini snage prekinut život i svetkovinom požurivana a izvedbom obeščašćena smrt, smješteni su na kraju dodatno još u tuđi grob. Isus je doista bio onaj koji nije imao ništa, čak nije imao gdje ni glavu nasloniti. Na ulaz u grobnicu, uklesanu u stijeni, dokotrljan je teški kamen. Josip iz Arimateje, Nikodem, Marija iz Magdale, Ivana i Marija, majka Jakovljeva, otišli su u predvečerje subote svojim kućama, zatvoreni u Zakon. Poput učitelja u grobu. Večera prepoznavanja stranca Oni više nisu mogli podnijeti rezignaciju i vrata zatvorena strahom od osvete prijatelja. Kleofa i njegov prijatelj odlučili su napustili Jeruzalem i otići u Emaus, na selo, vratiti se svakodnevnom i uobičajenom životu. Razgovarali su usput o Isusu pritisnuti teškim teretom bolnih pitanja. Nisu mogli vjerovati da su ga ubili, da su ga tako okrutno i nemilosrdno pogubili. Zar on nije bio prorok silan na riječi i djelu i pred Bogom i pred ljudima? Narod je grnuo za njim, a on ih je tješio, smijao se i plakao s njima, činio dobro i pomagao im da se promjene, da ozdrave u svome životu. Zar nije oživio one koje su svi otpisali? On je govorio o Bogu kao Ocu nebeskom, naviještao radosnu vijest oslobođenja, praštao grešnicima, volio je jesti i piti s prijateljima. Ali zar je to bio razlog glavarima svećeničkim i vijećnicima da ga ubiju? Zašto su ga sramotno razapeli na križ? Zašto su ga učinili prokletstvom? Nije, doduše, spuštao glavu pred moćnicima, nije se skrivao iza Zakona, nije se bojao govoriti pred špijunima, nije propisima dopustio da gospodare čovjekom. Oni su se nadali da će on osloboditi Izraela. Negdje na pola puta priđe im stranac, s početka pomalo dosadan i čudan. Zapitkivao je o Isusu i dodatno ih mučio. Ipak, nešto ih je vuklo da se ne povuku pred njim u svoju bol i tugu, nešto ih je tjeralo da ga slušaju, da čuju riječi koje su u njima gorjele poput vatre. Sjećaju se da im je otprilike govorio o Bogu koji je tu čak i kad izgleda da je zavladala tama, o Bogu koji je na strani nemoćnika i ne dopušta da zlo i laž imaju zadnju riječ, koji ne napušta patnika, o Bogu koji utjehom hrani žalosne i pravdom poji krotke, koji je jači od ljudske mržnje i zla, jači od smrti. Već se spuštala večer i oni stigli do sela, a stranac nije prestajao govoriti o Bogu malenih i prezrenih, o Bogu ismijanih i ostavljenih. I stalno je ponavljao da je Bog vjeran svojim obećanjima. I kad je već htio produžiti svojim putom, reče da sluga Božji, miljenik Božjeg srca, neće vladati nad drugima silom, nego praštanjem i ljubavlju, služenjem i darivanjem. Ali da ljudi to nisu mogli podnijeti i da su ubili Božjeg proroka i miljenika. No, dobro se ne može ubiti. I pričini se kao da će dalje poći. Uglas ga zamoliše da ostane i s njima večera te da ujutro nastavi put. Razmišljao je trenutak i onda prihvatio poziv. U sobi mu dadoše malo kruha i on zahvali Bogu za njegove darove, razlomi kruh i davaše ga njima. Tek tada primijetiše u očima stranca duboku tugu, kao da je prošao kroz dolinu smrti, kroz pustinju samoće. Na njegovim rukama vidješe tragove ljudske zloće i okrutnosti. Na njegovu licu vidješe smirenost i radost. I otvoriše se vrata razumijevanja i shvatiše da se Boga ne može zatvoriti u zakon koji poništava čovjeka. Tek tada Kleofa i njegov prijatelj prepoznaše život u komadićima kruha. Ali, prepoznavanje nije za privatnu upotrebu, nego za dijeljenje s drugima, za radost, za zajedništvo. Za vrijeme večere u Emausu Isusovi su učenici uvidjeli važnu stvar: Učitelja ne treba tražiti u grobu. Njegov grob jest doduše zatvoren i kamenom i zakonom, ali Isusu mjesto nije u grobu, već u životu. Njegovo mjesto nije u prokletstvu šutnje, već u blagoslovu zauzetog i solidarnog sjećanja. On ne pripada smrti, nego Bogu. I to ne bilo kakvom bogu čudesa i velikih sila i lomljavina, nego Bogu iznenađujuće vjernosti. Bez skakanja i buke, namještanja pred objektive kamera i fotoaparata, bez osvete i trijumfa svojim neprijateljima. Božja vjernost je paradoksalna nemoć koju nije lako prihvatiti ni shvatiti. Ona u ljudskim očima može izgledati čak sasvim neprihvatljivo i ludo, može biti nepodnošljivo slaba. Božja vjernost ne ostavlja, i kad sablažnjivo šuti. Dakako, ona ne zanemaruje i ne isključuje pitanja niti briše povijest čovjeka s njegovim Bogom, koliko god ona mogla biti tragična i teška. Božja vjernost daje da i na tijelu prožetom tajnom uskrsnuća ostaju rane patnje i rane jauka bespomoćnih. * * * Isus iz Nazareta je za tolike milijune kroz povijest kao i danas jednostavno uporište za život, smislen život čovjeka. Njegov navještaj Božjega kraljevstva unio je u svijet nešto novo, drugačije i izazovno, čega se svijet ne može riješiti a da ne izgubi svoj najljepši dio. Čovjeka koji se do kraja i u potpunosti zauzme za bližnje, ne strahujući da time zanemaruje Boga, vjerni Bog neće i ne može zanemariti. Naprotiv, učinit će ga mjerom ljudskog i – vjeran samom sebi – mjerom božanskog života. Prepoznavati dubinu i značenje Isusova života i sudbine i danas traži otvorene oči. Priča o Isusu iz Nazareta do danas privlači ljude željne slobode, pravde i prihvaćanja. I danas ga susrećemo u lomljenju kruha i dijeljenju s bližnjima. Miro JELEČEVIĆ
  6. Poz svima, upravo otvorih nalog da bi Vas pitao nesto. Imam 2 pitanja/problema pa mi je potrebna pomoc/savet. Ovaj drugi i ajde nekako resicu, al prvi tesko. Imam 30 i kusur godina i nikad u zivotu se nisam ispovedao. Ceo zivot ziveo ko "buzdovan" sto bi rekao vitez Miroljub i od skora (od Bozica otprilike) pocnem da postim i da se molim Bogu. A posto sam pre toga bio "demonizovan" sto bi rekao Miroljub i posto sam ogreznuo u skoro sve moguce grehe (gordost mi najteze pada od svih) sad mi je doslo vreme da se ispovedam. Medjutim tu imam jedan veliki problem a to je moj posao. Ja ogram online poker (Texas Holdem) vec nekoliko godina i to skoro svaki dan 5-6x nedeljno po 5-6+ sati. Uspesan sam u njemu toliko da sam sebe izdrzavam, placao kiriju, racune ,hranu i sve ostalo. Klasican "full time job". Citao sam u zadnje vreme neku duhovnu literaturu, one male knjizice po 50ak strana sto crkve/manastiri izdaju pa izmedju ostalih i neke tipa "kako se pripremiti za ispovest" i sl. , odgledao dosta klipova na jutjubu na tu temu a i ostale teme i sl. E sad, kako ja da se ispovedam kad znam da cu i sutra da igram taj isti prokleti poker ako ne i istog dana nakon ispovesti a poker jeste greh (Hazarderska igra, gde se bukvalno zaradjuje novac na tudjoj nesreci, neznanju, sisanje ovaca klasicno). Ne moze se to precutati, citao sam u tim knjizicama da dzabe ispovest ako precutis, ako sakrijes, ako napomenes a ne pokajes se iskreno i tome sl. Ne moze se Bog slagati i prevariti. Kako ja sad da napomenem poker i ko kuchak neki da precutim i kazem "kajem se" a znam da cu cim dodjem gajbi odma da popalim 7-10 stolova, ako ne isti dan onda sigurno dan posle ? A drugi problem mi je sto se tice samog kajanja. Nisam siguran bas da mi je "intenzitet" (ako mogu tako da se izrazim) kajanja nesto visok. Cak i ako bi morao na skali od 0/10 da ga lociram ne bi rekao da je visi od 0.2 - 0.3. Kako probuditi iskreno kajanje u sebi jer za ovo moje 0.2-0.3 tesko da suzu covek moze da pusti uopste ? Citao sam/ili cuo na yt u nekim od klipova da kad covek ogrezne debelo u neki greh s vremenom otupi, okameni i da je greh ko ekser kad kucas u drvo pa ako ga malo ukucas mozes da ga izvadis/iscupas al ako ga kucas ko buzdovan uporno onda tesko. Imam utisak da sam ja bas tako, ko sa ekserom, debelo i "dobro" ukucao te svoje grehe pa otud i taj moj deficit kajanja. Hvala svima unapred na odgovorima.
  7. https://qz.com/1131515/google-collects-android-users-locations-even-when-location-services-are-disabled/ Ovo sve više prelazi mere dobrog ukusa.
  8. Tema jasna iz naslova, pozeljan clancic sa slikom, ali moze i bilo sta drugo sto dokumentuje podvig nekog ljuda.
  9. Danijela

    U lepom telu veliki duh

    „Analiza mi je dala ogromnu slobodu osećanja i izvanredno samopouzdanje. Osećala sam da sam svoje vreme odslužila kao lutka.“ Najlepša među pronalazačima i najpametnija među glumicama, Hedi Lamar (1914-2000) jedna je od najfascinantnijih ličnosti popularne kulture. Uobičajene predrasude društva po kojem je lepo lice za slikanje, a ne glava za razmišljanje, Hedi je uspela da sruši, a nas učini vernim korisnikom svog pronalaska. „Bog svoje ljubimce nagrađuje najvećom srećom i najvećom nesrećom u isti mah.“ Ovom Pavićevom rečenicom bi se najkraće opisao životni put Hedvig Eve Marije Kisler. Hedi Lamar Još od detinjstva pokazivala je znake budućeg uspeha: lepa, pametna, talentovana, a uz to hrabra i dovoljno bogata da svoje zamisli ostvari. Roditelji su joj pružili vrhunsko obrazovanje i namerno propuštali nametanje ideje o lepoti i možda baš zahvaljujući takvom vaspitanju postala je izuzetno svesna svojih kvaliteta. Uvidevši odlične rezultate u učenju, ali i primećujući odblesak svoje lepote u očima stranaca, još u ranom dobu zračila je retkim samopouzdanjem. Takva sigurnost u sebe će je i vinuti u zvezde − prihvatila je ogroman rizik i podnela teret optužbi za nemoral, ali postala je slavna ulogom u čehoslovačkom filmu Ekstaza. Scene golotinje i orgazma glumice bile su i skandalozne i revolucionarne. Bajka, kako je delovala udaja za bogatog industrijalca Fridriha Mandla, ubrzo se pretvorila u košmar. Izuzetno posesivan čovek opsednut kontrolom, Mandl, svojoj mladoj ženi je zabranio da snima filmove i igde odlazi bez njega, osudivši je na zatočeništvo u velelepnoj vili. Ali i takav život je Hedvig poslužio kao velika škola. I ranije je znala da je lepa, ali sada je uvidela koliku moć i kakve to posledice nosi sa sobom. Hedi Lamar Bila je toliko lepa da su se na raskošnim zabavama koje je njen muž priređivao razgovori zaustavljali i sve glave okretale kada bi ušla u prostoriju. Toliko lepa da je muž lud od ljubomore odlučio da pokupuje sve postojeće primerke Ekstaze. Toliko lepa da je Musolini odbio da proda svoj primerak Mandlu. Toliko lepa da je u razgovoru sa njom Hitler zaboravljao da je Jevrejka. Tada joj je sigurno delovalo da lepota može spasiti svet. Ali je takođe uvidela da pred lepotom koja skoro sva vrata otvara neka vrata bivaju namerno zaključana. Žene su smatrale njeno prisustvo pretnjom i stoga je imala veoma malo prijateljica. Muž je smatrao njene reči suvišnim i stalno ju je ućutkivao. Ali ona je znala da nije glupa. Na sastancima za razvoj novog oružja na koje ju je muž terao da ga prati Hedvig je samo naizgled bila odsutna – pažljivo je slušala i pamtila, i to će kasnije koristiti. I konačno, spoznala je da ne može bez slobode: lukavo je unajmila služavku koja je ličila na nju, na prevaru se maskirala i pobegla. Holivud i preporođena Hedi Lamar Stigavši u Holivud proglašena je najlepšom ženom sveta i promenila je ime u Hedi Lamar. Hedi Lamar Tokom 40-ih godina snimila je čak 18 holivudskih filmova. Najveći uspeh postigla je glavnom ulogom u Samsonu i Dalili. Iako su joj glumačke sposobnosti bile ograničene, njena tamna lepota zavela je gledaoce i bila je svojevremeno najbolje plaćena glumica. Drugi svetski rat pokrenuće u Hedi davnašnju netrpeljivost ka nacistima koje je i suviše dobro upoznala. Svirajući klavir došla je do rešenja problema američke vojske sa lansiranjem torpeda − naizmenično menjanje signala odašiljivača, iz čega je proizišlo frekventno skakanje u prenosu telekomunikacionog signala. Uz pomoć pijaniste Džordža Antejla završila je konstrukciju i predala je patent 1942. godine. Međutim, Hedin trud je dočekan sa podsmehom i preporukom da se vrati prodaji ratnih obaveznica. Razočarana, napustila je dalji istraživački rad. Zapravo, Hedin izum bio je suviše napredan za tadašnju tehnologiju. Mračni period Nezadovoljna, ohola i naprasita, sa godinama je davala sve više maha mračnim crtama svog karaktera. Uloge koje su joj nudili i koje je bila prinuđena da prihvati bile su stereotipne i žudela je za većim izazovima. Ali ti izazovi se nisu pojavljivali i od pedesetih godina karijera joj je krenula nizbrdo. Ni u ljubavi nije imala sreće − udavala se čak šest puta. Muškarcima je bila neodoljiva, ali većina nije bila spremna da se izbori sa njenom izvanrednom inteligencijom i ćudljivom naravi. Nedostatak poslovnih ponuda, neuspeh u privatnom životu, kao i bes zbog neshvaćenosti i potcenjivanja društva pretvorlili su je u ogorčenu, usamljenu ženu. Suočena sa prolaznošću telesne lepote, a poljuljanog uverenja u svoje druge kvalitete, u starosti se okrenula lekovima i plastičnoj hirurgiji kao spasu. Ali takav spas nikada nije došao. Hvatanje u krađi sasvim joj je uništilo ugled. Svetlost na kraju tunela došla je devedesetih primenom njenog patenta u razvoju mobilne telefonije. Pred kraj života Hedi je dočekala da sebe ponovo ugleda na stranicama časopisa, ali ovaj put kojih je želela − naučnih. Pored mobilnih telefona, patent Hedi Lamar nalazi se i u Wi-Fi i Bluetooth tehnologiji: svaki put kad razgovarate mobilnim, podelite muziku sa prijateljima ili proverite Fejsbuk nalog na mreži u kafiću, signal koji koristite možda tamo negde šalje i osmeh na lepo lice Hedi Lamar. Piše: Milica Gušić https://kultivisise.rs/hedi-lamar/
  10. obi-wan

    Veliki (i neobican) pozar u Londonu

    Veliki pozar u stambenoj kuli od 27 spratova u Londonu... ... http://www.standard.co.uk/news/london/london-fire-live-updates-as-blaze-tears-through-27storey-grenfell-tower-in-notting-hill-a3564551.html http://www.standard.co.uk/news/london/screaming-people-trapped-as-fire-engulfs-24storey-tower-block-in-notting-hill-a3564526.html A fire has engulfed a 27-storey tower block in west London, killing a number of people when flames tore through the building. ... https://www.theguardian.com/uk-news/2017/jun/14/what-we-know-so-far-about-the-london-tower-block-fire A number of people have died after a huge fire engulfed a tower block in west London. The fire broke out shortly before 1am on Wednesday at Grenfell Tower in Latimer Road near Notting Hill. The tower is at least 24 storeys high and contains 120 apartments. 200 firefighters have been tackling the blaze with 40 engines. London ambulance service said they were called at 1.29am and 20 crews raced to the scene. London fire brigade (LFB) has confirmed there have been “a number of fatalities”. LFB said firefighters arrived within six minutes of the first 999 call. More than 50 patients have been taken to five London hospitals. There have been multiple reports of people trapped in the blaze. A Guardian reporter at the scene said at least one man could be seen at a window waving and calling for help. Witnesses have described screams of terror and people jumping in a bid to reach safety. Streets around the tower have been sealed off and residents in their houses told to move out. Falling debris also caused nearby flats to be evacuated. LFB has called it an “unprecedented incident” and say there is no known cause at the moment for the blaze. Resident group, the Grenfell Action Group, repeatedly warned about the risk of fire in the tower and claimed a major fire was narrowly averted after a power surge in 2013. It said its concerns were dismissed. The mayor of London, Sadiq Khan, has declared the fire a “major incident”. Transport for London says there is no service on the Circle and Hammersmith and City lines between Hammersmith and Edgware Road. The A40 Westway has been closed in both directions. Grenfell Tower, which was built in 1974, had recently undergone a major refurbishment. The Metropolitan police have an emergency number for anyone concerned for loved ones. The Casualty Bureau number is 0800 0961 233 ...
  11. (Слави се 30/17.јануара) Светом Антонију је било око двадесет година када су му умрли родитељи, после чега је морао да се стара о својој малолетној сетри. Посећујући стално црквене службе, младић је био ганут побожним страхом о оним хришћанима који су, како се говори у Делима Апостолским, продавали своју имовину и доносили новац и стављали пред ноге апостолима (Д.ап.4,34-35). Чувши у цркви Јеванђељске речи Христове упућене богатом младићу: „Ако хоћеш савршен да будеш, иди,продај све што имаш и подај сиромасима,и имаћеш благо на небу, па хајде за мном“ (Мат.19,21). Антоније их је примио као да су оне упућене лично њему. Продао је имовину која му је остала после смрти родитеља, разделио новац сиромашнима, оставио је сестру на старање побожним девственицама у манастиру, оставио је родитељски дом и настанио се недалеко од свога села у бедној колиби и почео је подвижнички живот. Делима руку својих издржавао се и давао је храну и милостињу сиромашнима. Некада је свети младић посећивао друге подвижнике који су живели у околини и старао се да од свакога добије поуку и корист. Једном од њих обратио се за руковођење у духовном животу. У том периоду живота преподобни Антоније је био подвргнут тешким искушењима од ђавола. Непријатељ рода људскога смућивао је младога подвижника помислима, сумњама о изабраном путу, тугом за сестром, трудио се да Антонија склони на телесни грех, али је преподобни чувао чврсто веру, непрестано је творио молитву и присиљавао себе на подвиге. Антоније се молио да му Господ покаже пут спасења и он је имао виђење. Подвижник је видео човека који је наизменично вршио молитвено правило и радио, а то је био Анђео кога је Господ послао да би уразумио свога изабраника. Тада је преподобни установио строги поредак свога живота. Он је узимао храну једном у току дана, некада једном у два три дана, целе ноћи проводио је у молитви, предајући се кратком сну само треће или четврте ноћи после непрестаног бденија. Али ђаво није оставио своја лукавства и старао се да уплаши преподобнога јављајући се под видом чудовишта, али свети је непоколебљивом вером ограђивао себе животворним крстом. На крају непријатељ му се јавио у виду страшнога црнога младића и лицемрно је признао се бе побеђеним рачунајући да ће тиме навести преподобнога на хвалисање и гордост, али преподобни је отерао непријатеља молитвом. Ради веће самоће свети се преселио далеко од села у једној гробници. У одређене дане његов пријатељ му је доносио скромну храну. И овде су демони напали подвижника са намером да га убију и нанели су му тешке ране. Међутим, Господ није допустио да Антоније умре. Пријатељ светога доневши по обичају храну, видео га је да лежи на земљи као мртав и однео га је у село. Светога су сматрали да је умро почели су да припремају све потребно за сахрану. Али преподобни је у касно ноћу дошао к себи и замолио је свога пријатеља да га однесе натраг у гробницу. Чврстина светога Антонија је била јача од лукавства непријатеља. Узевши вид дивљих животиња,зли духови су га опет наговарали да напусти њихово изабрано станиште, али их је он опет отерао силом Животворнога Крста. Господ је укрепио свога угодника: у жару борбе са силама таме, преподобни је видео како се према њему са неба спушта светли зрак и тада је ускликнуо: „Где си био, милосрдни Исусе? Зашто се ниси јавио да од самога почетка исцелиш моје ране? А Господ му је одговорио: „Анотоније, ја сам био овде, али сам чекао да видим твоју храброст, сада после овога када си ти чврсто издржао борбу, ја ћу ти увек помагати и прославићу те у целоме свету“. После тог јављања преподобни Антоније је био исцељен од рана и спреман за нове подвиге. Тада му је било тридесет и пет година. Пронашавши духовно искуство у борби са ђаволом преподобни је хтео да иде у дубину Тиваидске пустиње и да у пуној самоћи послужи Господу молитвом и радом. Замолио је старца – подвижника ,коме се обраћао у почетку свога монашкога пута, да се удаљи заједно са њим у пустињу, и старац је благословио преподобнога на нови, до тада још непознати вид подвига – отшелништво, али по старачкој слабости одлучио је да са њим не отпутује. Преподобни Антоније је отишао у пустињу сам. Ђаво се старао да га заустави: бацао је пред њим скупоцености и злато, али свети не обраћајући пажњу прошао је поред њих. Дошавши до једнога брда, преподобни је видео како на њему има једна запуштена ограђена зграда у коју се уселио затворивши врата камењем. Његов верни пријатељ му је доносио два пута у години храну, а воде је било у дворишту. Донешени хлеб преподобни је узимао не проговоривши ни једну реча са пријатељем. У пуној самоћи и непрестаној борби са злим духовима преподобни Антоније је прожиовео двадесет година. и пронашао је на крају спокојство духа и мир у мислима. Када је настало време, Господ је открио људима свога великога подвижника. Дошло је време да преподобни почне да упућује многе монахе и мирјане и да руководи монасима. Људи који су се скупили пред оградом преподобнога насилно су отворили врата његовога дома и ушли су пред светога Антонија молећи га да их узме под своје руководство.Ускоро брдо на коме се подвизавао свети Антоније је било окружено мноштвом манастира и преподобни је са љубављу упућивао све који су се у њима настанили,учећи духовноме животу све оне који су дошли у пустињу да се спасу. Учио их је пре свега истрајности у прихваћеном на себе подвигу, да несмањеном жељом угоде Господу,милосрдном и несебичним односу према раду, понесеним од раније. Он је убеђивао да се не плаше демонских напада, и да прогоне врага силом Животворнога Крста Господњега. 31. г. Цркву је напало велико искушење – жестоко гоњење против хришћана које је подигао источни римски цар Максимин Дака. Желећи да пострада заједно са светим мученицима, преподобни Антоније је напустио пустињу и отишао у Александрију. Отворено је служио мученицима у њиховим затворима, присуствовао је суду и судским ислеђењима, али мучитељи га нису ни дотакли. Господу је било угодно да га сачува на корист хришћанима. По завршетку гоњења преподобни се вратио у пустињу и продужио подвиге. Господ је подарио своме изабранику дар чудотврства: преподобни је изгонио зле духове и исцељивао болесне силом својих молитава. Мноштво људи му је долазило и ометало је његову самоћу и преподобни је отишао још даље, у такозанву „унутрашњу пустињу“ и настанио се на врх брда. Међутим, братија из пустињских манастира су тражили преподобнога и молили га да их посети. Још једном је преподобном Анотонију дошло да напусти пустињу и да оде хришћанима у Александрију, да би заштитио православну веру од манихејске и аријеве јереси. Знајући да се име преподобнога Анотонија поштује у целој Цркви аријанци су измислили за њега клевету – да се он придржава њиховог јеретичкога учења. Дошавши у Александрију, преподобни Антоније је свенародно, у присуству епископа проклео аријанство. У време свога краткога боравка у Александрији он је обратио Христу велики број незнабожаца. Преподобноме су долазили незнабожачки философи желећи да својим умовањем поколебају његову чврсту веру, али их је он простим и убедљивим речима довео до тога да су заћутали. Равноапостолни цар Константин Велики (+337) и његови синови су веома поштовали преподобногАнтонија и молили га да их посети у престоници, али преподобни није хтео да остави своју братију – пустињаке. У писму које им је послао он је написао цару да се не горди својим високим положајем и да се увек сећају да је и над њима праведни Судија - Господ Бог. Осамдесет и пет година свога живота преподобни Антоније је провео у пустињској самоћи. Мало времена пре своје смрти, преподобни је причао братији да ће он убрзо преминути. Још их је поучио да у чистоти чувају православну веру, да избегавају свако општење са јеретицима, да не ослабљују у монашким подвизима. „Старајте се да изнад свега имате јединство између себе а посебно са Господом, и после са светима, да и вас приме у вечно своје утеочиште, као пријатеље и познанике“-, тако је предана предсмртна поука преподобнога у његовом житију. Преподобни је завештао двојици од својих ученика који су били са њим последњих петнает година његовог живота у пустињи да сахране тело његово у путињи и да не спремају свечану сахрану његових остатака у Александрији. Једну своју мантију је завештао светом Атанасију, архиепископу Александријском,а другу светом Серапиону,епископу Тмуитском. Преподобни Антоније је мирно сконачо 365.г у сто петој години живота и сахрањен је од својих ученика у прослављеној им пустињи на скривеном месту. Живот преподобног подвижника,преподобнога Антонија Великог опширно је написао свети Атанасије, архиепископ Александријски. То дело светог Атанасија, прво дело правослалвне агиографије, сматра се једним од најбољих његових дела. Свети Јован Златоусти каже да то житије треба да читају сви хришћани. „Ово кратко излагање је значајно у поређењу са Антонијевим врлинама, пише свети Атанасије, међутим из њега закључите какав је био Божији човек Антоније.Од младости до таквог узраста је сачувао равно усрђе према подвжништву, ни у старости није се разболео од старачких болести, ни у болести тела свога није изменио начин свога одевања ни у чему. Међутим,он није претрпео штете. Очи су му били здрави и неповређени и добро је видео. Није му испао ниједан зуб, једино они на деснима због дубоке старости. Здрав је био у рукама и у ногама. Ашто су сви говорили о њему, сви су му се дивили, и они који га нису видели волели су га - то служи као доказ његовој врлини и богољубивој души“. Од књижевног дела самога преподобнога Антонија до нас су стигли његових Двадесет говора,одн.трактата о хришћанским врлинама посебно монашких, Седам посланица манастирима о жељи према моралном савршенству и духовној борби: „Правила живота и поуке монасима“. 544.г. мошти преподобног Антонија су пренешене из пустиње у Александрију, а потом после освајања Египта од Сарацена у VII в.у Цариград. Из Цариграда су свете мошти пренете у епархијски округ Венски а у XV в.у граду Ари (Француска), у цркви светога Јулијана. Стопа преподобног Антонија чува се у Неапољу, у манастиру свете Кларе. Акатист преподобном Антонију Великом Кондак 1 Изабрани чудотворче и предивни угодниче Христов, преподобни оче Атноније, љубављу хвалећи богоугодни твој живот, приносимо због тебе благодарне песме Богу. Ти пак пошто имаш велику слободу пред Господом, ослободи нас од свих невоља да ти радосно кличемо: Радуј се ,преподобни оче Антоније, оснивачу пустињског монаштва! Икос 1 Заволевши од младости анђелски живот жељно си хтео да ходиш у заповестима Божијим, преподобни оче, и горећи срцем ка Господу сила, узвео си ум ка Божанским стварима, у ништа сматрајући привремена и земаљска блага. Због тога дивећи се Божијем промислу о теби, са вером ти кличемо: Радуј се, достојни сине побожних родитеља! Радуј се, од њих васпитани у побожности! Радуј се, јер си од младости пошао за Христом! Радуј се, јер ни ушта си сматрао славу земаљску! Радуј се, усрдни делатељу винограда Христовога! Радуј се, велики наставниче пустиножитеља! Радуј се, јер свима желиш спасење! Радуј се, јер си показао пут истинскога монаштва! Радуј се, светиљко упаљена Божанским огњем! Радуј се, непобедиви камену вере у Христа! Радуј се, обасјани благодаћу Духа Светога! Радуј се, облагодаћени даром чудотворства! Радуј се, преподобни оче Антоније, оснивачу пустињског монаштва! Kондак 2 Непријатељ рода људскога виде тебе, богоносни оче, који си се вазнео на духовну висину хтеде да те погуби, али постиде се твога усрђа и смирења, јер ти си се непрестано подвизавао у посту и молитви, разбијајући главу невидљиве змије, појући скрушено Богу: Алилуја! Икос 2 Срцем и умом схвативши да су сва блага овога света брзопролазна и краткотрајна, затворио си себе у тамној пећини, умртвљујући страсти и служећи јединоме Господу. Зато похваљујући равноангелни твој живот, личемо ти: Радуј се, јер си сву наду положио на Господа! Радуј се, јер си посрамио безумље непријатеља! Радуј се, неустрашиви разоритељу ђаволских обмана! Радуј се, јер си чистотом и светошћу постао сличан анђелима! Радуј се, јер си подвизима твојим осветио пустињу! Радуј се, јер си многе упутио у Царство Небеско! Радуј се, јер си уништио омрзнуту гордост! Радуј се, јер поучаваш смерности! Радуј се, свети, јер све просвећујеш побожношћу! Радуј се, светла звездо која све осветљаваш светлошћу подвига твојих! Радуј се, јер си поживео у славу Божију! Радуј се, добри и дуготрпељиви пастиру! Радуј се, преподобни оче Антоније, оснивачу пустињског монаштва! Кондак 3 Сила Вишњега укрепљаваше те, преблажени Антоније, јер ти си пак, боравио у посту и молитви, непрестаним напорима и бдењима побеђујући сва ђаволска искушења певао си Богу који те је покривао благодаћу: Алилуја! Икос 3 Имајући чисте помисли и непорочну душу, блажени оче, увидео си пролазност и непостојаност овога света, и зажелевши вечна одрекао си се привремених добара. Стога прослављајући те, кличемо: Радуј се, ревнитељу доброга смирења! Радуј се, тражитељу духовне мудрости! Радуј се, јер си узашао на висину безстрашћа! Радуј се, јер си целога себе предао Богу! Радуј се, јер си незлобивошћу постао сличан Господу! Радуј се, јер си твојим сиромаштвом постао богат! Радуј се, благодатни украсе пустиње! Радуј се, пресветли светиониче свету! Радуј се, страшни прогонитељу злих духова! Радуј се, уништитељу њихових обмана! Радуј се, мудрији од мудраца овога света! Радуј се, најусрднији подвижниче! Радуј се, преподобни оче Антоније, оснивачу пустињског монаштва! Кондак 4 Утишавши буру великих невоља, уселио си се у пустињу, преблажени Антоније, у којој си провео тешки пут монашког живота, уништавајући сва вражија лукавства и сасецајући његове обмане, кличући Христу који те је крепио: Алилуја! Икос 4 Чувши за твој богоугодни живот, преподобни, долажаху ти људи из свих крајева тражећи правду Божију, ти си их све са љубављу примао и руководио ка спасењу. Ми пак, скрушеном душом хвалећи те певамо овако: Радуј се, правило и основе пустиножитеља! Радуј се, добри наставниче стада Христовога! Радуј се, украсе Цркве Христове! Радуј се, славо монаха! Радуј се, јер си целога себе принео на жртву Господу! Радуј се, јер си умртвио греховне страсти у себи! Радуј се, весеље анђела! Радуј се, свепагубно уништење демона! Радуј се, становнику пустиње! Радуј се, љубитељу безмолвија ( молитвенога ћутања )! Радуј се, јер упућујеш на прави пут! Радуј се, јер објављујеш Царство Небеско! Радуј се, преподобни оче Антоније, оснивачу пустињског монаштва! Кондак 5 Јавио си се боговођена звезда монашком чину, преподобни оче Антоније, и био си пример животом, речју, љубављу, вером и чистотом, певајући Господу: Алилуја! Икос 5 Непријатељ рода људскога виде чисти и свети твој живот, оче Антоније, много пута је подизао оружје против тебе; ти си победивши га ниси скренуо са спаситељнога пута. Ми пак, најући то,кличемо ти: Радуј се, заједничару вечнога живота! Радуј се, велики наставниче спасења! Радуј се, јер си животом твојим послужио јединоме Богу! Радуј се, јер си узео на себе бреме Христово! Радуј се, укоритељу лукавства демона! Радуј се, јер упућујеш на пут спасења! Радуј се, чувару чистоте! Радуј се, гледаоче Тројичне светлости! Радуј се, устајање палих! Радуј се, прогнање демонских сила! Радуј се,утврђени стубе вере! Радуј се, савршени учитељу ! Радуј се, преподобни оче Антоније, оснивачу пустињског монаштва! Кондак 6 Чувши јеванђељске речи: „Ако хоћеш савршен да будеш, иди продај све што имаш и подај сиромасима, и имаћеш благо на небу, па хајде замном“(Мат.19,21), ослободио си себе, оче Антоније, од земаљских богатстава и уселивши се у пустињу, проживео си испоснички живот, стекао си себи подвизима твојим ризницу на небесима. Уразуми и нас, милосрдни оче, да се срцем не прилепљујемо за брзопролазне ствари, него да изнада свега мислимо о небесима, кличући Господу сила: Алилуја! Икос 6 Засијао си као богосветла светиљка у Египатској пустињи, оче Антоније, озаравајући све зрацима врлина и чудеса твојих. Ми пак, помињући подвиге твоје, прослављамо те говорећи: Радуј се, јер тобом се овенчавају преподобни! Радуј се, јер тобом се спасавају људи! Радуј се, благодатна посето болесних! Радуј се, помоћниче оних који тешко страдају! Радуј се, разрушитељу непријатељстава! Радуј се, истребитељу непријатеља! Радуј се, миру и утврђење вернима! Радуј се, брзо избављење од невоља! Радуј се, уништитељу злобе и лукавстава! Радуј се, посетитељу очајника! Радуј се, поборниче православнима! Радуј се, помоћниче хришћанима! Радуј се, преподобни оче Антоније, оснивачу пустињског монаштва! Кондак 7 Желећи да се достојно подвизаваш добрим подвигом сва привремена блага сматрао си за ништа, био си убог и сиромашан, у пустињу си се уселио да у самоћи разговараш са Богом непрестано Му певајући: Алилуја! Икос 7 Господ те заиста јави као новога наставника монасима, оче Антоније, многи пак, препознавши богоугодан и праведан живот твој и схвативши високу духовну мудрост твоју, слушаху речи твоје као речи великога Божијега угодника, коме приличи да се пева овако: Радуј се, јер си подражавао Авраама у вери! Радуј се, јер си у кротости постао сличан Давиду! Радуј се, јер си стекао ревност Илијину! Радуј се, јер си ишао стазама Крститеља! Радуј се, јер си молитвом извео воду у пустињи! Радуј се, јер си подигао одузетог од болести! Радуј се, јер си даровао прогледање слепима! Радуј се, јер си исцелио многе болесне! Радуј се, предивни и богомудри наставниче монаха! Радуј се, усрдни служитељу Христа Бога! Радуј се, премирна утехо ожалошћених! Радуј се, прељубазна похвало монаха! Радуј се, преподобни оче Антоније, оснивачу пустињског монаштва! Кондак 8 Блажени Антоније, видевши необичан и натприродан живот преподобнога Павла, дивио си се висини подвига и врлина његових. Душу пак, његову видео си да окружише анђели и узнеше на небеса, клицао си Богу дивноме у светима Својим: Алилуја! Икос 8 Обрадовао си се великом радошћу, оче Антоније, видевши узлазак на небо душе преподобног Амона,коју си видео прозорљивим очима. Због тога са великим дивљењем кличемо ти овако: Радуј се, јер си узводио очи твоје на небо! Радуј се, јер си изнада свега заволео славу небеску! Радуј се, јер си срце своје осветио непрестаним молитвама! Радуј се, јер си мисао твоју утврдио у Богу! Радуј се, јер си будуће догађаје видео као садашње! Радуј се, јер си смирењем твојим стекао високе дарове! Радуј се, ослободитељу мучених од злих духова! Радуј се, даоваоче душевног и телеснога здравља! Радуј се, преславни заступниче оних у невољама и недаћама! Радуј се, брзи заштитниче оних у болестима и напастима! Радуј се, јер не остављаш нас који смо на земљи! Радуј се, јер приносиш Богу молитве за нас грешне! Радуј се, преподобни оче Антоније, оснивачу пустињског монаштва! Кондак 9 Сва природа задиви се висини подвига твојих, преподобни, јер у слабом људском телу у свему си постао сличан анђелима и укрепљаван силом Вишњега, изобиловао си у свима врлинама.Због тога присаједињен анђелским чиновима, певаш Свесилном Богу: Алилуја! Икос 9 Красноречиви говорници не могу достојно прославити живот твој, оче Антоније: ко ће исказати сав пост, бдења, болести и напоре твоје? Ко ће исказати сузе и уздахе твоје к Богу? Но љубављу побуђени према теби: осмељујемо се да ти овако певамо: Радуј се, велики пустиножитељу! Радуј се, учитељу савршенства! Радуј се, служитељу истинитога Бога! Радуј се, прогонитељу злих духова из пустиње! Радуј се, громе који поражаваш ђаволе! Радуј се, јер изобличаваш лукавство његово! Радуј се, стану Божије благодати! Радуј се, обитавалиште Духа Светога! Радуј се, украсу постника! Радуј се, похвало преподобних! Радуј се, основе монаха! Радуј се, славо отаца! Радуј се, преподобни оче Антоније, оснивачу пустињског монаштва! Кондак 10 Онима који хоће да се спасу био си учитељ, преподобни, и сада нам грешнима који желимо спасење помози светим твојим молитвама, да би помагани тобом задобили Царство Небеско, где анђели неућутно певају: Алилуја! Икос 10 Чврста и необорива тврђава био си својим ученицима, чувајући их од демонских напада, и сада буди тврђава и покров од свих обмана ђаволских нама који овако вапијемо: Радуј се, анђеле земаљски! Радуј се, човече небески! Радуј се, чисти и часни стану светиње! Радуј се, станиште великих врлина! Радуј се, ревнитељу побожности! Радуј се, критиковатељу јереси! Радуј се, испуњење љубави Христове! Радуј се, поуко монаха! Радуј се, чврсто прибежиште верних! Радуј се, силно узвођење палих! Радуј се, укрепљење немоћних и болесних! Радуј се, утехо малаксалих и безнадежних! Радуј се, преподобни оче Антоније, оснивачу пустињског монаштва! Кондак 11 Умилне песме које ти из љубави и усрђа на похвалу теби приносимо, прими милосрдни оче Антоније, и милостиво нам се приклони, и удостој да успемо у покајању, да би твојим молитвама непрестано певали Богу: Алилуја! Икос 11 Јавио си се нама на земљи као светлоносна светиљка истинске Светлости, преподобни Антоније, јер подвизима и чудесима просвећујеш срца верних упућујући на пут врлинског и богоугоднога живота. Због тога слушаш од нас овакве похвале: Радуј се, премудри учитељу! Радуј се, благонадежни вођо! Радуј се, јер си целога себе предао вољи Божијој! Радуј се, јер си изнад свега заволео Господа Исуса Христа! Радуј се, јер си просијао трпљењем различитих недаћа! Радуј се, јер си добровољним сиромаштвом стекао вечно богатство! Радуј се, јер си живот твој провео у трпљењу и у невољама! Радуј се, јер си храбро подносио пустињачка страдања! Радуј се, будитељу лењиваца према подвизима! Радуј се, поверљиво исправљење грешника! Радуј се, сабеседниче анђела и свих светих! Радуј се, усрдни молитвениче за цео свет! Радуј се, преподобни оче Антоније, оснивачу пустињског монаштва! Кондак 12 Знајући од Бога дану ти благодат, побожно целивамо светлонсно насликану твоју икону, угодниче Божији и молимо се: Немој нас оставити твоје молитвене заштите пред Христом Богом, Коме благодарно певамо: Аллилуја! Икос 12 Прослављајући твој живот, хвалимо мирни твој крај, преподобни оче Антоније, и молимо ти се: буди у свему на добро брзи помоћник нама који ти овако кличемо: Радуј се, небески житељу! Радуј се, јер стојиш пред престолом Једносушне Тројице! Радуј се, весеље анђела! Радуј се, сабеседниче светима Радуј се, истинити угодниче Божији! Радуј се, изабрани слуго Господњи! Радуј се, топли посредниче за све оне који призивају твоје име! Радуј се, учитељу и надо свих оних који те поштују! Радуј се, насићени благодаћу Божијом! Радуј се, напојени из Божанског извора! Радуј се, орошени потоком спаситељних суза! Радуј се, одевени одећом нетрулежности! Радуј се, преподобни оче Антоније, оснивачу пустињског монаштва! Кондак 13 О, преподобни оче наш Антоније Велики, који вечно живиш у незалазном дану Царства Христовог, умоли Владара свих да се избавимо од невоља, болова, и вечних мука, да би у векове певали Њему у Царству Његовоме: Алилуја! Овај кондак чита се три пута, а потом икос 1 и кондак 1 Молитва О, преподобни и богоносни оче наш Антоније, верујемо да ти стојећи пред престолом Пресвете Тројице имаш велику смелост у молитвама пред Свемилостивог Господа, Који свагда чује тебе, вернога слугу и угодника Свога. Због тога са скрушеношћу смирено прилазимо теби, светитељу Божији, немој престати да се за нас молиш Господу Богу, у Светој Тројици слављеном, да милостиво погледавши на нас, не допусти нам да пострадамо у гресима нашим, него да нас пале подигне, да подари исправљење лошем и јадном животу нашем, отимајући нас од надолазећих падова у грех, и да нам опрости све што сагрешисмо помислима,речима и делима од рођења до овога часа. Ти подвижниче врлине знаш немоћ и жалост садашњега времена, моли дакле,непрестано Христа Бога,да нас никада не остави од Његовог неисказаног милосрђа, него да нас сачува од искушења овога света, од ђаволских замки, од телесних пожуда, да добијемо од Њега тобом и све потребно за привремени живот, ослобођење од невоља и недаћа, и непопустљиво трпљење до краја. Измоли нам да у миру и покајању окончамо живот наш, да би несметано прешли са земље на небо, да се избавимо митарстава и злих ваздушних духова и вечних мука и да се удостојимо Царства Небескога са тобом и са свима светима који су угодили Господу Богу и Спаситељу нашем Исусу Христу, коме приличи свака слава, част и поклоњење, са Беспочетним Оцем Његовим и са Пресветим и Благим и Животворним Духом Његовим, сада и увек и у векове векова. Амин! По благослову архиепископа Херсонског и таврическог Јована Написали: архепископ Херсонски и Таврически Јован и Валентина Бершадскаја Акафист преподобному Антонию Великому,Херсон,2010. http://pravoslavie.ks.ua./ruric/akafisty/article/akafist/prepodobnomu-antoniyu-velikomu.htm http://boguslava.in.ua Превео са црквено-словенског језика протојереј Животије Милојевић https://www.pouke.org/forum/topic/21119-%D0%B6%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%85-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D0%B4-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0-%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0/page-3#entry765965 https://www.pouke.org/forum/topic/18182-%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%BA%D0%B8-%D0%B8-%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D0%B4-%D0%BE%D0%B1%D1%98%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8-%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8-%D0%BD%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC-%D1%98/page-6#entry765966
  12. Guest

    Библиотека Св. Фотија Цариградског

    У Фотијевом културном животу књиге су имале важну улогу. До краја свога живота он је засигурно знао све књиге које постоје у Константинопољу и шире. За човека тако високе репутације није било библиотеке која му није била доступна. Зна се да је поседовао своју приватну библиотеку и да је време које је проводио читајући и анализирајућу књижевна дела са својим пријатељима за њега био највећи животни благослов. Његова заљубљеност у књиге огледа се у његовом првом делу – Библиотека или Μυριόbιbλος, које до данашњих дана изазива велику пажњу историчара и познаваоца византијске књижевности. САДРЖАЈ ФОТИЈЕВЕ БИБЛИОТЕКЕ Спис Библиотека садржи приказе 280 књижевних дела из разних области – теологије, историје, реторике, философије, медицине, природословља и песништва. Мало више од половине (57 %) приказа односи се на хришћанске ауторе. Сви прикази су критички сажети и веродостојни. Овај спис није написан са претензијом да буде историја књижевности, па због тога многа позната класична и хришћанска дела нису наведена. Без обзира на то, његов садржај представља првокласан извор за историју старохришћанске и рановизантијске теолошке књижевности, као и за световну књижевност у Византији до IX века. Дела која су приказана обухватају временски период од Херодота (484 – око 425 године пре Христа) до Св. Никифора I Цариградског (око 758–828). Уз сваки наслов дела, Св. Фотије је записао своју оцену дотичног дела, a уз нека дела помиње нешто више од имена, тачан преглед садржаја и опширне биографске и историјско-књижевне белешке. ЗНАЧАЈ ФОТИЈЕВЕ БИБЛИОТЕКЕ Овај спис је веома значајан, јер се у њему налази много драгоцених сведочанстава о бројним класичним делима која су на жалост изгубљена. Сасвим је могуће да је до губитка књижевних дела, која су у форми сажетка сачувана у Фотијевој Библиотеци, дошло „због чињенице што се у то време почело са преписивањем старих рукописа новим курзивним писмом, познатим као мало обло писмо; док је оно старије, уницијално писмо великих слова постепено запостављено, па су самим тим и многи стари рукописи пали у заборав“. Нас занима какав је начелни значај овог списа за историју рукописног наслеђа. Да ли овај спис представља пресек књижевне баштине, која је стајала на располагању „духовно радозналом научнику IX века“ или нас Свети Фотије Цариградски упознаје са раритетима на антикварном тржишту у Византији? Неколицина научника се слаже да је у питању упознавање са раритетима. Фотије је по свој прилици био „онај зналац који нас упознаје са раритетима које је у оно доба, осим њега, познавало мало људи“. У посветном писму своме брату Тарасију на почетку Библиотеке, Фотије тврди да је он, желећи да утеши свога брата због растанка услед његовог (Фотијевог) дипломатског пута у Калифат, „наложио своме секретару да забележи плодове лектире на томе путовању, како би Тарасије бар накнадно узео учешће у томе“. На основу овога долази се до закључка да је Фотије ове књиге понео са собом и да их је читао за време свога путовања, јер једном дипломатском посланику из IX века није се могло стављати ограничење пртљага. Појавила се још једна хипотеза, која би могла да умањи улогу Цариграда као центра за прикупљање раритетне књижевне баштине. По хипотези коју је изложио Б. Хемердингер, ако је Фотије дошао рецимо у Багдад, „где је постојала јака грчка колонија са чувеним писарима и богата грчка библиотека, онда је ту могао, врло вероватно, да прочита велики број оних књига чији садржај наводи у своме спису“. Самом чињеницом да се међу делима описаним у Библиотеци налазе многа оних аутора који третирају јеретичке списе могла би да се поткрепи ова хипотеза, јер је у Багдаду (за разлику од Византије) постојала већа могућност да се нађу ове књиге, због његове физичке удаљености од правоверног хришћанства. Багдадска библиотека разорена је приликом монголске најезде 1258. године. Ако би ова хипотезе била тачна, онда би Фотијева Библиотека имала још већи значај од онога којој је припада у историји књижевног наслеђа. Ову хипотезу Б. Хемердингер заснива на интерпретацији писма Тарасију и не намеће је нипошто као неопходну. Истражитељи византијске књижевности нису открили ниједно дело чији је садржај сличан са Фотијевом Библиотеком, што овај спис чини уникатним. За разлику од савремених специјалних речника књижевности који имају суштинске сличности један са другим, у овом спису обрађују се дела а не аутори или књижевне школе и не постоји никаква систематичност или комплетирање референсне јединице, осим основне шеме приказа. Неки научници Фотију приписују епитет „књижевни Колумбо“, јер је он открио нека изгубљена класична књижевна дела старог света. За хришћанска дела (која су приказана) ово не важи, јер су она сачувана у целини. Важно је да се напомене како значај овог списа није само у откривању изгубљених дела, него у поруци његовог аутора – да приликом читања неког дела треба да му приступимо са критичким разумевањем. Аутор: ђакон мр Ненад Идризовић, Број 1094, Рубрика Историја
  13. Aкатист светитељима Атанасију Великом и Кирилу, Архиепископима Александријским (Свети Атанасије се слави 31/18.јануара и 15/2.маја; свети Кирило се слави 31/18.јануара и 22/9.јуна) Кондак 1 Изабрани од небескога Пастиреначалника, оци наши, пресветла два светилника, светитељи, Атанасије и Кириле, првопрестолници великога града Александрије, оружијем крста и молитве, победили сте непријатеље Цркве Христове, прослављамо духовним песмама вас, свете заштитнике наше .Ви пак, пошто имате слободу пред Господом, молите се за Цркву Православну, за град ваш и све људе који вам са љубављу кличу. Радујте се, светитељи Атанасије и Кириле, непоколебљиви стубови Православља и богомудри учитељи! Икос 1 Јависте се као анђели земаљски и људи небески, свети Атанасије и Кириле, када сте се озарили светлошћу истинскога богопознања, као два светила сте просвећивали, наследивши један другога на архиепископском престолу сву земљу и као велики јерарси и учитељи наши сте заградили учење нечасних јеретика, побожношћу напајајући верне. Због тога и ми, утврђени вером Христовом, певамо вам заштитницима Цркве Православне овако: Радујте се, јер сте одбацили обмане овога света! Радујте се, непрестани чувари чистог и непорочнога живота! Радујте се, јер сте свим срцем заволели једино Христа! Радујте се, јер сте вољу своју покорили вољи Божијој! Радујте се, јер сте собом показали пример истинске вере! Радујте се, јер сте храбро на себе понели бреме Христово! Радујте се, испуњени сасуди Духа Светога! Радујте се, верни радници винограда Христовога! Радујте се, украси Правослвне Цркве! Радујте се, архипастири свете Александријске Цркве! Радујте се, светитељи Атанасије и Кириле, непоколебљиви стубови Православља и богомудри учитељи! Кондак 2 Срцезналац Господ видевши твоју чврсту намеру, мудрост и побожност, постави те оче Атанасије, на свећњаку Александријске Цркве да би светлост светога Јеванђеља засијала у земљама Истока, и да би људи просвећени тобом певали Богу похвалну песму: Алилуја! Икос 2 Светлим разумом и чистим срцем повиновавши се вољи Божијој, узевши благо бреме Христово, пошли сте апостолским стопама на духовној њиви, оци наши Атанасије и Кириле, изобилно сејући реч Божију просвећујући паству своју благодаћу и утврђујући многе у истинској вери.Стога и ми просвећени вашим богомудрим учењем овако вам кличемо: Радујте се, од младости Богом благословени! Радујте се, јер сте поживели у истинској простоти и молитвеном ћутању! Радујте се, јер сте од младости посветили себе Богу! Радујте се, још у детињству напојени љубављу према речи Божијој! Радујте се, јер сте заволели монашки живот! Радујте се, јер сте верно послужили Господу! Радујте се, јер сте достојно примили благодат свештенства! Радујте се, јер сте приносили за људе бескрвне жртве! Радујте се, премудри пастири и учитељи Цркве! Радујте се, достојни наследници апостола! Радујте се, неућутни гласноговорници истинске побожности! Радујте се, штите и оградо града Александрије! Радујте се, светитељи Атанасије и Кириле, непоколебљиви стубови Православља и богомудри учитељи! Кондак 3 Силом свога разума просвећенога благодаћу, Једносушну Тројицу: Оца Беспочетнога, Сина Оваплоћеног и Духа Свесветога си проповедао оче Кириле, јавивши се као и заштитник и поборник Богородице од јеретичких учења. Ми те прослављамо као божанскога писца тајне Божанске Тројице и озаривши се твојими учењем, певамо Христу Богу који те је прославио: Алилуја! Икос 3 Имајући велику ревност по Богу, наоружавши се оружијем Крста Христовога и узевши мач речи Божије, као добропобедни војници Оца Небескога стали сте против непрјатеља спасења, ђавола, свеблажени оци Атанасије и Кириле, брзо сте посекли плеву јеретичких учења спасавајући душе заблуделих чеда Божијих, и укрепљавајући верне у побожности и православној вери. Зато заштитом вашом просветите и нас који са љубављу вам овако певамо: Радујте се, јер сте у посту и уздржању подражавали велики пустиножитеље! Радујте се, јер сте примером свога живота обратили многе ка Господу! Радујте се, благовесници Јеванђељске истине! Радујте се, наставници наши у исповедању православне вере! Радујте се, поштоваоци Живоначалне Тројице! Радујте се, јер сте као Серафими горели огњем љубави према Господу! Радујте се, искоренитељи јеретичкога служења! Радујте се, прославитељи истинитога Бога у Светој Тројици коме се клањамо! Радујте се, укоритељи безбожних и нечастивих! Радујте се, добри чувари пастве ваше ! Радујте се, јер се вама прославља света вера! Радујте се, јер и ми грешни име ваше са вером призивамо! Радујте се, светитељи Атанасије и Кириле, непоколебљиви стубови Православља и богомудри учитељи! Кондак 4 Ђаво подиже буру злобе, тражећи да аријанским зловерјем погуби Цркву Христову кроз њене сабазни. Ти пак, оче Атанасије, веома гласно си у Никеји, на првом васељенском сабору изрекао реч спасења. Аријева мишљења си посрамио и силу Свете Тројице си проповедао у целоме свету. Због тога у свим крајевима земље проповедао си истинску веру учећи верне да са љубављу певају Богу Творцу свих: Алилуја! Икос 4 Светитељи Атанасије и Кириле, чувши реч Христову која позива ка подвигу остајања у вери чак и до смрти, следили сте Пастиреначалника Христа, немајући одмора због непрестаног напора за спасење пастве од вукова који хоће да је разграбе, и овај подвиг кроз цео живот сте носили, сада нађосте вечни одмор у рајским обитељима.Ми пак, подигавши очи срца наших ка Господу, дужно са љубављу прослављамо спомен ваш са умиљењем кличући овако: Радујте се, верни служитељи СветеТројице! Радујте се, пламени ревнитељи истине Христове! Радујте се, јер сте храбро изобличили јеретичка умовања безумнога Арија! Радујте се, непоколебљиви поборници праве вере! Радујте се, јер сте богумудрим речима заградили уста заблуделих! Радујте се, јер сте чували Цркву Христову од лажних учења! Радујте се, пастири,који одгоните вукове од стада Христовога! Радујте се, јер сте спремни да и душу своју положите за духовна чеда! Радујте се, преизобилни ризничари богословља! Радујте се, сејачи истинске побожности! Радујте се, богоблажени исповедници православне вере! Радујте се, путеводитељи верних ка спасењу! Радујте се, светитељи Атанасије и Кириле, непоколебљиви стубови Православља и богомудри учитељи! Кондак 5 Јавили сте се као боговођене звезде у Александрији, светитељу Кириле, просвећени од Сунца Правде Христа Бога, које својом незаланом свветлошћу просвећује земље Истока и као звезда Витлејемска, показао си пут вернима ка Христу, да би људи просвећени тобом, певали Њему благодарну песму:Алилуја! Икос 5 Видевши чеда александријеске цркве јеванђељску благовест вашу и остајање до смрти за Цркву Христову и правду Божију, обраћаху се од јеретичких заблуда ка истинитој вери. Ви пак, као добри пастири, примили сте са љубављу оне који траже спасење, благодарећи свим срцем Господа за милост Његову према онима који се кају. Због тога вас хвалимо радосним песмама свети оци и говоримо: Радујте се, молитвеници, озарени Духом Божијим! Радујте се, светила која просвећујете душе наше! Радујте се, јер сте разум свој предали у послушност вери! Радујте се, јер сте нам завештали да право славимо Бога! Радујте се, јер сте благодаћу Христовом победили јеретичка мудровања! Радујте се, јер сте верне штитили од јереси! Радујте се,јер сте изложили руглу ђавола и слуге његове! Радујте се, преславни заштитници верујућих! Радујте се, јер сте по вери ревношћу били сличи пророку Божијем Илији! Радујте се, јер сте као пророк Данило и три млдића храбро прославили Бога! Радујте се, јер сте се целога живота трудили на њиви Господњој! Радујте се, јер и после смрти љубављу се не одвајате се од пастве своје! Радујте се, светитељи Атанасије и Кириле, непоколебљиви стубови Православља и богомудри учитељи! Кондак 6 Проповедник истинитог учења о Христу и Пречистој Његовој Матери јавио си се, светитељу оче Атанaсије, силом благодатне речи твоје и богонaдахнутих списа богохулну обману Арија си посрамио и многе невоље си претрпео од непријатеља Православља: неправедно прогонство са александријскога престола, затвор у тамници и прогонство.Зато видевши те сви као доброга пастира који душу своју полаже за овце, певамо Богу који прославља свете Своје: Алилуја! Икос 6 Засијали сте као светила на црквеном небу, светититљи Атанасије и Кириле, подвигом живота вашега показујући свима вернима пут ка незалазној светлости – Христу. Зато вас молимо: помозите да се тама неверја и разврата свету Божијем разагна, да сви који љубе и поштују Бога у духу и истини кличу вам овако: Радујте се, јер сте сав свет речима вашим озарили! Радујте се, даваоци светлости Христове православном народу! Радујте се, светле звезде,које нас осветљавате у греховној ноћи! Радујте се, незалазна светлости ЦрквеХристове! Радујте се, ревнитељи истините вере! Радујте се, јер у свим земљама Истока изађe проповед ваша! Радујте се, јер сте благодарили Богу у прогонству и гоњењу од јеретика! Радујте се, јер сте храбро претрпели многе поруге од њих! Радујте се, неустрашиви поборници вере у Христа! Радујте се, прибежиште свих прогоњених за истину! Радујте се, духовни оци и наставници побожности свима нама! Радујте се, путеводитељи наши у небеско отечество! Радујте се, светитељи Атанасије и Кириле, непоколебљиви стубови Православља и богомудри учитељи! Кондак 7 Желећи да те протерају са престола Александријске цркве, јеретици те оклеветаше, свети оче Кириле, пред царем Теодосијем. И кад он пак, виде добар живот твој, одмах посрами оне који те клеветаху и разагна јеретички скуп њихов:јееретика Несторија збаци са цариградскога патријаршијскога престола, и тебе постави за председавајућега на васељенском сабору у Ефесу. Ти, свети оче, посрамивши на сабору Несторијеву јерес, узвеличао си Богородицу и Матер Светлости и прославио Бога, кличући Му благодарну песму: Алилуја! Икос 7 Јависте се, свети оци, достојни радници и чувари новога винограда Христовога засађеног вашим трудом и као верни служитељи Христови, ушавши у радост Господа Свога, сада се радујете на небесима и молитвама својим утврђујете веру нашу, посредујући за наше спасење пред Богом за нас грешне, да благодарно певамо овако: Радујте се, изобличитељи Аријеве и Несторијеве јереси! Радујте се, заштитници наши од пагубних мудровања! Радујте се, наставници заблуделих од правога пута! Радујте се, јер светошћу богопознања просвећујете помрачене умом! Радујте се, јер рекама благодати напајате срца многих! Радујте се, неуспављиви стражари нашега спасења! Радујте се, војници Христови, још у животу од Њега славом овенчани! Радујте се, јер подвиге и напоре ваше верни неућутно прослављају! Радујте се, јер сте духовно богатство дали многим људима! Радујте се, јер их упућујете ка пристаништу спасења! Радујте се, јер нас учите да се радујемо за Господа! Радујте се, јер жалости наше претварате у радост! Радујте се, светитељи Атанасије и Кириле, непоколебљиви субови Православља и богомудри учитељи! Кондак 8 Необично и дивно је заиста видети, како нова бура дође на Цркву Божију, кад цар Јулијан отвори све многоожачке храмове, приносећи жртве лажним боговима. И опет усташе на тебе, свети Атанасије,као непријатељи вере Христове и рекоше цару: „Ако Атанасија не убијеш немогуће је уништити хришћанство“. Ти пак, свети оче, прорекао си да ће се овај метеж брзо завршити и супроставио си се богоодступнику Јулијану молећи Господа и Пречисту Мајку Његову, да спречи његове замисли против хришћана, да би сви верни певали благодарно Богу песму: Алилуја! Икос 8 Сви православни људи проповедају благодатну помоћ вашу, предивни светитељи Атанасије и Кириле, од старих времена оци наши вас упознаше као заштитнике од доласка туђинаца и избавитеља од морских ветрова. Зато и ми, верна чеда Цркве Христове приносимо вам ове наше похвале: Радујте се, возљубљени од верних у православним земљама! Радујте се, поборници Правослвља у земљи нашој! Радујте се, посредници за оне који вас воле и поштују! Радујте се, даваоци светлости Христове православном народу! Радујте се, јер сте многима отворили врата у Царство Небеско! Радујте се, заступници спасења рода хришћанскога! Радујте се, јер сте праведним животом вашим задивили све околне земље! Радујте се, јер се сви благочестиви људи због имена ваших радују! Радујте се, истинити чувари љубави Христове! Радујте се, учитељи у молитвама хришћанима свих времена! Радујте се, на земљи овенчани венцем трпљења ! Радујте се, на небесима озарени вечном светлошћу! Радујте се, светитељи Атанасије и Кириле, непоколебљиви стубови Православља и богомудри учитељи! Кондак 9 Сви анђели задивише се славном животу твоме на земљи, свети оче Кириле, јер Господ показа тебе чврстога заштитника Православља. Ти си свуда јављао Јеванђељске истине, тешећи верне и тако си их сачувао од јеретичких учења. Зато и сада не остави нас грешне, и сва чеда Божија утврди у Правосављу и једномислију, да би у духовној радости певали Светој Тројици благодарну песму:Алилуја! Икос 9 Многоречите говорнике сте превазишли силом богонадахнутих речи и списима вашим, богомудри свтитељи Атанасије и Кириле, ви сте пак, богословствовали оваплоћенога Логоса просвећујући душе многих верно им показујући пут ка спасењу, којим сте и сами непоколебљиво ходили до блажене смрти ваше.Ми пак, радосни што имамо такве учитеље духовнога живота и молитвенике, прослављамо вас,свети оци говорећи: Радујте се, добри пастири који сте ревновали за славу Господњу! Радујте се, јер сте умножили дани вам талант! Радујте се, странци земаљски, који сте ушли у Небеско отечество! Радујте се, јер сада празнујете са хоровима небеских сила! Радујте се, светила, која осветљујете оне који су у тами! Радујте се, због тога сте названи велики у Царству Божијем! Радујте се, од Бога украшени венцима исповедништва! Радујте се, великом славом преузнешени у хору великих светитеља! Радујте се, богомудри учитељи васељене! Радујте се, јер са свима угодницима Божијим молите се за нас Господу! Радујте се, јер се вама прославља вера хришћанска! Радуијте се, јер су имена ваша написана на небесима! Радујте се, светитељи Атанасије и Кириле, непоколебљиви стубови Православља и богомудри учитељи! Кондак 10 Желећи спасити стадо Христово од погибли, светитељу Атанасије, ниси се уплашио царевих претњи ни клевета јеретика, нити хапшења, но све ово као храбри војник Христов претрпевши, ниси престао да просвећујеш твоју паству, молећи твоје ученике да чврсто стоје у истинској вери, и да се не плаше вражијих обмана, него да у жалостима и невољама благодаре за све Богу, певајући песму:Алилуја! Икос 10 Ви сте неразрушива тврђава свима православним људима, свехвални и достохвални светитељи Атанасије и Кириле, јер Творац неба и земље изабра вас да будете на земљи чврсти заштитници и непоколебљиви стубови истините вере, и присаједини вас хору великих светитеља и учитеља Цркве Христове. Стога умолите да се удостојимо Божије благодати и да она остане у свима нама који вас волимо и певамо овако: Радујте се, јер сте истину Христову проповедали пред људима без икаквога страха! Радујте се, чувари црквених догмата! Радујте се, јер сте божанске речи носили у срцима својим! Радујте се, јер сте богомудрим списим вашим нама оставили духовну ризницу! Радујте се, заштитници наши од лукавства сатаниних! Радујте се, јер молитвама вашим побеђујемо обмане ђаволске! Радујте се, исцелитељи наших духовних и телесних болести! Радујте се, тихо пристаниште обремењених невољама! Радујте се, даваоци свакога добра привременог и вечног! Радујтесе, посредници наши пред престолом Судије Небеског! Радујте се, јер чистим срцем сада Бога гледате! Радујте се, јер и по одласку вашем у небеским становима не престајете да се старате за нас! Радујте се, светитељи Атанасије и Кириле, непоколебљиви стубови Православља и богомудри учитељи! Кондак 11 Молбене песме наше у храму пред чудотворном иконом вашом вам данас приносимо, и милостиво их услишите,светитељи Христови Атанасије и Кириле, и свима којима треба ваша благодатна помоћ, будите заштитници и молитвеници,дарујући им сва добра: болеснима исцељење, жалоснима утеху, онима у невољама избављење, да се због вас обрадују и славе Бога певајући Му: Алилуја! Икос 11 Јависте се светозарни свећњаци и чудотворци, светитељи Божији Атанасије и Кириле: од давних времена до сад отачество наше не остављајући јер о томе говори и стари летописац у време најзеде Батијеве,Велики Новгород заштити Бог и ви, светитељи Христови. Због тога вас молимо, свети оци, подарите опроштај грехова свима људима који љубављу поштују ваш свети спомен и овако вапију: Радујте се, јер се у свим православним земљама прослављју имена ваша! Радујте се, јер у свим земљама православним зидају се цркве у ваше име! Радујте се, јер сте заградили пут пуковима агарена за Велики Новгород! Радујте се, великоименити покровитељи земље наше! Радујте се, јер се у граду Москви подиже храм у вашу част! Радујте се, јер сте возљубили земљу нашу и верна чеда наша! Радујте се, јер се синови руски спасавају посредовањем вашим! Радујте се, јер сви верни молитвама вашим ослобађају се од недаћа и невоља! Радујте се, надо наша и заступници у тешким невољама и напастима! Радујте се, дивна утехо свима нама у годинама бола! Радујте се, јер молитвама вашим умилостивљујете Владара свих! Радујте се, јер вама се украшава и оснажује Црква Христова! Радујте се, светитељи Атанасије и Кириле, непоколебљиви стубови Православља и богомудри учитељи! Кондак 12 Знајући благодат вашу дану вам од Бога, празнујемо ваш општи спомен, светитељи Христови Атанасије и Кириле, и усрдно прилазимо вашој часној икони,з аштитом вашом као непобедивом тврђавом ограђујемо се.Јавили сте нам се као исцелитељи болести, наставници заблуделих, брзи помоћници свима који вас призивају и певају песму Богу: Алилуја! Икос 12 Опевајући диван ваш живот на земљи и славу која је на небесима, смирено вас молимо, светитељи Атанасије и Кириле, подарите силу са висине православним хришћаним против непријатеља видљивих и невидљивих, будите нам свеблажени оци, у свему добри помоћници, благословите нас миром и љубављу, дајте нам чврсту веру, чистоту живота и страх Божији, да би пронашавши душевни одмор, радосно вам овако запевавали: Радуј се, Атанасије, истога имена са безсмртношћу! Радуј се, велики учитељу Цркве Христове! Радуј се, Кириле, разоритељу Несторијевог бесплодног расуђивања! Радуј се, славо и утврђење Алекасандријкога престола! Радуј се, Атанасије, прогнани правде ради из отачаства твога! Радуј се, чувани љубављу од твоје пастве! Радуј се, Кириле, добро и верно си се потрудио за част Пресвете Богородице! Радуј се, јер смрти твојој присустовала је и сама Пречиста Мајка Господа! Радиуј се, Атанасије, јер Антоније Велики теби завешта ризу своју! Радуј се, јер мошти твоје беху положене у цркви Свете Софије у Цариграду! Радуј се, Кириле, проповедниче премудрости Божије! Радуј се, архијереју Бога Вишњега! Радујте се, светитељи Божији Атанасије и Кириле, непоколебљиви стубови Православља и богомудри учитељи! Кондак 13 О, свехвални пастири наши, светитељи Атанасије и Кириле, примите ово мало мољење наше, које вам приносимо из скрушеног срца нашега, измолите нам од Христа Бога утврђење у иститинтој вери, да ходимо у заповестима Господњим без греха,и заступништвом вашим приведите нас у Царство Небеско, да се удостојимо да радосно са вама певамо победну песму: Алилуја! Овај кондак чита се три пута,а потом икос 1 и кондак 1 Молитва светитељима Атанасију и Кирилу Александријском О, свесвети оци Атанасије и Кириле, топли наши заштитници, уништитељи јереси, заштитници побожности, исцелитељи болесних и помоћници оних у невољама и топли посредници свима који вам долазе, помозите нама грешнима у целом жиовоту нашем, умолите Господа Бога да нам подари опроштај грехова и наслеђе Царства Небескога, да свагда прослављамо Оца и Сина и Светога Духа,и вашу милостиву заштиту сада и увек и у векове векова.Амин Молитва светом Атанасију Александријском О, свехвални и преславни светитељу Атанасије Велики, за православну веру много си страдао: пет пута био у прогонству и бекству, претрпео си многе клевете и нападе, много пута за њу хтедоше непријатељи да те убију, и само сам Бог чудесно те сачува од смрти. И све ово ти си претрпео од безбожних јеретика аријанаца са којима си се борио и њих многим проповедима твојим посрамио,трпљењем твојим их победио и безбожност њихову од Цркве си одагнао, засадивши православно учење умножио си семе вере Христове. Заиста, ти си храбар војник Христов, као војник ,до краја живота твога славно си се борио за праву веру са јеретицима. Заиста,ти си стуб вере Православне, јер никако се не поколеба вера твоја од ових јеретичкких гоњења, но изнад свега утврди се и ојача, не само у теби и у твојој пастви, него и у целој Цркви Христовој. Теби се молимо, угодниче Божији, измоли од Христа Бога нашега да имамо непоколебљиву веру да не скренемо са њеног правога пута,да до крај живота нашега останемо у њој, не бојећи се ни обмана, ни претњи, ни гоњења, и да наследимо Царство Небеско у слави Бога Оца и Сина и Светога Духа, где ти сада са свима светим боравиш.Амин! Акатист написао: А.Трофимов Акафист святителям Афанасию Великому и Кириллу, архиепископам Алексанрийским http://kotlovka.ru./...d=2604&temid=38 са цркввено-словенског језика превео протонамесник Животије Милојевић
  14. Poznato je da su 2 pomenuta svetitelja slala jedan drugome pisma (jer VO VREMJA ONO internet nije postojao) Elem,evo čuvenog 48. pisma sv.Grigorija sv. Vasiliju... izvor http://www.ccel.org/....iii.xviii.html Grigorije Nazijanzin Vasiliju Prestani da o meni govoriš kao o neobrazovanom , sirovom i neprijateljski raspoloženom čoveku koji ne zaslužuje da živi samo zato što sam se odvažio i uspeo da sozercavam o načinu na koji se prema meni postupa. I sam si svestan da nisam pogrešio ni u čemu drugom i nemam grižu savesti koja bi bila izazvana lošim postupanjem prema tebi ni u malim niti u bitnim pitanjima a nadam se da nikada neće ni doći do toga. Znam samo da bejah prevaren-kasno sam to shvatio,na žalost-ali sam shvatio-a za to je glavni krivac tvoj tron koji te je izgleda iznenada izdigao iznad tebe-umoran sam od toga da me krive za tvoje greške i od toga da se izvinjavam ljudima koji znaju naš predjašnji a i sadašnji odnos. Zbog svega što moram da trpim ovo je definitivno najsmešnija i najušljivija stvar jer u ovoj situaciji ista osoba nepravedno strada ali i ispašta zbog svoje krivice a ja se trenutno nalazim u takvoj položaju. Različiti ljudi me okrivljuju za različita dela,svaki po svom ukusu, dispoziciji ili po meri ogorčenosti koju u njemu izazivam. Oni najljubazniji me kritikuju sa prezrenjem, omalovažavajući me. Ti isti me bacaju nakon što sam im poslužio,postupajući sa mnom kao što se postupa sa bezvrednim čašama i bokalima ili sa skelom koja je bitna dok se zgrada zida ali čim je zidanje završeno,majstori je sklanjaju. Pustićemo ih da žive u svom ubedjenju i nećemo sputavati njihovu slobodu govora. A da li mi ti,kao nagradu, isplaćuješ ta blagoslovena i prazna nadanja koja si osmislio radi zlobnih govornika,koji te optužiše za vredjanje moje ličnosti pod izgovorom da me poštuješ,kao da sam toliko lakomislen i tako lako zanesen pomenutim tretmanom. Jasno ću ti staviti do znanja sve što mi je na duši i ne smeš se zbog toga ljutiti. Reći ću ti ono što sam rekao i u trenutku patnji, ne u izlivu besa ili zaprepašćenja zbog onoga što se desilo tako da svakako nisam tada izgubio zdrav razum niti sam buncao. Neću se latiti oružija niti ću razradjivati taktiku- koju nisam izučavao ni ranije , kada je prilika bila prikladnija jer svi su se tada naoružavali u svojoj pomahnitalosti (znaš i sam koja je bolest slabića), niti ću izaći pred Antimusa, iako dotični nije ratnik za primer, jer i sam sam nenaoružan i nenaviknut na rat a samim tim i podložniji svakom ranjavanju. Bori se sam sa njim ako želiš (jer okolnosti često od slabića prave ratnike) ili nadji nekoga ko će se boriti kada ti uhvate mazge, dok stražari nad tesnacem,kao što u starini učini Amalek Izrailjcima. Daj mi pre svega tišinu. Zašto bih se borio za prasiće koji sisaju i živinu, i to ne moje vlastite, kao za duše i kanone ? Zašto bih mitropoliju trebalo da lišim proslavljenog Sasime ili da ležim nag i otkrijem tajne tvog uma kada bi trebalo da se pridružim onima koji ih prikrivaju. Da li ćeš onda biti muž i sve strane privesti svojim zaključcima,kao što reke čine zimskim bujicama, bez obzira na prijateljstvo i intimnost u činjenju dobra ili zbog reputacije koju će ti takav tok dogadjaja doneti. Predaj se Duhu. Iz našeg prijateljstva naučiću da ne verujem prijateljima niti da bilo šta poštujem kao Boga. ostavljam učenijima da daju istorijski kontekst dotičnog pisma ali bi bilo lepo da o istom prodiskutujemo
×
×
  • Create New...