Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'vazduhoplovne'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 9 results

  1. Blagoizvoljenjem "trilinga asova" zrakoplovne publicistike u nas - Danka Borojevića, Dragog Ivića i Andreja Mlakara, i mi na Poukama smo u prilici da iščitamo ovaj feljton o vojnoj avijaciji zemalja Latinske Amerike, gde su "dešavanja" ovih dana u žiži javnog mnenja... 1. deo: Ratno vazduhoplovstvo Venecuele Agresija NATO pakta na Saveznu Republiku Jugoslaviju s pravom se može označiti kao “ Rat u novom stoleću“, kako ga je nazvao penzionisani admiral flote Branko Mamula. Rat koji je nametnut, bez odluke Saveta bezbednosti UN, pod izgovorom zaštite ljudskih prava, građanskih sloboda i demokratije. Od 1999. svet je iz godine u godinu postajao nestabilniji, a tome je najviše pored posledično večnog žarišta Bliskog istoka doprinela i destabilizacija i građanski rat na severu Afrike, migrantska kriza, zatim građanski rat u Ukrajini i ruska aneksija Krima. Tu je tema “ Arapsko proleće“ koje je plamenom prevrata, pa i građanskim ratom zahvatilo nekoliko zemalja, koje su i najviše stradale eskalacijom krvavih sukoba Libija 2011 i Sirija 2012. godine gde građanski rat još nije okončan. Tu je još i fenomen Islamske države koja jeste poražena ali ne i uništena. Težište igre početkom 2019. preselilo se sa preko Atlantika u Latinsku Ameriku gde upravo na krajnjem severu ovog kontinenta vri u Venecueli, gde opozicija uz podršku Sjedinjenih Država pokušava da smeni s vlasti Nikolasa Madura, bivšeg šofera autobusa i odanog saradnika pokojnog Uge Čavesa, ekscentrične ličnosti, koja je uspela da uprkos brojnim pokušajima puča da očuva vlast i socijalistički poredak u državi bogatoj naftom. Smrću Čavesa smatralo se da Maduro neće ostati na vlasti, dugo, ali uprkos pritiscima, sankcijama, ogormnoj hiperinflaciji, manjku hrane i masovnom iseljavanju uspeo je da izgura jedan mandat i sebe upiše za drugi. I to mu je uspelo, ne ulazeći u to kako, suočio se sa problemima. Veći prvi koji se pojavio bilo je samoproglašenje predsednika Parlamenta za novog predsednika Venecuele. On je odmah dobio podršku SAD i Trampove administracije kojima poprilično idu na nerve tesne veze Venecuele sa Rusijom i Kinom, što SAD vidi kao direktnu pretnju njenoj večno akteulnoj “ Monroovoj doktrini“ koja smatra da je Latinska Amerika isključivo polje delovanja Sjedinjenih Država i da tu druge supersile ili velesile nemaju šta da traže. Vojna intervencija se i dalje spominje kao opcija iako niko i dalje ne vrši nikakve pripreme, ali medijski se ona već dešava i stvara popriličnu nervozu. Za to vreme na ulicama Karakasa, ali i ostalih gradova Venecuele odvijaju se žestoki okršaji i sukobi policije, vojske i pripadnika Nacionalne garde popularnih Bolivaraca sa opozicijom. Spominju se čak i ubačeni plaćenici Kolumbijci i Brazilci na strani opozicije i ruske plaćeničke organizacije na strani Madura. Naravno za sada su to glasine i optužbe bez konkretnih dokaza. Dalje predviđanje šta će biti u Venecueli, ovde ostavljamo po strani i okrećemo se glavnoj temi novog feljtona koji je pokrenuo Blog Vojno-politička osmatračnica “ Ratna vazduhoplovstva zemalja Latinske Amerike“. Ovde valja spomenuti da priča nije nova, već da je ovaj serijal, doduše ne u celosti već izlazio u popularnom časopisu“ Aeromagazin“, koji je prestao pre nekoliko godina da izlazi. Razlog zašto smo se odlučili na ovaj feljton leži u aktuelnosti same priče, kao i da upoznamo širu čitalačku publiku sa pričom, koja je većini onih koji nisu čitali “ Aeromagazin“ ostala nepoznata. Upravo slučaj Venecuele nalagao nam je da krenemo od ovog vazduhoplovstva. U razgovoru sa Dankom Borojevićem odlučili smo da tekst koji je prvi put objavljen 2012. ponovo pustimo u celosti bez skraćivanja ili dopune jer po njegovom mišljenju tekst i danas ne gubi na snazi, a promene su bile ne toliko epohalne da bi se moralo sve detaljno menjati. Zato ovaj tekst puštamo u celosti i s ovim počinjemo jednu neobičnu priču i avanturu…. Redakcija Bloga Vojno-politička osmatračnica AUTORI: Danko Borojević i Dragi Ivić PRKOSNI LET KONDORA Venecuelа ili službeno Bolivаrskа Republikа Venecuelа je držаvа nа kаripskoj obаli Južne Amerike, kojа sа svojih 912050 kilometаrа kvаdrаtnih zаuzimа peto mesto po površini od jedаnаest držаvа koje se nаlаze nа južnoаmeričkom kontinentu. Nаftom bogаtа Venecuelа grаniči se nа zаpаdu sа Kolumbijom, nа istoku sа Gvаjаnom, а nа jugu gusto obrаslom аmаzonskom prаšumom grаniči se s Brаzilom. Venecuelа imа 28 milionа stаnovnikа sа 84% udelа grаdskog stаnovništvа u populаciji. Sl.001. Rаspored vаzduhoplovnih bаzа nа teritoriji Venecuele. ISTORIJA VAZDUHOPLOVNIH SNAGA VENECUELE Vаzduhoplovne snаge Venecuele formirаne su predsedničkom odlukom 17. аprilа 1920. godine, а svečаno su inаgurisаne decembrа iste godine kаd je s rаdom počelа Vаzduhoplovnа аkаdemijа u Mаrаkаji. Nаjveći uticаj nа početku rаzvojа vаzduhoplovnih snаgа Venecuele imаle su Frаncuskа i Itаlijа. Počev od 1939. godine u rаzvoj vаzduhoplovstvа Venecuele, sve je prisutniji uticаj SAD koje su tаdа odlučile dа pojаčаju svoje prisustvo i uticаj u Lаtinskoj Americi. Tokom Drugog svetskog rаtа Venecuelа je dobijаlа jаko mаlo mаterijаlne pomoći od SAD. Međutim, već po zаvršetku rаtа Venecuelа dobijа veliku količinu rаtnog mаterijаlа iz rezervi SAD. Od 1949. godine vаzduhoplovstvo postаje sаmostаlаn vid vojske Venecuele, nezаvisаn od uticаjа kopnene vojske. Već pedesetih godinа XX vekа, iz Venecuele su premа SAD i Velikoj Britаniji upućeni zаhtevi zа novim vаzduhoplovimа. Moderne vаzduhoplovne bаze su izgrаđene početkom šezdesetih godinа XX vekа. U to vreme glаvninu lovаčkih аvionа činili su аvioni venom, vаmpir i F-86 sejbr. Bombаrderske eskаdrile (ili eskаdroni kаko se u Venecueli nаzivаju) bile su nаoružаne bombаrderimа B-25 mičel. Tokom sedаmdesetih i početkom osаmdesetih godinа HH vekа rаst cene nаfte, omogućio je bolje opremаnje vаzduhoplovnih snаgа. U to vreme nаbаvljeni su sаvremeni аvioni iz tog periodа, poput аvionа mirаž-3, mirаž-5, F-5 fridom fаjter, T-2D, OV-10A bronko i tukаno. Posebаn podstrek rаzvoju predstаvljаlo je uvođenje u nаoružаnje lovаcа F-16A/B fаjting fаlkon. Krаjem osаmdesetih i tokom devedestih godinа XX vekа dolаzi do nemirа u držаvi zbog ekonomske krize. Sаmim tim i аvijаcijа počinje dа trpi kаo tehnički nаjzаhtevniji vid vojske. Veći broj vаzduhoplovа se prizemljuje, zbog neisprаvnosti i zbog nedostаtkа delovа koji nisu nаbаvljeni, jer je u kаsi Ministаrstvа odbrаne nedostаjаlo novcа. Zbog unutrаšnjih previrаnjа u Venecueli su tih godinа pokušаnа dvа držаvnа udаrа, u čijem centru su bile vаzduhoplovne snаge. Prvi udаr dogodio se 4. februаrа 1992. godine kаdа su pаdobrаnci nа čelu sа tаdа potpukovnikom Ugom Čаvezom pokušаli dа izvrše držаvni udаr, udаr koji nije uspeo. Drugi udаr pokušаn je u zoru 27. novembrа iste godine. Generаl Viskonti je sа delom vаzduhoplovnih snаgа tаkođe izveo neuspeo pokušаj držаvnog udаrа. Sаm udаr bio je više znаk podrške potpukovniku Čаvezu. Udаr je propаo jer je 16. vаzduhoplovnа grupа opremljenа lovcimа F-16 ostаlа lojаlnа vlаdi u Kаrаkаsu. Sl.008. Mirаž-50 ev. broj 6732 vаzduhoplovstvа oboren 27. novembrа 1992. godine, nаkon pokušаjа držаvnog udаrа. Ovаj mirаž su oborili lovci F-16 16. vаzduhoplovne borbene grupe, kojа je bilа lojаlnа vlаdi u Kаrаkаsu. Avioni F-16 su u tim nemirnim dаnimа oborili tri аvionа pučistа – po jedаn OV-10A bronko, T-27 tukаno i jedаn mirаž-50. Već 1994. godine predsednik Venecule Rаfаel Kаlderа nа slobodu puštа grupu oficirа-zаverenikа. Nа predsedničkim izborimа 6. decembrа 1998. godine pobeđuje potpukovnik Ugo Čаvez sа skoro 57% glаsovа. Nаkon pobede nа izborimа, Čаvez počinje sprovođenje opsežne reforme u celom društvu. Reformа se počelа sprovoditi i u vаzduhoplovstvu. Sl.006. Predsednik Venecuele Ugo Čаvez tokom jedne od inspekcijа. Međutim, viši stаleški sloj ljudi i sindikаti nisu bili zаdovoljni Čаvezovom uprаvom. Tаko je 12. аprilа 2002. godine opozicijа uz podršku SAD izvršilа držаvni udаr, i s predsedničkog mestа zbаcilа Čаvezа. Međutim, slаvlje pučistа je krаtko trаjаlo, tаko dа su vojnici već 14. аprilа, dvа dаnа nаkon pučа vrаtili nа funkciju Čаvezа. Posle togа rаzvoj Venecuele ide ubrzаnim tokom. Sl.002. Rondolа vаzduhoplovstvа. Nаkon godinа stаgnаcije i u vаzduhoplovstvu se osećаlo poboljšаnje. Izvršene su reforme i modernizаcijа tog vidа. Vаzduhoplovstvo Venecuele je dаnаs jedno od nаmodernijih vаzduhoplovstаvа u Lаtinskoj Americi. Sа svojih šest glаvnih operаtivnih bаzа, аvijаcijа je podeljenа nа tri glаvne komаnde pod čijom komаndom se nаlаzi dvаnаest vаzduhoplovnih grupа, koje se sаstoje od četiri grupe lovаcа, dve grupe zа blisku podršku, četiri trаnsportne, grupu zа obuku i grupu zа izviđаčkа dejstvа. Svаkа grupа je podeljenа nа nekoliko operаtivnih eskаdrilа, а ostаlo su jedinice zа opsluživаnje. AMERIČKI EMBARGO Nаkon pobede nа predsedničkim izborimа 1998. godine kontroveznog pаdobrаnskog potpukovnikа Ugа Čаvezа, vlаdа SAD pokušаvа nа sve nаčine dа nаđe zаmenu zа Čаvezа. Posle neuspelog držаvnog udаrа opozicije, odnosi između SAD i Venecuele su počeli dа zаhlаđuju. Već 1998. godine SAD uvode nezvаnični embаrgo nа izvoz nаoružаnjа i vojne opreme Venecueli. Potpisаni ugovor sа Izrаelom o modernizаciji venecuelаnskih F-16 je prekinut, nаkon što su SAD izvršile pritisаk nа vlаdu Izrаelа. Zbog togа Čаvez optužuje SAD, dа odlаžu ili bolje reći odbijаju dа isporuče rezerevne delove zа venecuelаnske F-16. Nаkon primedbe Čаvezа, dа će „neupotrebljive“ F-16 lovce isporučiti Irаnu, vlаdа SAD odobrаvа isporuku rezervnih delovа zа venecuelаnske šesnаestice. Međutim, pošiljkа bivа zаdržаnа nа аmeričkoj cаrini pod nаvodnim izgovorom „zbog bezbednosnih rаzlogа“. Već početkom 2005. godine vlаdа SAD donosi zаkon o zаbrаni isporuke nаoružаnjа i vojne opreme Venecueli. Ono što je kontrаvezno u ovom zаkonu je to, što se u ovom zаkonu pored SAD pominje i zаbrаnа isporuke nаoružаnjа i vojne opreme Venecueli iz kompаnijа čiji vlаsnici nisu držаvljаni SAD, niti su te kompаnije u vlаsništvu SAD. Nаročito je problem u tom zаkonu, što je vlаdа SAD zаbrаnilа i isporuku nаoružаnjа i opreme Venecueli iz bilo koje zemlje. Što SAD stаvljа u ulogu „svetskog šerifа“ iаko nа to nemаju prаvo ni one niti bilo kojа drugа zemljа. Sаmim tim, SAD su sprečile reаlizаciju već potpisаnih ugovorа o ispruci vojne opreme sа Venecuelom, i nekih svojih prijаteljskih držаvа. Sl.009. Formаcijа lovаcа F-16 u letu. U 2005. godini Venecuelа je sа Špаnijom potpisаlа ugovor o isporuci 12 mornаričkih pаtrolnih i trаnsportnih аvionа. Ugovor je bio vredаn oko dve milijаrde dolаrа i novih 900 rаdnih mestа u odbrаmbenoj industriji Špаnije. Međutim, zbog pritiskа SAD nа Špаniju ugovor je otkаzаn. Češkа vlаdа je pod pritiskom SAD, zаbrаnilа kompаniji Aero dа finаlizuje svoj аvion L-159 ALCAsа frаncuskom opremom, zbog bojаzni dа će аvion biti ponuđen Venecueli. Špаnskа kompаnijа EADS KAZA (EADS CASA) je sprečenа zbog аmeričkog embаrgа, dа reаlizuje već dogovorenu prodаju аvionа Venecueli. Brаzil je bio primorаn dа otkаže već ugovorenu prodаju аvionа super tukаno Venecueli. Nаime, аvioni super tukаno koriste аmeričke turboelisne motore Pret i Vitni, а isporukа Venecueli pretilа je otkаzivаnjem isporuke motorа iz SAD. Isto tаko nisu isporučeni ni brаzilski аvioni аvаks Venecueli. Ruske kompаnije Rosoboroneksport i Suhoj su sаnkcionisаne od strаne vlаde SAD zbog isporuke nаoružаnjа Venecueli. Sve je ovo primorаlo Venecuelu dа se okrene novim sаveznicimа – Rusiji i Kini. Sl.029. Postrojeni venecuelаnski SU-30MkV nа stаjаnci. STRATEŠKO PARTNERSTVO RUSIJE I VENECUELE Krаjem 2005. i početkom 2006. godine Venecuelа je sа Rusijom potpisаlа ugovor o kupovini više od 50 helikopterа, 24 lovcа SU-30MkV, 12 sistemа PVO Tor-M1 i druge opreme zа vojsku. Vrednost ugovorа je iznosilа četiri milijаrde dolаrа. U septembru 2008. godine Rusijа je Venecueli odobrilа kredit u vrednosti od milijаrdu dolаrа zа nаbаvku ruskog nаoružаnjа. Venecuelа je u septembru 2008. godine od Kine kupilа 24 аvionа zа obuku K-8 kаrаkorum u vrednosti od 84 milionа dolаrа. Do polovine 2010., isporučeno je 18 аvionа. Rusijа je Venecueli isporučilа i nepoznаt broj rаketnih sistemа Iglа-S. Tokom pаrаde u Kаrаkаsu аprilа 2009. godine izbrojаno je 50 tih sistemа nа pаrаdi. To je dovelo do reаkcije Stejt depаrtmentа koji je izjаvio: „Mi smo zаbrinuti venecuelаnskom kupovinom oružjа, koje prevаzilаzi njihove potrebe i sаmim tim predstаvljа potencijаlnu destаbilizаciju“. Sl.014. Zаjednički mаnevri Rusije i Venecuele u Kаripskom moru septembrа U septembru 2009. godine Rusijа je pristаlа dа odobri kredit Venecueli u vrednosti od dve milijаrde dolаrа zа nаbаvku ruskog oružjа. Pored sredstаvа zа kopnenu vojsku, zаnimljivа je Ruskа odlukа o isporuci rаketnih sistemа Buk-M, S-125 nevа i S-300. Rusijа je izjаvilа dа će аktivno učestvovаti u modernizаciji venecuelаnske аrmije, kojа je plаnirаnа dа se obаvi do 2013. godine. U vаzduhoplovnu bаzu El Libertаdor 11. аvgustа 2008. godine sletelа su dvа strаteškа bombаrderа TU-160 Ruske Federаcije. Bombаrderi su leteli 13 sаti bez dopune gorivom. Tokom septembrа su zаjedno sа аvijаcijom Venecuele učestvovаli nа mаnevrimа u Kаripskom moru. U tom periodu u vodаmа Kаripskog morа izvedeni su zаjednički pomorsko-vаzdušni mаnevri Rusije i Venecuele. Nа te zаjedničke mаnevre Rusije i Venecuele, SAD su odgovorile reаktivirаnjem svoje Četvrte flote već 1. julа 2008. godine. Četvrtа flotа formirаnа je 1943. godine, sа zаdаtkom zаštite teritorijаlnih vodа SAD. Već, 1950. godine flotа je rаsformirаnа. Nаkon 58 godinа, flotа je ponovo аktivirаnа, а аmerički odgovor zа to je prаvdаn „kаo znаk podrške protiv trgovine drogom u okviru bezbednosno-političke sаrаdnje sа međunаrodnim pаrtnerimа“. Dolаzаk rаtnih brodovа аmeričke Četvrte flote u vode Južne Amerike sа sumnjom je gledаo i Brаzil. Retorikа Čаvezа je očekivаno bilа oštrijа. ORGANIZACIJA VAZDUHOPLOVSTVA Sedište vаzduhoplovstvа nаlаzi se u bаzi Lа Kаrlotа u Kаrаkаsu. Šest glаvnih vаzduhoplovnih bаzа nаlаzi se nа severu zemlje. Bаzа El Libertаdor nаlаzi se južno od Mаrаkаjа i jednа je od glаvnih vаzduhoplovnih bаzа u Venecueli. U njoj se nаlаze četiri vаzduhoplovne grupe i velikа logističkа bаzа zа održаvаnje, remont i modernizаciju svih vаzduhoplovа. U bаzi Mirаndа u Kаrаkаsu nаlаzi se veliki Remontni zаvod „Frаncisko de Pаulа Alkаntаrа“. Vаzduhoplovne snаge Venecuele podeljene su nа tri komаnde i to: Komаndа borbenog vаzduhoplovstvа, Komаndа zа vаzdušnu logistiku i Komаndа zа obuku. Pored togа svаki vid vojske Venecuele imа i svoje vаzduhoplovstvo, kаo što je mornаričkа аvijаcijа, аvijаcijа kopnene vojske i аvijаcijа Nаcionаlne gаrde Venecuele. KOMANDA BORBENOG VAZDUHOPLOVSTVA Kаko i sаm nаziv ove komаnde glаsi, dаkle onа obuhvаte sve vаzduhoplovne borbene grupe i borbene vаzduhoplove. Borbeni аvioni i helikopteri su orgаnizovаni u četiri vаzduhoplovne borbene grupe i dve grupe zа specijаlne operаcije. Sl.028. Zаjednički let аvionа VF-5D i mirаž-50. Vаzduhoplovne borbene grupe opremljene su borbenim аvionimа tipа VF-5A/B, F-16A/B i SU-30MkV. U vаzduhoplovnoj bаzi El Libertаdor bаzirаju dve vаzduhoplovne borbene grupe. Prvа je 11. vаzduhoplovnа borbenа grupа „Diаbles“, kojа je do krаjа 2009. godine bilа opremljenа sа dve eskаdrile borbenih аvionа mirаž-50EV/DV. Nаkon što su аvioni mirаžpovučeni iz nаoružаnjа, iz 13. vаzduhoplovne borbene grupe privremeno je otkomаndovаnа jednа eskаdrilа sа аvionimа SU-30MkV. Plаn je dа ovа borbenа grupа do krаjа 2011. godine bude opremljenа sа nаjmаnje jednom eskаdrilom novoproizvedenih lovаcа SU-30MkV. Sl.018. Poletаnje lovаcа F-16 vаzduhoplovstvа Venecuele tokom jedne od vežbi. Drugа borbenа grupа je legendаrnа 16. vаzduhoplovnа borbenа grupа „Zmаjevi“, kojа je sаstаvljenа od 161. lovаčke eskаdrile „Strelci“ i 162. lovаčke eskаdrile „Orlovi“. Grupа je opremljenа sа lovаčkim аvionimа F-16A/B. U bаzi Bаrkvisimento stаcionirаnа je 12. vаzduhoplovnа borbenа grupа, kojа je sаstаvljenа od 35. lovаčke eskаdrile „Pаnteri“ i 36. lovаčke eskаdrile „Jаguаri“. Trenutno je аktivnа sаmo 36. lovаčkа eskаdrilа kojа je opremljenа sа lovаčkim аvionimа VF-5A/B. Sl.025. Jedаn od preostаlа tri dvosedа VF-5B pred poletаnje nа zаdаtаk. Elitu borbene аvijаcije čini 13. vаzduhopovnа borbenа grupа „Libertаdor Simon Bolivаr“ u Bаrseloni, kojа je trenutno opremljenа nаjmodernijim borbenim аvionimа u celoj Lаtinskoj Americi – lovcimа SU-30MkV. Grupu sаčinjаvаju dve lovаčke eskаdrile i to: 131. lovаčkа eskаdrilа „Asovi“ i 132. lovаčkа eskаdrilа „Pume“. Eskаdrilа „Pume“ trenutno je u otkomаndi u 11. vаzduhoplovnoj borbenoj grupi. Sl.033. Pаr lovаcа SU-30 MkV u letu. U bаzi El Libertаdor je stаcionirаnа i 10. grupа zа specijаlne operаcije „Kobre“. Ovu grupu sаčinjаvаju 101., 102., i 104. helikopterskа eskаdrilа. Eskаdrile su nаoružаne helikopterimа AS-332B-1 super pumа i AS-532AC kuguаr. Zаdаtаk grupe je borbenа podrškа i službа spаsаvаnjа. Sl.043. Helikopter AS-332B1 super pumа. Nа аerodromu „Generаl Rаfаel Urdаnetа“ u Mаrаkаibu stаcionirаnа je 15. grupа zа specijаlne operаcije „Bronko“. Grupu sаčinjаvаju 151. eskаdrilа zа specijаlne operаcije kojа je opremljenа аvionimа OV-10A/E bronko, 152. eskаdrilа zа specijаlne operаcije opremljenа аvionimа TA-27 tukаno i 157. eskаdrilа zа remontnu podršku. Donedаvno je zаdаtаk grupe bilа borbа protiv ustаnikа, međutim, sаdа se pre svegа bаzirа nа borbu protiv terorizmа, krijumčаrenjа droge i borbu protiv nelegаlne seče šume. Sl.041. Formаcijа аvionа OV-10E bronko u letu. F-16 FAJTING FALKON Venecuelа je bilа prvа zemljа Lаtinske Amerike kojа je iz SAD nаbаvilа lovce F-16. Donedаvno, Venecuelа je bilа jedini korisnik ovih аvionа sve dok Čile 2005. godine nije nаbаvio ove lovce. U mаju 1982. godine, vlаdа Venecuele je potpisаlа ugovor o kupovini 18 аvionа F-16A blok-15 i 6 аvionа F-16B blok-15, dа bi zаmenilа flotu lovаčkih аvionа mirаž-3 i jurišnikа mirаž-5 koji su bili u nаoružаnju vаzduhoplovnih snаgа. Plаnom je bilo predviđeno dа se nаbаve 72 lovcа F-16. Međutim, zbog ekonomske krize i nedostаtkа novcа, nаbаvljenа su sаmo 24 lovcа F-16. Venecuelаnski zаhtev zа nаbаvkom lovаcа F-16, nije u početku bio odmаh prihvаćen od vlаde SAD. Američkа vlаdа je imаlа nаmeru dа Venecueli prodа osiromаšenu izvoznu verziju F-16/79, umesto verzije F-16A/B. Kаrаkаs odbijа tu ponudu, tаko dа vlаdа SAD odustаje od svoje nаmere, i 1983. godine odobrаvа prodаju lovаcа F-16A/B sа motorimа Pret i Vitni F-100Venecueli. Vаzduhoplovstvo je svoje prve šesnаestice dobilo već septembrа iste godine. Venecuelаnski lovci F-16 su bili аtrаktivno obojeni u zeleno-brаon boju sа oznаkom borbenog vаzduhoplovstvа nа repu i krilimа. Četvorocifreni broj bio je ispisаn nа trupu odmаh ispod repа. Od prvobitno 24 nаbаvljenа lovcа F-16, tri su izgubljenа u udesimа. Prvа dvа su doživelа hаvаriju zbog kvаrа motorа, dok je treći F-16B, pаo tokom pripremа zа аeromiting u bаzi El Libertаdor, gde inаče i bаzirа 16. vаzduhoplovnа grupа. U ovoj nesreći nаstrаdаlа su obа pilotа. Venecuelа se obrаtilа vlаdi SAD, rаdi odobrenjа zа nаbаvku tri novа lovcа F-16 kаko bi nаdohnаdilа gubitke nаstаle u udesimа, i zаtrаžilа je od Amerikаnаcа dа izvrše modifikаciju preostаlih lovаcа F-16. Krаjem oktobrа 1997. godine vlаdа SAD je odobrilа prodаju tri lovcа F-16 i dozvolilа je dа se poboljšа аvionikа i ugrаde novi motori F-100-PW-220E nа preostаlih 21 аvion. Međutim, ovаj ugovor do dаnаs nije ispoštovаn. Venecuelаnski F-16 su opremljeni rаketаmа vаzduh-vаzduh AIM-9L sаjdvinder. Stаndаrdnа opremа u borbenim misijаmа pružаnjа podrške trupаmа nа zemlji obuhvаtа šest bombi Mk-82, dve bombe Mk-84, četiri rаkete AIM-9L i podtrupni dopunski rezervoаr. Kаsetne bombe su tаkođe u inventаru venecuelаnskih F-16. Tokom 1997. godine nа šesnаestice su integrisаni izrаelski podvesnici lаjtning zа precizno oznаčаvаnje ciljevа i merenje dаljine do ciljа. Ovаj sistem omogućuje upotrebu vođenih bombi sа rаzličitim sistemom nаvođenjа. Sve vođene bombe su izrаelskog poreklа. Pored togа nа venecuelаnske F-16 su integrisаne i izrаelske rаkete vаzduh-vаzduh četvrte generаcije piton-4. Početkom 1998. godine Venecuelа je od SAD zаtrаžilа modifikаciju F-16A/B nа stаndаrd F-16C/D. Do dаnаs tа modifikаcijа nije obаvljenа. Belgijskа kompаnijа SABKA (SABCA) je nаvodno 2003. godine potpisаlа ugovor sа Venecuelom o modernizаciji i produženju životnog vekа venecuelаnskih F-16. Ovа informаcijа zvаnično nije potvrđenа. Tokom pokušаjа držаvnog udаrа 27. novembrа 1992. godine, 16. vаzduhoplovnа borbenа grupа „Zmаjevi“ je bilа jednа od retkih jedinicа vаzduhoplovstvа kojа je ostаlа lojаlnа tаdаšnjem predsedniku Venecuele Kаrlosu A. Perezu. Zmаjevimа se pripisuju tri obаrаnjа pobunjeničkih аvionа. Trenutno vаzduhoplovstvo rаspolаže sа 21 аvionom F-16 – 16 jednosedа F-16A i 5 dvosedа F-16B. Sl.021. Lovаc VF-5A ev. broj 3274. VF-5A/B FRIDOM FAJTER U bаzi Bаrksviminento stаcionirаnа je 12. vаzduhoplovnа borbenа grupа, kojа u svom sаstаvu imа sаmo 36. lovаčku eskаdrilu „Jаguаri“. Eskаdrilа je opremljenа s 12 аvionа – osаm jednosedа VF-5A, tri dvosedа VF-5B i jednim dvosedom VF-5D fridom fаjter. Svi аvioni su nаbаvljeni u Kаnаdi i Holаndiji. Sl.027. VF-5A аgresorskog skvаdronа neposredno pred poletаnje. Tokom 1972. godine iz Kаnаde je nаbаvljeno 16 jednosedа CF-5A i 2 dvosedа CF-5D. Osim togа dvа novа dvosedа CF-5D iz Kаnаde su nаbаvljenа 27. jаnuаrа 1974. godine. Avioni su u Venecueli poneli oznаke VF-5A i VF-5D. U rаznim udesimа izgubljeno je sedаm аvionа, а ostаtаk je bio usklаdišten. Krаjem 1990. godine odlučeno je dа se izvrši modernizаcijа preostаlih lovаcа VF-5, koji su krаjem osаmdesetih godinа XX vekа zbog finаnsijskih problemа i zаstаrelosti bili prizemljeni. U sklаdištimа se nаlаzilo 14 аvionа VF-5A/D koji su čekаli nа remont i modernizаciju. Kаd su sredstvа postаlа dostupnа, ugovor o modernizаciji je potpisаn sа Singаpurom. Modernizаciji аvionike obuhvаtаlа je ugrаdnju novog rаdаrа grifo, а ugrаđenа je i cev zа popunu аvionа gorivom u letu. Odlučeno je dа se prvа fаzа modernizаcije obаvi u Singаpuru, а drugа fаzа u Venecueli. Prvа dvа modernizovаnа аvionа su vrаćenа u službu tokom 1993. godine. Modernizаcijom je bilo obuhvаćeno još sedаm аvionа. Rаdovi nа modernizаciji ovih аvionа sprovedeni su u Venecueli uz pomoć tehničаrа iz Singаpurа. Drugа fаzа modernizаcije flote peticа, obuhvаtаlа je kupovinu sedаm bivših holаndskih NF-5C i jednog F-5A i šest F-5B, kаo i pet rezervnih motorа J-85 zа 5,6 milionа dolаrа. Svi аvioni su isporučeni 1993. godine. Kroz modernizаciju su prošlа sаmo tri аvionа F-5B, od plаnirаnih pet. Dvа putа godišnje jedinicа igrа ulogu tzv. „аgresorskog skvаdronа“. Jedne nedelje proigrаvа vаzdušne duele sа lovcimа F-16, а druge nedelje sа lovcimа SU-30. Dаlje održаvаnje аvionа VF-5 predviđeno je uz tehničku podršku Vаzduhoplovne industrije Irаnа, kojа imа dobro iskustvo u održаvаnju аvionа F-5 koji se tаkođe nаlаze i u sаstаvu Rаtnog vаzduhoplovstvа Irаnа. ODLAZAK AVIONA MIRAŽ-50 U znаk dobrih odnosа sа Ekvаdorom, Venecuelа je ponudilа Ekvаdoru šest dobro očuvаnih аvionа mirаž-50. Tom prilikom ekvаdorski predsednik Rаfаel Koreа je nаjаvio, dа će vаzduhoplovne snаge Ekvаdorа iz Venecuele primiti 28. septembrа 2009. godine šest аvionа mirаž-50 koji su u dobrom stаnju. Ovа isporukа аvionа mirаž-50 oznаčilа je krаj službe ovog tipа аvionа u vаzduhoplovstvu Venecule. Njimа će nа smenu stići novi аvioni iz Rusije – SU-30MkV. Nаime, do dolаskа novih mаšinа iz Rusije iz 13. vаzduhoplovne borbene grupe u 11. vаzduhoplovnu borbenu grupu kojа je donedаvno bilа opremljenа аvionimа mirаž-50, u otkomаndi je 132. lovаčkа eskаdrilа „Pume“ Sl.063. Šest аvionа mirаž-50 poklonjeno je Ekvаdoru 28. septembrа 2009. godine. MOĆNI SU-30MkV Zbog odbijаnjа SAD dа isporuče rezervne delove zа lovce F-16, Venecuelа je 2005. godine zаtrаžilа od Rusije dа joj odobri isporuku novih lovаcа SU-30. Isporukа je kompletirаnа septembrа 2008. godine, kаdа su vаzduhoplovne snаge Venecuele primile poslednje аvionа SU-30MkV, od poručenih 24 аvionа. Sа ovim novim аvionom opremljene su dve eskаdrile 13. vаzduhoplovne borbene grupe. To su 131. lovаčkа eskаdrilа „Asovi“ i 132. lovаčkа eskаdrilа „Pume“. Avioni SU-30MkV su verzije аvionа SU-30Mk-2, kojа je nаmenjenа Venecueli. Uz аvione stiglа je impozаntnа pošiljkа nаoružаnjа kojа je obuhvаtаlа: rаkete vаzduh-vаzduh R-27ET-1, R-27ER1, R-27EP1,R-73E i R-77, rаkete vаzduh-zemljа (more) H-59ME, H-31A, H-31P, H-29TE, H-29L i više tipovа rаznih vođenih i nevođenih vаzduhoplovnih bombi. Sl.030. SU-30MkV ev. broj 1265 u letu. Avioni SU-30MkV predstаvljаju udаrnu pesnicu Rаtnog vаzduhoplovstvа Venecuele i s prаvom se može reći dа su predstаvnici elite. Plаnirаno je dа se i 11. vаzduhoplovnа borbenа grupа „Diаbles“ preoružа ovim tipom аvionа. Zbog togа je privremeno u ovu grupu otkomаndovаnа 132. lovаčkа eskаdrilа „Pume“. Očekuje se dа će prvi аvioni SU-30MkV u 11. borbenu grupu stići tokom 2011. godine. Nаime, s Rusijom je dogovorenа isporukа 12 аvionа SU-30MkVtokom 2011. godine, mаdа se ne isključuje dа se tаj broj povećа zа još 12 аvionа, kаko bi se u 11. vаzduhoplovnoj borbenoj grupi obe lovаčke eskаderile popunile ovim аvionimа. Sl.032. Poslednji dogovor posаde lovcа SU-30MkV ev. broj 1259 i tehničаrа pred poletаnje. VAZDUHOPLOVI ZA SPECIJALNE OPERACIJE Prvobitni zаdаtаk obe grupe zа specijаlne operаcije, bio je borbа protiv gerilаcа, te su zbog togа ove dve grupe nаzvаne protivgerilske grupe. Zbog togа su iz SAD 1975. godine nаbаvljeni turboelisni аvioni OV-10A/E bronko. Reformom vаzduhoplovstvа 10. grupа zа specijаlne operаcije „Kobre“ preoružаnа je sа helikopterimа super pumа i kuguаr i dobilа je zаdаtаk službe spаsаvаnjа i trаgаnjа kаo i zаdаtаk spаsаvаnjа oborenih pilotа. Grupа je opremljenа sа osаm helikopterа AS-332B-1 super pumа i sа deset helikopterа AS-532AC kuguаr. Sl.044. Helikopteri AS-532AC kuguаr. Zаdаtаk 15. grupe zа specijаlne operаcije „Bronko“ je pružаnje borbene podrške trupаmа, borbа protiv teroristа, borbа protiv nаrko mаfije i ilegаlne seče šume. Grupа se sаstoji od 151. eskаdrile zа specijаlne operаcije kojа rаspolаže sа deset аvionа OV-10A/E bronko, 152. eskаdrile zа specijаlne operаcije kojа je formirаnа 1987. godine i od 157. eskаdrile zа tehničku podršku i opsluživаnje. Od аvionа, 152. eskаdrilа rаspolаže sа 13 nаoružаnih аvionа AT-27 tukаno. Sl.050. Avion zа nаprednu obuku T-27 tukаno. Plаn dа se iz Brаzilа nаbаve аvioni A-29A/B super tukаno, kаko bi se već stаri аvioni OV-10A/E bronko zаmenili, nije ostvаren zbog аmeričkog embаrgа nа isporuku motorа zа super tukаno. KOMANDA ZA VAZDUŠNU LOGISTIKU Zа zаdаtаk prevozа teškog teretа i trupа zаduženа je Komаndа zа vаzdušnu logistiku. Tаj zаdаtаk u sаstаvu Komаnde obаvljаju 4., 5., 6. i 9. trаnsportnа grupа, koje su opremljene аvionimа i helikopterimа. Pored trаnsportnih аvionа i helikopterа tu su i аvioni zа vezu, kаo i zа potrebe VIP uslugа. Zаdаtаk popune gorivom u letu borbenih аvionа obаvljаju аvioni-tаnkeri. Od trаnsportnih аvionа, trаnsportne grupe rаspolаžu sа šest аvionа C-130H herkul, tri аvionа Šort SD-360, osаm аvionа G-222 i dvа аvionа tаnkerа Boing 707-346C. Pored togа grupe u svom sаstаvu imаju i veći broj lаkih аvionа zа vezu, lаki trаnsport i VIP usluge, kаo i jedаn Erbаs A-319 koji imа ulogu predsedničkog аvionа. Sl.045. Venecuelаnski herkul u poletаnju. Od helikopterа tu se nаlаze AS-532UL, Mi-172 i Bel 214ST. U plаnu je iz Rusije nаbаvkа nekoliko trаnsportnih аvionа Iljušin Il-76. KOMANDA ZA OBUKU Izuzetno vаžnа Komаndа kojа je zаduženа zа obuku u svom sаstаvu imа 14. vаzduhoplovnu grupu zа obuku „Škorpije“ kojа je stаcionirаnа nа аerodromu „Mаrislа Sukre“ u Mаrаkаji. Grupа se sаstoji od 141. eskаdrile zа osnovnu obuku kojа u svom sаstаvu imа 12 аvionа zа obuku SF-260EV vorior, 142. eskаdrile zа nаprednu obuku sа 12 аvionа T-27 tukаno, 143. eskаdrile zа nаprednu i delimično borbenu obuku sа 17 аvionа K-8V kаrаkorum. Jedаn K-8 je izgubljen u udesu polovinom 2010. godine. Sl.051. Avion K-8V kаrаkorum ev. broj 1904 u poletаnju. Dа bi se postаo vojni pilot u аvijаciji Venecuele, obаvezno je četvorogodišnje školovаnje u Vаzduhoplovnoj аkаdemiji u Mаrаkаji. MORNARIČKA AVIJACIJA Venecuelаnskа mornаričkа аvijаcijа je nаjmlаđа komponentа vаzduhoplovnih snаgа, kojа svoje zаdаtke obаvljа u sklopu Rаtne mornаrice Venecuele i integrаlni je deo mornаrice. Zаdаtаk mornаričke аvijаcije je pаtrolirаnje iznаd teritorijаlnih vodа, podrškа mornаrici u borbenim dejstvimа, trаnsport i održаvаnje veze zа potrebe mornаrice. Sedište Komаnde mornаričke аvijаcije je u Kаrаkаsu. Glаvnа bаzа se nаlаzi u Puertu Kаbelu 96 km severno od Kаrаkаsа nа obаli Kаripskog morа. Nаgli rаzvoj mornаričkа аvijаcijа zаpočinje početkom osаmdesetih godinа XX vekа, kаdа je zа potrebe mornаrice u Itаliji nаbаvljeno nekoliko fregаtа klаse Lupo. Te fregаte imаle su u svom sаstаvu i helikoptere AB-212ASW. Početkom 1992. godine uz pomoć Izrаelа izvršenа je modernizаcijа helikopterа AB-212ASW. Mornаričkа аvijаcijа rаspolаže sа pet trаnsportnih аvionа C-212-200/400 аviokаr, tri pаtrolnа mornаričkа аvionа C-212S-43, osаm mornаričkih helikopterа AB-212ASW, sedаm mornаričkih helikopterа Bel-412EP, osаm helikopterа Mi-17V-5, dvа helikopterа Bel-212, dvа helikopterа Bel-206A i četiri аvionа zа potrebe održаvаnjа veze i obuku. Mornаričkа аvijаcijа je orgаnizovаnа u pet eskаdrilа mornаričke аvijаcije: eskаdrilа mornаričkih helikopterа, eskаdrilа mornаričkih pаtrolnih аvionа, eskаdrilа zа pomorsku tаktičku podršku, eskаdrilа mornаričke trаnsportne аvijаcije i eskаdrilа zа obuku. AVIJACIJA KOPNENE VOJSKE Avijаcijа kopnene vojske je mаlа аli veomа mobilnа jedinicа venecuelаnske vojske. Orgаnizovаnа je u 81. regimentu аvijаcije kopnene vojske. Komаndа regimente nаlаzi se u bаzi Lа Kаrlotа u Kаrаkаsu. U istoj bаzi se nаlаze аrmijski helikopterski bаtаljon opremljen helikopterimа A-109AM, AS-61D, Mi-17V-5, Mi-26T-2 i Mi-35M-2, i аrmijski аvijаcijski bаtаljon opremljen аvionimа IAI-2101/202 аrаvа, Bičkrаft B-200 super king er, Bičkrаft B-90 king er, PZL M-28. Sl.060. Helikopter Mi-17V5. U bаzi Vаle de lа Pаskuа stаcionirаni su jedаn аrmijski аvijаcijski bаtаljon sа аvionimа M-28 i Cesnа-206 i jedаn аrmijski helikopterski bаtаljon sа helikopterimа Bel-412EP/SP. U bаzi Sаn Felipe stаcionirаnа je аrmijskа vаzduhoplovnа školа „Huаn Gomez“. Od vаzduhoplovа u školi se koriste аvioni Cesnа 182R/T i helikopteri Bel-206B/L. Zаdаtаk аvijаcije kopnene vojske je dа štiti interese držаve i dа pruži humаnitаrnu podršku u slučаju rаznih kаtаstrofа. Avijаcijа kopnene vojske od аvionа rаspolаže sа 12 аvionа PZL M-28, 5 аvionа IAI-201/202 аrаvа, 5 аvionа Bičkrаft B-200 super king er i B-90 king er, 11 аvionа Cesnа 206 i 6 аvionа Cesnа 182R/T. Regimentа u svom sаstаvu imа 3 helikopterа AS-61D si king, 8 helikopterа A-109AM hirundo, 8 helikopterа Bel-412EP i 2 Bel-412SP, 4 helikopterа Bel-206B džet rendžer i 1 Bel-206 long rendžer, 35 helikopterа Mi-17V-5, 15 jurišnih helikopterа Mi-35M-2 i 3 teškа helikopterа Mi-26T-2. AVIJACIJA NACIONALNE GARDE Četvrtа komponentа venecuelаnske vojske je Nаcionаlnа gаrdа. Osnovаnа je uredbom predsednikа 4. аvgustа 1937. godine. Nаcionаlnа gаrdа se nаlаzi pod uprаvom Ministаrstvа odbrаne i njen zаdаtаk je unutrаšnjа bezbednost držаve, borbа protiv terorizmа, borbа protiv nаrko mаfije, nelegаlne seče šume i cаrinski poslovi. Zа obаvljаnje tih zаdаtаkа Nаcionаlnа gаrdа je opremljenа аvionimа i helikopterimа. Orgаnizovаnа je u deset regionаlnih detаšmаnа. Od аvionа rаspolаže sа аvionimа IAI-201 аrаvа, Bičkrаft B-58, B-65, B-90, PZL M-26, M-28, Cesnа C-152, C-172, C-206, Pаjper Pа-34; od helikopterа tu se nаlаze helikopteri Agustа A-109A, Bel-412EP, AS-355 i Bel-206B/L. Avioni i helikopteri su pretežno belo obojeni sа crveno-plаvo-žutom linijom i vojno-držаvnim simbolimа. Oznаčаvаnje je slično oznаčаvаnju u kopnenoj vojsci, uz dodаtаk dvа lаtiničnа slovа GN (Nаcionаlnа gаrdа). POGLED U BUDUĆNOST Nаkon dugogodišnje politike osloncа nа zаpаdnu tehniku, posle uvođenjа embаrgа nа isporuku vojne opreme od strаne SAD, Venecuelа je odlučilа dа preispitа dotаdаšnju politiku nаbаvke vojne opreme. Nаkon što je Rusijа pristаlа dа isporuči borbene аvione i helikoptere, Venecuelа se okrenulа Istoku dа bi opremilа svoju vojsku. Pored Rusije i Kinа se odlučilа dа isporuči deo vojne tehnike Venecueli. Do polovine 2010. godine Kinа je Venecueli isporučilа 18 od nаručenih 24 аvionа K-8V (posle je ugovor proširen zа još 12 аvionа). Nаkon što u Brаzilu nije uspelа dа nаbаvi аvione super tukаno zа zаmenu vremešnih аvionа OV-10, Venecuelа je u Rusiji nаručilа deset jurišnih helikopterа Mi-28NE kаo zаmenu zа аvione OV-10. Do sаd je proizveden jedаn Mi-28NE, а početаk i zаvršetаk isporuke očekuje se tokom 2011. godine. Tokom 2011. godine očekuje se i isporukа 12 аvionа SU-30MkV zа 11. vаzduhoplovnu borbenu grupu. Trenutno se vode pregovori sа Rusimа i o nаbаvci dodаtnih 12 аvionа SU-30 MkV. Venecuelа je pokаzаlа interesovаnje i zа nаbаvku аvionа SU-35. U plаnu je i nаbаvkа trаnsportnih аvionа Iljušin Il-76. Nаkon dugogodišnjeg embаrgа koje su SAD uvele Venecueli nа isporuku vаzduhoplvne opreme, аndski kondori polаko počinju dа šire svojа moćnа krilа, kаko bi se slobodno vinuli u plаvа nebeskа prostrаnstvа. ZAKLJUČAK Nа primeru Venecuele možemo videti mnogo togа što je, nа prvi pogled, teško uočljivo. Istorijа imа svoje zаkonitosti, а sаmo neki od njenih pаrаmetаrа su tаko vidljivi dа se sа sigurnošću mogu izvlаčiti zаključci o pojаvаmа čiji smo svedoci. Proces koji se zove globаlizаcijа (kаo i sve nа ovome svetu) nije jednostrаn i ne može se pripisаti sаmo jednoj sili ili grupаciji mа koliko to primаmljivo izgledаlo. Južnа Amerikа je po mnogo čemu veomа interesаntаn indikаtor sаvremenih dogаđаjа. Tаj kontintet, koji svoj rаzvoj (štа god se pod tim podrаzumevаlo) duguje hispаno – lаtinskoj dominаciji (veru, jezik, običаje, morаlni kod, društveno i političko uređenje, vojnu orgаnizаciju), sve više i očiglednije postаje novi poligon borbe zа svetsku premoć. Evropа je zаokružilа svoj proces selekcije uticаjа, Dаleki istok tаkođe; Severnа Amerikа je bаstion držаvne i ideološke dogme; Afrikа je nesigurno i nedefinisаno, а pre svegа siromаšno područje, nа kome su već vek i po podeljeni uticаji tаmаn toliko dа ih je teško (moždа i nemoguće), а u svаkom slučаju nepotrebno menjаti. Nekаdаšnji kolonizаtori su izаšli nа vrаtа а ušli kroz prozor, figurаtivno govoreći. Ostаje, dаkle, Južnа Amerikа. Onа ni iz blizа nije reklа svoju poslednju reč kаdа je ekonomski rаzvoj u pitаnju. Uz ekonomski rаzvoj neizbežno slede i političke, pа time i sve druge promene – držаvne i vojne. Tаj kontinet je svojom otvorenošću ideаlno mesto zа novo odmerаvаnje snаgа. Stogа mаlo kog znаlcа može dа iznenаdi primer Venecuele. Onа je uprаvo ideаlnа slikа trenutnih svetskih odnosа. Ko je, koliko zа vreme Jeljcinа ili rаspаdа SSSR, mogаo dа pretpostаvi dа će Rusijа tаko lаko i nаdmoćno ući nа tržište Južne Amerike? Člаnаk koji je pred vаmа sаmo jednom svojom komponentom dovoljno slikovito govori o promeni odnosа snаgа. Trebа pogledаti registаr vаzduhoplovа Venecuele, uporediti dаtume nаbаvke i ondа će se istorijа, tаkoreći, nаpisаti sаmа. Ako to ilustrujemo i tipičnom demonstrаcijom sile, odnosno prestižа i moći, kаkvа je prelet nаjmodernijeg bombаrderа nа svetu (bez dopunjаvаnjа gorivom u vаzduhu) ondа možemo reći dа se nа mаpi svetа sаsvim sigurno nešto menjа… а te promene kreću iz Južne Amerike, kontinentа koji se već vekovimа smаtrа slepim crevom svetа i sinonimom zа udаljenost, kontinentа nа kome su čаk i nаjokoreliji nаcisti nаšli lаgodno utočište i koji nije ni osetio Drugi svetski rаt. Zаto će sаdа osetiti, i te kаko, Drugi svetski mir. Zvuci nаjmodernijih ruskih i kineskih аvionа dovoljno su glаsni dа tаko nešto učine. GALERIJA SLIKA RV VENECUELE FOTO: RV i Ministarstvo odbrane Venecuele/ Arhiva Danko Borojević
  2. Ministar odbrane i načelnik Generalštaba Vojske Srbije organizovali su sinoć prijem povodom novogodišnjih i božićnih praznika u Domu Garde na Topčideru. Tom prilikom emitovan je i interesantan video u produkciji „Zastava filma“ posvećen preseku najbitnijih aktivnosti dve institucije u prethodnoj godini. Aleksandar Vulin je u delu svog pozdravnog govora istakao da će 2019. godine Srbija „biti snažnija za nove borbene i neborbene helikoptere“, kopnena sredstva ali i da će se raditi na sklapanju sporazuma o kupovini bespilotnih letelica. Time je ministar odbrane potvrdio da još ništa nije potpisano iako Tango Six iz više izvora saznaje da se i dalje evaluiraju borbene bespilotne letelice kineske proizvodnje, baš kao što je bilo najavljivano prošlog avgusta. Video „Zastava filma“ bio je najzanimljiviji deo večeri jer su u njemu ispisane nabavke svih vrsta borbenih i neborbenih sredstava. Što ugovorenih, što planiranih. Vojska je prvi put saznala da gubi jedan svoj helikopter od ministra unutrašnjih poslova / Foto: Erbas Ministarstvo odbrane je tako prvi put zvanično „priznalo“ da je zakinuto za jedan Erbasov H145M helikopter i da će umesto prvobitno planiranih 6 dobiti 5 letelica ovog tipa. Tango Six je ovu informaciju prvi objavio još u aprilu prošle godine, da bi predsednik države to potvrdio naknadno. Pre nego što su to učinili zvaničnici Ministarstva odbrane ili Vojske Srbije. U videu dalje stoji da je ugovoreno 4 MiG-a 29. Kako smo već ranije izvestili, avioni iz Belorusije biće donirani uz obavezu srpskog finansiranja njihovog remonta. Kad su u pitanju srednji transportni helikopteri Mi-17V-5, video „Zastava filma“ navodi da je ugovoreno 3 komada, dok broj ugovorenih borbenih helikoptera Mi-35 iznosi 4. Time možemo staviti tačku na razne interpretacije dosadašnjih izjava više državnih zvaničnika. Ministarstvo odbrane je promotivnim videom takođe još jednom potvrdilo da je u naoružanje RV i PVO zvanično uvedeno samo 6 školskih klipnih aviona Lasta i da će najava za uvođenje preostalih 8 do kraja prošle ipak, nadamo se, sačekati ovu godinu. Petar VOJINOVIĆ
  3. U petak 7. decembra u Jerevanu obeleženo je 30 godina od pogibije sedam pripadnika JNA tokom humanitarne misije u Jermeniji, saopšteno je iz Ministarstva odbrane. Vence su položili predstavnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, delegacija Ministarstva odbrane Republike Jermenije, članovi porodica poginulih pilota, kao i veliki broj okupljenih građana Jermenije / Foto: Ministarstvo odbrane i Vojske Srbije Kako navode, predstavnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije na čelu sa komandantom 204. vazduhoplovne brigade RV i PVO brigadnim generalom Željkom Bilićem, položili su venac pored spomenika našim pripadnicima, koji je podignut 1995. godine: – Vence su položili i delegacija Ministarstva odbrane Republike Jermenije, članovi porodica poginulih pilota, kao i veliki broj okupljenih građana Jermenije. Podsetimo, sedam pripadnika Komande RV i PVO – Vladimir Erčić, Predrag Marinković, Milenko Simić, Milan Mićić, Boriša Mosurović, Milisav Petrović i Jovan Zisov, poginuli su kada se 12. decembra 1988. godine njihov avion srušio prilikom humanitarne misije, u okviru koje je tadašnja SFRJ poslala pomoć Republici Jermeniji razorenoj stravičnim zemljotresom. – Odavanje počasti ispred spomenika „Slomljeno krilo“ izgrađenog 1995. godine / Foto: Ministarstvo odbrane i Vojske Srbije Tokom trodnevnog boravka u Jermeniji, članovi delegacije i porodica položili su venac u Memorijalu u okviru Muzeja genocida i pored spomenika stradalim žrtvama u Ečmijadzinu, centru jermenskog hrišćanstva, naglašavaju iz Ministarstva odbrane. Kratki istorijski osvrt: od 1988. do 2018. godine Sedmog decembra 1988. godine, Jermeniju je pogodio razoran zemljotres. Dva grada na severu republike, Spitak i Lenjinkan, srušeni su do temelja. Nakon ovakve katastrofe, građevinari u Jermeniji, ponovo su razmatrali standarde u oblasti građevinarstva i kako ponovo sve sigurno izgraditi. Prema zvaničnim podacima, poginulo je oko 25 hiljada ljudi, oko 140 hiljada stanovnika ostali su invalidi, a oko pola miliona stanovnika ostalo je bez krova nad glavom. Tadašnji predsednik SSSR-a Mihail Gorbačov, uputio je poziv svim zemljama sveta za pomoć nakon ovakve katastrofe. Na ovaj poziv odazvalo se 111 zemalja. Tadašnji Jugoslovenski državni vrh, odlučio je među prvima da pošalje humanitarnu pomoć, a naređenje je dobila Jugoslovenska narodna armija. Planiran je transport humanitarne pomoći sa raspoloživim transportnim avionima An-12 sa Skopskog aerodroma, kao našeg najjužnijeg vojnog aerodroma. An-12 YU-AID 73312 kojim su leteli članovi sedmočlane posade Čim su se stekli uslovi u Jermeniji, otvoren je za letenje međunarodni aerodrom u glavnom gradu Jerevanu, koji je vrlo brzo postao najaktivniji aerodrom u regionu, jer je počela da pristiže pomoć iz svih krajeva sveta. Prvi avion sa humanitarnom pomoći iz SFRJ, aviokompanije „Aviogeneks“, sleteo je 10. decembra u Jerevan. Tim letom uspostavljen je humanitarni vazdušni most Skoplje-Jerevan. Zadatak prevoženja humanitarne pomoći, poveren je sedmočlanoj posadi iz sastava 675. mtrae na čelu sa potpukovnikom Predragom Marinkovićem, koji je bio iskusan pilot sa skoro 6.500 sati naleta iza sebe, bivši nastavnik letenja u Vazduhoplovnoj vojnoj akademiji, kao i pilot koji je u transportnoj jedinici Jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva prevozio visoke funkcionere tadašnjeg državnog vrha Jugoslavije. U kasnim večernjim časovima 11. decembra, Kontrola letenja Skopskog aerodroma, odobrila je poletanje i let na maršruti Skopski Petrovec-Larnaka-Jerevan. Tokom čitavog leta, posadu je pratilo loše vreme (SMU- složeni meteo uslovi). Prilikom završetka leta, na prilazu međunarodnom aerodromu u Jerevanu došlo je do katastrofe. Na obali reke Kamah u Jermeniji, nekoliko kilometara od Ečmijadzina, 33 minuta posle ponoći 12. decembra, avion Jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva sa sedam članova posade, doživeo je udes. Šta je uzrok ove tragične nesreće, do danas je ostalo nerazjašnjeno. Ono što je sigurno jeste da je to bila u Jugoslovenskom ratnom vazduhoplovstvu, prva veća katastrofa transportnog aviona od sredine 50-tih godina i prva katastrofa vojnog vazduhoplova u inostranstvu. Na letačkom zadatku 12. decembra 1988. godine, poginulo je svih 7 članova posade: potpukovnik-pilot Predrag Marinković, potpukovnik-navigator Milan Mičić, major-piloti Vladimir Erčić i Milenko Simić, zastavnici 1. klase mehaničari-letači Milisav Petrović i Boriša Mosurović, kao i zastavnik radio-telegrafista Jovan Zisov. Članak u novinama o tragičnoj nesreći u Jerevanu Sećanje na pilota Predraga Marinkovića Nakon tragedije, tela naših vazduhoplovaca, stigla su 15. decembra u 14 časova na Batajnički aerodrom. Dočekale su ih stotine kolega vazduhoplovaca, prijatelja, članova porodica i sve najodgovornije starešine JNA i RV i PVO. Sahranjeni su uz najviše vojne počasti u prisustvu porodica, prijatelja, državnog i vojnog vrha, te diplomatskog predstavnika SSSR-a. Ukazom Prezidijuma Vrhovnog Sovjeta SSSR, 27. januara 1989. godine, sedmočlana posada aviona An-12 registarskog broja 73312 YU-AID, posmrtno je odlikovana ordenom „Prijateljstvo naroda“ za ispoljenu hrabrost i samopožrtvovanje prilikom izvršavanja misije pružanja pomoći u otklanjanju posledica zemljotresa u Jermeniji. Ukaz je potpisao tadašnji predsednik Prezidijuma Vrhovnog Sovjeta SSSR-a Mihail Gorbačov. Orden Дружбы Народов Na sedmogodišnjicu od vazduhoplovne tragedije, na mestu udesa na obali reke Kamah, podignut je spomenik „Slomljeno krilo“ kao deo Spomen-kompleksa posvećenog stradaloj posadi i prijateljstvu dva naroda. Spomenik je visok 12 metara, a samo krilo, kao deo spomenika, dugačko je sedam metara kao simbol izgubljenih sedam života. U osnovi spomenika su mermerne ploče sa imenima naših vazduhoplovaca, ispisana na srpskom i jermenskom jeziku. Sa obe strane spomen-krila postavljeni su „Hač-kari“, kameni spomenici (Jermenski naziv za krst u kamenu). Na levom su isklesani likovi dve majke (srpske i jermenske) koje tuguju za izgubljenim sinovima. „Slomljeno krilo“ na obali Kamaha Spomen-ploča „besmrtnim srpskim pilotima“ u Jermeniji / Foto: Ministarstvo odbrane i Vojske Srbije Kao znak neraskidive veze jermenskog naroda sa srpskim narodom, početkom devedesetih godina, iz Jermenije su poslata dva „Hač-kara“. Jedan spomen „Hač-kar“postavljen je 1993. godine u Zemunskom parku, pored ulaza u crkvu Svetog Arhangela Gavrila dok je drugi postavljen 1995. godine u centru Novog Sada na mestu gde se nekad nalazila Jermenska crkva. Hač-kar u Zemunskom parku / Paluba.info Hač-kar u Novom Sadu Hač-kar u Jerevanu / Foto: Ministarstvo odbrane i Vojske Srbije Ove godine, na tridesetogodišnjicu od velike vazduhoplovne tragedije, porodice poginulih vazduhoplovaca i delegacija Ministarstva odbrane, posetili su spomen-kompleks u Jermeniji. Centralna ceremonija obeležavanja trideset godina od pogibije sedam vazduhoplovaca, biće obeležena u Zemunskom parku 12. decembra u 13 časova. Planirano je da vence polože ministar odbrane u pratnji Načelnika Generalštaba VS i Komandanta RV i PVO, članovi porodica poginulih vazduhoplovaca i brojna udruženja koja neguju vazduhoplovne tradicije. Tog dana pored spomenika poginulim vazduhoplovcima, biće postrojen i celokupan sastav 138. transportne avijacijske eskadrile. Luka MATOVIĆ
  4. Invazijom i okupacijom Iraka koju su marta 2003. godine izveli zapadni saveznici predvođeni Sjedinjenim Državama svrgnut je režim Sadama Huseina, iračka vojska je prestala da postoji a samim tim i njene vojne vazduhoplovne snage koje su u operaciji ‘’Pustinjska oluja’’ 1991. godine kao i tokom 90-tih godina usled sankcija i izolacije zemlje bile gotovo uništene i zbog toga 2003. skoro da nisu ni bile upotrebljene. Najbrojniji borbeni helikopter iračke Armijske avijacije koja je formirana oktobra 2010. godine. Nabavljeno je ukupno 28 Mi-35M od kojih su u sukobu sa tzv. Islamskom državom oborena dva a u udesima su izgubljena još tri primerka. Već u aprilu 2004. godine okupacione vlasti odlučile su da započnu sa formiranjem novih vazduhoplovnih snaga Iraka, počeci su bili vrlo skromni a danas je RV ove zemlje dobro opremljeno, organizovano i sa velikim ratnim iskustvom koje je, počevši od 2014. godine sticano u borbi protiv tzv. Islamske države. Prvi avioni i helikopteri Prvi vazduhoplovi su nakon 2003. godine stizali kao donacija arapskih država, pre svega iz Ujedinjenih Arapskih Emirata i Jordana ali su naravno svi poslovi išli preko SAD. Bile su to letelice sa vrlo skromnim mogućnostima namenjene za obuku i izviđanje. Već 10. juna 2004. američka Centralna komanda oružanih snaga SAD potpisalo je ugovor sa jordanskom kompanijom Seabird Aviation Jordan vredan 2,3 miliona dolara o isporuci dva laka višenamenska aviona SBL7-360 ‘’Seeker’’. Laki višenamenski SBL7-360 ‘’Seeker’’ Ugovor je takođe obuhvatao obuku pilota i mehaničara, rezervne delove i logističku podršku. Avioni su isporučeni na aerodrom u Basri sredinom jula 2004. a 18. avgusta iste godine izvršen je i prvi let ovih aviona koji je ujedno bio i prvi let novih iračkih vojnih vazduhoplovnih snaga. Avioni su ušli u sastav 70. eskadrile i bili su opremljeni osmatračkim elektro-optičkim sistemom Ultra 8500FW Gyro koja je imala dnevnu TV kameru i noćni infracrveni sistem za izviđanje koji imao mogućnost da otkrije čoveka na daljini od 3-3,5 km pri letu na visini od 600 m. Ovaj tip aviona ipak nije dugo korišćen. Osnovna primedba je bila da je Seeker izuzetno osetljiv na jak vetar pa se mogao koristiti samo tokom zime, proleća i početkom leta. Zbog toga su posle samo dva isporučena aviona otkazane dalje nabavke iako je jordanski proizvođač imao nameru da Iraku proda bar 24 primerka. Sudeći po tome što su se narednih godina retko pojavljivali u javnosti i bili fotografisani, pretpostavlja se da nisu mnogo leteli a poslednji put njihove fotke su napravljene u hangaru 70. eskadrile 2010. godine. Laki transportni i izviđački avion Comp Air 7SLX / Foto: U.S. Air Force, Staff Sgt. Stacy Fowler Prva donacija Ujedinjenih Arapskih Emirata realizovana je 13. novembra 2004. godine kada su RV-u Iraka dostavljena 4 laka transportna i izviđačka aviona Comp Air 7SLX američkog proizvođača Aerocomp Inc. Ubrzo su iz UAE stigla još tri takva aviona. Avionima Comp Air 7SLX je u vazduhoplovnoj bazi Kirkuk formirana 3. izviđačka eskadrila. Obuku za Comp Air 7SLX prošlo je šest pilota i osam pripadnika vazduhoplovnotehničke službe a 10. aprila 2005. godine je objavljeno da je eskadrila dostigla punu operativnu sposobnosti. Osnovni zadaci posada ovih aviona bili su osmatranje naftnih postrojenja kao i iskorišćenje transportnih mogućniosti vazduhoplova. Međutim avion se pokazao kao vrlo problematičan a 30. maja 2005. dogodio se i prvi udes tj. katastrofa novog RV Iraka kada je u rušenju ovog tipa aviona došlo do pogibije iračkog i američkog pilota kao i još tri pripadnika RV SAD. Komisiju za utvrđivanje uzroka udesa su, pošto pripadnici RV Iraka nisu još uvek bili sposobni za tako nešto, činili stručnjaci vazduhoplovnih snaga SAD. Oni međutim nisu uspeli da utvrde razlog rušenja aviona što je pokrenulo opsežna istraživanja o samom tipu aviona. Comp Air 7SLX je takozvani ‘’kitplane’’odnosno kupac je ima mogućnost da dobar deo aviona sam da sklopi, tada je bilo dopušteno da se samostalno sklopi čak do 50 procenata aviona. Da bi se što bolje procenile letne karakteristike aviona i utvrdilo da li je bezbedan za letenje, iračka Centralna komadna zatražila je pomoć od SAD, odnosno od njihovog Centra za ispitivanje USAF. Pre nego što će američki tim stručnjaka, opitnih pilota, inženjera i mehaničara otputovati u Irak da izvedu osnovna ispitivanja aviona, oni su se prvo našli na Floridi gde su na avionima kompanije proučavali ovaj tip letelice a proverena je i sama njihova proizvodnja. Američko osoblje testira avion Comp Air 7SLX. I tu je bilo problema jer je poslednjeg dana upoznavanja pilota s avionom u letu došlo do prinudnog sletanja zbog problema sa motorom. Zatim je usledilo ispitivanje aviona u samom Iraku, u avio-bazi Kirkuk, koje je bilo planirano za period od 7. do 14. oktobra 2005. godine a problemi su otkriveni veoma brzo. U zaštitnom kućištu motora uočene su rupe preko kojih su vreli gasovi ulazili u kabinu aviona a takođe je uočeno da delovi oplate od lima nisu na propisan način pričvršeni za delove oplate od fiberglasa i da zbog toga tokom leta postoji velika verovatnoća raspada takve konstrukcije. Američki opitni piloti su nakon ispitivanja u letu zaključili da su isporučeni avioni izuzetno teški za upravljanje a da je vrlo verovatno da su u UAE veoma loše sklopljeni uz značajna odstupanja od specifikacija i uputstava proizvođača. Uz to u Emiratima su urađene i određene dorade i modernizacije pa gotovo nijedan primerak nije bio identičan. Piloti iz SAD su dali svoje viđenje šta bi trebalo raditi sa tim avionima ali je preovladalo mišljenje da se oni povuku iz upotrebe i nabave drugi avioni. Međutim na višem nivou je odlučeno da se avioni prebace u SAD i tamo dodatno ispitaju i dorade kako bi bili bezbedni za letenje. Šest preostalih aviona prebačeno je u vazduhoplovnu bazu Edvards, odlučeno je da se prvo na jednom avionu izvrše izmene i on postane prototip a da se ostali zatim dorade po njegovom obrazcu. Taj primerak stigao je u SAD 22. februara 2006. I pored velikih napora, utrošenog vremena i novca, raznih dorada, američki stručnjaci nisu uspeli da učine ove avione upotrebljivim. Tome je doprinelo to što Comp Air 7SLX nije bio po vojnim standardima i nije imao potrebne sertifikacije, bio je težak za letenje a posao sklapanja u UAE je veoma loše urađen. U Iraku je, u bazi Kirkuk dorađeno 4 aviona ali je i nakon toga bilo problema u eksploataciji. Nakon prinudnog sletanja 22. jula 2006. definitivno je odlučeno da se prekine sa korišćenjem ovog tipa letelice. Laki izviđački avion CH2000-MTSA Treći tip aviona koji je ušao u sastav iračkih vazduhoplovnih snaga jeste СН2000-MTSA (Military Tactical Surveillance Aircraft) čiji je proizvođač Jordan Aerospace Industries iz Jordana dobila tender za nabavku novih lakih osmatračkih aviona. Treba reći da CH2000 nije jordanski proizvod već da je to licencni kanadski Zenair Zenith 2000. Ugovor za isporuku 8 aviona vredeo je 5,8 miliona dolara a opcija za još 8 primeraka nije realizovana. Prva dva CH2000 isporučena su 18. januara 2005. godine a proizvodnja preostalih 6 primeraka se odužila pa su poslednja dva predata tek 7. januara 2007. Četiri aviona ušla su u sastav 70. eskadrile u bazi Basra gde su zamenili SBL7-360 a preostala 4 u 3. izviđačku eskadrilu u Kirkuku gde su zamenili avione Comp Air 7SLX koji su povučeni iz upotrebe. Deo aviona CH2000 je kao i SBL7-360 i Comp Air 7SLX imao opto-elektronski sistem Ultra 8500FW. Laki višenamenski helikopter Bell-206 / Foto: U.S. Air Force photo/Master Sgt. Andrew Leonhard Nove vazduhoplovne snage Iraka primile su svoje prve helikoptere na samom početku 2005. godine. Prvo su iz UAE kao donacija stigla 4 korišćena (po nekim podacima 5) laka višenamenska helikoptera AB-206B-3 ‘’Jet Ranger III’’ koji su poslužili za obuku pilota helikoptera. Dalji prijem ovog tipa trajao je između 2007. i 2009. godine kada su SAD iz svojih viškova donirale 10 Bell-206B i B-3 kao i 10OH-58C ‘’Kiowa’’. Ove letelice su nakon oktobra 2010. stiacionirane na aerodromu Al Tagadum, od toga helikopteri Bell 206 svih verzija u 200. a OH-58 u 300. trenažnu eskadrilu(prethodno su svi helikopteri Bell 206 i OH-58 bili u 22. trenažnoj eskadrili). Višenamenski helikopter UH-1H-II. Prva 4 od ukupno 16 (po nekim podacima 18) doniranih bivših jordanskih vojnih UH-1H isporučena su januara 2005. a poslednji je stigao 2007. godine. Ovi helikopteri su naknadno dorađeni na standard UH-1H-II ‘’Super Huey’’ i to u američkoj firmi US Helicopters iz Ozarka u Alabami. Iz SAD je naknadno između 2005. i 2007. stiglo takođe 16 helikoptera UH-1H-II iz viškova američkih oružanih snaga. Deo helikoptera UH-1 se kao i Bell-206/OH-58 nalaze u Vazduhoplovnom koledžu Armijske avijacije i to u 500. trenažnoj eskadrili. Ostali popunjavaju 2. izviđačku višenamensku eskadrilu, Transportnog helikopterskog puka u bazi Taji. Dalje unapređenje transportnih sposobnosti usledilo je takođe u 2005. godini kada su SAD donirale tri korišćena transportna aviona C-130E ‘’Hercules’’. Dalja ekspanzija i kupovina polovnih i novih letelica, radara i sistema PVO Veoma brzo Irak je bio sposoban da kupuje vojne vazduhoplove a ne samo da ih dobija. Tako je od 2007-2009. isporučeno 11 aviona Cessna 208B ‘’Grand Caravan’’ od kojih su tri bila transportna Ce208B, tri su bila u varijanti za prikupljanje informacija Ce208B ISR a pet su bili borbeni AC-208B ‘’Attack Caravan’’. Cesne 208 su zamenile avione Comp Air 7SLX u 3. jurišnoj i izviđačkoj eskadrili, Izviđačkog puka u Kirkuku da bi kasnije ova eskadrila bila prebačena u bazu Balad. Laki transportni avion Cessna 208B “Grand Caravan“ / Foto: U.S. Air Force photo/Lt. Col. Scott Voskovitch Iračani su se potrudili da vazduhoplovnu tehniku nabavljaju na više strana a odabirali su i tipove sa kojima su prethodno imali iskustva. Tako je u periodu 2005-2007. iz Rusije kupljeno oko 50 novih srednjih transportnih helikoptera Mi-17 u varijantama Mi-17-1V, Mi-171E, Mi-171Š i Mi-17V-5. Nabavku su ipak finansirale SAD a poslednja 22 isporučena primerka su dorađena u UAE za 245miliona dolara. Par helikoptera dorađen je novom avionikom i naoružanjem i u Srbiji, u Vazduhoplovnom zavodu “Moma Stanojlović“. Još tri Mi-17 stigla su iz Rusije u Irak 2014-15. Irak je nabavljao i polovne helikoptere Mi-8 pa su dva Mi-8T stigla iz jordanske kompanije ‘’Jordan Wings’’ koje je prvo koristila firma ‘’Iraqi Airways’’. Ove helikoptere je za 3,6 miliona dolara 2011-12. remontovao zavod ‘’Севастопольское авиационное предприятие’’ iz Sevastopolja, tadašnja Ukrajina. Srednji višenamenski transportni helikopter Mi-17V-5 na poletanju. Naoružan je sa 4 20-cevna saćasta lansera B-8V-20 nevođenih raketnih zrna S-8 kalibra 80 mm. Helikopteri familije Mi-8 i 17 uvršteni su u nekoliko jedinica Armijske avijacije čija je Komanda formirana oktobra 2010. godine. Ovi helikopteri pre svega se koriste u Transportnom helikopterskom puku odnosno njegovoj 85. transportnoj eskadrilina aerodromu Al Kut i 4. višenamenskoj eskadrili baza Taji (prethodno u Basri). Ove vazduhoplove na aerodromu Taji koristi i 15. eskadrila za specijalne operacije, 32. armijske avijacijske brigade za specijalna dejstva a za obuku na ovom tipu lete pripadnici 16. trenažne eskadrile, Koledža armijske avijacije u Al Tagadumu. Postoji plan da se deo helikoptera prebaci u bazu Al Kut. Školski avion Cessna 172 / Foto: U.S. Air Force/Airman First Class Randi Flaugh Ubrzo su usledile dalje nabavke iz SAD, za potrebe uspostavljanja sistema obuke pilota avgusta 2007. potpisan je ugovor vredan 10 miliona dolara za kupovinu 18školskih aviona Cessna 172 ‘’Skyhawk’’ čija je isporuka počela oktobra iste godine. Primopredaja prvih 8 aviona izvršena je 9. jula 2008. u bazi Al Mutana kada su primljene i prve tri Cesne 208. Prvi piloti koji su započeli letove na Cesnama 172 nisu bili novi, mladi već oni iskusni koji su leteli u RV Iraka za vreme Sadama Huseina a oni će kasnije postati i instruktori. Treba reći da je Irak nabavio veoma modernu verziju Cesne 172 sa dizel motorom i vrlo moderno opremljenom kabinom tj. tzv. ‘’staklenim kokpitom’’ kao i GPS navigacijskim sistemom firme Garmin. To je između ostalog uticalo da cena pojedinačnog aviona bude 600 hiljada dolara. U početku su instruktori letenja bili samo Amerikanci, vremenom se povećavao broj obučenih iračkih instruktora a oktobra 2009. objavljeno je da je je na ovom avionu obuku završilo 100 studenata od kojih je svaki od njih na početku imao po 15 letova sa američkim instruktorima nakon čega bi oni prelazili u druge jedinice koje su opremljene drugim tipovima vazduhoplova. Prethodno je za samo oko godinu i po dana ova jedinica imala oko 5000 sati naleta. Avioni Cesna 172 prvobitno su bazirali na aerodromu Kirkuk gde je oktobra 2007. otvorena letačka škola. U njenom sastavu se našla i 1. eskadrila sa ovim tipom aviona koja je marta 2011. preimenovana u sadašnju 201. eskadrilu a kasnije je ona prebačena na aerodrom Tikrit. Danas se ova jedinica nalazi u sastavu Letačkog trenažnog puka, Koledža iračkih vazduhoplovnih snaga. Transportni avion Beech King Air 350. Iste 2007. godine u okviru programa ‘’Peace Dragon’’ potpisan je ugovor vredan 132 miliona dolara za 5 aviona King Air 350ER u varijanti za prikupljanje podataka (ISR). Prethodno je kao deo paketa od 160 miliona dolara nabavljen jedan transportni King Air 350 koji je služio i za obuku. 2015. godine isporučen je još jedan primerak u verziji za ISR. Jedinica koja koristi ove avione jeste 87. izviđačka eskadrila, Transportnog puka na aerodromu Al Mutana. Za potrebe osmatranja vazdušnog prostora 2006. je nabavljen a 2009. isporučen jedan radar AN/TPS-77 dok je 2011. naručen još jedan koji je stigao 2013. a plaćen je 26miliona dolara. Za naoružavanje aviona AC-208B 2009. nabavljeno je 20 protivoklopnih raketa AGM-114A ‘’Hellfire’’ dok je 2012. naručeno 200 AGM-114L za helikoptere Bell-407 čije će prva kupovina uslediti 2009. Prvo su naručena tri trenažna T-407 za 6,9miliona dolara, potom su 2009. kupljena 24 naoružana Bell 407 (iračka oznaka IA-407) za 60 miliona dolara koji su isporučeni 2012-13. Prethodno su 2011. stigla triprimerka. Laki borbeni helikopter IA-407 naoružan mitraljezom i lanserom nevođenih raketnih zrna. Još 16 Bell-407GX isporučeno je 2014-2015 a za naoružane primerke je 2013-2014. stiglo još 175 AGM-114L a kao pomoć u borbi protiv tzv. Islamske države SAD su 2014. godine donirale još 1500 ovih raketa. Trenažni T-407 kao i skoro polovina izviđačko-borbenih IA-407 čine sastav 21. jurišne helikopterske eskadrile, 32. armijske avijacijske brigade za specijalna dejstva na aerodromu Taji. Malo veći broj IA-407 leti u 22. jurišnoj helikopterskoj eskadrili, Transportnog helikopterskog puka u bazi Al Tagadum. Školski avioni T-6A “Texan II“ / Foto: U.S. Air Force/SrA Tyler Placie Nakon nabavke Cesni 172 Irak je nastavio sa ulaganjima u avione za obuku kupivši 15 turboelisnih T-6A ‘’Texan II’’ (američka varijanta švajcarskog PC-9) za ukupno 257 miliona dolara od čega su samo avioni plaćeni oko 75 miliona. Avioni su isporučeni u bazu Imam Ali i ušli su u sastav 203. eskadrile (do marta 2011. 3. eskadrila) Letačkog trenažnog puka. Do skora su svi irački T-6A bili neoperativni a inicijativa za njihovo vraćanje u letno stanje pokrenuta je pre nekoliko meseci. Imajući u inventaru Cesnu 172 i T-6 nastao je ogromni raskorak u obuci iračkih pilota i to zbog velikih razlika u konfiguraciji i performansama između ova dva tipa aviona, jedan je bio dvosed visokokrilac sa dizel motorom i rasporedom sedišta jedno pored drugog a drugi turboelisni niskokrilac sa rasporedom sedišta jedno iza drugog. Tako je Irak krenuo u potragu za rešenjem ovog problema a prethodno je još 2007. godine pokazao interesovanje za projekat srpskog školskog aviona Lasta. Irački pilot na obuci za avion Lasta-95N na aerodromu Batajnica / Foto: Dušan Atlagić Iraku je Lasta sasvim odgovarala i ova država je kao prvi naručilac aviona postala ujedno i finansijer završetka njegovog razvoja. U 2007. godini naručeno je 20primeraka po jediničnoj ceni od 300 hiljada dolara a Laste su bile deo paketa naoružanja u vrednosti od 253 miliona dolara. Opcija za još 16 aviona nikada međutim nije realizovana. Prvi let prototipa Laste 95 izvršen je 5. februara 2009, a prototip iračke varijante Lasta-95N 24. februara 2010. Prve Laste Iraku su isporučene juna 2010., a poslednji avioni stigli su u Irak jula 2011. Do marta 2011. bili su u sastavu 2. eskadrile Letačkog trenažnog puka. U pripremama za prijem aviona, 8 iračkih pilota je dva puta boravilo na aerodromu Batajnica gde su obučavani u Tehničko-optinom centru. Oni su kasnije predstavljali prve instruktore i nastavnike letenja na ovom avionu u Iraku. Zanimljivo da je Irak je za svoje primerke insistirao da mogu da nose naoružanje pa tako njihova verzija može da na dva potkrilna nosača ponese do 220 kg tereta pre svega kontejnere sa mitraljezima 7,62 i 12,7 mm i bombe kalibra do 100 kg. Nakon nekoliko meseci probnih letova februara 2012. započela je obuka oko 200 kadeta na avionima Lasta-95N u vazduhoplovnoj bazi Tikrit u kojoj se nalazi Koledž iračkih vazduhoplovnih snaga. Međutim, samo mesec dana kasnije, nakon ukupno 600 sati naleta, flota je prizemljena zbog problema sa motorima Lycoming AEIO 580B1A. Rešavanje ovog problema ali i modifikacija komandi leta ekipe inženjera i tehničara VTI i fabrike aviona Utva započeli su sredinom maja 2013. Laste na jednoj od svečanosti povodom promocije novih pilota RV Iraka. Srpski stručnjaci ustanovili su da je došlo do problema podmazivanja motora prilikom startovanja. Proizvođač motora Lycoming je priznao postojanje defekta i ponudio tehničko rešenje koje je primenjeno na iračkim Lastama nakon čega su normalne operacije aviona bile nastavljene ali uz smanjenje resursa motora i veću potrošnju ulja, što je povećalo realni trošak sata leta. Dorada komandi leta iračkih Lasta nastala je kao posledica tragičnog udesa koji se 26. septembra 2012. desio u Srbiji. Intenzitet borbe protiv tzv. Islamske države značajno je porastao decembra 2013. godine zbog čega su početkom 2014. iračke Laste prebačene u bazu Imam Ali(bivši naziv Talil) što se pokazalo kao dobar korak jer su u leto 2014. bazu Tikrit napale formacije islamista i osvojile je pri tom ubivši najmanje 1566 studenata i pripadnika vazduhoplovnotehničke službe. Do dolaska jurišnih aviona Su-25 početkom jula 2014. iračke vazduhoplovne snage imale su izuzetno skromne mogućnosti u dejstvima po ciljevima na zemlji. Imali su samo pet aviona AC-208B “Combat Caravan“, naoružane transportne helikoptere Mi-17 kao i školske avione Lasta. Nakon dolaska jurišnih aviona Su-25 i borbenih helikoptera Mi-28 i Mi-35M, Laste su ponovo upotrebljavane samo za obuku pilota. Jedini udes iračkih aviona dogodio se 17. aprila 2017. kada je prilikom poletanja iz matične baze došlo do problema sa motorom zbog čega je posada morala prinudno da sleti a tom prilikom avion je uništen ali su pilot i kopilot preživeli. Iračke Laste se, kao što smo već naveli nalaze u bazi Imam Ali gde popunjavaju 202. eskadrilu Letačkog trenažnog puka. Srednji transportni avion C-130J-30 “Super Hercules“ / Foto: Facebook stranica RV Iraka Značajno unapređenje transportne avijacije dogodilo se 2009. kada je za 293miliona dolara naručeno 6 transportnih avioniona C-130J-30 ‘’Super Hercules’’ koji su stigli tokom 2012. i 2013. Trenutno Super Herkulesi kao i stariji C-130E lete u 23. transportnoj eskadrili, Transportnog puka sa komandom u bazi Al Mutanakod Bagdada. Irački An-32 naoružan bombama. Pre toga od Ukrajine je za 99 miliona dolara naručeno 6 An-32B koji su isporučeni 2011-2012. i čija je danas matična jedinica 33. transportna eskadrila, Transportnog puka takođe u bazi Al Mutana. Dva primerka su bila dorađena da nose bombe, prvi je nosio 4 spoljna nosača na bokovima trupa BDZ-34 za 4 bombe kalibra do 500 kg dok je drugi u tovarnom prostoru, u unutrašnjosti aviona mogao da na prenosivom valjkastom transporteru sa vođicama ponese 4 bombe kalibra 227 kg. Dva laka višenamenska helikoptera Gazela na jednoj od vojnih parada. Irak se u opremanju svojih vazduhoplovnih snaga oslonio i na Francusku nabavivši 2010. domaćim pilotima dobro poznate lake višenamenske helikoptere Gazela. Tada je iz viškova francuske avijacije stiglo šest polovnih SA-342M ali je to bio samo deo velikog posla nabavke novih lakih višenamenskih borbenih helikoptera EC-135. Gazele baziraju na aerodromu Taji i lete u 88. jurišno-trenažnoj eskadrili, Borbenog helikopterskog puka. Iz Nemačke su 2009., preko Francuske, naručena 24 naoružana EC-635T2+ (vojna verzija helikoptera EC-135, sada H135) koji su koštali 360 miliona evra a isporučeni su tokom 2011. i 2012. Ceo posao pratio je korupcionaški skandal uz optužbe da su određeni irački generali primili mito kako bi se nabavka realizovala. U opremanju i naoružavanju ovih helikoptera je učestvovala Južnoafrička Republika od koje je u periodu 2010. do 2015. nabavljeno 380 protivoklopnih raketa Ingwe. Laki izviđačko-borbeni helikopter EC-635T2+/ Foto: Ministarstvo odbrane Iraka EC-635 su bili prvi ozbiljnije naoružani helikopteri oružanih snaga Iraka a nabavljeni su pre svega za osmatranje i prikupljanje informacija kao i za protivpobunjeničku borbu. Opremljeni su sistemom SAWS (Stand Alone Weapon System) koji omogućuje upotrebu elektro-optičkog osmtaračkog sistema sa televizijskom i infracrvenom kamerom, sistemom za zaštitu helikoptera od lakih prenosivih raketnih PVO sistema kao i upotrebu nevođenih i vođenih ubojnih sredstava. Helikopteri su ušli u sastav 55. jurišne eskadrile Armijske avijacije koja se danas nalazi u sastavu 32. armijske avijacijske brigade za specijalna dejstva i bazira na aerodromu Taji sa detašmanom u bazi Al Rašid kod Bagdada. U borbi sa tzv. Islamskom državom jedan irački EC-635 je oboren 13. decembra 2014. u rejonu Bayji uz pogibiju oba člana posade. Višenamenski borbeni avion F-16IQ, varijanta F-16C Block 50/52 za Irak. Svoje prve borbene avione Irak će naručiti 2011., izabran je američki F-16, za tri milijarde dolara kupljeno je 18 aviona Blok 50/52 u varijanti F-16IQ od toga 12jednoseda F-16C i 6 dvoseda F-16D. Prvi avioni trebali su da stignu leta 2014. ali je zbog bezbednosne situacije u zemlji to odloženo za sledeću godinu pa su prva četiri primerka stigla tek 14. jula 2015. Januara 2016. je za dve milijarde dolara kupljeno i naoružanje za njih i to 150raketa vazduh-zemlja AGM-65D, G, H, K ‘’Maverick’’, 24 rakete vazduh-vazduh AIM-9M ‘’Sidewinder’’, 14120 bombi Mk 82 i BLU-111, 2400 bombi Mk 84 i BLU-117, 10 vežbovnih bombi Mk 82 i Mk 84, 400 laserski vođenih bombi GBU-10 i 8000GBU-12, jedan rezervni top M61 ‘’Vulcan’’. Pored toga nabavljeno je 20 nišanskih sistema na kacigi pilota JHMCS i 4 zemaljska sistema za proveru stanja vođenih avio-bombi. Od Nemaca je prethodno 2013. kupljeno 90 polovnih raketa vazduh-vazduh AIM-9L koje su dorađene na standard AIM-9L/I-1. Dvoseda varijanta F-16D. Za avione F-16 je 2012. kupljeno 20 nišansko-navigacijskih sistema AN/AAQ-33 Sniper za 32 miliona dolara. Još 18 F-16, takođe 12 F-16C i 6 F-16D narućeno je 2013. godine za 890 miliona dolara. Potom je za iračku flotu ovih aviona 2015. naručeno i 2000 projektila WGU-59 APKWS koji su stigli tokom 2016-17. Prethodno su 2015. nabavljena 4 rezervna radara AN/APG-68(V)9 kao i 4kontejnera sa izviđačkom opremom DB-110 koja su koštala 71 milion dolara. Danas Irak ima 23 F-16 koji se nalaze u bazi Balad, u sastavu 9. lovačke eskadrile, Lovačkog puka. Artiljerijsko-raketni sistem Pancir-S1 je trenutno najmoćnije PVO sredstvo iračke vojske. Jedinice za protivvazduhoplovna dejstva dobile su prve sisteme 2012. godine kada je iz Rusije nabavljeno 500 lakih prenosivih raketnih sistema Igla-S. Potom je 2013. od SAD kupljeno 8 lakih mobilnih raketnih sistema AN/TWQ-1 ‘’Avenger’’ malog dometa koji su ipsoručeni 2014. i plaćeni su 105 miliona dolara. Nešto ranije 2012. godine za njih je naručeno 200 raketa FIM-92 ‘’Stinger’’. U paketu naoružanja iz Rusije koji je vredeo 4,2 milijarde dolara a koji je potpisan 2012. godine našlo se i 24 (po nekim podacima 48) artiljerijsko-raketnih sistema 96K6‘’Pancir-S1’’ za koje je kupljeno 600 raketa. Neke od poslednjih nabavki iz SAD realizovane su 2013. kada je kupljeno 13osmatračkih radara AN/MPQ-64 ‘’Sentinel’’ malog dometa koji se obično uvezuju sa sistemima PVO kratkog dometa. Iste godine naručeno je i 10 sistema malih bespilotnih letelica ScanEagle koji su predati Iraku 2014. Borbeni helikopter Mi-28NE, primerak koji se na fotografiji nalazi na zemlji poseduje radar N025E koji se nalazi na jarbolu iznad nosećeg rotora. Velika količina naoružanja i vojne opreme nabavljene iz Rusije za 4,2 milijarde dolara obuhvatao je osim već spomenutih PVO sistema Pancir i desantno-jurišne helikoptere Mi-35M kao i borbene helikoptere Mi-28. Svi pomenuti helikopteri ušli su u sastav Armijske avijacije i kojoj je Ratno vazduhoplovstvo u međuvremenu predalo većinu helikoptera sa kojima je raspolagalo. Isporučeno je ukupno 28 Mi-35M, 15 Mi-28NE i 4 Mi-28UB (označeni takođe kao Mi-28NE, verzija sa udvojenim komandama). Borbeni Mi-28 uvršteni su u 28. jurišnu eskadrilu, Borbenog helikopterskog puka u Al Kutu. Desantno-jurišni helikopter Mi-35M dejstvuje po položajima pripadnika oružanih formacija tzv. Islamske države. Irak se dakle odlučio da nabavi prave borbene helikoptere a ne samo da se osloni na naoružane Bell 407 i EC-635. Kupio je najsavremeniju verziju helikoptera Mi-24 sa kojim je već dugo godina imao iskustva. Ovoga puta stigli su moderni Mi-35M a prva isporuka realizovana je novembra 2013. a pripali su 35. jurišnoj eskadrili, Borbenog helikopterskog puka na aerodromu Taji. U borbenim dejstvima protiv tzv. Islamske države 2014. godine oborena su dva helikoptera, jedan 16. juna a drugi 3. oktobra. U udesima su izgubljena još tri, jedan 22. avgusta 2015, drugi 4. aprila 2016 i treći 4. januara 2017. Trojka iračkih jurišnika Su-25, prvi u formaciji, dvosed Su-25UBK pripadao je Iranu. Kako je Irak u sukob sa snagama tzv. Islamske države dočekao bez borbenih aviona jer američki F-16 zbog loše bezbednosne situacije još nisu bili isporučeni, Iračani su odlučili da se nabave ruski Su-25 koje su pripadnici RV Iraka veoma dobro poznavali s obzirom da su ga pre 2003. godine već koristili. Prvi od, kako će se kasnije pokazati 5 Su-25 iz Rusije isporučeni su 28. juna 2014. i to su bili prvi pravi borbeni avioni u inventaru novog RV Iraka. Irački Su-25 na ispitivanjima fugasnih bombi domaće proizvodnje. Potom je u pomoć priskočio Iran koji je poslao svih 7 aviona Su-25K i Su-25UBK koji su, što je interesantno, 1991. za vreme Prvog zalivskog rata, preleteli u Iran. Naknadno su 17. aprila 2016. isporučena još 4 ruska polovna Su-25 koji su remontovani u 121. remontom zavodu u Kubinki. U međuvremenu je sklopljen i ugovor sa Belorusijom od koje je kupljeno 9 polovnih Su-25 i Su-25UB koji su stigli tokom 2015-16. Iračke pilote obučavali su Iranci ali je deo njih kasnije poslat u Rusiju i Belorusiju. Prema poslednjim informacijama oko 20 Su-25 nalazi se u bazi Al Rašid kod Bagdada, u sastavu 109. jurišne eskadrile, Borbenog puka. Laki višenamenski borbeni T-50IQ, jedan od najmodernijih aviona iračkih vazduhoplovnih snaga / Foto: Facebook stranica RV Iraka Krajem 2013. godine, tačnije 12. decembra sa Južnom Korejom je potpisan ugovor vredan 1,1 milijardu dolara za nabavku 24 školsko-borbena aviona T-50 ‘’Golden Eagle’’’ u varijanti T-50IQ koja predstavlja verziju lakog borbenog aviona FA-50. Osim aviona plaćena je obuka pilota i pripadnika vazduhoplovnotehničke službe kao i logistička podrška. Naknadno je sa Korejancima potpisan i ugovor o održavanju i to za narednih 20 godina što je plaćeno milijardu dolara. Prvi irački T-50IQ poleteo je 13. jula 2015. a prvih pet primeraka je zvanično predato RV Iraka decembra iste godine. Za sada je isporučeno 12 aviona, prvih 6 stiglo je u Irak marta 2017. a drugih šest 5. juna ove godine. Avioni se nalaze u vazduhoplovnoj bazi Al Šajbah, u 204. trenažnoj eskadrili (do marta 2011. 4. trenažna eskadrila) iz sastava Trenažnog letačkog puka, Koledža iračkog RV. Irak je nabavio još jedan tip borbenog aviona i to od nekada tradicionalnog snabdevača vojnim avionima – Češke. Za vreme ČSSR od njih su nabavljani školsko-borbeni avioni L-29 ‘’Delfin’’ a zatim i L-39 ‘’Albatros’’. 2014. godine potpisan je ugovor vredan 200 miliona dolara za kupovinu naoružanja a u paket su ušli i laki višenamenski L-159 ALCA uz isporuku 10 jednoseda L-159A i dvadvoseda L-159T1 od kojih je jedan bio prerađeni jednosed iz čeških viškova a drugi novoproizvedeni primerak. Još tri jednoseda nabavljena su kao izvor rezervnih delova. Irački piloti na preobuci u Češkoj za avion L-159 ALCA. Prvi avioni predati su Iraku samo 88 dana nakon što je ugovor stupio na snagu a prva tri primerka (dva jednoseda i dvosed) su zvanično preuzeta 26. septembra 2015. godine da bi prva dva aviona sletela u Irak 5. novembra iste godine. Februara 2016. iz Češke se sa preobuke u Irak vratilo 6 pilota nakon čega su u matičnoj bazi započeli taktičku obuku. Već u maju su je završili i svoju prvu borbenu misiju izveli su 12. juna uz upotrebu klasičnih avio-bombi Mk-82. Jedno vreme oba dvoseda su se nalazila u Češkoj radi obuke iračkih pilota a prvi od njih, novoproizvedeni primerak, predat je Iračanima decembra 2016. Na preobuku su poslati piloti koji su već imali solidno letačko iskustvo a za vreme preobuke na L-159 naleteli su obično 30-35 sati. Česu su u Baladu bili organizovali i tim savetnika dok je kompanija Aero Vodochody obezbedila vazduhoplovnotehničku službu za održavanje aviona u drugom stepenu koje su kasnije preuzeli Iračani. Od naoružanja na iračkim L-159 su za sada primećene samo klasične avio-bombe Mk-82, za obuku se koriste kontejneri SUU-5003 koji osim što nose 6 vežbovnih bombi BDU-33, imaju mogućnost ispaljivanja 4 nevođena raketna zrna CRV-7kalibra 70 mm. Irački L-159 se nalaze u bazi Balad (prethodno poznata kao Al-Bakr, nakon okupacije tu su boravile američke trupe i baza je nosila naziv isturena operativna baza Anaconda u kojoj je u jednom trenutku bilo 30000 vojnika) 80 km severno od Bagdada u 115. taktičkoj eskadrili, Lovačkog puka. Iako je ALCA već upotrebljen u dejstvima protiv tzv. Islamske države, puna borbena gotovost eskadrile biće postignuta krajem ove godine. U plani je modernizacija ovih aviona uz integraciju nišansko-navigacijskog kontejnera i vođenih ubojnih sredstava, pre svega vođenih bombi i raketa vazduh-zemlja kao i nabavka raketa vazduh-vazduh. Kineska izviđačko-borbena bespilotna letelica CH-4B. U borbi protiv Islamske države Iračani su prema dostupnim fotografijama i video snimcima, vrlo efikasno upotrebili borbene bespilotne letelice CASC CH-4Bkineske proizvodnje. 23. januara 2015. godine stiglo je 4 CH-4B a uz njih i 20malogabaritnih protivoklopnih raketa AR-1 i 20 malogabaritnih vođenih bombi FT-9. Jedinica koja koristi ove BPL odnosno 100. izviđačko-borbena eskadrila(prethodno 84. eskadrila iste namene) je direktno potčinjena Komandi Armijske avijacije i nalazi se na aerodromu Al Kut. Iračani su osnovali i svoju obaveštajnu službu INIS – Iraqi National Intelligence Service koja je prema dostupnim podacima od SAD 2010. godine dobila 9 aviona i to tri DHC-6 koji su pripadali agenciji CIA i 6 U-28A (dorađeni švajcarski Pilatus PC-12). Ovi avioni poseduju opremu za prikupljanje informacija izviđanjem i osmatranjem, otkrivanje i identifikaciju ciljeva. Baziraju na aerodromu Al Rašid i pod komandom su Ministarstva unutrašnjih poslova. Prema dostupnim podacima danas se koriste dva DHC-6 i 4 U-28A. Živojin BANKOVIĆ
  5. U organizaciji 98. vazduhoplovne brigade RV i PVO Vojske Srbije, na vojnom delu niškog aerodroma koji od nedavno nosi ime “Narednik-pilot Mihajlo Petrović“, u subotu 6. oktobra održan je Otvoreni dan. Bio je to prvi zvaničan događaj ove godine na kome je šira javnost mogla da posmatra letenje vojnih aviona i helikoptera. Dobro došli u stanište Tigrova. Prvi ovogodišni vojni letački program za širu javnost / Foto: Dragan Trifunović, Tango Six Iako je na društvenim mrežama i forumima najavljivan bogat letački program i raznovrsnija statička izložba uz goste iz 204. vazduhoplovne brigade (vbr) to se ipak nije dogodilo. Nezvanično, na nebu iznad Niša trebali su da lete ili da imaju prelet lovci MiG-29 a na statici da budu izloženi avioni N-62T (Super Galeb tegljač meta) i školski avion Lasta V-54. Tango Six je u subotu bio u Nišu, pogledajte za početak našu video reportažu: Solidna posećenost ali nije bilo gužve / Foto: Branislav Milošević, Tango Six Izložba vazduhoplova na zemlji bila je ipak relativno sadržajna a u gotovo svaki vazduhoplov se moglo ući što je svakako najzanimljvije bilo najmlađima. Na stajanci aerodroma mogli su se videti školski avion Utva-75, jurišnik J-22 “Orao“ iz 241. lovačko-bombarderske avijacijske eskadrile (lbae), laki transporter An-2TD, laki višenamenski helikopteri Gazela (po jedna HO-42 nastala doradom HN-42M i jedna HN-45M GAMA) i srednji transportni helikopter Mi-8T iz 119. mešovite helikopterske eskadrile “Zmajevi“. Među nabrojanim vazduhoplovima igrom slučaja bilo je ipak i onih i 204. vazduhoplovne brigade, školski avion V-53 koji pripada 252. školsko-trenažnoj avijacijskoj eskadrili “Kurjaci sa Ušča“ je kako smo saznali, na ispomoći “orlovskoj“ 241. eskadrili u Lađevcima. Na kraju ipak po neki gost iz 204. / Foto: Dragan Trifunović, Tango Six Jedan od dva vazduhoplova na zemlji koji formacijski pripada 204. vazduhoplovnoj brigadi, laki transporter An-2TD / Foto: Dragan Trifunović, Tango Six Laki transporter An-2 koji je baziran u Nišu pripada 138. transportnoj avijacijskoj eskadrili koja je takođe u sastavu 204. vbr. Od drugih jedinica Vojske Srbije bio je prisutan 230. samohodni raketni divizion koji je izložio transportno-utovarno vozilo raketa, raketnog sistema PVO 2K12 “Kub“. Društvo vojnim mašinama pravio je i jedan civilni avion, bio je to PA-34-200T “Seneca II“ firme GAS Aviation. Polovina operativnih Orlova na stajanci u Nišu / Foto: Dragan Trifunović, Tango Six Stajanci su se kasnije pridružila i tri Orla koja su letela, dva dvoseda NJ-22 koja su učestvovala u zvaničnom letačkom programu i jedan J-22 koji je oko 9 časova poleteo radi, najverovatnije izviđanja vremena. Zanimljivo, nakon završetka ovog događaja, Niš je nadletela formacija sva 4 Orla koja su se mogla videti na aerodromu, oni su zatim prilikom odlaska na Lađevce u brišućem letu nadleteli našu najužniju vazduhoplovnu bazu. Iz 119. mhe samo Mi-8T iz koga su iskočili padobranci / Foto: Branislav Milošević, Tango Six Iskakanjem padobranaca iz helikoptera zvanično je započeo Otvoreni dan. Jedan od pripadnika 63. padobranskog bataljona nosio je državnu zastavu. / Foto: Dragan Trifunović, Tango Six Letački program jeste bio dinamičan i uzbudljiv ali veoma skroman što se tiče brojnosti vazduhoplova. Iz matične eskadrile “Zmajevi“ videli smo samo transportni helikopter Mi-8T iz kojeg je iskočilo nekoliko padobranaca 63. padobranskog bataljona, Specijalne brigade koji su nosili zastave Republike Srbije, Vojske Srbije, zastavu sa grbom grada Niša i oznakom svoje jedinice. Time je zvanično i započeta ova manifestacija što je već odavno postala tradicija. Dinamičan i dobro uvežban nastup posada dva laka borbena helikoptera HN-42M GAMA / Foto: Dragan Trifunović, Tango Six Priprema za raketiranje ciljeva na zemlji / Foto: Branislav Milošević, Tango Six Prilaz „cilju“ / Foto: Branislav Milošević, Tango Six Prvi koji su poleteli da pokažu šta znaju bili su pripadnici 714. protivoklopne helikopterske eskadrile “Senke“ sa Lađevaca koji su prikazali solidan letački program na dva laka borbena helikoptera HN-42M GAMA. Od iskusnih i dobro obučenih posada ove eskadrile, videli smo ono na šta smo već navikli, sinhonizovano letenje, odličnu uigranost u manevrima, uvođenje i izlaženje iz napada, letenje na veoma maloj visini. Najatraktivnije u nastupu Orlova, simuliranje napada na ciljeve na zemlji uz ispaljivanje IC mamaca / Foto: Dragan Trifunović, Tango Six Stara boljka Orla, kućište desne noge stajnog trapa nije zatvoreno / Foto: Dragan Trifunović, Tango Six Tigrovi poslednjih meseci ne štede svoje Orlove / Foto: Dragan Trifunović, Tango Six Detalji za maketare / Foto: Dragan Trifunović, Tango Six Glavne zvezde su, što je bilo i očekivano, bili piloti jurišnih aviona Orao. U prethodnih godinu-dve primetan je napredak u našoj lovačko-bombarderskoj avijaciji, kako što se tiče broja dostupnih Orlova, tako i što se tiče obučenosti, trenaže i naleta posada. Ko je rekao efektna kamuflaža? / Foto: Dragan Trifunović, Tango Six Sletanje u paru dvoseda NJ-22 uz upotrebu kočionog padobrana / Foto: Branislav Milošević, Tango Six Taksiranje / Foto: Branislav Milošević, Tango Six Upečatljiva šema, diskretni Tigar na trupu / Foto: Branislav Milošević, Tango Six Dovoljno dvoseda znači bolju trenažu. Upravo toga smo svedoci poslednjih par meseci / Foto: Dragan Trifunović, Tango Six Ovaj boljitak itekako se primetio i u Nišu, letela su dva dvoseda NJ-22 čiji su piloti zaista ostavili odličan utisak. Poletanje i sletanje u paru, energični zaokreti, letenje u paru gde su avioni vrlo blizu jedan drugom i nekoliko načina napada na ciljeve na zemlji, uz atraktivno ispaljivanje IC mamaca samo su deo onoga što je pokazano. Kancelarija jurišnog pilota / Foto: Branislav Milošević, Tango Six Otvorenom danu prisustvovao je i novi komandant RV i PVO, general-major Duško Žarković / Foto: Branislav Milošević, Tango Six Senke poziraju / Foto: Dragan Trifunović, Tango Six Red za ulazak u najstariji vazduhoplov u inventaru naše vojne avijacije / Foto: Branislav Milošević, Tango Six I pored toga što je bilo nedostataka i što je ovogodišnji Otvoreni dan bio, kako smo već opisali, slabiji od nekih prethodnih, moramo reći da se domaćin potrudio oko organizacije ovog događaja čiji je jedan od ciljeva i popularizacija vojnog vazduhoplovstva. Budući pilot RV i PVO? Moguće… / Foto: Branislav Milošević, Tango Six Da li će kući proučavati fotografiju instrument table helikoptera Mi-8T? / Foto: Branislav Milošević, Tango Six Među mnogobrojnom decom koja su skoro bez ikakvih ograničenja mogla da ulaze u avione i helikoptere i slikaju se u i pored njih, sasvim sigurno je bilo onih koji su poželeli da budu vazduhoplovci a moguće je da će neki od njih jednog dana biti u stroju RV i PVO. Oštro oko našeg fotografa zabeležilo je i jednu pogibiju na događaju. Mačke su glavne na ovom aerodromu / Foto: Dragan Trifunović Živojin BANKOVIĆ
  6. Kako je za Tango Six danas zvanično potvrđeno iz RV i PVO Vojske Srbije, u subotu 6. oktobra na aerodromu “Narednik-pilot Mihajlo Petrović“ u Nišu biće održan Otvoreni dan za koji planiran i letački program. Manifestaciju će organizovati 98. vazduhoplovna brigada, najverovatnije uz pomoć kolega iz 204. vazduhoplovne brigade, a biće to prvi, verovatno i jedini ovogodišnji takav događaj u našem vojnom vazduhoplovstvu. A koga ćemo videti ove godine? / Foto: Ministarstvo odbrane Iako još uvek nemamo informacije o tome kakav će program biti priređen, može se očekivati da će se iz obe vazduhoplovne brigade RV i PVO potruditi da prikažu ono najzanimljivije, kako na zemlji tako i u vazduhu. Dodatne detalje o tome šta će se moći videti na statičkoj izložbi ali i na nebu iznad Niša, najverovatnije ćemo saznati narednih dana. Kako je izgledala prošlogodišnja manifestacija možete pogledati na sledećem video snimku:
  7. U utorak 27. februara pres-sekretar predsednika Rusije Dimitrij Peskov saopštio je da je Vladimir Putin potpisao novi državni program naoružavanja za period od2018. do 2028. godine. Detalji ovog dokumenta bili su usaglašeni i utvrđeni pre nastupanja 2018. godine kada je ujedno plan i odobren a o osnovnim zadacima dokumenta je dan pre predsednikovog potpisa, za medije govorio zamenik premijera Dmitrij Rogozin koji je dao intervju listu ’’Komersant’’. Par višenamenskih borbenih aviona Su-30SM Mornaričke avijacije VMF / Foto: Žarko Skoko Detalji ovog dokumenta nisu saopšteni ali je od ranije poznato da je u narednom desetogodišnjem periodu planirano da se za potrebe programa prenaoružavanja oružanih snaga Rusije potroši oko 19 triliona rubalja (oko 325 milijardi dolara).Veoma važno je reći da je novi program naoružavanja definisan na osnovu borbenih iskustava iz Sirije gde je ispitano preko 200 tipova naoružanja i vojne opreme. Očekuju se dalje nabavke taktičkih borbenih aviona / Foto: Žarko Skoko Zbog toga će prioritet u opremanju imati Kopnena i Vazdušno-Desantna vojska a akcenat će biti na razvoju robotizovanih oružanih sistema, visokopreciznog oružija i snaga nuklearnog odvraćanja. Visokoprecizno naoružanje odnosi se i na razvoj ubojnih sredstava za borbene avione i helikoptere. Ipak neće biti zanemareno opremanje ni Vazdušno-kosmičkih snaga novim količinama savremenih letelica kao i modernizacijama postojećih vazduhoplova. Obnova ruske vojne avijacije je nakon 90-tih godina 20. veka koji je bio period stagniranja i propadanja, intenzivnije započeta u prvoj polovini 2000-tih kada je završen razvoj mnogih novih vazduhoplova i kada su definisana osavremenjavanja postojećih tipova pre svega aviona a isto je rađeno i kod sistema za protivvazduhoplovna dejstva. Za nas je naravno najinteresantnije šta će se dešavati kada su u pitanju vojne letelice i sistemi PVO pa ćemo se u ovoj analizi potruditi da što bolje obradimo dostupne informacije o tome kako će se dalje razvijati vojna avijacija Rusije u narednih 10 godina kako na osnovu novog programa za period od 2018-2028, tako i što se tiče realizacije postojećeg programa koji će trajati do 2020. Prvi deo će sadržati sve vazduhoplove sem bespilotnih letelica koje će, zajedno s novim vazduhoplovnim naoružanjem i novim sistemima za protivvazduhoplovnu i protivraketnu odbranu biti predstavljeni u drugom delu ove analize. Novi tipovi vazduhoplova Dva nova tipa borbenih aviona koji će u narednoj deceniji biti uvedena u upotrebu jesu višenamenski borbeni avioni MiG-35 i Su-57. Prvi u svojoj najsavremenijoj očekivanoj konfiguraciji pripada 4++ dok je Suhojev avion poslednja 5. generacija. Za oba vazduhoplova se očekuje da ugovori za njihovu narudžbinu budu potpisani ove godine i najavljuje se da bi isporuke mogle da krenu već 2019. Dugo očekivani MiG-35 biće isporučivan kao jednosed MiG-35S (oznaka biroa 9.41SR) i dvosed MiG-35UB (9.47SR). Smatra se da će prvi primerci stići u jedinice s manje savremenim paketom avionike koji obuhvata radar N010M Žuk-M (ili M2) dok bi kasnije trebalo da se isporučuju primerci s AESA radarom Žuk-A (ili AM) a MiG-35 će biti prvi ruski operativni avion koji će imati savremeni kontejner s optoelektronskom opremom T220. Nova izvozna nada ruske vazduhoplovne industrije, višenamenski MiG-35 / Foto: Žarko Skoko U skorijoj budućnosti 35-ca bi mogla dobiti i motor RD-33MKM koji je u razvoju, čiji potisak iznosi 95 kN pri dodatnom sagorevanju i koji ima vektorisani potisak. Fabrička ispitivanja dva predserijska aviona (jednosed sa ev. brojem 702 i dvosed 712) koji su obrasci za Vazdušno-kosmičke Snage Rusije (VKS) su završena decembra prošle godine a u avione su testirali i vojni piloti. U proteklih nekoliko godina imali smo mnogo izjava zvaničnika kompanije RSK MiG i Ministarstva odbrane o tome koliko je primeraka planirano da se naruči. Na avio-salonu MAKS-2017. nezvanično se spekulisalo da će VKS do 2025. godine dobiti svega 24 aviona od čega bi 6 bilo isporučeno akro-grupi “Striži“. Januara prošle godine tadašnji komandant VKS Viktor Bondarev izjavio je da će prvi ugovor biti za 30 aviona, da bi potencijalno u jedinice ukupno moglo stići čak 170primeraka koji bi zamenili MiG-ove 29 što će zavisiti pre svega od mogućnosti i potreba. Razvoj MiG-a 35 se prilično odužio, čelnici VKS Rusije nisu želeli da prihvate avion u konfiguraciji u kojoj se nalaze avioni MiG-29KR i KUBR koje koristi Mornarička avijacija Rusije a iz koje su i nastali izvozni model MiG-29M i M2 kao i MiG-35. Mnogi stručnjaci smatraju da je MiG-35 za VKS nepotreban avion, da će biti uveden u upotrebu samo zbog podsticaja izvoza i to u malom broju. Činjenica jeste da je masa ovog aviona toliko porasla da to više nije laki već srednji borbeni avion koji se po troškovima korišćenja približio višenamenskim avionima Su-30 i 35 koji su po mnogim karakteristikama bolje rešenje za VKS kao i druge države s velikom teritorijom i akvatorijom. Prva dva aviona prve eskadrile Su-57 stižu sledeće godine / Foto: Žarko Skoko Rusija će, nakon SAD i NR Kine biti treća država koja će u svoje naoružanje uvesti borbeni avion 5. generacije (iako pojedini analitičari smatraju da kineski J-20 ne pripada u potpunosti 5. generaciji). Sledeće godine će, najverovatnije u bazu Lipeck, u 4. Centar za borbenu obuku i preobuku letnog sastava VVS, stići prvi primerci aviona Su-57. Zamenik ministra odbrane Jurij Borisov izjavio je 8. februara ove godine, prilikom posete fabrici aviona KnAAZ, da će u 2018. godini biti naručena prva eskadrila od 12 aviona, da su državna ispitivanja prve faze završena i da se ovaj tip sada nalazi u opitno-borbenoj eksploataciji. Borisov je dodao i da bi u 2019. mogla biti isporučena prva dva aviona a da bi ispitivanje novog motora mogla potrajati dve do tri godine. Od prvog leta prvog prototipa 29. januara 2010. u programu razvoja i ispitivanja učestvovalo je 12prototipova od toga 10 letnih i dva za statička testiranja na zemlji. Kako je 1. marta izjavio ministar odbrane Sergej Šojgu, dva Su-57 su uspešno prošla dvodnevni program ispitivanja u Siriji koji je uključivao i borbenu primenu. Prva eskadrila poslužiće za dalja ispitivanja u VKS gde će piloti centara za obuku učestvovati u razradi borbene upotrebe vazduhoplova i izradi dokumentacije odnosno tehničkih uputstava. Kao obrazac za njihovu proizvodnju uzeta su poslednja tri prototipa T-50-9, T-50-10 i T-50-11. Prototip T-50-2 s jednim motorom Izdelije 30. Su-57 čeka i nov motor a prva eskadrila biće isporučena u periodu 2019-2022. i to s motorima Izdelije 117 (AL-41F1) koje se koriste i na prototipovima. Novi motor, koga nazivaju i motor druge etape, nosi oznaku Izdelije 30, ima maksimalan potisak oko 18 tona s dopunskim sagorevanjem (sadašnji AL-41F1 ima 15 tona) a prvi let Su-57 s ovim motorom izvršen je 5. decembra prošle godine. Tada je sa aerodroma Žukovski poleteo drugi prototip T-50-2 na kome se nalazio jedan motor Izdelije 30. Smatra se da će razvoj ovog motora, pored poboljšanja pojedinih karakteristika aviona uticati i na odluku Indije da ipak učestvuje u programu FGFAkoji bi trebao da predstavlja derivat Su-57 a čiji je razvoj usporen i prekidan raznim nesuglasicama Indijaca i Rusa kao i izmenama projekta. Nakon isporuke prvih 12 aviona s motorima Izdelije 117 uslediće narudžbina i za drugu seskadrilu od 12-15aviona s motorima Izdelije 30 a smatra se da će puna serijska proizvodnja biti dostignuta oko 2027. godine. Kod Su-57 je zanimljivo što do sada još uvek nismo videli unutrašnje spremnike naoružanja. Pri tom su zvaničnici govorili o tome da su vršena ispitivanja upotrebe ubojnih sredstava a do sada su viđene samo fotografije aviona na kojima se vidi naoružanje podvešeno na spoljašnje potkrilne i podtrupne nosače. Za Su-57 se razvijaju ili su već razvijena nova ubojna sredstva od kojih su mnoga prilagođena za nošenje u unutrašnjim spremnicima. Tu su na primer rakete vazduh-vazduh R-77M (Izdelije 180) i Izdelije 810, krstareće rakete H-59MK2, protivradarske rakete H-58UŠK i UŠKE(IIR), rakete vazduh-zemlja H-36P, vođene bombe KAB-500LG. DO kraja 2018. u VKS stiže 10 Jak-152 / Foto: Živojin Banković Ove godine u centre za obuku VKS stići i prvi primerci još jednog tipa aviona. Reč je o domaćem školskom avionu Jak-152 koji će služiti za odabir kandidata za buduće pilote i osnovno školovanje. U martu 2014. godine bio je raspisan konkurs pod nazivom ’’Ptička-VVS’’ za dobijanje posla opitovanja i konstruisanja novog školskog aviona s oznakom Jak-152. Juna meseca iste godine objavljeno je da je taj posao dobio Opitno-konstruktorski biro Jakovljev koji se nalazi u sastavu korporacije ’’Irkut’’ a Jak-152 je svoj prvi let imao 29. septembra 2016. Iz fabrike IAZ u Irkutsku jedinicama u 2018. jedinicama će biti predato 10 Jak-152 a najavljeno je da potrebe VKS za ovim avionom iznose 150 primeraka. Krajem prošle godine VKS su dobile i tri austrijska školska aviona DA42T koji se po licenci proizvode u fabrici UZGA u Rusiji, i koji se koriste za obuku pilota transportne avijacije i drugih višemotornih aviona. Ove godine biće isporučeno još 17 a u 2019. još 15 aviona. Proizvođač Mi-38 svrstava ovaj helikopter između Mi-8 i Mi-26 / Foto: Živojin Banković I Armijska avijacija takođe ove godine dobija novi tip letelice, odnosno helikoptera, to će biti jedan opitni primerak srednjeg višenamenskog Mi-38T dok će drugi biti isporučen 2019 a ugovor za njihovu nabavku Ministarstvo odrbane potpisalo je još u julu mesecu 2018. Ako prilikom njihovih ispitivanja sve prođe kako je planirano u 2020. bi mogla uslediti narudžbina od prvih 12 serijskih Mi-38 a dalje definicije planova nabavki zavisiće od potreba VKS. Inaće proizvođač Mi-38 kompanija KVZ svrstava ovaj tip helikoptera između srednjeg transportera Mi-8 i teškog Mi-26. Višenamenski leteći radarski sistem A-100 prilikom prvog leta / Foto: UAC U planovima nabavki za naredni desetogodišnji period nalazi se i novi leteći radarski sistem A-100 čiji je prototip poleteo 18. novembra 2017. godine. Ugovor o razvoju ruskog letećeg radarskog sistema za osmatranje vazdušnog prostora nove generacije potpisan je juna 2006. godine. Nosilac posla je bio koncern za proizvodnju radio opreme OAO ’’Vega’’ i to u okviru razvojnog programa nazvanog ’’Premijer 476’’. 2013. godine doneto je rešenje da novi avion, sa oznakom A-100, bude napravljen na bazi teškog transportnog aviona Il-76MD-90A. U razvoju učestvuje i leteća laboratorija A-100LL koja je poletela 26. oktobra 2016. i koja je nastala modifikacijom radarskog sistema A-50 naučno-tehničkog kompleksa TANKT ’’Berijev’’. Prvi let A-100LL na kome je bio uključen radio-tehnički kompleks obavljen je 24. aprila 2017. Novina kod A-100 je osim savremenije elektronike i AESA radara i to da će imati više namena. Ne samo da će efikasnije otkrivati i pratiti ciljeve u vazduhu već će imati mogućnosti i da kontroliše situaciju na površini a postoje informacije da će moći da upravlja bespilotnim letelicama, služi za prikupljanje obaveštajnih podataka i za radio-tehničko osmatranje i izviđanje. U floti VKS zameniće leteće radarske sisteme A-50 i A-50U a ranije je saopšteno da bi, ako sve prođe po planovima testiranja njegova serijska proizvodnja započela 2020. godine. Dodatni ugovori za nabavku taktičkih borbenih aviona Očekuju se i novi ugovori za dalje nabavke taktičkih borbenih aviona Su-30SM, Su-34 i Su-35S kao i školsko-borbenih Jak-130. Do sada je za VKS i Mornarički avijaciju (MA VMF) naručeno 116 Su-30SM (88 VKS i 28 MA VMF) od čega je isporučeno 100 a ove godine plan je da stigne još 14 pa u 2019. ostaje da se prime samo dva preostala naručena aviona. Pre nekoliko dana pojavila se infromacija da je ovaj tip zvanično uveden u naoružanje 12. januara tekuće godine. Su-30SM akro-grupe “Ruski vitezovi“ / Foto: Žarko Skoko U odnosu na broj jedinica koje koriste ovaj tip kao i nekih koji su potencijalni korisnici mogla bi se izneti procena o potrebama za još oko 50 Su-30SM od kojih 22 za MA VMF. U fabrici IAZ se u poslednje vreme mogu videti ranije isporučeni avioni koji se tamo nalaze na doradama koje pre svega podrazumevaju integraciju šireg asortimana naoružanja. Najavljuje se i kraj proizvodnje Su-30SM, kako za VKS/VMF tako i za strane naručioce a to bi se moglo dogoditi 2022. godine. Su-30SM je u VKS uglavnom menjao lovce MiG-29 ali je uvršten i u jedinice koje su naoružane avionima Su-35S. U VMF za sada Su-30SM menja taktičke bombardere Su-24M. Do sada je naručeno 129 Su-34, broj aviona bi u jedinicama VKS na kraju mogao dostići preko 200 primeraka / Foto: Žarko Skoko Radi se i na modernizaciji taktičkog bombardera Su-34, nova verzija koja će najverovatnije biti označena kao Su-34M imaće unapređenu gotovo čitavu avioniku, dobiće modernizovanu elektronsku opremu, motore, naoružanje i kontejnere s specijalnom opremom za različite načine izviđanja. Što se tiče njihovih isprouka od ukupno naručenih 129 za sada je stiglo 109 aviona, tokom ove godine planirana je isporuka 18 (dva su već predata) i za 2019. ostaju 4. Ako bi se u svim jedinicama koje su aktivne zamenili taktički bombaredri Su-24M i izviđači Su-24MR onda su dalje potrebe VKS za još 72 do 84 Su-34. Višenamenski Su-35S imao je borbenu premijeru u Siriji gde je operativnost do sada bila oko 80 procenata a piloti su imali i do 10 zadataka dnevno / Foto: Žarko Skoko Sadašnji ugovor za nabavku višenamenskog borbenog aviona Su-35S predviđa isporuke do kraja 2020. godine. Do sada je u lovačke pukove stiglo 68 primeraka a ostaje da u naredne tri godine bude dobijeno još 30 i to po 10 godišnje. Su-35S u ulozi lovca za postizanje prevlasti u vazdušnom prostoru menja starije Su-27 a dodatne količine koje bi eventuano bile kupljene nakon 2020. mogle bi, na osnovu broja eskadrila popunjene avionima Su-27, iznositi još oko 50 Su-35S. Školsko-borbeni Jak-130 naručen je za potrebe VKS u 109 primeraka / Foto: Žarko Skoko Po do sada objavljenim ugovorima bliži se i kraj isporuka školsko-borbenih aviona Jak-130. Ukupno ih je do sada naručeno 109, dobijeno je 95, ove godine planirano je 10 i za sledeću godinu ostaju samo 4 aviona. Iako je objavljeno da je i Mornarička avijacija naručila 10 aviona do sada Jakove 130 s njenim oznakama nismo videli. Moguća su dalja unapređenja aviona pre svega u smislu borbenih sposobnosti odnosno integrisanja novog sistema za upravljanje vatrom i proširenja palete ubojnih sredstava. Broj nabavljenih Jak-130 bi, po izjavama vojnih zvaničnika mogao dostići čak 200primeraka. Jak-130 je u školskim bazama zamenio čehoslovačke L-39 ’’Albatros’’ ali je novi ruski avion znatno skuplji za korišćenje jer je veći i ima dva motora. Zbog toga je razmatrana modernizacija L-39 ili njegova zamena novim domaćim projektom aviona SR-10 koji je trenutno u fazi ispitivanja ali za koga se još uvek ne zna da li će ući u sastav vojnih vazduhoplovnih snaga. Takav avion bi bio poželjan iz dva razloga, prvi je što bi to bila prava zamena za L-39 a drugi je da bi se u obuci ublažio nagli prelazak s Jak-152 na Jak-130. Rešenje zamene teških transportera Il-76 delimično je nađeno u razvoju nove varijante Il-76MD-90A / Foto: Žarko Skoko Nastavlja se i s opremanjem Transportne avijacije, ove godine stiže 5 novih teških transportera Il-76MD-90A ali je usled drugih prioriteta isporuka ovih aviona za sada nešto usporena pa je 2015. i 2016. isporučen samo po jedan avion. Il-76 je najvažniji i najbrojniji transportni avion ruske vojske, trenutno h ima aktivnih oko 119 a naručeno je 39 Il-76MD-90A ali se rok isporuke do kraja 2020. sigurno neće ispoštovati. U planu je i modernizacija 41 starijeg Il-76MD na standard Il-76MDMa prvi avion je već na ispitivanjima. Svoj prvi let 25. januara ove godine imala je i nova leteća cisterna Il-78M-90A čije bi se ispitivanje završilo krajem 2018. a postoji plan da se nabavi 31 ovakav avion koji bi zamenili flotu starijih Il-78 i Il-78M. Narednih godina VKS bi moglo dobiti dodatne lake transportere L410 i to iz domaćih pogona, fabrike UZGA. Ministarstvo odbrane saopštilo je krajem prošlog decembra da je zainteresovano za 18 primeraka koji bi se koristili u složenim meteo uslovima pre svega tokom zime. Takođe moguć je i razvoj novih verzija s plovcima i skijama koje bi koristile specijalne jedinice. Prvi let unapređenog borbenog helikoptera Mi-28NM / Foto: Milj Prema planovima s početka decenije Armijska avijacija (AA) bi do 2020. godine trebala da dobije oko 1000 novih helikoptera svih tipova i namena. Od toga će oko 400 činiti srednji transportni višenamenski helikopter Mi-8 novijih verzija kao što su na primer Mi-8AMTŠ, AMTŠ-V, AMTŠ-VA, Mi-8MTV-5, MTV-5-1, varijanti za elektronsko ratovanje Mi-8MTPR-1. Moguće su i dalje isporuke desantno-jurišnih helikoptera Mi-24VM čija proizvodnja i dalje traje a kojih je do sada primećeno oko 60. Novembra prošle godine predato je prvih 6 od 24 borbena helikoptera Mi-28UB naručenih aprila 2016. a koji predstavljaju nešto izmenjen Mi-28N s udvojenim komandama. Krajem decembra 2017. Ministarstvo odbrane potpisalo je ugovor o isporuci prve količine znatno unapređenih i osavremenjenih Mi-28NM čiji je prototip poleteo 12. oktobra 2016. a prva dva serijska će stići već krajem ove godine. Od 2008. do 2016. godine jedinicama AA primila je u upotrebu 97 (po drugim podacima preko 100) Mi-28N. Ka-52 postaće najbrojniji borbeni helikopter oružanih snaga Rusija s ukupno 205 primeraka. Najavljena je nova narudžbina za još 114 helikoptera / Foto: Žarko Skoko Drugi glavni borbeni helikopter, pored Mi-28, postao je Ka-52. U dva ugovora od kojih je prvi potpisan 13. marta 2007. a drugi 1. marta 2011. naručeno je ukupno 169 Ka-52 od kojih je do početka ove godine isporučeno 117. Preostali helikopteri moraju biti isporučeni do kraja 2020. godine. I Mornarica će dobiti svoju verziju, Ka-52K ’’Katran’’. 2012. ugovorena su 4 opitna helikoptera koja su isporučena a zatim je 8. aprila 2014. potpisan i ugovor za 32 serijska primerka. Prilikom posete fabrici ’’Progres’’ iz Arsenijeva, gde se inače Ka-52 i proizvodi, zamenik Ministra odbrane izjavio je 6. februara ove godine da to ministarstvo planira nabavku još 114 helikoptera Ka-52. Nova verzija najvećeg helikoptera na svetu, Mi-26T2 / Foto: Žarko Skoko 2010. godine ponovo je za oružane snage pokrenuta proizvodnja i najvećeg helikoptera na svetu, teškog transportnog Mi-26. Tada je potpisan ugovor za 18novih primeraka od kojih je u periodu 2011-2014. isporučeno 17 dok je poslednji predat 2016. godine. Iste godine potpisan je ugovor za još dva Mi-26 ali je tokom 2017. primećeno da su AA isporučena tri helikoptera. Narednih godina su zbog zamene oko 20 starijih Mi-26 moguće dalje isporuke i to savremenijih verzija koje će najverovatnije biti bazirane na varijanti Mi-26T2. Modernizacije U Rusiji se i dalje odvija modernizacija starijih tipova borbenih aviona, kako onih taktičkih tako i strategijskih. I pored uvođenja u upotrebu savremenijih Su-30 i Su-35, tokom 2020-tih planirano je da u upotrebi ostane oko 90 Su-27, modernizacija na standard Su-27SM je završena, nabavljeno je i 12 novih Su-27SM3 a u toku je modernizacija Su-27P na standard SM3. Zna se da je potpisan ugovor za 36 aviona ali je do sada viđeno i smatra se da je urađeno samo 6 dok je samo za ovu godinu najavljeno da će se odraditi još 6 primeraka. Šta sve sadrži modernizacija standarda Su-25SM3 / Foto: Russian Defence.com Tokom ove godine, nakon nekoliko godina kašnjenja, napokon bi trebali da vidimo i operativne jurišnike Su-25SM3 čija je isporuka već nekoliko puta najavljivana, poslednji put za kraj prošle godine. Početkom decembra 2015. potpisan je ugovor za modernizaciju prvih 5 serijskih aviona dok su prethodno dorađena dvaprototipa. Su-25SM3 dobija paket sasvim nove elektronske opreme, od kojih treba istaći nišanski senzor SOLT-25, paket nišanske i navigacijske opreme PRnK-25SM-1 Bars koji omogućuje istovremeno gađanje 4 cilja na zemlji vođenim naoružanjem, sistem za samozaštitu aviona L-370-K-25 Vitebsk, sistem za komunikaciju KSS-25, bacači mamaca UV-26M, sistem za prikupljanje, praćenje i snimanje letnih parametara Karat-B-25. Tokom narednih nekoliko godina trebalo bi da u jedinice uđe 50 Su-25SM3 a modernizacija se obavlja u 121. remontnom zavodu u Kubinki gde je urađena i dorada 84 Su-25 na standard Su-25SM. VKS i VMF danas koriste oko 120 modernizovanih MiG-31BM / Foto: Aleksandar Milošević Nerazdvojivi i jedan od najvažnijih segmenata ruske protivvazduhoplovne odbrane svakako jeste lovac-presretač MiG-31 koji je ujedno i najbrži borbeni avion današnjice. Još 2007. je s 514. remontnim zavodom iz Rževa potpisan prvi ugovor za njegovu modernizaciju i to u verziju označenu kao MiG-31BM. Do sada je objavljeno i da su s kompanijom NAZ “Sokol“ potpisana još dva ugovora, prvi 1. avgusta 2011. za 60 aviona i drugi novembra 2014. za još 53 aviona a na modernizaciju idu avioni verzija MiG-31B i BS. Danas VKS i VMF korste skoro 120mdoernizovanih aviona ali se ne može sa sigurnošću reći koliko će ih biti na kraju, spominje se cifra od 135, mada je vrlo moguće da će taj broj biti veći. Na MiG-u 31BM je uz generalni remont i produženje veka upotrebe, modernizovan radar, sistem za upravljanje vatrom, navigacija, komunikacija a integrisane su i rakete vazduh-vazduh R-73 malog, R-77 srednjeg i R-37M velikog dometa koje međutim, osim R-73 još nisu primećene na BM-ovima. 17-ti Tu-160 za VKS Rusije bio je u medijima pogrešno predstavljen kao prvi modernizovani Tu-160M2 / Foto: UAC Iako su sredinom prošlog novembra mediji preneli da je na aerodromu Kazanjskog avijacijskog zavoda koji nosi ime S. P. Gorbunova prikazan prvi opitni obrazac strategijskog bombardera Tu-160M2, ispostavilo se da je to bio običan Tu-160 s fabričkim brojem 08-04 koji pripada 8. proizvodnoj seriji i koji je nakon mnogo godina stajanja u fabrici napokon završen. Posle jednog Tu-160 koji je isporučen još 2008. godine u fabrici je bilo ostalo 12 Tu-160, dva iz 8. serije i po 5 iz 9. i 10. serije. 2011. godine primerci 08-04 i 08-05 bili su 65 posto završeni, dva aviona iz 9. serije (09-01 i 09-02) 45 posto završeni, 3 aviona 9. serije (09-03, 09-04, 09-05) 25 procenata završeni i svih 5 aviona 10. serije (10-01 do 10-05) samo po 12 posto dovršeni. Od 16 do sada aktivnih aviona do danas je kroz kapitalni remont ili delimičnu modernizaciju prošlo 11 aviona. Modernizovani avioni dobili su nezvaničnu oznaku Tu-160M a spominje se i standard M1. Ispostavilo se da razvoj Tu-160M2 još uvek traje jer je najavljeno da će njegova elektronska oprema biti spremna tek negde oko 2020. godine. 25. januara ove godine potpisan je ugovor za prvih 10 Tu-160M2 s rokom isporuke do 2027.godine. Mnogi smatraju da će to ustvari biti dorađeni nedovršeni avioni koji su ostali u fabrici u Kazanju a da će serijska proizvodnja Tu-160M2 započeti 2023.godine. Ranije je zamenik ministra odrbane Jurij Borisov izjavio da do 2035. VKS imaju potrebe za 50 takvih aviona. Osim sasvim nove elektronske opreme M2 će dobiti i nove jače motore NK-32-02 čija je serijska proizvodnja već počela. VKS će još dugo godina koristiti i bombardere Tu-22M i Tu-95 a njihova modernizacija je takođe u toku. Osim savremenije elektronike akcenat je dat i na novom naoružanju. Novi Tu-22M3M kojih bi trebalo da bude oko 34 dobijaju novu raketu H-32 dok raketonosci Tu-95MSM (planirano oko 30 aviona) dobijaju krstareće rakete H-101 i H-102 koje menjaju starije H-55. Do 2020. MA VMF će biti predato 28 modernizovanih Il-38N / Foto: Iljušin Mornarička avijacija modernizuje dve dokazane i pouzdane platforme, mornarički patrolni avion Il-38 i protivpodmornički helikopter Ka-27. Jula 2014. MA VMF predat je na upotrebu prvi serijski modernizovani protivpodmornički mornarički patrolni avion Il-38N. Avion Il-38 nastao je na bazi putničkog aviona Il-18V, prvi let je imao još davne 1961, uveden je u naoružanje 1969. a od 1967. do 1972. je napravljeno 65 aviona. Varijanta Il-38N vodi poreklo od projekta modernizacije Il-38SD koju je 2001. naručila indijska Ratna Mornarica. Il-38SD dobio je novi osmatračko-navigacioni kompleks ‘’Morski zmaj’’ razvijen u naučno-istraživačkom sentru ‘’Leninec’’. Prvi let Il-38SD izvršen je jula 2005. Usled mnogih problema razvoj je trajao sve do 2010. kada je Indiji predat poslednji od 4 modernizovana aviona. Paraleno sa indijskim Il-38SD rađeno je i na razvoju ruske varijante Il-38N sa osmatračko-navigacijski sistemom ‘’Novela P-38’’. Razvoj je započeo 2002. a prototip je predat Mornarici na ispitivanje 2012. Do 2020. planirana je modernizacija 28 aviona a posao će se obaviti u 20. avioremontnom zavodu u Puškinu kod Sankt-Peterburga. Prvi serijski modernizovani helikopter Ka-27M / Foto: Helikopteri Rusije Početkom 2013. godine Mornarica je naručila prvih 8 modernizovanih protivpodmorničkih Ka-27PL s oznakom Ka-27M čiji je razvoj započeo još 1998. Ka-27M dobio je novi savremni radarski komandno-taktički kompleks koji se sastoji od novog akustičnog i magnetometrijskog sistema, izviđačkog, informacionog i računarskog sistema i AESA radara Koplje-A. Ispitivanja Ka-27M završena su 2015., prvi helikopter je predat na upotrebu 19. decembra 2016., za sada postoje dva ugovora za modernizaciju 22 Ka-27 a planirano je da na ovaj standard do 2020. bude dovedeno 46 helikoptera koji će ostati u službi još 10-15 godina. Modernizacije se vrši u fabrici KumAPP Kumertau. Novi projekti Do 2030. godine mnoge vojne letelice će morati biti zamenjene ili je potrebno da se do tada započne s ispitivanjima njihovih naslednika. Biće to veliki tehnološki izazov za Rusiju jer se i do sada pokazalo da je tokom stagnacije i propadanja vazduhoplovne industrije bilo teško aktivirati je a mnoge njene sposobnosti su izgubljene. Tako je na primer pre izvesnog vremena pokrenuta inicijativa da se ponovo pokrene proizvodnja značajno unapređene varijante lovca-presretača MiG-31 ali se ispostavilo da je to u tom trenutku bilo skoro nemoguće. Iz RSK MiG ali i iz vojnog vrha optimistično najavljuju da će jedinstveni MiG-31 biti zamenjen novim adekvatnim avionom koji nosi oznaku MiG-41 (projekat PAK-DPPerspektivni avio-kompleks presretača velikog doleta). MiG-41 se najavljuje kao presretač brzine 4 maha, borbenog radijusa 600-1500 km, ’’stelt’’ karakteristika, mogućnosšću nošenja raketa vazduh-vazduh velikog dometa R-37M kao i drugog naoružanja koje je u razvoju. Planira se da bude sposoban za borbu s hiperzvučnim raketama (brzina preko 5 maha), mogućnost da bude i bespilotna letelica i da uništava satelite u kosmosu. Bivši komandant VKS Viktor Bondarev izjavio je da se projekat nalazi u intenzivnoj fazi razvoja, iz RSK MiG su poručili da će 2018. godina biti zvanično godina početka razvoja MiG-a 41 a da će njegove karakteristike ipak zavisiti od potreba vojske kao i od finansijkih ulaganja. Mogući izgled novog ruskog strategijskog bombardera projekta PAK-DA / Foto: KRET Kao zamena za sva tri tipa bombardera u VKS, dakle srednjeg Tu-22M kao i startegijskih raketonosaca Tu-95 i Tu-160, planiran je jedan tip bombardera koji će biti konstruisan u kompaniji PAO ’’Tupoljev’’. Projekat nosi radni naziv PAK-DA(Perspektivni avio-kompleks avijacije dalekog dometa), razrada koncepcije započeta je 2009. dok je definisanje dizajna završeno marta 2013. godine. Ono što za sada znamo je da će avion imati konstrukciju tzv. ’’letećeg krila’’ (kao kod američkog B-2) da će samim tim biti podzvučan i da će imati ’’stelt’’karakteristike. Konstruktorska oznaka PAK-DA je Izdelije-80 a avion će dobiti nove motore s oznakom NK-65 koji će biti bazirani na motorima NK-32 komapnije ’’Kuznjecov’’. Osim klasičnog naoružanja karakterističnog za strategijske bombardere, PAK-DA će moći da nosi i hiperzvučne rakete. Za sada je planirano da se prvi let izvrši 2025. ili 2026. godine a uvođenje u naoružanje 2029. Unaprežena verzija Jak-130 je razmatrana kao moguća buduća zamena za Su-25. Na fotografiji primerak s laserskim daljinomerom / Foto: Žarko Skoko Jurišnici Su-25 će u vidu modernizovanih Su-25SM i SM3 sasvim sigurno ostati u naoružanju do 2030. godine, odavno se razmišlja o njegovom nasledniku ali tu za sada postoje određena lutanja o tome kakav avio bi trebao da zameni čuvenog ’’Grača’’. Poslednje što smo čuli o tome je da bi to bila jednoseda jurišna varijanta taktičkog bombardera Su-34. To je novembra prošle godine izjavio predsednik Komiteta za odbranu i bezbednost Saveta Federacije Viktor Bondarev. Sličnu izjavu je, dok je bio komandant VKS, Bondardev dao i 2016. godine. U državnom programu naoružavanja do 2020. godine bila su odvojena sredstva za izradu idejnog projekta novog jurišnika radnog naziva ’’Šeršenj-EP’’ koji bi bio baziran na Su-25. Takođe kao naslednik Su-25 razmatrana je i jurišna verzijaškolsko-borbenog aviona Jak-130 kome bi se poboljšale borbene mogućnosti, dobio bi jače motore i adekvatnu elektronsku opremu. Viktor Bondarev najavio je da će ove godine početi razmatranje kakav će to biti projekat, da li će se novi jurišnik praviti na bazi Su-34 i da li će VKS u budućnosti uopšte imati potrebu za takvim avionom. Mnogi vojni eksperti smatraju da su Su-34 i Jak-130 ipak neadekvatne platforme za razvoj novog jurišnika koji bi ipak trebalo da za osnovu ima Su-25. U prvom planu prvi letni prototip Il-112V, iza njega drugi porototip koji će služiti za statička ispitivanja / Foto: PAO “VASO“ Što se tiče transportnih aviona, Rusija je za sada delimično rešila situaciju kod teških transportera ali su joj potrebni i novi srednji i laki transporteri za zamenu aviona An-12, An-26 i An-72 kao i super teški trasnporter za zamenu An-22 i An-124. Ako ne bude ponovnih odlaganja, koje su u prošlosti bile česte, krajem ove godine trebalo bi da poleti prototip transportera Il-112V nosivosti do 6 tona tereta koji će u budućnosti smeniti dobro poznati i široko rasprostranjeni An-26. Projekat Il-112 komapnije VASO iz Voronježa pobedio je na konkursu za novi laki vojno-transpornti avion 2004. godine. Planovi da prototip poleti već 2006. i da prvi avioni stignu u jedinice nisu realizovani a 2011. godine VKS su odustale od aviona u korist nabavke An-140. Ipak projekat Il-112 je obnovljen 2013. godine a iste godine firma “Klimov“ je počela razvoj novog motora za ovaj avion s oznakom TV7-117ST. Optimistični plan kompanije VASO je da bi prve serijske avione mogla isporučiti već 2019. a tempo isporuke bio bi 12 aviona godišnje. Iz VKS su u proteklih par godina izjavljivali da bi njihove potrebe zadovoljilo 60 Il-112V. Model projekta srednjeg vojno-transportnog aviona Il-276 / Foto: Aleksandar Milošević Duga i uspešna karijera srednjem transportnom avionu An-12 takođe se bliži kraju. Protokol o početku razvoja novog taktičkog srednjeg vojno-transportnog aviona potpisan je 6. juna 2001. između ruskih kompanija AK ’’Iljušin’’, NPK Irkut i indijske firme HAL. Projekat je u Rusiji označavan kao MTS, SVTS a u indiji MTA(medium transport aircraft), nešto kasnije Rusi su ga označili kao Il-214 da bi prošle godine ta oznaka promenjena u Il-276. Bilo je planirano da se troškovi razvoja podele s Indijom u odnosu 50:50 i da se proizvodnja organizuje u obe države. Makete koje smo do sada viđali na raznim vazduhoplovnim sajmovima prikazuje klasičnu konstrukciju transportnog aviona, to je visokokrilac s dva mlazna motora nosivosti 20 tona tereta. Indija je na kraju 2015. godine izašla iz programa. Prvi let se očekuje u periodu 2022-2025. Varijante tereta koncepta “Slon“. Na prošlogodišnjem avio-salonu MAKS-2017. mogao se videti koncept perspektivnog teškog trasnportnog aviona (TTS) pod nazivom ’’Slon’’ koji bi u budućnosti mogao zameniti An-124. Prezentacija je organizovana na štandu Centralnog aerohidrodinamičkog instituta (CAGI) koji nosi ime N. E. Žukovskog. Na osnovu viđenog koncept je vrlo sličan čuvenom ’’Ruslanu’’, predviđena je nosivost od 180 tona a pogon bi činila 4 motora PD-35. Dimenzije i projekcije moguće zamene aviona An-124. Rusija će u narednoj deceniji morati naći zamenu za An-124 jer se dobar deo aviona, uključujući i motore, proizvodio u Ukrajini. Rusija je ipak prošle godine uspela da osvoji generalni remont aviona ali bi to u budućnosti moglo postati veoma skupo i neisplativo zbog potrebe da se ukrajinske komponente zamene domaćim ili inostranim. Mornarička avijacija Rusije već 14 godina ne koristi mornaričke helikoptere Mi-14koji predstavlja derivat dobro poznatog srednjeg transportera Mi-8. Još 1996. godine iz upotrebe su povučeni protivpodmornički Mi-14PL da bi 2004. iz naoružanja nestali i spasilački Mi-14PS. Već tri godine iz kompanije ’’Helikopteri Rusije’’ najavljuju da bi veoma lako mogli pokrenuti proizvodnju nove modernizovane varijante ovog helikoptera za koje je, kako kažu u kompaniji, ruska Mornarica izrazila interes. U proizvodnji novih helikoptera koja bi se odvijala u fabrici u Kazanju, sasvim sigurno bi bile primenjene tehnologije kao i avionika savremenijih varijanti helikoptera Mi-8 koji se proizvode u toj fabrici kao što je na primer Mi-8MTV-5. Tehnološki demonstrator borbenog helikoptera velike brzine na bazi Mi-24. U ruskim opitno-konstrukcionim biroima koji se bave helikopterima, već duže vreme se razrađuju koncepti novih tipova znatno naprednijih letelica koje će imati značajno bolje performanse od helikoptera koji se trenutno nalaze u upotrebi u svetu. Jedan od takvih projekata je i borbeni helikopter velike brzine. Za vreme posete fabrici helikoptera ’’Progres’’ 6. februara ove godine zamenik ministra odrbane Jurij Borisov saopštio da se u novom programu naoružanja oružanih snaga nalaze i sredstva za razvoj borbenog helikoptera čija će krstareća brzina biti 350 do 400 km/h. Na tome trenutno rade stručnjaci firmi ’’Milj’’ i ’’Kamov’’ a definisanje njihovih predloga trebalo bi da bude završeno novembra ove godine. Ipak konstruisanje helikoptera neće ići tako brzo, holding ’’Helikopteri Rusije’’ smatraju da će ispitivanja nove opitne letelice započeti tek posle 2025. dok je direktor državne korporacije ’’Rosteks’’ Sergej Čemezov izjavio da bi već sledeće godine mogla započeti testiranja ekperimentalnog helikoptera na kome bi se primenila nova tehnološka rešenja. Kompanija ’’Milj’’ je već preduzela određene konkretne korake ka tom cilju. U toku je ispitivanje helikoptera jednoseda koji predstavlja izmenjenu varijantu desantno-jurišnog helikoptera Mi-24. Živojin BANKOVIĆ
  8. Nakon jučerašnjih ozbiljnih priča i suštinske brige za budućnost srpskog vojnog vazduhoplovstva danas nam dolazi nešto bizarno i izuzetno zabavno. Akteri su, sa jedne strane, konglomerat „namenske“ industrije državno preduzeće Jugoimport SDPR a sa druge Amerikanac Kris Beskar i njegova kompanija Stavati Erospejs. Da se radi o privatnom sektoru i da se strastveni kreativci igraju sa viškom svoga vremena sve što sledi bilo bi zabavno ali budući da je u priči i jedna ozbiljna, državna institucija koja je nosilac razvoja celokupne vojne industrije u Srbiji i koja je tesno povezana sa Ministarstvom odbrane i Vojskom Srbije, onda je u javnom interesu da se rekonstruiše nešto što očigledno poprima dimenzije jednog od zabavnijih Spilbergovih ostvarenja. Upoznajte „Catch me if you can“ karaktera iz pravog života, ovlašćenog da promoviše prodaju gotovo celokupnog inventara srpske vojne avijacije ali i njegovu istoriju koja se graniči sa bizarnim i postavlja pitanje: zbog čega su ozbiljni ljudi iz SDPR-a ušli u saradnju sa njim na toliko zvaničnom nivou? „Rešiti“ Utvu Utva iz Pančeva nesuđeno je postala „žrtva“ ove komedije ali iz jednog mnogo ozbiljnijeg razloga. Preuzimanjem najveće srpske fabrike aviona (druga bi uskoro trebalo da se preseli u Jagodinu) SDPR je ušao u vazduhoplovni biznis i kao proizvođač. U pitanju je pozitivan razvoj događaja imajući u vidu da je Utva projektom Laste i saradnjama sa drugim domaćim i inostranim proizvođačima lagano počela da se stabilizuje. Započeti su projekti i van proizvodnje letelica a uskoro ćemo imati i probni let novog/starog projekta aviona Sova. SDPR već više od godinu dana ozbiljno radi na želji da Utvu aktivira, donese joj nove projekte i mušterije. Ništa neobično, štaviše veoma pohvalno. Međutim, umesto da izveštavamo o napornom „rešavanju“ situacije u Utvi i prenosimo vam pozitivne vesti, iskočila je bizarna pojava u vidu Amerikanca Krisa Beskara koja preti da sroza reputaciju SDPR-a. Kako smo već izvestili, Stavati i Utva su u aprilu ove godine potpisali „sporazum o strateškoj i dugoročnoj poslovno-tehničkoj saradnji“. Kako je saopštila američka kompanija, ključni elementi sporazuma su zajednički marketing („reimagining“ – marketinško osveženje postojećih proizvoda), modifikacije, sertifikacija i proizvodnja letelica Utve iz Pančeva kao i drugih proizvođača „povezanih sa Utvom“. Zatim su se kao ciljevi naveli i zajednički razvoj i proizvodnja novih Stavati letelica, pogonskih grupa i sistema ali i proizvodnja komponenata za njihove letelice u Pančevu. Zatim je saradnja „konkretizovana“ u junu i najinteresantniji argument koji sam mogao da čujem iz SDPR-a, kao opravdanje ovakvog aranžmana, bio je da „Stavati učestvuje u T-X programu i da je zbog toga bitan igrač“. View image on Twitter Twitter Ads info and privacy Prilično kontroverzna odluka, poput drugih sličnih koje će uslediti i koje su se dešavale godinama ranije. Da li je menadžment SDPR-a znao za Beskarovu prošlost i da li se potrudio da svog novog partnera podrobnije istraži ne znamo ali pronašli smo toliko „crvenih zastava“ da bi njegova „poslovna istorija“ i kredibilitet ako se ikada dokažu bile astronomske slučajnosti. Novi momenti Naslovna fotografija na ličnom sajtu Krisa Beskara Najnovija sekcija na sajtu Stavatija zove se „Military Aerospace“ i zapravo je opis aktivnosti tzv. „Military Aerospace Division“ kompanije. Pročitajte tekst sa pažnjom. Dakle, kompanija Stavati nudi na prodaju skoro svaku letelicu iz asortimana kako Utve tako i srpskog RV i PVO i po svemu sudeći imovine Ministarstva odbrane koja je trenutno parkirana u Muzju vazduhoplovstva. Letelice od kojih neke postoje, neke su bile zamišljene kao razvojni predlozi dok neke uopšte ne postoje na način na koji su opisane. Beskar za nepostojeće projekte navodi da su „raspoloživi za isporuku u 2017. godini“ i tako kompanija Stavati nudi: Lastu. Koju je Beskar preimenovao u „SM-95“ i za koju tvrdi da je „raspoloživa odmah“. Budući da ne postoje raspoložive Laste u Utvi i da se jedini primerci nalaze u višegodišnjem uvođenju u naoružanje RV i PVO postavlja se pitanje da li bi SDPR i Ministarstvo odbrane uzeli te letelice i prodali ih Beskarovim kupcima? Zatim tu su turboprop i light attack opcije Laste (dakle nude se tri verzije), SM-4 Super Galeb, SM-5 Super Galeb i SM-22 Super Orao. Kris Beskar je do sada samo crtao fantasy projekte a sada za nepostojeće letelice iz Srbije tvrdi da su ili spremne za isporuku u ovoj godini ili spremne za proizvodnju a isporuku u sledećoj. Za Super Orao tako kaže da je sa Motor Sič AI-322-30F pogonskom grupom, HOTAS-om i „staklenim kokpitom“ spreman za „trenutnu proizvodnju“ i „isporuku u 2018. godini. Avion po brošuri koju je sam napravio(bez pitanja uzeo fotografiju Dimitrija Ostojića) košta 20 miliona dolara. Vratimo se na početak Kris Beskar, kako piše na njegovom ličnom bio-sajtu, je „otac, mislilac, umetnik, avijatičar, preduzetnik, industrijalista, fizičar, futurista i inženjer“. I dok bi većini bilo dovoljno jedno površno skrolovanje kroz gomilu hiperbola koje je Beskar pisao o sebi u trećem licu, ljudima iz SDPR-a je izgleda sve bilo na mestu. Jer siguran sam, proverili su ga temeljno. U toj proveri mogli su da vide da tvrdi da je projektovao (zapravo samo nacrtao u prilično efektnim renderima) preko 20 letelica. Nikada ni jedan projekat nije realizovao, nikada ništa nije proziveo ali je očigledno imao dar da od sebe napravi priču i proda je naivcima. Beskar je osnovao „Stavatti Aerospace“ o kojem govori kao da je u pitanju tim ljudi što je prilično sumnjivo kako smo se kasnije uverili. Tvrdi da je „projektovao“ (negde i „proizveo“) preko 20 letelica: od jurišnika, COIN jurišnika, lovaca, taktičkih transportera. „Razvijao je i proizvodio“ i letelice za generalnu avijaciju, osnovao više kompanija unutar Stavati grupe i van nje a šlag na tortu je tvrdnja iz njegove autobiografije da je „pionir u inovativnim rešenjima u kontroli visokih temperatura u Hidrogensko-Boronskoj fuziji što je osnova za međuplanetarne i međuzvezdane letelice sa ljudskom posadom“. Ispostavilo se da je Beskar decenijama ranije pokušavao da raširi svoju imperiju i malo je reći da je bio aktivan. Najraniji trag je iz 2003. godine i ni manje ni više je u pitanju „laserska puška“. Beskar, inače fan naučne fantastike (logično) napravio je projekat laserske puškekoji je privukao pažnju novinara. Posle kraćeg istraživanja proglašen je prevarantom uz bisere kao što je tvrdnja da ima 60 zaposlenih da bi na insistiranje novinara da lupa gluposti priznao da ih je tada bilo samo troje i da su radili pro bono. Kompanija mu se te 2003. godine pored proizvodnje aviona bavila i prodajom muzičkih instrumenata – gajdi. Pronašli smo svedočanstvo iz 2005. godine gde pokušava da proda nepostojeću letelicu kupcu, doduše po fer uslovima – kada ona poleti. Letelica nikad nije poletela a neduđeni klijent piše kako mu je čudno da je neko toliko zaludan da raširi priču o nečemu što je okarakterisao kao „prevara“. Megalomansko preterivanje sa još jednim entitetom nazvanim „Stavatti Heavy Industries“donelo mu je više komentara, naravno negativnih. Institucionalizovanje Iako skoro nikada ništa nije napravio od onoga što je usnio i nacrtao, Kris je na izvanredan način iskoristio dve prilike vezane za američko Ministarstvo odbrane i Ratno vazduhoplovstvo i tako sebi obezbedio intenzivno medijsko pokrivanjekoje je verovatno i „upecalo“ menadžment SDPR-a. Verovali biste nekome ko tvrdi da ovako nešto može napraviti? Stavati SM-39 „Razor“ Naime, Beskar je sebe nametnuo kao učesnika na projektima T-X – avion za obuku nove generacije za američko RV i OA-X – jurišni avion nove generacije koji bi trebalo da zameni legendarni A-10. Prijava za učešće na ovakvim projektima je otvorena za sve (koji imaju dozvolu za proizvodnju i izvoz naoružanja, kao i administrativna odobrenja – što je Stavati sve posedovao) ali sam taj čin ne dokazuje kredibilitet aplikanta. Kao što je većina američkih medija iz industrije sa podsmehom i primetila, više puta. Međutim, klasični mediji, opčinjeni maštovitim crtežima koji podsećaju na Star Wars letelice dali su Beskaru gas i bio je svuda. Na mnogo više lokacija nego ostale prijavljene kompanije koje su zapravo imale fizičke projekte. Srbija Beskar je tek ove godine otkrio tviter i očigledno ga sam vodi pišući o sebi u trećem licu. Verovatno oduševljen da mu je prošla priča sa SDPR-om, a ne bi li kredibilizovao svoju širu piramidalnu šemu „projekata i aktivnosti“, na tviteru je objavio i ugovor za srpskom kompanijom. Direktor Jugoslav Petković je tako potpisao ugovor sa neuspelim proizvođačem laserkih pušaka i aviona o strateškom partnerstvu. Prema ovom ugovoru dve kompanije radiće sve i svašta a blamantan deo za srpsku kompaniju je onaj poslednji. Twitter Ads info and privacy SDPR je ugovorom ovlastio Beskara kao zastupnika u promociji svih aktivnosti u domenu projektovanja i proizvodnje vazduhoplova. Kako Tango Six saznaje iz više izvora iz SDPR-a ali i drugih naučno-proizvodnih institucija srpske vazduhoplovne industrije, gotovo svaki naš vazduhoplovni inženjer koji je prisustvovao sastanku sa Beskarom savetovao je menadžmentu da se on zaobiđe u širokom luku. Žargonski rečeno, provalili su ga. Ipak, menadžment je nastavio sa saradnjom. Tango Six je više puta kontaktirao Beskara za komentar ali on nije odgovarao na postavljena pitanja u vezi sa saradnjom sa SDPR-om već je konstantno naglašavao u kojoj se sve zemlji nalazi i zbog kog sve „važnog sastanka ne stiže“. Istina, u poslednje vreme je bio prilično aktivan, išao je po svetu i potpisivao ugovore ili dogovore sa svima o svemu – 1,2,3. Fool me twice… Kris Beskar je više od interesantne pojave. Očigledno je reč o fascinantnoj ličnosti sa velikom energijom i resursima da svoju kreativnost izrazi na načine za koje bi „normalna“ osoba rekla da su previše. Na javnim Flickr fotografijamanjegove nekadašnje saradnice vidi se dobroćudan zanesenjak koji očigledno ima misiju da u životu postigne nešto veliko i to kroz vazduhoplovstvo. Pojava o kakvoj smo već gledali tipske filmove ili neshvaćeni genije čije vreme tek dolazi? Malo je verovatno da će uspeti da napravi bilo kakvu materijalnu štetu SDPR-u i Utvi. Pojedini iz ovih kompanija komentarišu i „da ga treba pustiti da proba, da nešto možda i uradi“. Međutim, šteta po reputaciju ionako posustale domaće vazduhoplovne industrije već je napravljena. Jer kao što Beskar dobro i zna, kada nemaš ništa možeš uvek graditi neku priču. Problem je što nama treba pozitivna, kredibilna i neprevarantska priča. Njemu je dovoljno rukovanje sa zvaničnicima, da može da objavi ugovor što pre na tviteru i da tako nastavi sa kredibilizacijom svoje agende. Ili je SDPR bio toliko očajan da pokrene stvari, pre svega oko Utve, ili nisu dovoljno dobro proverili svog poslovnog partnera ili im jednostavno ništa od gore navedenog ne deluje kao čudno, sumnjivo ili nemoguće i jednostavno se nadaju da neko ko ima toliki „pristup američkom i svetskom tržištu“ nešto može uraditi. Videćemo. Petar VOJINOVIĆ
  9. Vojni magazin ,,Odbrana’’ u svom najnovijem broju donosi intervju sa komandantom 204. vazduhoplovne brigade pukovnikom Željkom Bilićem a u svetlu očekivanja poboljšanja situacije u RV i PVO samim tim i u jedinici kojom komanduje pukovnik Bilić. Potreban je veći broj dostupnih vazduhoplova, naročito dvoseda / Foto: Dragan Trifunović Prvi čovek brigade odgovarao je na pitanja o tome dokle se stiglo sa opremanjem, obnovom i modernizacijom vojnog vazduhoplovstva, o rizicima profesije vojnog pilota, zadacima koje izvršava brigada, obuci, kadrovskim problemima, dežurstvu u sistemu PVO, lovačkoj i transportnoj avijaciji, vojnim vežbama. “Potrebno je više aviona u klasi Utve-75“ / Foto: Dragan Trifunović Prenosimo vam najinteresantnije delove intervjua koji je doneo neke nove informacije o tome šta u bliskoj budućnosti mogu očekivati pripadnici RV i PVO a na osnovu kojih se može zaključiti kakav će biti dalji razvoj ovog vida Vojske Srbije. Dolazak MiG-ova 29 i pripreme za njihovu upotrebu – Ono što je trenutno svakako u žiži javnosti i da kažemo tema broj jedan, ne samo među pilotima i vazduhoplovcima, jeste zanavljanje lovačke avijacije, čija nabavka nije vršena decenijama. Sa sigurnošću mogu reći da je realizacija projekta u završnoj fazi i kao što je, boraveći na aerodromu batajnica povodom proslave Dana avijacije, izjavio ministar odbrane Aleksandar Vulin, do kraja godine u sastav naše brigade iz Ruske Federacije stižu MiG-ovi 29. Mada ih svi željno očekujemo, ne treba trošiti reči na dokazivanje da će, dolaskom navedenih vazduhoplova, najsrećniji biti piloti koji će njima upravljati – rekao je za ,,Odbranu’’ pukovnik Bilić. Povećan broj borbeno osposobljenih pilota lovačke avijacije / Foto: Dragan Trifunović Pukovnik Bilić dalje pojašnjava da je uspešno izvršena preobuka dela pilota s lovačko-bombarderske na lovačku avijaciju kao i dela pilota s MiG-21 na MiG-29. – S grupom pilota završili smo obuku za letenje u noćnim uslovima, i iz prve i iz druge kabine, čime smo povećali broj borbeno osposobljenih pilota lovačke avijacije za letenje danju i noću. Osposobili smo deo tehničkog sastava za održavanje oba tipa lovačkih aviona – dodao je prvi čovek 204. vbr. U daljem razgovoru pukovnik objašnjava da bi veći broj aviona lovačke avijacije svakako doprineo efikasnijem izvršavanju planiranih zadataka i da su to nadležni prepoznali što je potvrdilo i angažovanje vojnog i državnog vrha u nabavci novih letelica. – Dok je projekat nabavke novih letelica trajao, mi naravno nismo sedeli ’’skrštenih ruku’’, već smo započeli namenske kurseve ruskog jezika, preobuku tehničkog sastava za održavanje MiG-29, definisali i odredili određen broj mlađih pilota iz sastava RV i PVO koji će izvršiti preobuku na lovačku avijaciju, te definisali grupu osposobljenih iskusnijih pilota predviđenih za naprednu letačku obuku. – Stanje transportne avijacije, remont i modernizacija vazduhoplova Odgovarajući na pitanje o transportnoj avijaciji pukovnik Bilić rekao je da situacija nije bila najpovoljnija, ali da je sada mnogo bolja nego što je bila pre par godina. Završen je remont i delimična modernizacija An-26 u Rusiji i produžen mu je međuremontni rok rada. Takođe rekao je i da su pripadnici brigade izvršili pripremu za upućivanje još jednog An-26 na remont. Napomenuo je i da u transportnoj eskadrili imamo novi vazduhoplov ’’Pajper Seneka V’’ kojim se snima teren za potrebe Vojnogeografskog instituta. – Kada je reč o transportnim helikopterima, situacija je takođe povoljnija. Nabavkom transportnih helikoptera Mi-17, od kojih je jedan nažalost uništen u udesu 2015. godine, i nabavkom dva srednja višenamenska helikoptera Mi-17V-5, naše transportne mogućnosti podignute su na viši nivo. Preobuku dela pilotskog i tehničkog sastava realizovali smo sopstvenim kapacitetima, dok je deo bio na obuci u Rusiji. Time smo podigli kapacitete i spsosobnost jedinice i za obuku i opsluživanje tih letelica – objasnio je pukovnik. Transportni avion An-26 remontovan je prošle godine / Foto: Neda Mojsilović Na pitanje da li su već dogovoreni konkretni koraci oko modifikacije i osavremnjavanja školskih i borbenih aviona pukovnik Bilić je rekao da je tačno da se planira modernizacija i remont dela naših vazduhoplova koji još mogu da doprinesu da srpsko vazduhoplovstvo ne izgubi oštricu, da ne zaostanemo u razvoju u odnosu na zemlje iz okruženja i tako doprinesemo regionalnoj stabilnosti i bezbednosti. – Ono što će se promeniti kod dela vazduhoplova jeste način održavanja, u smislu da će se posle određenog veka eksploatacije vazduhoplovi održavati po stanju, a ne po vremenskom ili časovnom roku rada. Predviđeno je produženje resursa srednjeg transportnog helikoptera i helikoptera Gazela. Postoje planovi i preduzete su određene radnje na modernizaciji aviona G-4 ,,Super Galeb’’ i jurišnika ,,Orao’’. – Situacija sa kadrom i obukom, dežurstvo u sistemu PVO Pukovniku Biliću postavljeno je i par pitanja koja se tiču opterećenosti ljudstva, smene generacija u letačkim jedinicama, probleme u obuci, uticaja broja sati naleta na efikasnost i praktičnu osposobljenost pilota kao i ispunjavanju zadataka u sistemu PVO. Pri tom se saglasio da dostupnost vazduhoplova i čekanje na obnavljanje flote školskih i borbenih aviona i helikoptera utiče na obuku. – Naime, veći broj školskih vazduhoplova kao što je Utva-75 i helikoptera Gazela, na kojima bismo izvodili osnovnu obuku, doprineo bi efikasnijoj realizaciji selektivne letačke obuke kandidata za kadete i kadeta Vojne akademije. Smanjila bi se potreba za logorovanjem ili radom u dva startna vremena, kako bi se planirani zadaci izvršili u skladu s naređenjem i predviđenim Nastavnim planom i programom Akademije. Veći broj vazduhoplova doprineo bi poboljšanju obuke mladih pilota, održavanju trenaže stalnog sastava i povećanju ukupnog naleta pilota. Kad je reč o lovačkoj avijaciji, svakako bi nam veći broj dostupnih vazduhoplova, pogotovu dvoseda, omogućio da izvršimo preobuku većeg broja pilota, a povećanjem trenaže i naleta povećali bismo i broj borbeno osposobljenih pilota lovačke avijacije – objasnio je komandant brigade za magazin ’’Odbrana’’. Ostvarena je kvalitetna smena generacija nastavnika letenja i probnih pilota / Foto: Dragan Trifunović Bilić dalje ponavlja da ukupni nalet pilota na pojedinim tipovima vazduhoplova direktno utiče na borbenu obuku. Kod lovačko-bombarderske i transportne avijacije, kao i u helikopterskim jedinicama, s obzirom da je reč o dvosedima ili višesedima, na vreme se planira i uspešno realizuje borbena obuka s delom pilotskog sastava u jedinici. – Uz realne planove i ispomoć vazduhoplovne katedre VA i Centra za letna ispitivanja realizujemo kurseve za nastavnike letenja i kurseve probnih pilota i tako osposobljavamo nove nastavnike letenja, nove probne pilote, odnosno uspevamo da ostvarimo kvalitetnu smenu generacija. Nakon što je pukovnik Bilić rekao da nas do kraja godine očekuje prijem i uvođenje u naoružanje novih modernih vazduhoplova ’’Lasta’’, govorio je i o uticaju broja sati naleta na efikasnost i praktičnu osposobljenost pilota. – Svakako da broj sati naleta pilota čini pilotom. Dajemo sve od sebe da taj broj povećamo koliko je u našoj mogućnosti. Ovom prilikom moram spomenuti vazduhoplovne inženjere i tehnički sastav koji maksimalnim zalaganjem, radeći u smenama, vikendom i uz pomoć pripadnika Vazduhoplovnog zavoda ’’Moma Stanojlović’’, uspevaju da održe što veći broj ispravnih aviona i helikoptera. Uz njihovu pomoć u situaciji smo da završimo veći deo planiranih zadataka i na pojedinim tipovima vazduhoplova povećamo nalet. Posebno ističem da smo uspeli da smanjimo deo naleta koji je odlazio na posebne zadatke ili stručnu letačku obuku, a da borbenom obukom povećamo nalet. Ovde ne smemo zanemariti i maksimalno korišćenje trenažera za obuku za aviona G-4 i MiG-29 – završava komandant brigade. Dežurna jedinica iz sistema PVO se održava aktivnom / Foto: Dragan Trifunović Kada je reč o dežurstvu u sistemu PVO pukovnik Bilić kaže da niko ne može opovrgnuti da 204. vazduhoplovna brigada uspeva da dežurnu jedinicu lovačke avijacije u sistemu PVO održava aktivnom. Pri tom je obezbeđeno funkcionisanje i u pogledu ispravnsoti i dostupnosti tehnike i kad je reč o dovoljnom broju osposobljenog i obučenog tehničkog i letačkog sastava. – Tačno je da tehnički sastav ulaže velike napore da održi letelice ispravnim i borbeno upotrebljivim i da letački sastav čini sve što može da održi trenažu i osposobljenost pilota na zahtevanom nivou, kako bi kontrola i zaštita suvereniteta vazdušnog prostora bila neprekidna, ali to nam je obaveza koju možemo i moramo da izvršavamo dogod je to u našoj mogućnosti. Živojin BANKOVIĆ
×
×
  • Create New...