Jump to content
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'tragične'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 2 results

  1. Nasilna smrt dvojice mladića ujedinila je ljude u Bosni i Hercegovini nadilazeći pritom krute etničke linije. Da li je moguće da se nešto konačno pokreće u podijeljenoj balkanskoj državi? * Nasilna smrt dvojice mladića ujedinila je ljude u Bosni i Hercegovini nadilazeći pritom krute etničke linije. Da li je moguće da se nešto konačno pokreće u podijeljenoj balkanskoj državi? Kada razmišljamo o čudima i Bosni, prva asocijacija koja tu iskače je pojava djevice Marije prije nekoliko decenija u Međugorju – događaj koji je doveo milijune hodočasnika na to područje. Međutim, prije tjedan dana, u Banjoj Luci, glavnom gradu srpskog dijela Bosne („Republike Srpske“), a potom i u drugim bosanskim gradovima, dogodilo se mnogo veće i važnije čudo. Čudo nisu izbori koji su se održali ove nedjelje. Kao i obično, bosanski izbori (sa svim popratnim nepravilnostima) bili su obilježeni apatijom i ravnodušnošću, i upravo su potvrdili trodijelnu podjelu države po etničkim linijama. Danas, srpski dio sve više djeluje kao suverena država, dok u muslimanskom Sarajevu napreduje islamizam, što pokazuje, između ostalog i to da je tamo sve teže dobiti pivo u restoranu ili baru. U međuvremenu, u cijeloj BiH cvjetaju specifični oblici JPP-a (javno-privatnih partnerstava): lokalne političke elite isprepletene su polu-legalnim privatnim poslovima, njihova vladavina legitimirana je kao ona zaštitnika etničkih entiteta (Bosanaca, Srba, itd.) protiv „neprijatelja“. U takvoj situaciji gdje je siromaštvo posvuda i mladi migriraju u zapadnu Europu u potrazi za poslom, nacionalizam buja i obrana nacionalnog identiteta lako dominira nad ekonomskim pitanjima. Lekcije iz prošlosti Problem s kojim se suočava Bosna najbolje ilustrira ono što se prije nekoliko godina dogodilo u Hrvatskoj. Tamo su bila najavljena dva prosvjeda. Sindikati su pozvali na prosvjed protiv eksplozije nezaposlenosti i siromaštva (što su osjećali obični ljudi). U isto vrijeme, desničarski nacionalisti najavili su okupljanje kako bi prosvjedovali zbog ponovnog uvođenja službenog statusa ćirilice u Vokovaru (zbog srpske manjine onamo). Na prvom prosvjedu se naravno skupilo nekoliko stotina ljudi, dok je drugo okupljanje privuklo preko 100 000. Iako je za običnog čovjeka siromaštvo bilo mnogo veći problem od prijetnje ćirilice, sindikati nisu uspjeli mobilizirati masu. Vispreni komentatori žele evocirati takve priče kako bi cinično ismijali ljevičarske tvrdnje kako bi naš cilj trebao biti poraziti lokalni nacionalizam i dovesti do transnacionalne koalicije onih kojima manipuliraju i koje iskorištavaju vladajuće etničke elite. Strpljivo objašnjavaju kako je, posebno na području kao što je Balkan, „nerazumna“ etnička mržnja isuviše duboka da bi bila pobijeđena „racionalnim“ ekonomskim interesima – što znači transnacionalnu koaliciju eksploatiranih, čuda koje se nikada neće dogoditi. Pa ipak, odjednom se čudo dogodilo. Čineći Međugorje blijedom usporedbom. Ljudska cijena David Dragičević, mladi srpsko-bosanski haker, nestao je u noći između 17. i 18. marta ove godine, a njegovo tijelo pronađeno je u blizini Banje Luke 24. marta; bilo je jasno iz njegovog unakaženog tijela da je ubojstvu prethodilo brutalno mučenje. Od 26. marta, održavani su protesti na glavnom trgu u Banjoj Luci, u organizaciji njegovog oca Davora pod nazivom „Pravda za Davida“. Policija je Davidovu smrt proglasila samoubojstvom, a tek nakon jakog pritiska javnosti počelo ju se istraživati kao slučaj ubojstva, ali još uvijek bez rezultata. Na kraju je postalo jasno da je David otkrio tragove korupcije i druge kriminalne radnje vladajuće klike. Zato je morao nestati. Prije tjedan dana, neprekidni protesti eruptirali su u veliko masovno okupljanje, s desecima hiljada sudionika i desecima autobusa koji su doveli ljude iz cijele Republike Srpske u Banju Luku. Vladajuća klika je panično reagirala: hiljade policajaca kontrolirali su ulice i blokirale ulazak u grad. Sada dolazi pravo čudo. Neočekivano, u prekrasnom prikazu trans-etničke solidarnosti, slični skupovi održani su u drugim bosanskim gradovima gdje su muslimani većina. U Sarajevu, glavnom gradu Bosne, stotine ljudi tražili su pravdu za sličan slučaj koji se dogodio u njihovoj sredini: smrt Dženana Memića, koji je nestao u noći između 8. i 9. februara 2016., a koja nikada nije ozbiljno istražena, iako je i na njegovom unakaženom tijelu bilo tragova mučenja. Zajedno sami Prosvjednici u Banjoj Luci, Sarajevu i drugim bosanskim gradovima razmijenili su poruke i pokazali solidarnost prevazilazeći etničke podjele, budući svi dijele istu sudbinu kontroliranu od strane korumpiranih JPP elita. Konačno su postali svjesni da prava prijetnja ne dolazi iz drugih etničkih skupina, već od korupcije u vlastitoj, i da se mogu riješiti tog zločudnog tumora samo djelujući zajedno. Onda se dogodilo nemoguće i „nezamislivo“ (za cinične realiste). Naravno, ne treba očekivati previše od takvih eksplozija. Sličan trans-etnički pokret protiv ekonomskog siromaštva već se dogodio prije nekoliko godina, u ehou arapskog proljeća, i postupno je iščezao. Međutim, vatra i dalje tinja ispod površine, a ta je vatra jedini znak nade u Bosni. U tom slučaju ponovno se potvrđuje istinitost stare izjave Abrahama Lincolna: Možete varati neke ljude sve vrijeme i sve ljude neko vrijeme, ali ne možete varati sve ljude sve vrijeme. https://www.rt.com/op-ed/440974-zizek-bosnia-balkan-croatia/ http://www.prometej.ba/clanak/prijevodi/slavoj-zizek-tragicne-smrti-nadahnjuju-bosansko-cudo-3638
  2. Katarina Bošnjak - 18/02/2017 Dostojevski je u svojim delima majstorski dočaravao psihološke profile likova. Kroz mnoge njegove romane provlači se motiv tragične lepote. Preovladavaju mišljenja da je inspiracija za ovaj motiv bila Apolinarija Suslova, piščeva ljubavnica, koju je upoznao u svojoj 42. godini. Mark Slonim sledećim rečima dočarava odnos Dostojevskog prema Apolinariji: On bi uzdrhtao kad god bi neko u njegovom prisustvu izgovorio njeno ime. Dopisivao se sa njom skrivajući to od žene, i uvek se vraćao opusu njenog lika u svojim delima. Kroz sav preostali život je proneo sećanje na njenu nežnost i surovost, i uvek je u dubini duše i tela ostao veran ovoj zanosnoj, brutalnoj, nevernoj i tragičnoj ženi. Polina, Liza i Nastasija „Mlada Ruskinja“, Pietro Rotari Apolinarijin složeni karakter može se prepoznati u Polini (Kockar), Lizi (Zli dusi) i Nastasiji Filipovnoj (Idiot). Sve ove ženske likove krasi izuzetna lepota, orginalnost, snaga duha, ali i neuravnotežena priroda. Polini, Lizi i Nastasiji nude se različiti izbori u vidu muškaraca. One se muče sa odlukama, i ni jedna ne bira racionalno nego naprotiv, kao da beže od izbora sa najvećom verovatnoćom srećnog ishoda. Kod sve tri se mogu uočiti simptomi samosabotaže. Svaka od njih ima najmanje jednog muškarca zakletog na vernost, čiju ljubav iskorištava za sopstvene hirove. Tako Polina ima Alekseja koji joj izjavljuje bezuslovnu ljubav i ropski izvršava sve njene naredbe. Liza ima Mavrikija koji je verno prati, podržava i sluša u svemu, čak i u njenim suludim zahtevima. Nastasija komanduje poremećenom Rogožinu. Ovaj motiv možemo videti kao autobiografski, jer je upravo Apolinarija slično tretirala Dostojevskog. Polina – sposobna na sve strahote i divote života i smrti Polina je možda najverniji prikaz same Apolinarije. Njenu intrigantnost i široku prirodu Dostojevski opisuje rečenicom: Pogledajte je samo! Naročito kad sedi sama. Ona je sposobna na sve strahote i divote života i smrti. Aleksej, protagonista romana, bolesno je zaljubljen u Polinu. Ideja da sam jasno znao, kako je ona potpuno van mog domašaja, kako su sasvim nemogući bili moji ludi snovi, ta misao, uveren sam, pružala joj je izuzetno zadovoljstvo; ako ne, oprezna i inteligentna kakva je bila, zašto bi formirala tako intiman i otvoren odnos sa mnom?…Da, često me nije ni držala za ljudsko biće! Polina, iako ne umire tragičnom smrću, mučena je svojom kontradiktornom ličnošću, što je samo po sebi tragičan način postojanja. Liza – bolesna, nervna, neprekidna uznemirenost Tragična lepotica iz romana Zli dusi je Lizaveta Nikolajevna Tušina. Neću pokušavati da opišem lepotu Lizavete Nikolajevne. Čitav grad je o njoj govorio, mada su neke dame sa indignacijom reagovale na tu temu. Neke su je već i mrzile, prvenstveno zbog njenog ponosa. Drozdovi gotovo nisu još ni počeli sa posetama, a to je vređalo. Drugo, mrzile su je što je rođaka gubernatorovici. Treće, što svakog dana pravi šetnje na konju. Svi već znaju da ona jaše po lekarovoj naredbi, ali uz to zajedljivo govore o njenoj bolesti. Ona je odista bila bolesna. Ono što se na njoj već na prvi pogled isticalo, bila je njena bolesna, nervna, neprekidna uznemirenost. Sirotica, mnogo je patila, no to se sve tek na kraju znalo. Sada, sećajući se prošlosti, više ne mogu reći da je ona bila lepotica kako mi se tada činilo. Može biti da čak nije ni bila lepa. Tanka, ali vitka i snažna, gotovo je iznenađivala nepravilnošću svojih crta. Lice joj je bilo bledo, koštunjavo i mršavo; ali je na njemu bilo nešto što pobeđuje i privlači! U vatrenom pogledu njenih mrkih očiju, čitala se neka moć; ona cela izgleda „kao pobednica i kao da pobeđuje“. Čini se ohola, a ponekad i smela, drska; ne znam da li ume da bude dobra, ali znam da to silno želi, i da se muči da sebe primora na malo dobrote. U toj naravi svakako ima lepih nagona, divnih težnji i sasvim istinskih poduzetnosti; ali sve u njoj kao da večito traži svoju ravnotežu i ne nalazi je, sve je u haosu, u uzburkanosti, u nespokojstvu. Možda ona stavlja sebi suviše stroge zahteve, a nikada ne nalazu u sebi dosta snage da te zahteve zadovolji. Iz ovog majstorskog opisa vidimo nemir koji vlada u biću ove ambivalentne devojke, i patnju koja proizilazi iz neprekidnog unutrašnjeg konflikta. Kada dolazi kod Stepana Trofimoviča, svog bivšeg učitelja, na zidu opaža svoju sliku. O Bože, on drži moju sliku na zidu! Dajte je ovamo, sećam je se, sećam! Zar sam ja bila ovako lepo dete? Zar je ovo zbilja moj lik? – Ustade, i sa slikom u ruci pogleda se u ogledalu. – Uzmite je što pre! – uzviknu ona predajući mu sliku – ne vešajte je sad, kasnije, neću da je gledam! Jedan život prođe, drugi nastane, zatim prođe i drugi, nastane treći, i tako bez kraja. A svaki kao da se nožicama seče. „Portret gospođe“, Konstantin Makovski Slika u njoj izaziva bolno osećanje. Podseća je na bezbrižnost detinjstva za koju je zaboravila i koja se sada čini nedostižna. Liza je zaljubljena u Stavrogina, koji je glavni lik romana. Privlači je snaga kojom Stavrogin odiše. Ali, ona nije svesna u kojoj meri je on zastranio u nihilizam. Njega privlači nekonvencijalno i bizarno; on se naslađuje osećajem moralne nastranosti. Liza ga voli, ali pošto joj on ne uzvraća pažnju i zaokupljen je svojim idejama, ona ga istovremeno i mrzi. U njegovom prisustvu gubi pribranost i odaje znake histerije. Liza odlazi kod Stavrogina po cenu svoje časti. Nakon noći provedene zajedno, kod njih se na trenutke pojavljuje nada da njihova ljubav može da uspe i da im donese spasenje, ali ona brzo nestaje pred izazovima realnosti. Već tada Liza govori o svojoj smrti, i ubrzo po odlasku od Stavrogina, zaista umire. Dostojevski je učinio nejasnim okolnosti pod kojima je ubijena. Ona je smrt priželjkivala, i smrt je po nju došla. Nastasija – žena čija lepota može da preokrene svet Nastasija Filipovna Baraškova je žena čija lepota može da preokrene svet. Ostavši siroče, za nju se pobrinuo grof Trocki, videći u njoj veliki potencijal, za šta je on imao nepogrešivo oko. Sa 16 godina, pretvorio ju je u svoju konkubinu. Na taj način, njena sudbina je zapečaćena. Zahvaljajući tadašnjum izopačenim, patrijarhalnim društvenim normama, ona, umesto da je reintegrisana u društvo kao žrtva iskorištavanja maloletnika, društveno je diskreditovana. Kriva bez krivice. Njena lepota je raspeta. Njena patnja proizilazi iz unutrašnjeg raskola – sa jedne strane svest o sopstvenoj nedužnosti i nepravdi koja joj se nanosi, a sa druge samomržnja usled prihvatanja krivice koju joj je društvo nametnulo. Neverovatna lepota – govorio je knez gledajući portret Nastasje Filipovne. Uveren sam da njena sudbina neće biti obična. Lice veselo, a opet tako mnogo stradalo. Ovo je strašno ponosno lice, a ja ne znam da li je to dobro. Kad bi bilo dobro, svi bi bili spašeni. Ispostavilo se da to nije dobro, i da niko nije spašen, jer su svi glavni likovi tragično završili. Upravo taj ponos generisao je samomržnju i destruktivno ponašanje. Njena pojava fascinira. Knez Miškin, videvši je prvi put, i prepoznavši je sa slike, ostaje pred njom nem. Njeno ponašanje je buntovno, drsko, često bezumno, sa naprasitim promenama raspoloženja. Njene postupke ne treba ni pokušavati obrazložiti. I pored toga, Knez u njoj prepoznaje dobrotu. Sve na tebi je savršenstvo. Čak i činjenica da si tako mršava i bleda, niko ne bi želeo ni da te zamisli drugačiju. „Portret plesačice Marietta-e di Rigardo“, Maks Slevogt Kada joj Rogožin, koji je njome opsednut, otvoreno nudi da je kupi za 100.000 rubalja, kao da je to najnormalnija stvar, ona najpre ne može da poveruje u tu tragikomičnu situaciju. Knez joj nudi da se uda za njega. Ona je svesna da je Knez, čija je nevinost i čistota duše analogna sa Hristom, za nju spasenje. U njoj se vodi borba – iskupljenje ili samodestrukcija. Ona bira ovo drugo. Instinkt smrti nadvladava instinkt života. Knezovu ponudu nije prihvatila, jer nije želela da ga upropasti. Može biti da ona, neukrotiva i ponosna, nepomirena sa notacijom da joj je uopšte potrebno spasenje, odlučuje da pljune na apsurdnost situacije, na društvo i njegove norme, i raskrsti s njim jednom za svagda. Ona želi osvetu, ali pošto ne može da se osveti društvu, sveti se sebi. Rogožin, ne samo da nije prefinjen, on je lud. Njegova strast je bolesna, i Nastasija zna, kao što zna i Knez, da Rogožin za nju znači smrt. Nastasija, razapeta između svoje nevinosti i krivice, verujući istovremeno u oboje, bez mogućnosti razrešenja, kroz roman više puta ide od Kneza do Rogožina, i u procesu polako ludi i dovodi sebe i sve umešane do propasti. https://kultivisise.rs/motiv-tragicne-lepote-u-romanima-dostojevskog/

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...