Jump to content

Search the Community

Showing results for tags 'tekst'.



More search options

  • Search By Tags

    Type tags separated by commas.
  • Search By Author

Content Type


Forums

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Categories

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Categories

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Find results in...

Find results that contain...


Date Created

  • Start

    End


Last Updated

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 5 results

  1. Srpski režiser Emir Kusturica, oštar kao i uvek, objavio je autorski tekst koji je podigao na noge čitav region. Autorski tekst Emira Kusturice, prenosimo u celosti i bez ispravki na ekavicu. Kada je čovjek natjeran da gazi po plićaku vremena u kome živi, nije najgore ako uporedi vlastiti život sa podrumom pretrpanim stvarima. Posebno ako povjeruje kako tamo još uvijek ima ponešto da se nađe i da je najteže iskopati ono najvažnije! Ako tako nešto uopšte postoji! Kada se odlučimo da krenemo u potragu za najvažnijm stvarima, čeka nas gomila, čitava skalamerija se ispriječi pred nama. Ako bi tada čovjek krenuo da pretura po stalažama ne bi ga gušila samo prašina, niti bi stvar bila olakšana Rembrantovskim zracima svjetla koji se probiju kroz prozorče, brzo bi otkrio kako i ono što nije primjećivao kao važno postaje jednako bitno kao stvari koje su ranije navirale nošene talasima sjećanja. Ipak čovjek mora sebi, ako nikome drugom, da polaže račune pošto se njegov život odvija u istoriji, nikako u vakuumu, iako su u svijetu i kod nas tvrdili 90-ih da živimo vrijeme postistorije, posebno naglašavajući da je teritorija nevažna. Onda su SAD bombardovale SR Jugoslaviju ne zbog zaštite ugroženih ljudskih prava i zločina nego zbog pomjeranja vojne sile prema Istoku. U tom svojevrsnom Drang nah Osten koje su u dva svjetska rata obavljali Njemci i tako je stručno obilježili, sada je Atlanska sila pokazala mišiće ne samo nama nego i Evropi na čijem terenu se odigrala drama. Osvojena je nova teritorija. Dakle u potrazi za Istinom koja je pohranjena u podrumu, od nas najbolje skrivena, postoje dva puta. Ideja da jedino put do Boga vodi do Istine i njoj suprotstavljeni racionalistički put koji nas dovodi do zaključka kojeg je u filmu „Sjećaš li se Doli Bel” izgovorio otac - pijani marksista. On je rekao: „Čovjek je izgubljen slučaj!” Vjerujem da je on govorio o jedinki, tačnije uzorku, kako su je atlantisti nazvali, „zlatna ljudska milijarda”.To je po njihovoj procjeni broj ljudi na planeti koji mogu da žive koliko-toliko dobro. Preostalih 5 milijardi po njima nema lijeka, svakako su osuđeni na propast te se, kasnije, s tim u vezi, pravdaju ratovanja i civilizovanje barbara te mesijanska uloga protestantskog puritanizma. Šta im treba pitamo se? Dobar kupac koji polako pristaje na ulogu roba pošto radi za malu platu i nema istorijsku svijest, odgovara ulozi koja mu je dodjeljena i vjeruje da je podjela na bogate i siromašne sudbina! Fatalizam kapitalizma! Tako je i kod nas bilo u praksi, pored uspješnih privatizacija, sportista i umjetnika, još jedino naučna pamet kod nas uspjeva da se rodi, ali tek kada ode u pečalbu dokaže i unovči svoje sposobnosti. Novi tip homo sapiens je potpuno otvoreno biće, ubija vrijeme gledajući rijalitije i porno filmove, voli da laže, ali ne pristaje na iluzije, ne voli da radi, a želio bi da bude bogat, sanja da će mu Bog preko Fejsbuka poslati najbolju djevojku i jedino je tada religiozan. Otvoreni je član otvorenog društva spreman, ne samo na torture transnacionalnog kapitala, nego i transeksualnog egzibicionizma. Ako nastavi ovako, uskoro bi mogao da traži legalizaciju incesta što su neki već pokrenuli u Sjedinjenim Američkim Državama! Posljedice otjelotvorenih ideja pijanog marksiste nisu samo racionalistički zaključci nego i ono što će trideset godina kasnije, u našem plićaku, postati životna stvarnost, marksizam i liberalizam su objedinjeni transnacionalnim kapitalom obrćući kapital i čovjeka nazvanog – izgubljeni slučaj. Još od Dekarta i Voltera, preko Hegela i Kanta, Karla Marksa, Zapad je proizvodio najbolje i najgore, a ono što je do nas doprlo je najčešće bilo ono najgore. U dugom periodu od prihvatanja hrišćanstva, Zapadna crkva je objedinila bibliju, mač i kamatu, u postupku dehristijanizacije fabrikovala čovjeka ubačenog u proces lišavanja svojstava gdje su materijalni dobici i komfor zamjenili potrebu za čovečnošću i žrtvovanjem. Da li ćemo, pored svih stvari koje smo već prodali, staviti na doboš Istinu! Ipak, još uvijek nismo poraženi. Nevjerovatno je da smo mi, uz Ruse, preostali dio hrišćanske kulture koji nije ubačen u centrifuge atlantizma i koliko-toliko smo ostali svoji. Koliko dugo još? Zavisi od toga da li ćemo ili nećemo priznati Kosovo. I da li ćemo održati Rapubliku Srpsku. Još uvijek nas nisu do kraja lišili svojstava i što je najvažnije, nismo izgubili ideju da su naša crkva i vjera, te naša kultura, magnetne sile opstanka i naše budućnosti, a vjerovanje u vječnost duše, vrata slobode. Jer da nije tako, piše antropolog i lingvista Nikolaj Trubeckoj, ni ruski narod ne bi preživio dok je pod mongolskom vlašću, plaćajući danak, na tihoj vatri, a nikada nije bio rob, u ilegali održavao narodno hrišćanstvo koje je iz hibernacije ušlo preko Ivana Groznog, Ivana III, u fazu stvaranja carske ruske istorije. Isto je bilo i u našoj istoriji. Pod vjekovnom vlašću otomanskih Turaka, kako piše Ivo Andrić, duhovni život, a time i pismenost u manastirima Srpske pravoslavne crkve, stvarana je neraskidiva veza sa Kosovskim zavjetom ali i vremenom budućnosti. Zato je nama važna Istina o Kosovu. To je najveći intimni i socijalni motiv, bez kog bi u onom podrumu o kojem pišem, umjesto tragova preko kojih se stiže do istine, ostalo brdo nepotrebnih informacija - nered u kojem može da zavlada promaja i ne samo da ja ne bih mogao da pronađem ono najvažnije što razdvaja od plićaka vremena po kojem gazimo i vjeru da život nije prolazna epizoda. Zašto sam se onda žrtvovao i pravio tolike filmove. Zato što sam preko pokretnih slika koje su montirane u ritmu srca zakoračio u onostrano i povjerovao da postoji vječni duh. Ako krenemo u kopanje po podrumu, najteži zadatak bi bio kako poredati sve kako valja, jer u našem plićaku čizme postaju važnije od noge na koju se navlače, kapa od glave, rasklimani krevet uvaženiji od onoga koji je na njemu spavao, gramofonska ploča mnogo značajnija od uha i srca do kojeg je harmonija dopirala. Tako se danas živi. Čovjek je u evropskoj istoriji napravio ogroman krug, oslobodio se ropskih okova, izborio se za hrišćanstvo, poslije racionalista i protestanata žrtvovao je duhovni život u ime materijalnog dobra. Mrzilo ga da čeka raj poslije upokojenja, pa je požurio da ga napravi na zemlji. Poslije Francuske revolucije, masoni su proizveli građansko društvo, industrijsku, pa informatičku revoluciju. U međuvremenu je stvorena pozitivna uloga u stvaranju sindikalne svijesti, svijesti o zlostavljanju žena i svijesti o ugroženosti životne sredine. Taman kada smo povjerovali da će novi svijet ublažiti eksploatisanje, ono je postalo najgore. Tek danas se ostvaruje ideja pijanog marksiste – savremeni čovjek, izgubljeni slučaj, danas se vratio na početak. Umjesto kraljeva koje je srušio, dobio je faraone i svijet u kome 8% ljudi posjeduje 88% svjetskog bogatstva. Kada su junaci filma „Sjećaš li se Doli Bel” Dino i Kliker u lavorima ispunjenim vodom šarali očima nadajući se da će od toga zjenice blistati od sjaja, a djevojke padati kao zrele kruške u njihovo naručje, iz SFR Jugoslavije su počeli da odlaze prvi radnici u SR Njemačku, a na radiju smo, pored vijesti šta je radio i gdje je bio drug Tito, slušali Ćelentana i 24 hiljade poljubaca. Majke su glancale lavaboe i kade plavim radionom, dok su na periferijama gradova naši očevi po birtijama praktikovali titoizam, religiju nevjernika, najčešće u pripitom stanju nikada ne gubeći iz vida da je pojava druga Tita važnija od titoizma. Koliko god je bio omražen, svi su cijenili poredak kojeg je uspostavio, dok ga oni koji su ga doveli nisu srušili. Tako je Emil Sioran pisao o Ivanu Groznom kao strašilu kojem zavidimo jer je učinio sve što mi nismo smjeli ili nismo mogli, ubijao ljude. iIma ih koji tvrde da su neki čak završili na njegovoj trpezi. Mi smo mu zavidjeli jer nismo bili u stanju da napravimo sve ono što je bilo zabranjeno. I ja sam mislio da su Informbirovci voljeli Staljina pošto je on volio hercegovački duvan i imao ponosnog dilera koji mu je doturao škiju iz Popova polja. Trebalo mi je mnogo vremena da shvatim kako Titov razlaz sa njim nije bio autentična odluka nego je to odlučio isti onaj koji je finansirao boljševičku revoluciju (Njemački kralj Vilhem II, a kasnije Vudro Vilson predsjednik SAD-a), a da je Staljinova uloga u Drugom svjetskom ratu poremetila planove ne samo u civilizovanju Rusa, nego su im na kraju Drugog svjetskog rata stigli do Berlina. Kasnije je bilo što je bilo. Ljubav srpskih i ruskih komunista koja je prekinuta Informbiroom, bila je takođe investicija koju smo 90-tih skupo platili. Naša veza sa Rusima je ostala krvno srodstvo, a duhovnost je ime tog srodstva. Nisu samo visokoobrazovani bjelogardejci dali Beogradu najbolje što su mogli, nego je Nikolaj II objavio rat Njemačkoj stajući u odbranu Srbije. Dino i Kliker, u Doli Bel, nisu radili samo na glancanju očiju. U tek začetim duhovnim procesima oni su tragali za odgovorom na pitanja svijeta odraslih koji su mislili da su vjerovali u komunizam i kojem su oni htjeli da suprotstave hipnozu. Čim bi izvukli glave na suvo tinejdžeri su ponavljali do iznemoglosti „Svaki dan u svakom pogledu sve više napredujem” vjerujući u moć ostvarivanja vlasti nad samim sobom pomoću svjesne autosugestije, prateći ideje slavnog psihologa Emila Kuea. Sve bi bilo kako valja da nisu popustili živci šarmatnog lažova Klikera koji nije pristao na religioznu mantru. Nije se mirio sa onim dijelom „sve više”, pa je prekinuo te večeri duhovnu seansu u potkrovlju golubarnika i rekao: „Dobro to, a šta ću ja sutra?” Svi smo se smijali Klikerovom izrazu i dok je on mislio na sutrašnji sastanak sa djevojkom, nas je oduševio njegov smisao za realnost. Smisao za realnost kao zajednička osobina koja briše razliku između laži i istine, spoj jedinke sa ostatkom svijeta. Ali šta da radimo sa tim smislom danas? Upravo su nadahnuće i vjera u transcedentalnu sposobnost vode u budućnost. U nauci, fikciji i realnosti. Upravo je odstupanje od realnosti neophodna distanca za zdrav život. Koliko god Kliker nije mogao da se nađe na putu transcendencije, Dino jeste i zato je i bio glavni junak filma. Ne samo da Dinov idealizam zvuči naivno i privlačno, čak je i Klikerova laž danas bliska srcu jer nije lagao za pare. On je uljepšao svoj svijet. Danas, kako tvrde teoretičari naučne kulture, oni koji pokušavaju da promjene sve što je čovjek u istoriji napravio, kada Isis napada i uništi Palmiru, oni nisu uznemireni. Kada poslije bombardovanja Iraka novinari pitaju američkog generala zašto nisu zaštitili mesopotamske spomenike kulture, on odgovara da to nisu bili američki prioriteti. Šta onda jesu? Zatiranje prošlosti i hrišćanske kulture i uspostavljanje najnovijeg poretka robovlasništva i potčinjavanja planete. Za to je potrebno da Mikelanđelo bude manje važan od Endija Vorhola, Dostojevski od Den Brauna, a da sve što nas je inspirisalo u Holivudu sve do sedamdesetih godina treba presnimiti. I to se radi. Najveći dio Holivudskih hitova su rimejci i video-igre. Dakle, porodica nije samo ugrožena marksističkom bazom i liberalnom filosofijom na kojoj svoje veze sa svijetom već dugi niz godina ostvaruje naša država, a ljudi, šta će drugo, bježe, ne žele da budu najjeftinija radna snaga u svijetu. Jedino što prikriveni rasizam danas prihvata bijele Slovene za koje je po pangermanskim planovima bilo zacrtano zatiranje i bilo planirano odmah iza Jevreja i Roma budu izbrisani sa lica zemlje. Danas kada se više niko ne pita odakle migrant po Evropi i malo ko uzima u obzir da su ratove započeli oni koji su najglasniji borci za prava migranata. Sve se to neko nekome za nešto sveti. Stavlja se tačka na hrišćansku Evropu. Otac iz „Sjećaš li se Doli Bel” nije znao da će se njegove riječi otjelotvoriti u našem vremenu niti je mogao sanjati tada kako će se razviti stvar sa čovjekom – izgubljenim slučajem. Nisu slučajno na početku ove priče pomenuti prvi pečalbari koji su se otisnuli u Njemačku i druge zapadne zemlje 60-tih, a drug Tito ih optužio da su izdajnici. Danas ti izdajnici finansiraju život kod nas. Kada neki stranac nabasa u Beograd, pita se odakle ovim ljudima onoliki novac da čitav dan gluvare po kafićima i ležernije žive od onih na Zapadu. Odgovor je opet u šezdesetim godinama kada su prvi pečalbari otišli u dijasporu koja svoje viškove, iz samilosti i potrebe da budu od pomoći, pošalje godišnje 5-7 milijardi eura u otadžbinu. Bez tog novca, bila bi mrka kapa. Mi ne ostvarujemo viškove iz kojih bismo mogli da finansiramo bolji život. Eto sad i ja kao moj otac, ali šta da radim. Moj otac je bio marksista. Šta bi se desilo kada bi filmski likovi oživjeli danas? Kliker je imao veliki nos i sa njim bi se desilo isto, pretpostavljam kao i sa legendarnim Siranom De Beržerakom! Mislim da bi i jedan i drugi tražili put kako da skrate noseve. Kliker bi, pretpostavljam, obavio široke konsultacije i zaključio kako je doktor u pravu kada kaže da bi nos trebalo skratiti. Međutim, ako bi mu prilike dozvolile ne bi se on zaustavio samo na nosu. Pretpostavljam da bi elektronska slika na njegovom ajfonu otkrila mnoštvo nedostataka koje bi nastavio da koriguje. Uvijek je imao smisla za realnost. Ništa ne bi ostalo od Klikera za koga smo uz osmijeh govorili: „Kako ti divno lažeš.” Dino bi sigurno, uprkos majčinom nastojanju da ga uputi na realnost, „skrenuo” u duhovne vode i nema sumnje da bi ga plićak u kome živimo pogađao i da bi tražio utopiju. Nije isključeno da bi se stavio pod Božiji autoritet. Kada nekom nije najgore da svoj život uporedi sa prenatrpanim podrumom i kada realnost prijeti da u završnoj fazi procesa dehristijanizacije Evrope poništi posljednje rezerve ove kulture i kada zna da ona još uvijek pulsira na Kosovu, onda mu ništa drugo ne preostaje nego da shvati kako bi formalni gubitak Kosova i Metohije bio završni čin gaženja sve vrijednosti hrišćanske kulture, što je slučaj sa današnjom Evropom, onda bi trebalo gaziti dublje i bježati iz plićaka u kome nas drži vrijeme u kome živimo. Naše trajne vrijednosti su zavjetnog tipa. Utoliko je i namjera da Istina u čovjekovom životu igra glavnu ulogu vrijedna stvar. Čak i kad bi samo jedan govorio istinu, trebalo bi ga podržati. Istina o sudbini Kosova i Metohije kao najvećoj pljački 20. vijeka ovorena je prije nekoliko godina kao metafora. U našoj javnosti Druga Srbija regrutuje kvazinaučnike koji sa podsmjehom gledaju na ideju o izboru carstva nebeskog nad carstvom zemaljskim. Ali upravo je tu podvala. Carstvo nebesko je hrišćanska ideja u koju jedni vjeruju, a drugi ne vjeruju. Nemanjići su kovali srebrnjake trgovali i ratovali, osvajali teritorije, ali su naše divljenje izazivali svojim podvižničkim potezima. Njihovi nasljednici kopali su rude po Kosovu, svoju vojsku oblačili u najmoderniju ratnu opremu. Kako bi se inače oduprli najmoćnijoj carevini petnaestog vijeka u bici na Kosovu. Dakle, čizma koja je devedesetih tamo zagazila nije samo osvojila i zauzela teritoriju da bi disciplinovala Srbe. Oni su stali na mjesto odakle se kontroliše bogata moravsko-vardarska dolina, tu se preko Rumunije izlazi na Crno more, a preko Makedonije stiže do Soluna o kojem je maštao Bizmark. Austrougari i Njemci su to sve osvojili, ali su na kraju poraženi. Dakle, priznavanje Kosova ne bi bila samo nezalječiva rana onih koji biraju carsko nebesko nad carstvom zemaljskim, nego legalizacija pljačke koja se desila pod otrcanom firmom ljudskih prava i brigom za civile. O ovoj, kao i mnogim važnim stvarima za naš narod, najbolje je rekao upokojeni patrijarh Pavle, čije riječi stoje na počasnom mjestu u osjećanjima čovjeka koji je pomislio da je njegov život podrum pretrpan stvarima. On je rekao: „Car Lazar nije imao ništa protiv carstva zemaljskoga, ali kada je bio prinuđen da bira između zemaljskog i nebeskog, onda je on izabrao carstvo nebesko!” AUTORSKI TEKST EMIRA KUSTURICE DIGAO JE ČITAV REGION NA NOGE! Bez ustezanja o Srbima, RUSIMA, Nemcima, Kosovu, Nemanjićima, caru Lazaru... A za kraj je ostavio reči patrijarha Pavla WWW.KURIR.RS Srpski režiser Emir Kusturica, oštar kao i uvek, objavio je autorski tekst koji je podigao na noge čitav region. Autorski tekst Emira...
  2. Lumpenproletarizacija mladih ljudi najjasnije se ogledava u kafanskom i folklornom nacionalizmu, koji se onda ispoljava na sportskim priredbama i kolektivnim manifestacijama tog tipa Kada sam u meču Kupa Uefe protiv Širokog Brijega u Bazelu ulazio u igru u drugom poluvremenu, nekoliko hiljada navijača gostujućeg sektora klicalo je “Ubij, ubij Srbina!” Bilo je pomalo čudno to doživeti na stadionu na kom sam proveo devet godina i koji sam svim srcem smatrao svojim. Posle utakmice, svita novinara, među kojima i par “naših”, tražila je od mene da prokomentarišem taj detalj. Bilo je previše lako i nimalo viteški reći kako su to sve hrvatski ekstremisti koji, eto, po ko zna koji put pokazuju svoju pravu narav. Umesto tog tradicionalnog “balkanskog” refleksa, koji je danas medijski i huškačko-forumaški sveprisutan, rekao sam da su to isto moji, u ovom slučaju ne toliko zbog toga što sam odrastao u jugoslovenskom duhu, već zbog toga što nisam hteo nikom “napolju” da dam povoda za priču o balkanskim plemenima i varvarima koji imaju tradicionalno šovinistički odnos jedni prema drugima. Kada kao klinac sanjaš o igranju za nacionalni tim, čistom dušom i naivnim dečačkim patriotizmom ne možeš da pretpostaviš kako sve to izgleda uistinu. Ne slutiš da se sport hrani najprizemnijim nacionalizmom, a da se stadioni i arene pretvaraju u fabrike šovinizma, nasilja i mržnje. Dok sam igrao, bio sam u priči u kojoj se sportski patriotizam identifikovao sa nacionalnim populizmom i pravoslavnom običajnošću, koji su meni više ličili na paganske rituale. Bio sam svedok tragikomičnog ispoljavanja neurotičnog kvazipatriotizma i verništva, ljubljenja krstova pred izlazak na teren, konstantnog krštenja, molitvi za pobedu i pogleda u nebo, salutiranja prepoznatljivim nacionalističkim pozdravima, kako na samom terenu među igračima tako i na tribinama. U takvim situacijama postaje primetno da se igrači ponašaju udvorički i populistički, uglavnom želeći da utole opsesivan strah da ne budu proglašeni za nepatriote. Pred odlazak na Svetsko prvenstvo u Južnoj Africi, srpska reprezentacija je posetila Hram Svetog Save u Beogradu. Polako se ustaljuje običaj da mnogi timovi pred početak sezone ili pred odlazak na veliko takmičenje traže naklonost Boga na putu ka uspehu, što nije karakteristično samo za balkansko podneblje, već na svim mestima gde religija ima narodnjački karakter i čini snažan element nacionalne svesti. Izbornik hrvatske reprezentacije pred utakmicu protiv Srbije moli se za snagu u predstojećem meču i svoju molitvu postavlja na društvene mreže, verovatno da bi dokazao svoj patriotizam. Na tribinama takođe dominiraju religijsko-nacionalna ikonografija i skandiranje. Sveštenstvo ne želi da progovori o toj vrsti bogohuljenja i “uzimanja zalud imena Gospodovog”, i sve dok uživa naklonost tih grupa i široke populacije koja se drži daleko od progresivnih ideja, biće im oprošteni smrtni grehovi i posezanje za “lažnim idolima”. Evangelizacija sportskih priredbi, kao što je to katolički kler podsticao nedavno u Poljskoj, i koketiranje sveštenstva sa sportom, pre svega su vrhunska blasfemija, jer je sport kao takav ustvari fetišizacija uspeha, medalja i pehara, gde dominiraju paganski rituali i idolopoklonstvo. Međutim, pored kriminalaca i novopečenih biznismena, sportisti su najveći ktitori crkve i zbog toga je organizovan sistem indulgencija, zastupljen gotovo više nego u srednjem veku. Religijsko licemerje pomešano sa praznoverjem, sujeverjem i neurotičnim kvaziverskim ritualima susretao sam kod svojih kolega svih mogućih vera, nevezano za zemlju u kojoj sam igrao. Nacionalizam je gotovo po pravilu u prirodnoj simbiozi sa crkvom i to u tranzicionim procesima postaje okosnica stvaranja reakcionarne društvene klime i politike. To nije fenomen uočljiv samo unutar verskih zajednica na prostoru bivše Jugoslavije, već globalno – sveštena lica redom su postala politički komesari desnice i najnazadnijeg konzervatizma. Kao što su sportisti i navijači privrženi banalizovanom iskustvu nacionalizma, na isti način su bliski narodnjačkoj religioznosti i bigoteriji, gde demonstriraju nepoznavanje najosnovnijeg katehizma, dok je meni sve to bila potvrda pređašnje intuicije da je dublja vera ateiste nego pomodnog i folklornog vernika. Huškački mentalitet neretko prati ostrašćena masovna događanja, a ovde je on pojačan medijima, navijačima, pa i političarima koji su uvek bliski toj vrsti patosa, dok se iracionalni patriotizam poslednih decenija pokazao kao tragična nit politike među jugoslovenskim narodima. Iako su te stvari, nažalost, postale uobičajene i vremenom se, što je još tragičnije, stvara određeni imunitet prema njima, najviše me potreslo kolektivno bezumlje navijača na utakmici Srbije i Crne Gore protiv Bosne, u Beogradu. Tada je veliki deo navijača na stadionu uzvikivao notornu parolu “Nož, žica, Srebrenica”, nešto čemu u tim razmerama još nisam svedočio. Ova vrsta fašizma oseća se, nažalost, na velikoj većini sportskih priredbi, naročito kada nastupaju reprezentacije i klubovi iz bivše zemlje. Na osnovu iskustva sa igračima iz bivše Jugoslavije, shvatio sam da klerikalizacija i podržavljenje sporta nisu samo srpski fenomen. Hrvatski su sportisti još u većem obimu nego srpski uzjahali kleronacionalizam. Dobar deo njih svrstao se uz desnicu HDZ-a, za koju su postali najobičnije političke reklamne figure. To se dešava kada se stvori takva klima da se ne može biti patriota ako nisi uz izrazito nacionalistički program i ideologiju, tako da aklamacija hrvatskih fudbalera i rukometaša desnici naposletku izgleda kao prirodan čin. U Hrvatskoj je nezaobilazan deo kolektivne sportske ikonografije i euforije i famozni Marko Perković Thompson sa svojim neofašističkim nastupom, koji upotpunjuju sami navijači na tribinama fašističkim salutiranjem. On što je pritom neugodan presedan u regionu jeste da ovo ponašanje nije samo tolerisano od hrvatskog nogometnog vrha i izbornika, već je i direktno sa njihove strane podsticano. Profesionalni sport kao zrcalo anomalija društva U tranzicijskom, poratnom i postsocijalističkom društvu sport postaje institucija koja akumulira frustracije i reprodukuje nacionalizam, šovinizam i netrpeljivosti i kao takav idealan je instrument za držanje prekarijata i nezadovoljne mladosti daleko od zgrada ministarstava, fabričkih dvorišta i studentskih domova. Sport stoji tu zajedno sa svim drugim oblicima kolektiviteta i masovnim događajima u kojima sve otuđeniji građanin dobija snagu u kolektivnom ushićenju. Stadioni i arene time se pretvaraju se u inkubatore nacionalizma i šovinizma, a potomci osiromašene radničke i srednje klase u klasičan lumpenproletarijat. Klupska, regionalistička, nacionalistička svest je lažna svest, koja sprečava razvoj autentične klasne svesti. Nacionalna ili klupska zastava zamenjuje zastave i parole o društvenoj pravdi, a baklja zamenjuje molotovljev koktel. Sport kao takav u sebi već nosi takmičarsku notu brutalnosti i gladijatorstva, koja razvija oblik ratničke svesti. Tu je važno reći, nevezano samo za specifični balkanski prostor, da sport kao masovni fenomen nema samo instrumentalni karakter u političkom smislu, već ima i pedagošku ulogu jer reprodukuje darvinistički model ponašanja koji treba da se naturalizuje i izgleda kao prirodan. U tom smislu zapanjujući je nekritički odnos čak i najvrsnijih teoretičara iz levičarskog spektra prema profesionalnom sportu kao sekularnoj religiji našeg doba, koji često perpetuira i učvršćuje sve anomalije na kojima je izgrađeno kapitalističko društvo. Pored toga, profesionalni sport danas od samog sportiste stvara telesno i duhovno osakaćenu ličnost, i to nije očigledno samo meni kao nekom ko je dobar deo života proveo u profesionalnom sportu, nego i samoj javnosti povodom svakog javnog nastupa mladog sportiste, što je već dobilo poslovičan status. Međutim, umesto da se iskreno i kritički zamisle zbog čega sportisti većinom postaju samozadovoljni, nekultivisani i narcisoidni skorojevići i nadmeni šminkeri, javnost i društvo s jedne strane biraju licemerno zgražavanje ili s druge strane običnu porugu i podsmeh. Izbegava se suočavanje sa činjenicom da samo društvo stvara određene slojeve koji odrastaju u specifičnim uslovima, tako da su sportisti, kao i navijači, proizvod anomalija društva kao takvog, dok se sport i navijanje pokušavaju instrumentalizovati za njihovo odvraćanje od borbe za pravedniji svet. Zbog toga je važno da sport zaokuplja pažnju mladih ljudi i da njihovi junaci budu Davor Šuker ili Siniša Mihajlović, a ne Rade Končar ili Ivo Lola Ribar. Nacionalizam, politika i sport nisu povezani na specifičan način samo na balkanskom prostoru, već su pikanterije tipa koji igrači ne pevaju himnu ili šta skandiraju navijači uočljive u svim zemljama koje su pred izazovima nacionalizma, identiteta, integracije, ksenofobije, multikulturalnosti. Ovo je zapaženo u zemljama sa velikim brojem imigranata, kao što su Nemačka, Francuska, Švedska, i u njima jako često dolazi do politizacije koja dobija svoju medijsku dinamiku i naizgled tabloidni ukus, a ta pitanja su, po svojoj prirodi, jako opasna po društvo. Ne moramo uzimati regionalna neprijateljstva podstaknuta sportom kao primer, recimo ono u Mostaru između Hrvata i Bošnjaka, dovoljno je pogledati koliko utakmice Engleske i Nemačke sa sobom nose izraziti nacionalistički naboj, pa da postane očigledno zašto se sport često percipira kao nastavak rata drugim sredstvima. Čak ako se ne analizira strukturalno već samo fenomenološki, profesionalni sport, sve više sveden na svoj darvinistički aspekt a nauštrb estetskog i etičkog, gotovo uvek nosi pečat belicizma i ratničkog. Sportista je podlegao pritisku javnosti i postaje uočljivo kako se grozničavo trudi da u svakom javnom nastupu dokaže svoj patriotizam. Dominantna kvazipatriotska javnost uspela je da ga ubedi da ne može da bude pravi rodoljub ukoliko nije izričit u svom nacionalizmu i čvrstoj odanosti domovini, tako da on jako često i u svom matičnom klubu, u svakoj povoljnoj prilici, ističe nacionalne simbole i ikonografiju. Sportista zaboravlja svoje klasno poreklo – ako ga je uopšte ikada bio u dovoljnoj meri svestan. Naime, velika većina sportista rođena je u nižim slojevima i siromaštvu, u čiji su svet već na početku prodrli nacionalizam i vera kao ideologije koje imaju zadatak da naturalizuju njihov društveni položaj, koji im od početka izgleda sudbinski, tj. “od Boga”. To se može primetiti i kod južnoameričkih fudbalera koji većinom potiču iz favela, kod tamnoputih Afrikanaca iz prašnjavih provincijskih sela, kod Afroamerikanaca u američkim getima ili pak kod dece doseljenika iz prekarnih predgrađa evropskih metropola. Teško je ostati relaksiran u svom identitetu i dostojanstvu posle svega šta su jugoslovenski narodi prošli ili pred globalno-političkim izazovima kojima su izloženi. Međutim, jako je tanka granica između naizgled benignog nacionalizma i radikalne ksenofobije, mržnje i netrpeljivosti. Kada evropska javnost reaguje na rasističke, fašističke i nasilničke ispade navijača, onda postajemo zabrinuti za imidž zemlje koja teži demokratskim vrednostima i proklamovanom antifašizmu. Međutim, mnogo više od potrebe da izgledamo civilizovano u očima sveta, trebamo da budemo zabrinuti zbog suptilne i postepene fašizacije društva, koja u određenim političkim prilikama prerasta u političke pokrete i programe na šta, kao što može da se vidi u poslednje vreme, nisu imune ni najnaprednije evropske zemlje. Stadioni onda neretko postaju mesta inscenacije, okupljanja i organizovanja fašistoidnih grupa, a posredno i mesta društvene normalizacije takvih tendencija. Lumpenproletarizacija mladih ljudi najjasnije se ogledava u kafanskom i folklornom nacionalizmu, koji se onda ispoljava na sportskim priredbama i kolektivnim manifestacijama tog tipa. Stadioni i arene tako postaju mesta gde se akumulira nezadovoljstvo prekarizovane mladosti, koja je zajedno sa svojim roditeljima najveći “gubitnik tranzicije”. Upravo zbog toga, u tranzicijskom poretku, bolje reći haosu divljeg kapitalizma, sport kao institucija neretko dobija vrlo specifičnu i problematičnu ulogu. Energija koja treba da donese promenu i ustane protiv tranzicijske nepravde, umesto da postane svesna sebe kao klase, pretvara se u iracionalnu stihiju koja se vodi lažnim idolima kluba ili nacije. S druge strane, uspesi sportista i nacionalni naboj nude samo trenutno zadovoljstvo i osećaj povraćenog dostojanstva, izgubljenog nedaćama i poniženjima rata i neimaštine. Narodnjački populizam je zbog toga uvek blizak sportu u kojem vlada iracionalnost i tu se jasno vidi istorodnost politike i sporta, gde ne dolazi samo do politizacije sporta, već sportizacije politike – oni konvergiraju u slogane kao “Forza Italia” i slične, dok se sami političari služe navijačkom retorikom i tonom. Sportista: protivrečni idol Treba razumeti da se sportisti, naročito fudbaleri, nalaze u jednom svetu u kojem dominiraju kriminalci i lihvari iz menadžerskih struktura, korumpirani kravataši sportskih organizacija i političari raznih profila, koji svi zajedno eksploatišu njihovu popularnost, računajući pre svega na njihovu nezrelost. Njih niko ne vidi u tom smislu kao žrtve, štaviše, dominantna malograđanska javnost uglavnom im zavidi i u svakoj prilici gleda da ih omalovaži. Paradoksalno, oni su sa druge strane inaugurisani u idole i ljude koji trebaju da budu uzori, i to je dominantno mišljenje u svetu, jer sport kao poslednje utočište morala i fer pleja teži da zadrži auru čistote i nevinosti. Međutim, do sada niko nije uspeo da objasni kako neko u svojim dvadesetima, bez obrazovanja i izgrađenih vrednosnih orijentira, može da bude uzor, da bude svestan društva u kom živi i svoje prave funkcije u njemu. On jeste uzoran, ali u jednom drugom smislu, u smislu idola koji treba da sugeriše da je biti uspešan i popularan najviše životno postignuće, a za to je poželjno biti brutalan i beskompromisan takmičar. Zbog toga je sportista zahvalna figura za kapitalistički sistem i socijaldarvinizam koji nagrađuje one koji se bezobzirno popnu do samog vrha. Nacionalizam ima neverovatnu sposobnost regeneracije i njega desnica koristi u srednjoročne i kratkoročne dnevnopolitičke svrhe. U nedostatku kolektivnih događaja u kojima ima priliku da učestvuje čitava nacija, sport postaje gotovo jedino polje ispoljavanja nacionalizma u svom vulgarnom obliku. On kao takav postaje presudan za konstantno osvežavanje nacionalne svesti. Bez ikonografije, parola, pesama, zastava, običan čovek u svakodnevnom iskustvu ne ume više da ispolji patriotizam i ljubav prema domovini. Kolektivno ushićenje, naročito kod uspeha i pobeda, postaje kompenzacija za sva poniženja i šikaniranja koja se doživljavaju na radnom mestu i u svakodnevici, i u tom smislu takođe ima katarzično dejstvo, što je neofrojdijanska teza koja nije prevaziđena. Klubaška svest, regionalizam, rivalstvo, državni tim, navijanje, doveli su do takvog stanja svesti da je nemoguće zamisliti državu i društvo bez sporta. Velika većina mladih doživljava veći emocionalni lom i u većoj je egzistencijalnoj panici kada se njihov omiljeni klub nalazi pred bankrotom i gašenjem nego kada je pred gašenjem veća firma od koje živi lokalna zajednica ili širi region. Ovo može najbolje da se vidi u periodima krize, kada spašavanje klubova koji se smatraju nosiocima identiteta ima ogromnu podršku javnosti, tako da se često novac tih istih poreskih obveznika koji ostaju bez najosnovnijih uslova za život koristi za opstanak i oporavak kluba. Nije slučajno što veća ostrašćenost i okrenutost sportskom kolektivizmu i euforiji koincidiraju upravo sa periodom krize, tranzicije i drugih društvenih procesa, koji su po svojoj prirodi stresni i često nepodnošljivi. Zajedno sa nacionalnim timom, privrženost klubu i aktivno angažovanje imaju presudan politički značaj za očuvanje socijalnog mira, što političari i institucije kapitalističkog poretka jako dobro znaju. Gotovo da plaši pomisao na nestanak sporta, jer bi posledice po društvo i socijalni mir, a samim tim i poredak, bile katastrofične. Starorimska maksima “hleba i igara”, nažalost, ne gubi na svojoj aktuelnosti sve dok postoje izrabljivački odnosi unutar jednog društva, jer to je najpogodniji i, što je još važnije, najjeftiniji način imunizacije nižih slojeva i osiromašene radničke klase te izbegavanja klasnih animoziteta. Nekada je to bila religija kao opijum za narod, a danas je to sport kao sekularna religija. Zbog toga, kao što se dete odmalena krsti i veže za veru, koja je na ovim prostorima gotovo po pravilu u simbiozi sa etničkom pripadnošću, tako se odmalena zaodeva u klupske i nacionalne šalove i zastave, i to postaje neotuđivi deo njegovog identiteta koji nosi u sebi. To prepoznaje kao nešto benigno i vanpolitičko, što u svojoj suštini nikako nije, jer se afektivna vezanost i nekritički odnos prema stvarima i stvarnosti najbolje daju eksploatisati. Sve ovo nije izrečeno sa pozicije anacionalnog puritanizma koji se gadi prizemnih parola i ikonografije ili sa pozicije nekakvog samodovoljnog kosmopolitizma koji odozgo arbitrira. Kod mene lično više preovlađuje žal za poumljenim patriotizmom i za narodom svesnim svoje društvene realnosti, koju treba menjati kolektivnim naporom, a ne kolektivnom euforijom. Nacionalizam u smislu domoljublja ima svoju svrhu u momentima kada su ugroženi identitet ili kultura jednog naroda ili kada se na osnovama nacionalne svesti artikulišu kulturni ili ekonomski antiimperijalizam i druge vrste otpora. Međutim, ako se karakter društvenih pojava postavi u istorijsku ravan, dolazi se do spoznaje da sport, religija, nacionalizam, kako u određenim istorijskim trenucima mogu da služe emancipaciji, tako u nekim drugim služe konzerviranju postojećih odnosa i gramšijanskoj integraciji u kapitalistički vrednosni horizont. Ova vrsta kulturne hegemonije jača kada treba sprovesti ekonomsku liberalizaciju. Ovi narativi samo su simptom iskrivljene svesti i, kao što je pokazala naša nedavna prošlost, u pravilu služe da bi se iza njih sprovela prvobitna akumulacija i razvlašćivanje radnika kroz privatizaciju, drugim rečima klasična pljačka. Zbog svega toga ostaje nerazumljivo zašto kritička teorija i levica hronično izbegavaju da analiziraju profesionalni sport u njegovoj društvenoj suštini, tj. kao funkcionalni element unutar klasnog sistema eksploatacije, koji služi njegovom održavanju i učvršćenju. Obično se fokusiraju na karakter sporta kao akumulatora nacionalističkih i drugih strasti, što on i jeste, ali ne prepoznaju ulogu sporta u društvenoistorijskom totalitetu, u kojem on neretko igra ulogu kao institucija kapitalističkog poretka par ekselans. Ivan Ergić rođen je u Šibeniku 1981. godine. Kao nogometaš najviše se ostvario u Baselu, gdje je na poziciji veznog igrača u 202 nastupa postigao 31 gol. Prije Basela bio je kratko u Juventusu, u koji je došao iz Pertha, a karijeru je završio u Bursasporu. Bio je izabran u reprezentaciju Srbije i Crne Gore na Svjetskom prvenstvu u Njemačkoj 2006. Međutim, Ergić je u posljednoj deceniji poznat kao kolumnist koji je javnost upoznao s pravom slikom nogometa danas. Prenosimo ovdje njegov tekst objavljen 2013. u hrvatskom izdanju Le Monde diplomatique-a.
  3. Koleginica mi je juče rekla kako je njen svekar pomerio ranije zakazanu operaciju jer nije hteo da propusti svečani početak "najvećeg i najskupljeg rijalitija na svetu ikada." Iako je vrlo komotno pljuvati rijalitije i okriviti ih za stanje u društvu, od toga što nam se deca drogiraju do toga zašto je prokislo mleko u frižideru, to jednostavno nije tako. Možda je najpreciznije reći da su rijalitiji presek stanja u ovom čemernom društvu koje smo doveli do ivice tuge i jada. Mitrović možda nije učinio mnogo na uzdizanju ove nacije i očuvanju i stvaranju kulturnog nasleđa, ali i dalje mislim da kada bi svetina htela da gleda Belinijevu Normu, Pink bi puštao ariju "Casta Diva" 24 sata dnevno ako treba. Jer to je ono što komercijalni emiteri rade, daju svetini ono što želi, a ne ono što joj treba, a svetina jednostavno želi da gleda kako Zorica Marković obučena u mlazno odelo šamara Lepog Miću koji na gondoli juri Staniju na gliseru po Imaginarijumu. Ali ovo nije tekst o Zadruzi 2. Ovo je tekst o posrnuloj državi. Laknulo nam je kada je pred početak prošle Zadruge, Željko Mitrović najavio ulazak bebe u rijaliti, a onda uveo majmuna. Ove godine je uveo bebu i napravio majmune od svih nadležnih organa. Naime, u Zadrugu je ušla Miljana Kulić sa bebom koja ima svega 40 dana. Iako je očigledno da majci fali kontakt sa razumom, Željko Mitrović se potrudio da im makar ništa drugo ne zafali - imaju zasebnu kuću, sa dvorištem i bazenom i verovatno bolje uslove nego što imaju u stvarnom svetu. Istina, dete se neće snimati i niko od ostalih zadrugara neće smeti da ulazi u tu kuću i to verovatno pokriva Produkciju kad su pravni osnovi za podizanje tužbe u pitanju. Ali... da li postoji neka institucija u ovoj državi koja bi reagovala na činjenicu da je jedna majka svesno odvela bebu od 40 dana u rijaliti sa još 50 drugih ludaka? Da li postoji neki socijalni radnik koji će da kaže da odrastanje pred kamerama nije dobro za dete? Da li iko razmišlja o interesu tog deteta? Da li je detetova baba već počela da skuplja novac kojim će posle plaćati psihoterapeuta tom detetu, kad je već bila dovoljno velik idiot da ne odgovori ćerku od ulaska već je i sama ušla sa njom i ponosno rekla kako na žurkama sme samo jedno piće da popije jer pobogu, majka je? U rijaliti formatima tendenciozno se veštački kreiraju situacije koje imaju za cilj stvaranje željenih međuljudskih odnosa - od ljubavi i mržnje, preko prijateljstava, pa sve do seksa, a kod nas neretko i fizčkog nasilja. To je ono što pravi program, a ne kulise, jezera i mlazna odela. Ko će biti odgovoran kada majka usled neke stresne situacije zapadne u stanje koje će štetiti i bebi? U šta će izrasti dete koje će ceo život pratiti priča da je i začeto i odraslo u rijalitiju? Možda bi trebalo ponovo da pogledamo Trumanov šou? No, paralelno sa početkom Zadruge, odvija se i veliko finale jednog drugog rijalitija koji smo davno započeli. Kosovo, za koje su nas do juče ubeđivali da je osnovna ćelija srpskog društva, danas ulazi u veliki istorijski finiš. Finale je podjednako dramatično i napeto koliko i Zadruga, nižu se pitanja "da li će otići?", "da li će ga pustiti preko granice?", "ko će šta dobiti?", "zašto ćemo sve izgubiti?", "da li ćemo u kompenzaciju dobiti Republiku Srpsku?"... Finalisti su poznati, a poznat je i pobednik jer ovog puta ne možemo SMS-om da glasamo, ali sreća u nesreći je da mi volimo žrtve, pa ćemo zato već nekako i izaći na kraj sa samim sobom. Za poslednjih 30 godina, svaki put kada smo smanjivali Srbiju, plaćali smo sopstvenom decom koju smo slali u tuđe ratove. Možda je računica da ćemo ovog puta žrtvovati samo jedno dete da umanjimo Srbiju na što neprimetniji način. U ovoj rasprodaji Srbije, ljudi su na najvećem popustu. Boris Trivan Izvor: Noizz.rs
  4. Na facebook strani, među komentarima, našao sam dobru kritiku jednog mog teksta ("Predodređenost i sudbina ne postoje. ...." ) objavljenog tamo od o. Ivana Cvetkovića. Kritiku je uputila uvažena Gospođa (ime nije bitno) koja je postavila nimalo naivna pitanja i koja iziskuju "objašnjenja" ili bar pokušaje istih. Plavim slovima je njena primedba: Gospođa: Autor bloga kaže kako je đavo bio zbunjen dok je kušao Hrista u pustinji 40 dana,da je mislio o Hristu kao običnom čoveku,da je u njemu video samo čoveka,najdalje sveca Božijeg,a nikako Boga!?Međutim,Sveto pismo svedoči da su demoni izlazili iz mnogih vičući i govoreći:,,Ti si Hristos-sin Božiji,,...Kako to,oni znali,a ovaj koji ga je kušao(po dopuštenju Božijem)nije znao?Ili je bio baš neki glupav demon?Mislim da malo čitamo Sveto pismo,Božiju živu reč,pa svemu verujemo,a to je opasno,kaže sv.Jovan Bogoslov da ispitujemo duhove... Poštovana Gospođo (ime), slučajno sam naišao na Vaš komentar; i naravno slažem se sa Vama u mnogo čemu. Moja malenkost je tekstopisac bloga na "ŽRU" koji se koliko vidim na facebooku dopao i priličnom broju sveštenika. U samom startu, ako budete videli tamo na "Poukama" i druge moje tekstove, videćete da ne pokušavam da slovim za nepogrešivog ili nezabludivog, taman posla.. čak sam na više mesta, sa svešću da su reči mnogo ozbiljna stvar, upozorio da se svi ti tekstovi ne primaju zdravo za gotovo već da se shvate samo kao čisto teoretisanje na neka izazovna pitanja koja tište sve nas; ...isključivo u okvirima "trezvenog" sagledavanja nekih unutrašnjih sloboda, koliko ih Bog dade, merenih rečima Jevanđelja i svetih otaca. Sajt "Pouke" je tematski i tu svi iznosimo neka razmišljanja upravo na Duhovne teme ...ne retko promašene (nema garancije da i ovaj tekst ne spada u iste) ali ponekad i interesantne o čemu već treba poslednju reč da daju administratori samog sajta. Na njima je da procene šta od tema ima smisla a šta ne, te da se konsekventno, u saglasnosti sa nekim saborskim mišljenjem između sebe, prema tome i postave sa svešću da ne može sve da ide u etar jer se sa rečima nije šaliti! Uostalom, ko od nas sme za sebe da kaže da je sasvim "pod visak"; da je stopostotno duhovno i duševno zdrav te da bezrezervno krene da lupa šta mu je na umu? Na tom sajtu su, dakle, razmišljanja koja Vam se ne moraju svideti ...ili obratno. Pravo da Vam kažem, nisam kriv što se poneka tema dopada čak i sveštenim licima koji ništa manje ne ispituju duhove i od kojih jedino i očekujem validan sud! Moja malenkost iz nekih razloga samo traži „menjače“ koje Gospod spominje u Jevanđelju u razgovaru sa lenjim slugom ...šta god to sada značilo. Te "menjače" tražim decenijama; ispitujem po ocima i Pismu "ko su oni" ...pa eto kopam i ovde ne bih li ih našao!? To ne znači da mi do Vašeg mišljenja nije stalo, naprotiv, i zato se latih da Vam u par crtica (m'sm "par crtica" ) obrazložim razmišljanja iznesena u spomenutom blogu. Ali uvek i uvek, pa i sada, ponavljam da AKO je išta dobro i zanimljivo u onome što pričam (ne isključujem i mogućnost ozbiljnih bolesnih uobrazilja) to je od Crkve i crkvenjačkog iskustva i razgovora sa mnogim znamenitim ljudima iz tog perioda dugog skoro dve decenije. Sam po sebi, bez Crkve i Liturgije.. čovek je ništa. Najzad, žargonski rečeno, da li je ovo što pišem dobro i prihvatljivo ili loše ne mogu znati suštinski .. u svakom slučaju rado bi se ogrebao za molitve svetogorskih monaha ..ne mogu vam ni slovcetom objasniti koliko mi je to značajno. Ako grešim da me njihove molitve ozdrave! Ako su tekstovi od neke koristi, .. da me njihove molitve opet ozdrave jer sam u svakom slučaju veoma bolestan čovek. Par reči o Vašoj kritici: Nije sporno da su mnogi demoni govorili „znam te ko si, ti si sin Božiji“ ...no kroz Stari Zavet, koji je i đavo proučavao jer se na nekoliko mesta poziva na biblijske citate, provejava za ljude reč da su „sinovi Božiji“ (npr. „Видећи синови Божји кћери човечије како су лепе узимаше их за жене које хтеше.“ 1. Мојс. гл. 6 ... о томе нешто каже и jevanđelistа Lukа spominjući prvog čoveka Adama: "...Сина Еносова, сина Ситова, сина Адамова, сина Божијега." (Luka 3.") Iz ovog Lukinog teksta jasno je da je čovek Adam sin Božiji .. naravno danas, blagodareći Crkvi i Duhu Svetom kroz Nju jasno znamo da je to "sinovstvo" po blagodati a ne Ipostasi koja je jedino u Hristu! Ljudi i jesu deca Božija u meri rasta u Hristu; opet: po Blagodati koja je od Boga! I đavo kroz stari zavet tj. kroz period života ljudi pre Hrista vidi razliku između proroka i običnog sveta ali za njega (ili legione) su to samo znameniti i posebni ljudi ... u njegovoj percepciji “sinovi Božiji“ (u smislu ljudi) ili „svetac Božiji“ kako kaže jedan od demona Hristu u Novom Zavetu: „Znam te ko si. Ti si svetac Božiji“. On, dakle, razumeva u svom mračnom umu da je Hristos neobičan čovek ali budući da je pomračen i nimalo blažen, u osnovi jeretik ispunjen mržnjom (nema blagodat Duha Svetog), on ne može da vidi Boga u Hristu. On Hristu kaže „sin Božiji“ ne obraćajući se „Ipostasi Božijoj“ tj. samom Bogu, već „sinu Božijem“ kakvim Stari Zavet vidi znamenite ljude ili proroke. On Hrista doživljava kao naročito talentovanog proroka (sina Božijeg - čoveka) koji ima ulogu da se zacari; ali kako ...to đavolu (pa ni ljudima onog vremena) nije baš najjasnije. Uostalom, to je za vascelu tvorevinu, uključujući bestelesne Sile nebeske, bila tajna kojoj su se i sami začudili i zadivili ("angeli udivišasja") Mi danas, blagodareći Crkvi, znamo o čemu je reč ali tada je to bilo apsolutno neshvatljivo za bilo koga. OTKROVENJE u punoći dolazi sa Duhom Svetim na Pedesetnicu i On onda Otkriva sve onako kako jeste. Ne može niko od stvorenih bića (ni Anđeli ni Heruvimi niti bilo ko) poznati Sina Božijeg u Hristu ako to Bog neće da mu otkrije! Tako skoro doslovno piše i u Jevanđelju: (1. Кор. гл. 12 - И нико не може рећи: Исус је Господ, осим Духом Светим. Od tog silaska Duha Svetog na Apostole Ipostas Sina se može u Hristu prepoznati samo i jedino Njime, Duhom Svetim, i NE POSTOJI DRUGI NAČIN da niko, pa ni Vi ni ja poštovana Gospođo mimo Njega kažemo Hristu „Gospode“! Duh Sveti nam to iz srca na nadrazuman način razjašnjava i OTKRIVA; zato je Novi Zavet, ponavljam, OTKROVENJE! Mračnim demonima je tek nemoguće da Hrista zovu Bogom! Slepi su duhom! Gospod bi i za nas ljude, bez intervencije Svetog Duha, kakav je inače za ateizam, antiteizam ili jeresi, bio samo crtež čoveka na zidu i ništa preko toga. Nema Boga mimo Hrista prepoznatog Duhom Svetim tj. Crkvom... i verujem da ćemo se tu složiti. No vratimo se još jednom demonskom slepilu koje možemo prosto forenzički da pratimo. Gospod u blaženstvima kaže: „Blaženi čisti srcem jer će Boga videti“! Dakle, samo čisto srce može u Hristu videti Boga; slažete li se sa mnom? Pa to kaže Gospod a ne ja. Kako na temelju ovih reči đavo može da vidi Boga u Hristu kad je bezmerno zloban i nečist? Kako Ipostas Sina može znati i poznati bilo ko osim samog Oca koji je iznad svakog saznanja ili poznanja za stvoreni svet!? Kako možemo poznati Sinovu Ipostas ako nam je sam Bog ne otkrije Duhom Svetim? Đavo, ovo je važno razumeti, po svojim mučenjima u blizini nekog svetitelja ili proroka može samo DA SLUTI da je reč o nekom svetom čoveku ali (jako je važno ovo naglasiti) Ipostas Sina Božijeg u Hristu je i za njega, kao i za mnoge ljude, nepoznanica. U stvari preciznije bi bilo reći da đavo veruje u Boga ali Ga NE POZNAJE jer "poznanje" kao dar dolazi od Boga a ne od stvorenih bića! Mi ne verujemo u Boga zato što je to naša sposobnost već zato što tako Bog dade u naša srca po svojoj milosti. "Bez mene ne možete ništa činiti" - kaže Spasitelj. Bez Duha Svetog, nije moguće ni verovati ni imati ikakve predstave o Hristu kao o Bogočoveku. Uostalom u poslanici Galatima kroz Apostola Gospod nam otkriva: "А пошто сте синови, посла Бог Духа Сина својега у срца ваша, који виче: Ава, Оче!" Niti se može verovati niti se može voleti bez Božije blagodati koju On deli iz svoje dobrote i sažljenja. Blagodat se moli iz nas, Njom volimo, Njom uzdišemo ...bez nje smo ništa ...samo ostareli mehovi iz kojih se vino davno prosulo. Najzad, Bog nam kroz Crkvu OTKRIVA našu prirodu; otkriva nam tajne vezane za nju! I mi kao i demoni svakim grehom isteramo iz srca Blagodat Božiju i onda smo ruševina kroz koju fijuču promaje, obmane, magle. Bez Blagodati ozlobimo i postanemo slepci...baš kao i đavo. Tada, tako nezaštićenima, pristupaju te smrdljive duhovne psihopate i hrane se ostacima ljubavi koju smo grehom u sebi razorili. Hrane se u stvari našom ličnošću jer smo po slici Ličnosti Hristove stvoreni ...i što nas više proždiru sve smo manje prepoznatljivi bližnjima. Mnogi nesrećni ljudi, udaljeni od Crkve, te duhovne protuve doživljavaju kao prirodna stanja sopstvene svesti i voljno im služe a da ni jednog trenutka nisu svesni šta rade. To naravno nije bez posledica; ogromna rana u srcu zjapi prazna i utehu nalazi upravo u onome od čega je stvorena - u grehu; u strastima! Tada čovek, ne razlikujući dobro i zlo jer nema čime da meri te pojmove, upada u vrzino kolo robovanja grehu, stalnog vraćanja na isti...bio on telesni ili duševni: pijanstvo, opijati, zavisnost od gordosti, oholosti, sujete, ogovaranja ..a u težim slučajevima opijenost brutalnošću, siledžijstvom, terorom nad slabijim i nezaštićenim! Spolja gledano i prevedeno na običan svakodnevni jezik to su razne psihoze, šizofrenije, afektivna gnevljiva stanja, naslada zločinom (serijske ubice i teroristi)... i slično. Bez Hrista i Crkve, Bez Ipostasi Sina u Hristu; bez svetih tajni poklonjenih od Oca I Duha - ispovest, pričest.. jedinih sila jačih i od đavola i od greha, čovek je u apsolutnom bezizlazu nekad bržeg nekad sporijeg umiranja ...na parčiće bez mogućnosti da se to ikada okonča! Bez svetih tajni smo apsolutno nesposobni za borbu protiv ovih i duševnih i telesnih strasti. Psihotična stanja se onda igraju sa nama jedući nam i biološki organizam sa kojim smo "jedno" dok nas konačno ne prožderu. Krštena duša je tu zaštićenija pa bolesti imaju mnogo posla da je razore ...ali se sa njima ne treba igrati niti ih olako shvatati jer kršten čovek je i odgovorniji - više mu je dato više se i traži. Više mu je dato i biće više bijen. Najzad, ako se baš preigra može da skonča isto tako sa ozbiljnim duševnim poremećajima. Mala digresija na temelju svetootačkog učenja - i naše Spasavanje neće biti plod naših nekih "zasluga" koje smo ionako dužni činiti, kako sam Gospod reče (parafrazirano): "A kad sve posvršavaš, zapregni se pa mi posluži; ... kaži sebi ja sam zaludni sluga". Da, mi smo dužni činiti dobrodetelj i ne mariti za to kao za nešto veliko jer od užasa smrti spasava i danas, a i u Dan Onaj koji dolazi, samo Otac, Njegov Sin i Duh Sveti ...neće to biti ni mikron naših zasluga. Tražiće u nama samo nameru da se uz Njega bude i ostane i obraz Božiji očuvan koliko toliko; a to podrazumeva sve one Božanske osobine koje sam Spasitelj ima: ljubaznost, dobrota, sažaljivost, empatija, skromnost, poniznost, poslušnost ... i neosuđivanje kao najvažniju od svih; jer Bog nije strašni sudija za prekršaje već Ljubav kako svedoči njegov učenik "Bog je Ljubav i Ljubav je Bog". Strašni sud ...tj. strahota suda biće subjektivni bol u susretu sa onime što smo od sebe napravili u svetlu Ljubavi. Ljubav nikada ne kažnjava; mržnja u našim srcima biće (i već sada jeste) naš pakao i naša kazna. Samo Božija milost i sažaljenje će od gubavog i prljavog otkloniti bolesti i uvesti u svoje carstvo, a sami da uđemo mimo Njega to ne spada ni u domen maštarija. Kada bi Gospod danas uklonio tu dobrotu kojom održava svet ...svi bi već u ogledalima videli kakve nakaze hodaju zemljom ali nas Njegova dobrota štedi od tog užasa: Ona se kroz Crkvu i iz Crkve, kao ona jelkica u kolima što širi miris, širi po ovom našem svetu i štiti nas od smrada raspada ...ne dozvoljava da ga osetimo! Po toj dobroti (koja je sišla do dna ada) i ateisti i mnogi drugi pošteđeni su od užasa sopstvene rugobe ..čak i kad samo pogledaju na toranj kakve Crkve. I đavo može jedino da veruje (i da drhti) jer je vera recidiv i sećanje na onaj lik koji je nekada bio (anđeo ...a i Anđeli su stvoreni kroz Hrista "kroz koga sve postade što je postalo") ...ali poznanje Hrista đavo ne može da ima jer je poznanje dar Duha Božijega! Đavo je izopačeni jeretik ili potpuni antiteista (bogoborac)..ništa drugo. I on je kao i čovek stvoreno duhovno biće (bio Heruvim) samo što nema fizičko telo, i isto je tako kao i čovek otpao od Boga. Isti nas je Bog stvorio u različitim formama i obličjima (čak Pismo kaže za čoveka da je „stvoren malo manjim od anđela“) i na žalost od istog Boga smo i jedni i drugi otpali ...đavo sasvim i celim bićem ali ljudi ipak ne svim srcem! Bog se na ljude sažalio i pružio ruku. Uostalom, imate danas potpuno oslepele dvonožce, masovne ubice koji toliko ozlobiše koljući ljude tamo po istočnim zemljama da je to potpuno preslikana realnost mračnog duhovnog sveta sa demonima kao vođama svakog zla. Pokušajte tim ljudima da kažete „Hristos je Bog“! Udariće im pena na usta, urlaće kao zveri i razdiraće odeću od besa; ubiće Vas na mestu na najsvirepiji način. Pa kad oni ne vide Boga u Hristu, iako kao ljudi imaju neke šanse dok su živi (imaju tornjeve Crkava kao poslednji poziv za pokajanje i preumljenje)...kako da Ga vidi onaj koji je od njih jezivije divalj i pomračeniji mnogo puta u samoj srži bića?! Najzad, u kušanju u pustinji đavo kaže Hristu (parafrazirano): „Daću ti sva blaga ovog sveta KOJA SU MENI PREDANA (đavo ima vlast na zemlji po rečima samog Hrista) ako mi se pokloniš“ ... Vekovima unazad na ovu foru je obmanuo mnoge ljude (i dan danas ljudi padaju na ovom iskušenju) ali Čovek Hristos ne naseda na provokaciju! Šta mislite, budući da đavo beži sumanuto od svetaca Božijih iz kojih izlazi sila Božija koju ovaj urlajući ne može da podnese, da li bi uopšte smeo da priđe Hristu da je znao ko je tačno pred njim? Pa on nije dostojan da mu Hristos kaže ko je u suštini u jednoj od svojih priroda! Gospod je svoju slavu pokazao na Preobraženje samo pred nekoliko učenika i tada su oni shvatili ko je On u stvari ...ali đavo nije dostojan toga! Hristos ju je pritajio u tom najvažnijem trenutku u kom se lomila istorija ljudskog roda. Lukavi nije smeo da razume ko je pred njim jer su upravo on i smrt glavne mete Hristove (svetotrojične) strategije Spasavanja ljudi. (I kad je već dostojnost u pitanju ne smemo smesti sa uma da će u Carstvo Hristovo tj. na Sinovu svadbu ući samo onaj koji bude pristojno obučen!) Uobičajeno je, dakle, da kod samog spomena Hristovog imena đavoli vrišteći beže, (kada se kroz molitvu Crkve i Svetitelja projavi blagodat demoni urlaju i nestaju neznano kuda) ali u onoj situaciji u pustinji Hristos se ne preobražava; ne daje naznake ko je u suštini; ne izgoni nikoga, ne tera od sebe glavnog kneza tame! Odgovora na pitanja i provokacije kao običan čovek tj. najviše prorok. Ovaploćenje Boga u ljudsku prirodu i za same Anđele je velika i divna tajna o čemu govori čak i Crkvena bogoslužbena literatura. Ta reč "tajna" se provlači kroz istoriju u mnogim segmentima Crkvenog bića gde je i ovaploćenje nadrazumna tajna koju tek sa Duhom Svetim liturgijski razumevamo - nikako mimo toga. Sam Gospod upravo kroz sledeću rečanicu daje razjašnjenje ovih naših dilema: "А када дође Утјешитељ, кога ћу вам ја послати од Оца, Дух Истине, који од Оца исходи, Он ће свједочити за мене." (Jovan 15) Drugim rečima: "On će vam sve razjasniti". Dakle, još jednom: budući da od malih svetitelja, danas kad je nastalo doba Crkve i Vaskrsenja Gospoda, đavoli beže od samog Hristovog imena .. zašto ne beži glavni ludak od samog Hrista onomad u pustinji?! Zar ne bi trebalo kao hijena podvijenog repa da zbriše koliko ga noge nose?! Pa zato što je Gospod prikrio svoju Ipostas u Bogočoveku ..ponaša se i govori samo kao čovek. On (Gospod) mora da kao čovek dođe do onog "ugovora" tj. "rukopisanija" koji je Adam sklopio sa đavolom a koji ovaj drži u dubinama ada. Gospod mora kao čovek da umre da bi kao Bog taj ugovor poništio... a da pri tom ne naruši ničiju slobodu ..ni ljudsku ni demonsku! Uostalom, evo izvadio sam sa ovog sajta nekoliko novozavetnih mesta (a ključna reč za pretragu mi je bila "čuđahu se") gde se jasno vidi da čak ni Njegovi roditelji, kao ni učenici ili prisutan narod, (o mračnim duhovima da ne govorim) nisu znali da je On Ipostas Boga a ne samo prorok kako su inače smatrali: Luka, glava 2 А Јосиф и мати његова чуђаху се томе што се говораше о њему. Luka, glava 4 И чуђаху се науци његовој врло; јер ријеч његова бјеше силна. Luka, glava 8 А њима рече: Гдје је вјера ваша? А они се уплашише, и чуђаху се говорећи један другоме: Ко је овај да и вјетровима и води заповиједа, и слушају га? Jovan, glava 7 И чуђаху се Јудејци говорећи: Како овај зна књиге а није се учио? Još jedan detalj interesantno korespondira sa ovom pričom. Naime, kada je Josif zbog trudnoće posumnjao u čast Bogorodice ali, budući pravednik nežnog srca, ne htede je javno ponižavati već da je otpusti od sebe bez formalne zakonske pompe, javi mu se u snu Anđeo Božiji (tu je Bog u sažaljenju prema nama ipak napravio izuzetak i intervenisao) i reče doslovno. " .. Јосифе, сине Давидов, не бој се узети Марију жену своју; јер оно што се у њој зачело од Духа је Светога." (Mat. gl.1) Josif, naravno, iz svih gore navedenih pretpostavki, nije mogao da zna šta se stvarno dešava ..jer je to strašna Tajna! Nije mu bilo ni u najsmelijim snovima da Tvorac postaje čovek! Stoga, zbog potrebe tajnosti, ni Arhangel Gavrilo ne formuliše rečenicu: "To Bog uzima vašu prirodu" .. ili "Rađa vam se lično Božiji Sin"!? Ne ide on u objašnjenja događaja već ono što kaže, po uputstvima Odozgo, prilično je neodređeno; ne ukazuje ništa posebno osim da će novorođenče biti poseban Božiji ugodnik! I đavo i ljudi onog vremena znaju da je Bogorodica zakonito udata .. ali samo Crkva zna na koji je način zatrudnela! Zadržava Gospod, kao tajnu, pravu prirodu Onoga koji će se roditi! Upravo zato se i pored svega Njegovi roditelji "..čuđahu o onome što se govorilo o Hristu" kako navodi Luka u 2. glavi! Cela ova tajna tek nakon Vaskrsenja kroz Crkvu i Duhom Svetim kroz Oce postaje objašnjena...kada je Bog već porazio đavola i ad. Tek je, dakle, po Vaskrsenju počelo da se razdanjuje učenicima i verujućima ko je Hristos u stvari a mesec ipo dana kasnije Duh Sveti svojim silaskom im to, po gore spomenutom citatu, razjašnjava u potpunosti ...kao i svima koji u to kroz Crkvu veruju. Pre toga niko nije mogao da zna ko je Gospod Hristos u suštini! Majka Hristova je sa par Njegovih prijatelja stajala ispod Krsta na Golgoti; kasnije držala njegovo telo u naručju i plakala milujući mu kosu i lice. Kao i svaka majka - ubili su joj dete. No da je znala da drži samo ljudsku dimenziju besmrtnog Života ne bi plakala; radovala bi se! Ali život je morao da teče spontano .. nenarušen nikakvim vanrednim događajima...do Vaskrsa! Tek tada se prelomila i potresla istorija! Mironosice su trećeg dana išle na Njegov grob, ne da slave Vaskrs za koji nisu ni znale šta je to, već da mu pomažu telo uljima i prepuste ga po našim ljudskim merilima prirodnom raspadanju. Kakav radosni šok kod učenika koji trče ka grobu da se uvere u tu čudnu i u slutnjama sveradosnu realnost da je Gospod ustao! Shvatite, tek silaskom Svetog Duha na Apostole njima, a preko njih i celoj Crkvi .. tj. nama, razjašnjeno je od Duha Božijega ko je Hristos u stvari! Do te intervencije Njegova ličnost je bila velika nepoznanica i tajna! Ponoviću se ovde, to je bilo strogo skriveno (zato se i zove TAJNA) i od ljudi i od mračnih duhova podnebesja pa čak i od Anđela ...jer Crkvena pesma kaže "Anđeli udivišasja" tako strašnoj tajni! Gospod je morao da sruši demonsku vlast nad ljudima, demonsko carstvo, samo i jedino kao Čovek, kao prvosveštenik, a ne nasiljem ili nekim vanrednim merama Božanstva nad zakonima i slobodnom voljom! Mogao je Gospod tada da pozove legione Anđela (uostalom zar Tvorcu treba bilo čija pomoć?), da mahnitog ubicu i zver zgnječi kao bubu ali morao je spontano da kao čovek promeni zakon smrti jer je kroz Adamov spontani greh smrt ušla u našu prirodu! Nije nam je niko nametnuo; sami smo je izabrali! (Uvek je sami izaberemo svakim svesnim grehom) Čovek je pogrešio, čovek je morao i da ispravi! Ne Anđeo, ne Heruvim ili Serafim nego ČOVEK! Takav je zakon našeg duhovno - fizičkog sveta! Ali ljudi su slabi, ozlobljeni, smrtni, jadni i bedni! Ko može od nas da strada za sve ljude; da nosi grehe svih ljudi? Vi ili ja uvažena Gospođo jedva da bi primili smrt i stradanje za svoje najbliže u familiji a kamo li za nekog tamo komšiju iz druge ulice kojeg i ne poznajemo! Mi smo (ja sam dobar primer) tragično prazni u ljubavi prema bilo kome; jedva prema par osoba! Zato je LJUBAV BOŽIJA morala da dođe među nas KAO ČOVEK ...da Ona kao ljudsko biće primi na sebe smrt i da ispravi Vaskrsenjem ljudsku smrtnost. Gospod, ponoviću to još jednom, kaže pred samo stradanje (parafrazirano): „Zar mislite da ne mogu pozvati dvanaest legiona Anđela da me izbave ali JA SAM I DOŠAO ZA OVAJ ČAS!“ On je i došao umre!! To je čaša koju je morao da ispije! To je osnova ugovora ("rukopisanija" sitnim slovima) koji je prvi Adam potisao sa đavolom a koji posle nije mogao da sprovede! Da Gospod nije ubijen u ljudskom telu ne bi bilo Vaskrsa i ne bi niko od ljudi pocepao taj ugovor .. tj. "poderao to rukopisanije"! Ali zastanimo ovde za trenutak!? Da je đavo znao da je Bog ispred njega a ne siromašni drvodelja i knjigama oglašavani prorok – da li bi ubijao Hrista? Strašno i preslobodno pitanje ali nije nerealno u ovom SPONTANOM svetu u kom nema predudešenih i sudbinskih scenografija!? Ko je lud da sam sebi sruši carstvo!? Čak i Spasitelj kaže na jednom mestu, kada ga optuživahu da knezom demonskim leči ljude: "Ako se carstvo razdeli samo u sebi ne može opstati ono carstvo"... i time posredno i po dubini ukazuje da je đavolu ipak stalo do tog carstva kakvo god da je ono. Iz te rečenice sledi da ne bi taj izopačeni duh samom sebi razarao vladavinu! S toga je bilo nužno da đavo do kraja bude u uverenju da je pred njim samo znameniti prorok ...ništa preko toga. Uzmimo sebi ovde opet slobodu da zamišljamo alternativna rešenja ovog istorijskog dešavanja?! Ne zaboravimo još jednom da je reč o spontanim događajima a ne o sudbinskim ili predudešenim rešenjima. Mogao je satana da nasluti ko je pred njim i da svojim hordama kaže: "Ne dirajte ovog"!? Šta bi tada bilo? Hristos ne bi bio ubijen na Krstu! A ako ne bi bio ubijen kako bi Vaskrsao? Budući da je Bog da li bi umro od starosti i prirodnom smrću? Kako da umre kad je bezgrešan i besmrtan; kad je novi Adam?! Kako bi onda Vaskrsao i kako bi smo mi onda vaskrsli kad On ponovo dođe? Kako bi naša smrtnost bila pobeđena ...i čitav još spektar sličnih nedoumica!? Pogledajte samo ovu rečenicu iz Jevanđelja koja kao da nam ovde daje neki odgovor na ovu radoznalost: "Но ја вам истину говорим: боље је за вас да ја одем, јер ако ја не одем, Утјешитељ неће доћи к вама; ако ли одем, послаћу га к вама." (Jovan gl. 16) Drugim rečima, da nije umro ne bi bilo ni Crkve ni utehe ni Vaskrsenja! Upravo to znači deo rečenice: "...jer ako ja ne odem Utješitelj neće doći k vama.." Ovo su smela razmišljanja, ljudski radoznala, ali su i realna s obzirom da ne postoji predestinacija u Pravoslavlju - čovek tada ne bi bio slobodan, ne bi onda bio kriv ni za šta?! Sudbina ili predestinacija nisu Pravoslavna teologija. Neke istočnjačke mozgarije se bave time ali Pravoslavlje je sloboda u Hristu. Mi smo slobodni da radimo kako mislimo i šta god nam padne na pamet, i nema sa time niko "odozgo" nikakve veze! Zato smo za grehe krivi jer Sloboda je i odgovornost... i na suprot tome, slobodno se opredeljujući za Hrista, upravo On, Spasitelj kome je Otac predao sav Sud, nas opravdava kroz veru, dela i Crkvu ..kao da imamo neke zasluge! Naravno, nemamo ih ili su na nekom atomskom nivou ali po svojoj dobroti Gospod nam to uračuna u nešto "naše" ...premda je Njegovo! S ovim u vezi od kosmičke važnosti je ljudska namera ka dobrodetelji u veri kroz Hrista koja je jedina merna vrednost pred Gospodom ...naša snaga je smešna! Da se vratim onim događajima iz pustinje. Ni kod jednog od starozavetnih proroka se ne govori ko će u suštini biti Hristos osim „pastir Izrailju“; zatim da će biti „rođen od devojke“ (dakle samo čovek) ... pa onda maglovita rečenica da Mu je „poreklo neiskazano“. Ni kroz jednog proroka Gospod ne otkriva sve o sebi ...jer su Mu po božanskoj ratnoj strategiji đavo i smrt glavne mete! Zato ni Jevreji, premda dobro poznaju knjige i Pisma, ne shvataju ko je pred njima! Gospod doduše čini čuda ali i Mojsije je činio obilje čuda; i Ilija ih je činio i mnogi još proroci ...i time Spasitelj pokazuje da nije obična osoba, običan čovek, ali ključno je da i đavo misli da je Hristos samo prorok! Zagrizao je mamac! Da je otac laži znao ko je pred njim i da će mu ovaj Vaskrsenjem srušiti carstvo šta mislite, kako već gore razvih teoriju, da li bi, najpre, smeo da priđe Hristu a najposle da li bi Ga uopšte raspeo na Krstu!? Upravo to što je premudro „naterao“ satanu da ga ubije je pobeda Gospoda kroz Vaskrs?! On je samo svu vražiju zlobu preusmerio na sebe; zaštitio nas telom, primio strašne udarce umesto ljudi iz svih epoha ..i tu izmiču reči! Nisam poštovana Gospođo zadirao u srž učenja otaca o Svetoj Trojici, o Hristovim prirodama ....tada bi ste s pravom mogli reći da sam sumanut i jeretik ili ne znam šta. Ničime nisam povredio ništa od suštine Crkvenog učenja o tome da je Hristos Bogočovek, da se rodio bezgrešno, da je Osnovao Crkvu ...naopako da sam brljavio po učenju o Svetoj Trojici. Ovo je samo jedan ugao, jedna teorija, na već završenu istoriju Spasenja koju svi znamo: Gospod je umro na Krstu i Vaskrsao! Sazidao je Crkvu svoju, ispovest, krštenje, pričest, brak, sveštenstvo... Nisam skrnavio ni važnost upravo Njegovih reči u „Oče naš...“ da je đavo lukav; od čoveka nesagledivo snažniji i da je samo Gospod (Crkva) od njega jači. Đavo je bedni i lukavi slepac prepun mržnje ..daleko mu lepa kuća. Mene je samo dugo vremena interesovalo, da se tako izrazim „forenzički“, kako je tekla ta Sveta istorija po onim bliskoistočnim kamenjarima i pesku u uslovima spontanog života ...života koji nije predodređen ..koji nije izrežiran!? Kako je onaj slepac i monstrum nadmudren da sam sebi sruši carstvo!? Ljudi smo, imamo i malo slobode da o štočemu molitveno promišljamo ali da neprestano strašnom pažnjom vagamo koliko su nam misli u vinklu sa "Simvolom vere", ocima i Apostolima. Ovo je, kao što rekoh, samo teorija istorijskih spontanosti koja ne zadire u preozbiljne postavke simvola vere i apostolska učenja o Gospodu. Usuđujem se reći da, makar i mucava, daje neku interesantnu dimenziju samom realnom životu onog doba jer ne smemo smesti sa uma da je to bilo konkretno vreme sa konkretnim ljudima i jasnim problemima u koja je došao Gospod ...ničime vidljiv kao Bog za široke narodne mase! Tek po neko je naslutio da je On neobična pojava ali osim Apostola na Preobraženje niko nije mogao ni da sanja ko je pred njima. Uostalom, znate li da su ga napustili mnogi od onog drugog kruga manjih apostola i učenika, od onih sedamdeset koji su Ga isto tako pratili!? Čak je i svoje glavne učenike pitao jednom: "Da nećete i vi da me napustite?" Mnogo toga se može zaključiti iz Njegovog jednog drugog pitanja upućenog Dvanaestorici (parafrazirano): "Šta kažu ljudi ko sam ja? ...A vi? Šta mislite ko sam ja?" Jasno je iz ovoga da učenici vide sjajnog čoveka ali malo ko tada da je uopšte razumevao da pričaju sa Božijom Ipostasi. U stvari niko to nije razumevao! Nauka o Svetoj Trojici u svojoj punoći se razvija tek rođenjem Crkve na Pedesetnicu a Gospod se onomad kreće među ljudima starozavetne svesti. Mi danas, sa vremenske distance prosvećeni Crkvom i Duhom Svetim, znamo za ta dešavanja i sagledavamo ih u celini; ali onim ljudima to je bilo samo fragmentarno. Prosto, da se vratim temi, Bog se rodio kao čovek! Anđeli „udivišasja..“ Anđeli se zadivili tolikoj tajni ali naravno nisu je otkrili onom ludaku; ćutali su do Vaskrsenja. Kosmičkih razmera je bio taj događaj! Mnogo bitna ratna strategija koja se odvijala tu među nama; koja se kroz tajnu Crkve i dan današnji odvija tu pred našim očima. (Gospod je Vojvoda strašnog rata! Ima to u mnogim Crkvenim štivima.) Ko bi rekao... tolika sila u jednom Jagnjetu! U prelepoj osobi ljubaznog osmeha koji brižno isceljuje uho svom neprijatelju. U mirnim očima koje su svakog od nas pogledale kada smo začinjani u utrobama majki jer „kroz Njega postade sve što je postalo“ Ne zamerite poštovana Gospođo na ovolikoj poruci; nekako morao sam da još jednom pokušam približiti svoja neka razmišljanja ali ne morate se plašiti; ni po koju cenu ne narušavam (bar mi se čini) ono o čemu su učili oci Crkve i o čemu i sami dosta znate. Ovo su samo lične opservacije, možda čak i zanimljive, koje ne narušavaju ništa iz Pravoslavne osnove i apostolskih ustanova. Lični ugao posmatranja zanimljivog konteksta svetih događaja koji su celom svetu promenili život ..a da sami ti događaji u mogim detaljima otvaraju obilje pitanja od kojih sam neke ovde pokušao da spomenem ...koliko Bog dade, kao što već rekoh, da se o tome pomalo promišlja. Čak da ekstremno grešim; tj. da je đavo odlično znao da je Hristos Bog ...to ne utiče ni najmanje na suštinu da je Bog došao, postradao i Vaskrsao i nama život darovao. Slepci smo svi mi moja gospođo; u manjoj ili većoj meri često na ikoni ili freski ne vidimo Boga u Hristu. Odatle sam i počeo da razmišljam o gornjoj temi: "Kad mi ljudi, kojima je Bog otvorio Carstvo verom, krštenjem i ostalim tajnama često padnemo u maloverje pa i u ozbiljne poremećaje kakvi su silna ubistva i zločini, gnev i mržnja...kud je đavo manje sposoban da se ponaša normalno i "pobožno". Ako mi, budući pomilovani, oslepimo za Boga Hrista ..koliki je tek vražiji duhovni i duševni mrak!? Znate li u čemu svi možemo da se uverimo opitno i sad ovog trenutka da smo i mi iz ljudskog roda slepi za Bogočoveka (kao đavo onomad) ...tj da vidimo samo čoveka skoro u svim slučajevima!? Evo vam prvi komšija; odmah vrata do vas!? Vidite li Boga u njemu (kako reče sv. Antonije)? Ne vidite?! Kako to kad sam Gospod kaže "ko učini jednom od ovih najmanjih meni je učinio"!? Mi ne razumemo da je to živa istina; nekako smo za nju slepi ... "kako to pa ovaj Aca sa sprata pa da je i Bog (po blagodati)"? Nekako mi je "bez veze" da mu se naklonim kao pred celivajućom ikonom ...ali gospođo - nema razlike!? U njemu je, još jednom, po Blagodati božanski obraz. Ne kažem to ja ..to kaže Gospod! Na istom nivou, na sličan način, kao što i mi ne vidimo Hrista u ljudima i satana nije prepoznao Boga već je video samo čoveka. Nadimao se misleći da je pametan .. ali ga je Gospod nadmudrio i ponizio, ispred nosa mu je uzeo Adamov ugovor tj. "rukopisanije", da se ovaj puši od besa i pušiće se kroz svu večnost. Gospod taj ugovor nije ukrao ili oteo već ga je punopravno poništio ... a tek šta je tu nepoznanica samo Bog zna. Ispred svega, mi ljudi ne možemo znati šta se to dešavalo tamo na Nebu pre luciferovog pada niti kakve su se tu PRAVNE ZAČKOLJICE dešavale; znamo samo kroz Crkvu i svete oce da je Arhangel Mihailo (kao Car Konstantin ili Car Lazar u našoj ravni) podigao vojsku Anđela i zbacio sa Neba satanu. Ovaj je pao negde, ko će ga znati gde - ali je uspeo da oprelesti Adama, da ga priključi u red smrtnih i ozlobljenih! Dakle još jednom, mi ne možemo znati šta se to dešavalo na Nebu ni kakve su naknadne relacije bile između Boga i satane ..ali je jevanđelska činjenica da je satana imao vlast na zemlji! Na dva (a možda i na više) mesta u Jevanđlju se to spominje. Najpre sam Gospod kada kaže: "Bojte se onog koji ima vlast da pošto ubije baci u pakao". A zatim i sam đavo kada u pustinji kaže Hristu: "Daću ti sve što vidiš i sva blaga koja su meni predana.."! (Da je znao da je Hristos Ipostas Sina rekao bi "koja si mi ti predao") Uspeo je Adama da prevari; naši nesrećni praroditelji potpisaše ugovor (ponavaljam Crkva ga spominje kao Adamovo rukopisanije sa đavolom - neki "pravni papir" između slobodne volje obe strane) postali su smrtni i to je postalo novo realno stanje sve vidljive tvari. Morao je neko od ljudi da vrati besmrtnost i život u prirodu i Kosmos ..ali ko od smrtnih može da da besmrtnost?! Đavo je likovao jer je vladao nad ljudima; a onda se pojavio jedan običan drvodelja, ni po čemu različit od sveta koji je već hodio zemljom. Čak nije bio ni lep na oko jer u starom zavetu jedan od proroka i kaže nešto kao "ne beše lepote na njemu". U svemu običan čovek koji je činio dela kao i proroci pre njega .. ali ni Anđeli ni ljudi a pogotovo ne đavo nisu mogli ni da sanjaju da je Ipostas Svete Trojice ušla u telo! Josif, otac Njegov, već rekoh gore, bio u čudu "kako to Marija trudna bez muškarca"? Ali Duh Sveti je intervenisao i utešio ga. Morao je neko od ljudi da umre da bi po tom ugovoru ljudi svih epoha bili oslobođeni od smrti ...ali kako ako smo svi smrtni?! Čime da vratimo život u sve ljude ako nemamo život u sebi?! I dolazi On, sam Život .. uzima ljudsku prirodu na zaprepašćenje Anđela i ide dobrovoljno u smrt - da bi Vaskrsom validno pocepao taj prokleti papir. Mnogi od učenika su ga odgovarali od stradanja, Petar najdirektnije, ali Gospod reče nešto što potvrđuje ovu teoriju: "Ja sam i došao za čas ovaj.." Kakva je to samo čast za ljude, za zemlju i svu tvar ..da Ipostas Boga za sva vremena postaje čovek i vascelu tvar uzdiže na Nebo. Tek na Duhove, na svetu pedesetnicu Gospod Duh Sveti razjašnjava celoj Crkvi šta se to u stvari desilo! Da je to bio rat velikog Vojvode nad vojskama koji je u svetu u kom Bog poštuje slobodu i ljudi i đavola i ne vrši nasilje nad njom, premudro iznudio od čovekoubice ono što onaj najbolje zna - da ubije! Ali ovaj put je naseo; ubio je Život ..a Život (Hrista), Duha Svetog i Oca ne možeš da ubiješ! Život je iznad postojanja; On Vaskrsava! Stao je Gospod tako u našu zaštitu kao što roditelj telom štiti svoje dete .. i tu izmiču reči. Vama pozdrav i zdravlje od Gospoda; a setite se i mene u molitvama svojim.
  5. PREDLOG ZAKONA O BIOMEDICINSKI POTPOMOGNUTOJ OPLODNJI I. OSNOVNE ODREDBE Član 1. Ovim zakonom uređuje se način, postupak, uslovi i organizacija delatnosti biomedicinski potpomognutog oplođenja, vrste postupaka biomedicinski potpomognutog oplođenja, ostvarivanja prava na biomedicinski potpomognutu oplodnju, nadzor nad sprovođenjem ovog zakona i obavljanje određenih poslova državne uprave u oblasti biomedicniski potpomognutog oplođenja, kao i druga pitanja od značaja za sprovođenje delatnosti i postupaka biomedicinski potpomognutog oplođenja (u daljem tekstu: BMPO). Primena propisa Član 2. Ovaj zakon primenjuje se na zdravstvene ustanove i privatnu praksu u kojima se obavljaju delatnosti BMPO, kao i na zdravstvene radnike i zdravstvene saradnike koji obavljaju postupke BMPO. Ako je primena postupaka BMPO na drukčiji način uređena drugim zakonom primenjuju se odredbe ovog zakona i propisa donetih za sprovođenje ovog zakona. U pogledu organizacije zdravstvene službe i ostvarivanja prava iz zdravstvenog osiguranja primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje zdravstvena zaštita i zakona kojim se uređuje zdravstveno osiguranje, ako ovim zakonom nije drukčije uređeno. U pogledu vršenja roditeljskog prava primenjuje se zakon kojim se uređuju porodični odnosi, ako ovim zakonom nije drukčije uređeno. Značenje izraza Član 3. Izrazi upotrebljeni u ovom zakonu, imaju sledeće značenje: 1) postupak biomedicinski potpomognutog oplođenja (BMPO) jeste postupak koji se sprovodi u skladu sa savremenim standardima biomedicinske nauke u slučaju neplodnosti, kao i u slučaju postojanja medicinskih indikacija za očuvanje plodnosti, i omogućava spajanje muške i ženske reproduktivne ćelije radi postizanja trudnoće na način drugačiji od snošaja; 2) reproduktivne ćelije su sve ćelije namenjene upotrebi u postupcima BMPO; 3) reproduktivna tkiva su delovi jajnika ili testisa u kojima se nalaze reproduktivne ćelije; 4) jajna ćelija je ženska (ljudska) polna ćelija, bez obzira da li je zrela ili ne; 5) oplođena jajna ćelija (u daljem tekstu: zigot) je jajna ćelija nakon spajanja sa spermatozoidom u kojoj su uočena dva ili više pronukleusa; 6) spermatozoid (u daljem tekstu: semene ćelije) je muška (ljudska) oplodna ćelija, bez obzira da li je zrela ili ne; 7) gen (jedinica nasleđivanja) je niz nukleotida koji kodira informaciju za funkcionalni produkt; 8) genom je celokupna količina dezoksiribonukleinske kiseline (DNK) u ćeliji, koja je sadržana u jedru i mitohondrijama ćelija; 9) "in vitro" embrion je embrion van tela ljudskog bića; 10) rani embrion je zigot koji deljenjem postiže višećeličnost i može dostići stadijum blastociste i obuhvata period do 14 dana razvoja ili do pojave primitivne pruge (preembrionalni period razvoja); 11) embrionalna faza razvoja obuhvata period od kraja preembrionalne faze do osme nedelje oplođenja; 12) fetusni period razvoja je period od kraja embrionalnog perioda razvoja (deveta nedelja) do kraja trudnoće; 13) homologno oplođenje je postupak BMPO u kome se koriste sopstvene reproduktivne ćelije supružnika, odnosno vanbračnih partnera; 14) heterologno oplođenje je postupak BMPO u kome se koriste sopstvene reproduktivne ćelije jednog supružnika ili vanbračnog partnera i reproduktivne ćelije davaoca; 15) davalac reproduktivnih ćelija je osoba koja daruje sopstvene reproduktivne ćelije u svrhu postupaka heterolognog oplođenja; 16) davaoci embriona jesu supružnici, odnosno vanbračni partneri koji daruju preostale sopstvene embrione nastale u toku sopstvenog postupka BMPO drugom neplodnom paru supružnika, odnosno vanbračnom paru radi postizanja trudnoće; 17) davalaštvo je dobrovoljno darovanje reproduktivnih ćelija i embriona namenjenih za primenu u postupcima BMPO; 18) dobijanje, odnosno pribavljanje reproduktivnih ćelija ili tkiva je postupak kojim se do njih dolazi u postupcima BMPO; 19) obrada označava sve radnje uključene u pripremu, rukovanje, čuvanje i pakovanje reproduktivnih ćelija, tkiva i embriona; 20) očuvanje je upotreba hemijskih supstanci, promena uslova sredine ili drugih sredstava tokom postupka obrade s ciljem sprečavanja ili usporavanja biološkog ili fizičkog propadanja reproduktivnih ćelija, tkiva ili embriona; 21) zamrzavanje, odnosno odmrzavanje su postupci kojima se reproduktivne ćelije, tkiva i embrioni uvode, odnosno vraćaju iz oblasti kriogenih temperatura u oblast fiziološke temperature; 22) distribucija označava prevoz i dostavu reproduktivnih ćelija, zigota, tkiva i embriona namenjenih za postupke BMPO; 23) prenos jeste unošenje reproduktivnih ćelija, zigota ili embriona u polne organe žene; 24) sistem kvaliteta označava organizacionu strukturu, utvrđene odgovornosti, procedure, procese i sredstva za upravljanje kvalitetom i obuhvata sve aktivnosti koje neposredno ili posredno doprinose kvalitetu delatnosti BMPO; 25) upravljanje kvalitetom označava usklađene aktivnosti koje za cilj imaju usmeravanje i kontrolisanje organizacije sa stanovišta kvaliteta; 26) standardni operativni postupci (u daljem tekstu: SOP) su pismena uputstva koja opisuju sve korake nekog posebnog postupka uključujući potrebne materijale i metode i očekivani krajnji ishod; 27) karantin je status dobijenih reproduktivnih ćelija, tkiva ili embriona, odnosno izolacija istih, fizički ili na neki drugi delotvoran način, dok se ne donese odluka o njihovom prihvatanju ili odbijanju; 28) skladištenje je čuvanje reproduktivnih ćelija, zigota ili embriona u odgovarajućim kontrolisanim uslovima do distribuiranja; 29) ozbiljni neželjeni događaj je svaka negativna pojava vezana za uzimanje, testiranje, obradu, čuvanje i raspodelu reproduktivnih ćelija, tkiva i embriona koja može da dovede do prenošenja zarazne bolesti, smrti ili ugrožavanja života, odnosno nastanka invaliditeta ili nesposobnosti kod pacijenta, ili koja može da dovede do hospitalizacije ili obolevanja, odnosno do produžetka hospitalizacije ili obolevanja, kao i svaka pogrešna identifikacija ili zamena reproduktivnih ćelija ili embriona, potpuni ili delimični gubitak reproduktivnog tkiva, ćelija ili embriona u jednom ciklusu; 30) ozbiljna neželjena reakcija je neželjen odgovor, uključujući i pojavu zarazne bolesti davaoca ili primaoca koji je povezan sa dobijanjem reproduktivnih ćelija, tkiva i embriona ili njihovom primenom kod ljudi i koja izaziva smrt i stanje opasno po život, dovodi do pojave invaliditeta ili nesposobnosti kod pacijenata ili dovodi do hospitalizacije ili obolevanja, odnosno do produžetka hospitalizacije ili obolevanja, kao i slučajevi genetski prenesene bolesti na potomstvo kod heterologne oplodnje; 31) sledivost je mogućnost lociranja i identifikovanja reproduktivnih ćelija, tkiva ili embriona u svakoj fazi postupanja, od dobijanja, preko obrade, testiranja i skladištenja do distribuiranja primaocu ili bacanja, što podrazumeva i mogućnost identifikovanja davaoca, primaoca, banke reproduktivnih ćelija, tkiva i embriona, i centara za BMPO, kao i mogućnost lociranja i identifikovanja svih relevantnih podataka vezanih za proizvode i materijale koji dolaze u dodir s tim ćelijama, tkivima ili embrionima; 32) sveži postupak je postupak BMPO kojim se uzimaju pripremaju, obrađuju i unose nezamrznute reproduktivne ćelije, zigoti i embrioni u polne organe žene; 33) neposredna upotreba je svaki postupak u kojem se darovane reproduktivne ćelije upotrebljavaju bez obrade, očuvanja i skladištenja; 34) banka reproduktivnih ćelija, tkiva i embriona je zdravstvena ustanova ili organizaciona jedinica zdravstvene ustanove u kojoj se obavljaju najmanje delatnosti dobijanja, obrade, očuvanja, skladištenja i distribuiranja reproduktivnih ćelija i tkiva za heterologno oplođenje, kao i delatnosti skladištenja i distribuiranja embriona za heterologno oplođenje; 35) centar za BMPO je zdravstvena ustanova ili privatna praksa koja obavlja delatnosti BMPO, osim delatnosti banke reproduktivnih ćelija, tkiva i embriona; 36) laboratorija za kriopostupke je deo embriološke laboratorije centra za BMPO u kojem se obrađuju, konzerviraju i skladište reproduktivne ćelije, tkiva i embrioni za homolognu oplodnju; 37) embriološka laboratorija je laboratorija u kojoj se obavljaju postupci BMPO; 38) validacija je izrada dokumentovanih dokaza koji sa visokim stepenom sigurnosti pružaju uveravanja da određeni proces i SOP dosledno daje proizvod koji zadovoljava unapred utvrđene specifikacije i osobine kvaliteta, a proces se validira da bi se ocenio učinak sistema sa stanovišta njegove delotvornosti za planiranu namenu; 39) kvalifikacija je izrada dokumentovanih dokaza koji s visokim stepenom sigurnosti pruža uveravanje da određena oprema ili okolina dosledno obavlja funkciju i zadovoljava unapred utvrđene specifikacije i zahteve kvalitata; 40) kritično je ono što ima mogućnost uticaja na kvalitet i bezbednost ili sve ono što je u dodiru sa reproduktivnim ćelijama, tkivima i embrionima; 41) hibrid jeste: (1) jajna ćelija ljudskog porekla koja je oplođena spermom živog oblika koji nije ljudskog porekla, (2) jajna ćelija živog oblika koji nije ljudskog porekla koja je oplođena ljudskom spermom, (3) jajna ćelija ljudskog porekla u koju je ubačeno jedro ćelije živog oblika koji nije ljudskog porekla, (4) jajna ćelija živog oblika koji nije ljudskog porekla u koju je ubačeno jedro ćelije ljudskog oblika, (5) jajna ćelija ljudskog porekla ili jajna ćelija živog oblika koji nije ljudskog porekla koji sadrži ceo ili nepotpun haploidni set hromozoma živog oblika koji jeste ili nije ljudskog porekla; 42) himera jeste: (1) embrion u koji je ubačena jedna ili više ćelija živog oblika koja nije ljudskog porekla, (2) embrion koji je sačinjen od ćelija više od jednog embriona, ili mešavine ćelija embriona i ćelija fetusa, odnosno somatskih ćelija ljudskog bića. Pojmovi upotrebljeni u ovom zakonu u gramatičkom muškom rodu, podrazumevaju prirodni muški i ženski rod lica na koje se odnose. II. NAČELA BMPO Načelo medicinske opravdanosti BMPO Član 4. Načelo medicinske opravdanosti BMPO ostvaruje se sprovođenjem postupka lečenja neplodnosti BMPO u slučaju kada lečenje neplodnosti drugim postupcima nije moguće ili ima značajno manje šanse za uspeh, uključujući i slučajeve preteće neplodnosti kao posledice razvoja ili lečenja bolesti. Načelo zaštite ljudskog bića Član 5. Načelo zaštite ljudskog bića ostvaruje se sprovođenjem postupaka BMPO uz zaštitu individualnosti ljudskih bića i celovitost embriona. Načelo opštedruštvenog interesa Član 6. Načelo opštedruštvenog interesa ostvaruje se na taj način što se rezultati koji se postižu izvođenjem BMPO za pojedinca, porodicu i društvo u celini, kao i za naučna istraživanja u vezi sa BMPO obezbeđuju uz primenu odgovarajućih mera za zaštitu ljudskog zdravlja, bezbednosti, dostojanstva, pravičnosti i osnovnih ljudskih prava. Načelo zaštite prava deteta i lica povezanih sa BMPO Član 7. Načelo zaštite prava deteta i lica povezanih sa BMPO ostvaruje se na taj način što zdravlje, dobrobit i zaštita prava deteta, kao i prava drugih lica povezanih sa postupkom BMPO predstavljaju prvenstvo prilikom donošenja odluke za svaki postupak BMPO, a posebno za ženu koja se podvrgava BMPO, odnosno za dete koje će se na osnovu tog postupka roditi. Načelo ravnopravnosti Član 8. Načelo ravnopravnosti ostvaruje se obezbeđivanjem jednakih mogućnosti kako za ženu tako i za muškarca u primeni postupaka BMPO, u skladu sa ovim zakonom. Načelo slobode odlučivanja Član 9. Načelo slobode odlučivanja ostvaruje se garantovanjem prava na slobodno odlučivanje, odnosno slobodni pristanak svih lica koja se podvrgavaju postupku BMPO. Načelo zaštite ljudskog dostojanstva Član 10. Načelo zaštite ljudskog dostojanstva ostvaruje se sprovođenjem postupka BMPO uz čuvanje ljudskog dostojanstva, prava na privatnost, očuvanje zdravlja, dobrobiti i prava deteta. Načelo zaštite privatnosti Član 11. Načelo zaštite privatnosti ostvaruje se na taj način što se svi podaci o licima koja se podvrgavaju BMPO, davaocima i medicinskoj dokumentaciji u vezi sa BMPO čuvaju u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti. Načelo bezbednosti Član 12. Načelo bezbednosti ostvaruje se tako što se postupak BMPO obavlja u skladu sa savremenim dostignućima i razvojem medicinske nauke uz poštovanje najviših profesionalnih standarda i kodeksa profesionalne etike, kao i medicinsko-etičkim načelima zasnovanim na bezbednim postupcima BMPO. III. DELATNOST BMPO I ORGANIZACIJA ZDRAVSTVENIH SLUŽBI KOJE OBAVLJAJU DELATNOST BMPO Delatnost BMPO Član 13. Delatnost BMPO obuhvata testiranje, dobijanje, obradu, zamrzavanje, odmrzavanje, očuvanje, skladištenje i distribuciju reproduktivnih ćelija, zigota i embriona, kao i uvoz, odnosno izvoz reproduktivnih ćelija. U okviru delatnosti BMPO iz stava 1. ovog člana sprovode se postupci: 1) unutar telesno oplođenje, i to: (1) unošenje semenih ćelija u polne organe žene, (2) unošenje jajnih ćelija zajedno sa semenim ćelijama u polne organe žene; 2) vantelesno oplođenje koje podrazumeva spajanje jajnih i semenih ćelija izvan tela žene u cilju stvaranja zigota, odnosno embriona i prenošenje istih u polne organe žene. Način i uslovi za obavljanje delatnosti testiranja, dobijanja, obrade, očuvanja, skladištenja, distribucije reproduktivnih ćelija, tkiva i embriona, kao i uvoza ili izvoza reproduktivnih ćelija propisuje ministar nadležan za poslove zdravlja. Zdravstvene službe koje obavljaju delatnost BMPO Član 14. Delatnost BMPO obavlja: 1) zdravstvena ustanova koja obavlja zdravstvenu delatnost u oblasti ginekologije iz Plana mreže zdravstvenih ustanova koji donosi Vlada (u daljem tekstu: Plan mreže); 2) zdravstvena ustanova osnovana u privatnoj svojini koja obavlja zdravstvenu delatnost u oblasti ginekologije; 3) privatna praksa koja obavlja zdravstvenu delatnost u oblasti ginekologije. Delatnost banke reproduktivnih ćelija, tkiva i embriona za heterolognu upotrebu iz člana 3. tačka 34) ovog zakona obavlja samo zdravstvena ustanova iz stava 1. tačka 1) ovog člana (u daljem tekstu: Banka), a delatnost centra za BMPO iz člana 3. tačka 35) obavljaju zdravstvene ustanove, odnosno privatna praksa iz stava 1. ovog člana. Izdavanje dozvole za delatnosti BMPO Član 15. Zahtev za dobijanje dozvole za obavljanje delatnosti iz člana 13. ovog zakona zdravstvena ustanova, odnosno privatna praksa iz člana 14. ovog zakona podnosi Upravi za biomedicinu koja je osnovana u skladu sa zakonom kojim se uređuje transplantacija organa (u daljem tekstu: Uprava). Na osnovu zahteva zdravstvene ustanove, odnosno privatne prakse direktor Uprave izdaje dozvolu za obavljanje delatnosti BMPO, u skladu sa ovim zakonom, ako: 1) zdravstvena ustanova, odnosno privatna praksa ispunjava uslove za obavljanje delatnosti za određenu vrstu zdravstvene ustanove, odnosno privatne prakse, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zdravstvena zaštita i propisima donetim za sprovođenje tog zakona; 2) zdravstvena ustanova, odnosno privatna praksa obavlja ginekološku delatnost; 3) zdravstvena ustanova, odnosno privatna praksa ispunjava uslove za obavljanje postupaka BMPO, u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim za sprovođenje ovog zakona. Uz zahtev za izdavanje dozvole iz stava 1. ovog člana zdravstvena ustanova, odnosno privatna praksa dužna je da podnese dokaze o ispunjenosti uslova iz stava 2. ovog člana, uključujući i pismene ugovore sa trećim licima za obavljanje svih poslova koji utiču na kvalitet i bezbednost reproduktivnih ćelija, tkiva i embriona u skladu sa članom 43. ovog zakona. Na osnovu nalaza inspektora za biomedicinu o ispunjenosti uslova za obavljanje postupaka BMPO direktor Uprave rešenjem izdaje dozvolu za obavljanje delatnosti BMPO, u skladu sa zakonom. Samo ona zdravstvena ustanova, odnosno privatna praksa koja je dobila dozvolu iz stava 4. ovog člana (u daljem tekstu: Centar za BMPO), može da obavlja delatnost BMPO. Dozvola iz stava 4. ovog člana izdaje se za svaku delatnost BMPO na neodređeno vreme. Dozvolu za Banku, direktor Uprave izdaje samo jednom centru za BMPO na teritoriji Republike Srbije ukoliko ispunjava uslove za obavljanje delatnosti Banke iz člana 14. stav 2. ovog zakona i stava 4. ovog člana. Centar za BMPO, odnosno Banka koji je dobio dozvolu za obavljanje jedne od delatnosti BMPO propisane članom 13. ovog zakona, ne može da menja način obavljanja delatnosti bez prethodne pismene saglasnosti direktora Uprave. Bliže uslove i način podnošenja zahteva za obavljanje delatnosti BMPO iz stava 1. ovog člana, kao i uslove u pogledu kadra, prostora, opreme i sistema kvaliteta koje treba da ispuni centar za BMPO i Banka propisuje ministar nadležan za poslove zdravlja. Oduzimanje dozvole Član 16. Direktor Uprave za biomedicinu centru za BMPO, odnosno Banci može da oduzme dozvolu za obavljanje delatnosti BMPO iz člana 15. ovog zakona ako: 1) prestane da ispunjava uslove za obavljanje zdravstvene delatnosti za određenu vrstu zdravstvene ustanove, odnosno privatne prakse propisane zakonom kojim se uređuje zdravstvena zaštita i propisima donetim za sprovođenje tog zakona; 2) prestane da ispunjava uslove za obavljanje zdravstvene delatnosti iz oblasti ginekologije za određenu vrstu zdravstvene ustanove, odnosno privatne prakse propisane zakonom kojim se uređuje zdravstvena zaštita i propisima donetim za sprovođenje tog zakona; 3) prestane da ispunjava uslove za obavljanje delatnosti BMPO, u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim za sprovođenje ovog zakona; 4) se u postupku inspekcijskog nadzora nad radom, utvrdi da postupa suprotno zakonu i pravilima medicinske struke; 5) se u postupku neprekidnog praćenja kvaliteta utvrdi da je kvalitet delatnosti BMPO u zdravstvenoj ustanovi ili privatnoj praksi ispod utvrđenih nacionalnih standarda kvaliteta. Nacionalne standarde kvaliteta iz stava 1. tačka 5) ovog člana donosi ministar nadležan za poslove zdravlja, na predlog Republičke stručne komisije za BMPO. Donošenje rešenja o izdavanju, odnosno oduzimanju dozvole Član 17. Direktor Uprave donosi rešenje o izdavanju, odnosno oduzimanju dozvole, u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje opšti upravni postupak. Protiv rešenja iz stava 1. ovog člana dozvoljena je žalba ministru nadležnom za poslove zdravlja. Rešenje iz stava 2. ovog člana konačno je u upravnom postupku i protiv njega se može pokrenuti upravni spor. Sistem kvaliteta Član 18. Centar za BMPO, odnosno Banka moraju uspostaviti sistem kvaliteta i upravljati kvalitetom po načelima dobre prakse. Sistem kvaliteta iz stava 1. ovog člana mora da sadrži najmanje standardne operativne procedure, smernice, priručnik za obuku, obrasce izveštavanja, zapise o davaocima, podatke o konačnom odredištu reproduktivnih ćelija, tkiva i embriona. Zdravstveni radnici i zdravstveni saradnici koji učestvuju u delatnosti BMPO Član 19. U obavljanju delatnosti BMPO u centru za BMPO, odnosno Banci učestvuju sledeći zdravstveni radnici i zdravstveni saradnici: 1) doktor medicine – specijalista ginekologije sa užom specijalizacijom iz fertiliteta i steriliteta; 2) stručnjak iz područja embriologije koji ima diplomu iz oblasti bioloških nauka sa predmetom iz biologije animalnih ćelija ili medicinskih, odnosno zdravstvenih nauka i to svi profili sa predmetom iz biologije animalnih ćelija (u daljem tekstu: embriolog); 3) doktor medicine – specijalista urologije; 4) medicinski tehničar, odnosno laboratorijski tehničar. Svi zdravstveni radnici i zdravstveni saradnici iz stava 1. ovog člana, kao i svi drugi zdravstveni radnici, odnosno zdravstveni saradnici koji obavljaju poslove direktno vezane za delatnost BMPO moraju biti stručni za obavljanje tih poslova, i redovno pohađati obuke o savremenim pristupima relevantnim za obavljanje tih poslova. Bliže uslove u pogledu radnog iskustva koje treba da ispune zdravstveni radnici i zdravstveni saradnici, način formiranja tima za postupke BMPO, kao i sprovođenje usavršavanja iz stava 2. ovog člana propisuje ministar nadležan za poslove zdravlja. Lice zaduženo za delatnosti BMPO Član 20. U svakom centru za BMPO i Banci direktor imenuje lice zaduženo za delatnost BMPO. Za lice zaduženo za delatnost BMPO imenuje se doktor medicine ili embriolog sa pet godina iskustva u delatnostima BMPO. Lice iz stava 1. ovog člana zaduženo je: 1) da se reproduktivne ćelije, tkiva i embrioni namenjeni za upotrebu u BMPO prikupljaju, testiraju, obrađuju, skladište i distribuiraju u skladu sa ovim zakonom i podzakonskim aktima; 2) za sprovođenje postupka dobijanja dozvole za obavljanje delatnosti BMPO; 3) da omogući vršenje inspekcijskog nadzora od stane inspektora za biomedicinu u Centru za BMPO ili Banci; 4) za vođenje dokumentacije i izveštaja u skladu sa članom 22. i članom 58. stav 2. ovog zakona i svako drugo informisanje o delatnostima BMPO na zahtev Uprave za biomedicinu; 5) za praćenje, beleženje i izveštavanje o ozbiljnim neželjenim događajima i reakcijama u skladu sa članom 24. ovog zakona; 6) da se izbor i procena davaoca i dobijanje reproduktivnih ćelija vrši u skladu sa članom 21. ovog zakona; 7) za uspostavljanje i upravljanje sistemom kvaliteta u delatnostima BMPO u skladu sa članom 18. ovog zakona; 8) za organizaciju i sprovođenje kontinuirane edukacije zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika koji učestvuju u postupku BMPO u skladu sa članom 19. stav 2. ovog zakona; 9) za dokumentacije o prihvatanju reproduktivnih ćelija, tkiva i embriona; 10) za odnose sa pravnim i fizičkim licima. Centar za BMPO, odnosno Banka moraju Upravi dostaviti podatke (ime i prezime, kontakt) o licu zaduženom za delatnost BMPO, kao i podatke o svakoj promeni lica i podataka bez odlaganja. Izbor i procena davaoca i dobijanje reproduktivnih ćelija i embriona Član 21. Centar za BMPO, odnosno Banka, obavezna je pre dobijanja reproduktivnih ćelija i embriona da izvrši izbor, testiranje i procenu davaoca. Za darovane embrione iz člana 30. stav 3. ovog zakona Banka mora izvršiti izbor, testiranje i procenu oba partnera od čijih reproduktivnih ćelija je stvoren embrion, prema uslovima za izbor, testiranje i procenu davaoca reproduktivnih ćelija za heterolognu upotrebu. Rezultati procene i testiranja iz stava 1. ovog člana moraju biti pismeno dokumentovani, a svaki nalaz koji odstupa od referentnog (normalna vrednost) mora biti saopšten davaocu u skladu sa članom 37. ovog zakona. Bliže uslove, kriterijume i način izbora, testiranja i procene davaoca iz stava 1. ovog člana propisuje ministar nadležan za poslove zdravlja. Vođenje dokumentacije i izveštaja Član 22. Centar za BMPO, odnosno Banka mora voditi dokumentaciju o svojim aktivnostima koja sadrži najmanje podatke o vrsti i broju testiranih, dobijenih, obrađenih, očuvanih, skladištenih i distribuiranih ili na drugi način rešenih reproduktivnih ćelija, oplođenih jajnih ćelija i embriona, podatke o količini i načinu rešavanja reproduktivnih tkiva, kao i podatke o poreklu i upotrebi reproduktivnih ćelija, tkiva i embriona za ljudsku upotrebu. Podatke iz stava 1. ovoga člana centar za BMPO, odnosno Banka dostavljaju Upravi u godišnjem izveštaju o aktivnostima iz stava 1. ovog člana do marta tekuće godine za prethodnu godinu. Godišnji izveštaji o aktivnostima iz stava 1. ovog člana dostupni su javnosti. Medicinska dokumentacija Član 23. Centar za BMPO, odnosno Banka, mora voditi sledeću medicinsku dokumentaciju: 1) podatke o ličnosti supružnika, odnosno vanbračnih partnera koji se podvrgavaju postupku BMPO iz člana 45. stav 2. tač. 2) i 3) ovog zakona; 2) vrstu postupka BMPO koji se izvodi, kao i broj dobijenih, odnosno oplođenih jajnih ćelija, ukupan broj razvijenih embriona, broj vraćenih embriona, broj suvišnih embriona, broj biohemijskih trudnoća, broj zamrznutih jajnih ćelija, broj zamrznutih semenih ćelija; broj zamrznutih embriona; 3) način dobijanja semenih ćelija i nalaz spermograma; 4) podatke dobijene iz jedinstvenog registra darovanih reproduktivnih ćelija koje su u upotrebi u postupku BMPO; 5) podatke o obaveštenju, savetovanju i o pismenom pristanku davaoca za određeni postupak BMPO; 6) podatke o obaveštenju, savetovanju i o pismenom pristanku supružnika, odnosno vanbračnih partnera za određene postupke BMPO; 7) podatke o početku i trajanju postupka, kao i potvrdi trudnoće; 8) podatke o zdravstvenim radnicima i zdravstvenim saradnicima koji su učestvovali u postupcima BMPO; 9) podatke o lekovima koji su korišćeni u toku kontrolisane stimulacije jajnika; 10) podatke neophodne za sprovođenje postupka BMPO kod primene određenih novih tehnologija u skladu sa zakonom. Praćenje ozbiljnih neželjenih reakcija i ozbiljnih neželjenih pojava Član 24. Centar za BMPO, odnosno Banka dužna je da uspostavi efikasan i proveren sistem za praćenje i prijavu ozbiljnih neželjenih događaja i ozbiljnih neželjenih reakcija, kao i sistem za povlačenje iz upotrebe reproduktivnih ćelija, tkiva ili embriona koji su izazvali ili mogu izazvati ozbiljan neželjeni događaj ili ozbiljnu neželjenu reakciju. Centar za BMPO, odnosno Banka dužna je da o svakom ozbiljnom neželjenom događaju i ozbiljnoj neželjenoj reakciji pismenim putem, bez odlaganja, obavesti Upravu, kao i zdravstvenu ustanovu iz koje su dostavljene reproduktivne ćelije, tkiva ili embrioni, kao i da bez odlaganja preduzme sve raspoložive mere za smanjenje štete nastale usled bilo kojeg ozbiljnog neželjenog događaja i ozbiljne neželjene reakcije o čemu pismenim putem obaveštava Upravu. Centar za BMPO, odnosno Banka moraju uspostaviti tačnu, efikasnu i proverenu proceduru povlačenja reproduktivnih ćelija, tkiva ili embriona povezanih s ozbiljnim neželjenim događajima, odnosno ozbiljnim neželjenim reakcijama iz st. 1. i 2. ovog člana. Godišnji izveštaj o prijavljenim ozbiljnim neželjenim događajima i ozbiljnim neželjenim reakcijama Uprava dostavlja Evropskoj komisiji za zdravlje i bezbednost hrane (u daljem tekstu: Evropska komisija) do 30. jula tekuće godine za prethodnu godinu. Bliži uslovi i način praćenja ozbiljnih neželjenih događaja i ozbiljnih neželjenih reakcija, način vođenja evidencija i rokove u kojima treba obavestiti Upravu, obrazac godišnjeg izveštaja iz stava 5. ovog člana, kao i način i postupak dostavljanja obrasca propisuje ministar nadležan za poslove zdravlja. Korisnici prava na BMPO Član 25. Pravo na postupak BMPO imaju punoletna i poslovno sposobna žena i muškarac kojima je potrebna pomoć postupcima BMPO u lečenju neplodnosti, a koji vode zajednički život u skladu sa zakonom kojim se uređuju porodični odnosi – supružnici, odnosno vanbračni partneri i koji su sposobni da vrše roditeljsku dužnost i u takvom su psihosocijalnom stanju na osnovu koga se opravdano može očekivati da će biti sposobni da obavljaju roditeljske dužnosti, u skladu sa zakonom, u interesu deteta. Izuzetno, pravo na postupke BMPO ima i punoletna i poslovno sposobna žena koja živi sama i koja je sposobna da vrši roditeljsku dužnost i u takvom je psihosocijalnom stanju na osnovu koga se opravdano može očekivati da će biti sposobna da obavlja roditeljske dužnosti, u skladu sa zakonom, u interesu deteta. Pored lica iz st. 1. i 2. ovog člana kojima je potrebna pomoć postupcima BMPO u lečenju neplodnosti, pravo na postupak BMPO u homolognoj oplodnji ima i poslovno sposobna žena, odnosno muškarac koji su upotrebu svojih reproduktivnih ćelija odložili zbog postojanja mogućnosti smanjenja ili gubitka reproduktivne funkcije, a koji ispunjavaju uslove propisane u stavu 1. ovog člana. Postojanje medicinskih indikacija iz st. 1. i 3. ovog člana utvrđuje nadležni specijalista iz člana 19. stav 1. ovog zakona. Obaveštenje korisnicima prava na BMPO Član 26. O izboru postupaka BMPO iz člana 13. stav 2. ovog zakona odlučuju supružnici, odnosno vanbračni partneri iz člana 25. st. 1. i 3. ovog zakona, odnosno žena iz člana 25. stav 2. ovog zakona zajedno sa doktorom medicine iz člana 19. stav 1. tačka 1) ovog zakona (u daljem tekstu: nadležni specijalista). Nadležni specijalista iz stava 1. ovog člana dužan je da obavesti lica koja se podvrgavaju postupku BMPO, pre davanja pismenog pristanka tih lica, o svim podacima koji se tiču postupka BMPO, a posebno o stanju njihovog zdravlja, dijagnozi, prognozi lečenja, mogućim posledicama i opasnostima za ženu, muškarca i dete, kao i mogućnosti pravnog i psihosocijalnog savetovanja. Pravno i psihosocijalno savetovanje iz stava 2. ovog člana obavezno je u postupcima sa darovanim reproduktivnim ćelijama, odnosno embrionima. Nadležni specijalista iz stava 1. ovog člana dužan je da lica koja se podvrgavaju postupku BMPO, saopšti i druge mogućnosti za rešavanje ili ublažavanje uzroka neplodnosti, uključujući i one koje taj Centar za BMPO ne obavlja, kao i da ih upozna sa nemedicinskim izborom kao što su usvojenje ili napuštanje lečenja. Nadležni specijalista dužan je da lica iz stava 2. ovog člana pouči o čuvanju reproduktivnih ćelija i embriona, kao i da se upozna sa njihovom željom u pogledu roka čuvanja i odlukom o neupotrebljenim embrionima. Pre započinjanja postupka BMPO sa darovanim reproduktivnim ćelijama, odnosno embrionima, diplomirani pravnik iz člana 31. stav 3. ovog zakona, dužan je da supružnike, odnosno vanbračne partnere, odnosno ženu iz člana 25. stav 2. ovog zakona upozna sa pravnim posledicama pristanka na postupak i rađanje deteta začetog putem BMPO sa doniranim reproduktivnim ćelijama, odnosno embrionima. Pre započinjanja postupka BMPO sa darovanim reproduktivnim ćelijama, odnosno embrionima, diplomirani psiholog iz člana 31. stav 3. ovog zakona, dužan je da supružnike, odnosno vanbračne partnere, odnosno ženu iz člana 25. stav 2. ovog zakona zajedno, upozna sa mogućim psihičkim posledicama postupaka BMPO. O sprovedenim savetovanjima iz st. 6. i 7. ovog člana, diplomirani pravnik, odnosno diplomirani psiholog sačinjavaju zapisnik. Obaveštenja iz st. 2, 4. i 5. ovog člana daju se u pismenom obliku i sadrže izjavu o pristanku iz člana 27. ovog zakona, kao i povlačenje izjave pristanka iz člana 28. ovog zakona koje potpisuju sva lica koja se podvrgavaju postupku BMPO i koje se čuva kao medicinska dokumentacija u skladu sa zakonom. Sadržaj obrasca obaveštenja iz stava 9. ovog člana propisuje ministar nadležan za poslove zdravlja. Pismeni pristanak Član 27. Za izvođenje BMPO potreban je pismeni pristanak svih lica koja se podvrgavaju postupku BMPO, pre započinanja postupka BMPO. Pristanak iz stava 1. ovog člana daje se posebno za svako izvođenje BMPO. Pristanak iz stava 1. ovog člana kome nisu prethodila obaveštenja data na način i po postupku propisanom ovim zakonom, ništavan je. Povlačenje pismenog pristanka Član 28. Supružnici, odnosno vanbračni partneri, odnosno žena iz člana 25. stav 2. ovog zakona mogu da povuku ranije datu izjavu o pristanku iz člana 27. ovog zakona sve dok se semene ili jajne ćelije, zigoti, odnosno embrioni ne unesu telo žene. Nakon povlačenja pristanka iz stava 1. ovog člana supružnici, odnosno vanbračni partneri, odnosno žena iz člana 25. stav 2. ovog zakona moraju dati pismeni pristanak o daljem postupanju sa reproduktivnim ćelijama, tkivima ili embrionima. Pre svakog unošenja semenih ćelija, zigota ili embriona nadležni specijalista iz član 19. stav 1. ovog zakona mora proveriti da li izjava o pristanku postoji, odnosno da li je povučena. Davanje reproduktivnih ćelija i embriona Član 29. Kada u postupku BMPO nije moguće koristiti sopstvene reproduktivne ćelije jednog od supružnika, odnosno vanbračnog partnera jer nema izgleda da bi do začeća moglo doći uz upotrebu reproduktivnih ćelija supružnika, odnosno vanbračnih partnera, kada su drugi postupci BMPO bili neuspešni, odnosno kada je to potrebno radi sprečavanja prenošenja teške nasledne bolesti na dete, u postupcima BMPO mogu se upotrebiti darovane reproduktivne ćelije. Za postupke iz stava 1. ovog člana dozvoljena je upotreba darovanih reproduktivnih ćelija samo kod jednog supružnika, odnosno vanbračnog partnera, kao i kod žene iz člana 25. stav 2. ovog zakona. U slučajevima iz stava 1. ovog člana, u postupku BMPO mogu se koristiti i darovani embrioni supružnika, osnosno vanbračnih partnera nastalih u postupku homologne oplodnje, kada supružnici, odnosno vanbračni partneri od kojih potiču embrioni ne žele da ih koriste za sopstvenu oplodnju, uz njihov izričit pismeni pristanak. Upotreba darovanih reproduktivnih ćelija Član 30. Reproduktivne ćelije jednog davaoca, kao i darovani embrioni jednog para supružnika, odnosno vanbračnih partnera mogu se upotrebljavati za postupak BMPO za oplodnju jednog para supružnika, odnosno vanbračnih partnera, kao i jedne žene iz člana 25. stav 2. ovog zakona. Ako nakon završenih postupaka BMPO iz stava 1. ovog člana ne dođe do rođenja deteta, reproduktivne ćelije davaoca, kao i darivani embrioni para supružnika, odnosno vanbračnih partnera se mogu upotrebiti za postupke BMPO sledećeg para supružnika, odnosno vanbračnih partnera, kao i sledeće žene iz člana 25. stav 2. ovog zakona. U slučaju da dođe do rađanja deteta, odnosno dece darovanim reproduktivnim ćelijama, odnosno embrionima, preostale reproduktivne ćelije davaoca se mogu upotrebiti isključivo za ponovljeni postupak BMPO kod istog para supružnika, odnosno vanbračnih partnera, kao i iste žene iz člana 25. stav 2. ovog zakona. Stručna komisija za upotrebu darovanih reproduktivnih ćelija u postupku BMPO Član 31. Svaki postupak BMPO sa darovanim reproduktivnim ćelijama vrši se na predlog doktora medicine – specijaliste ginekologije i akušerstva iz člana 19. stav 1. tačka 1) ovog zakona. O predlogu specijaliste iz stava 1. ovog člana mišljenje daje stručna savetodavna komisija za upotrebu darovanih reproduktivnih ćelija u postupku BMPO (u daljem tekstu: stručna komisija) koja se obrazuje u centru za BMPO. Stručnu komisiju iz stava 2. ovog člana čine doktor medicine specijalista ginekologije i akušerstva sa subspecijalizacijom iz fertiliteta i steriliteta, odnosno uže specijalizacije iz fertiliteta i steriliteta, embriolog, diplomirani psiholog i diplomirani pravnik koje imenuje direktor ovlašćene zdravstvene službe. Doktor medicine iz stava 1. ovog člana ne može biti član stručne komisije kada se daje mišljenje za njegov predlog. Zabrana sticanja koristi od postupka BMPO Član 32. Zabranjeno je nuđenje, odnosno darivanje reproduktivnih ćelija, odnosno embriona radi sticanja imovinske ili bilo koje druge koristi. Zabranjena je trgovina reproduktivnim ćelijama, odnosno embrionima, kao i upotreba reproduktivnih ćelija, odnosno embriona do kojih se došlo trgovinom u postupku BMPO. Zabranjeno je posredovanje u nuđenju, darovanju, odnosno trgovini reproduktivnim ćelijama, odnosno embrionima radi sticanja imovinske ili bilo koje druge koristi. Zdravstveni radnik i zdravstveni saradnik koji učestvuje u postupku BMPO ukoliko posumnja da su reproduktivne ćelije, odnosno embrioni pribavljeni na jedan od načina iz st. 1. do 3. ovog člana, dužan je da obustavi učešće u postupku BMPO, kao i da bez odlaganja usmeno ili pismeno obavesti nadležne državne organe, kao i Upravu za biomedicinu. Zabrane iz st. 1. do 3. ovog člana ne odnose se na: 1) naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad osiguranika koja je u vezi sa postupkom BMPO i naknadu troškova prevoza u vezi sa korišćenjem zdravstvene zaštite u postupku BMPO; 2) naknadu u slučaju prekomerne štete koja je nastala kao posledica darovanja darovanja reproduktivnih ćelija. Naknada iz stava 5. tačka 1) ovog člana obezbeđuje se u skladu sa zakonom kojim se uređuje obavezno zdravstveno osiguranje i propisima donetim za sprovođenje tog zakona. Naknada iz stava 5. tačka 2) ovog člana obezbeđuje se u skladu sa zakonom kojim se uređuje naknada štete. Zabrana reklamiranja, odnosno oglašavanja Član 33. Zabranjeno je reklamirati, odnosno oglašavati potrebu za reproduktivnim ćelijama žene i muškarca, odnosno davanje reproduktivnih ćelija, sa ili bez nuđenja, odnosno davanja novčane naknade ili druge materijalne ili nematerijalne koristi, kao i oglašavanje, odnosno reklamiranje zdravstvenih ustanova i zdravstvenih radnika koji obavljaju postupak BMPO, kao i Banke u sredstvima javnog informisanja, kao i na drugim nosiocima oglasnih poruka, odnosno na bilo koji drugi način. Zabrana oglašavanja, odnosno reklamiranja iz stava 1. ovog člana ne odnosi se na promociju dobrovoljnog davalaštva reproduktivnih ćelija i tkiva, odnosno BMPO koja se organizuje i sprovodi u skladu sa zakonom. Na zabranu oglašavanja, odnosno reklamiranja primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje reklamiranje, odnosno oglašavanje zdravstvenih usluga i zdravstvenih ustanova i privatne prakse. Davalac reproduktivnih ćelija Član 34. Davalac jajnih ćelija je žena čije se jajne ćelije upotrebljavaju za oplodnju druge žene. Davalac jajnih ćelija može biti i žena koja učestvuje u postupku BMPO iz koga su nastale višak njenih jajnih ćelija, koje ona želi da da. Davalac semenih ćelija je muškarac čije se semene ćelije upotrebljavaju za oplodnju žene koja nije njegova supruga, odnosno vanbračna partnerka. Davaoci iz st. 1, 2. i 3. ovog člana moraju biti punoletna, zdrava i poslovno sposobna lica. Davaoci iz st. 1, 2. i 3. ovog člana moraju dati pismeni pristanak za darivanje. Davaoci embriona Član 35. Davaoci embriona su supružnici, odnosno vanbračni partneri koji su odustali od korišćenja svog embriona nastalog za njihovu oplodnju. Davaoci iz stava 1. ovog člana moraju dati pismeni pristanak za upotrebu svog embriona u oplodnji drugih supružnika, odnosno vanbračnih partnera, odnosno žene iz člana 25. stav 2. ovog zakona. Davanje informac ostatak na http://www.paragraf.rs/dnevne-vesti/191216/191216-vest15.html

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...