Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'svetog'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 9 results

  1. Stalno se tu priča kakve su srpske gusle, te crnogorske gusle. Niste onda još čuli te poljske gusle. Će videte sad šta su poštene gusle, poljski se zovu škripke, hahahaha! Evo za svetog Nikolu, muzički poklon, poljske gusle i goralsko guslanje. Goralska kapela sa Zakopana u Kroscienku nad Dunajcem svira na škripkama: goralska kapela w Zakopanem.AVI Oboz turystycznie-szkoleniowy NOEMP w Kroscienku nad Dunajcem Karczmarze "Pogranicze" - Karczmareczka. Karczmarze Muzyka Pogranicza - Karczmareczka.
  2. KAKO UĆI U RAJ Jednog je dana jerođakonu ocu Vasiliju (budućem starcu Jeronimu) došao jedan Turčin, koji ga je zamolio da posjeti kuću sudije, takođe Turčina. Domaćin je, potom, gostoljubivo dočekao oca đakona i uveo ga je u svoje odaje. Tamo je sudija rekao: - Ja sam musliman. Pomažem udovicama, sirotima, bolesnima, držim sve postove, nastojim da budem pravedan na poslu. Reci mi, da li je to dovoljno da se uđe u raj? Otac Vasilije je upitao: - Reci mi, gospodine, imaš li ti djecu? - Da, imam. - Imaš li sluge? - Imam i sluge. - Ko bolje izvršava naredbe, djeca ili sluge? - Naravno, sluge. Djeca me često ne slušaju. - Ali kad ti umreš, ko će biti tvoj nasljednik – sluge koje izvršavaju sve tvoje naredbe ili neposlušna djeca? - Naravno, djeca. - Eto, - zaključio je otac Vasilije, - sve što ti radiš je dobro, ali ti si zaradio samo čast dobroga sluge. Ako želiš da naslijediš Carstvo Nebesko, moraš da postaneš sin. A to se može ostvariti samo krštenjem. Sudija je bio utvrđen u vjeri i uskoro se krstio.
  3. Ansambl ruske Crvene armije "Aleksandrov" održao je večeras koncert za pamćenje ispred Hrama Svetog Save. Koncert je počeo u 20.30 sati a u narednih sat i po vremena ruski ansambl izveo je poznate ruske pesme - "Kaćuša", "Ždralovi", "Dan Pobede", "Crne oči", "Kaljinka"... "Tamo daleko" hor je otpevao na srpskom jeziku, kao i pesmu posvećenu patrijarhu Pavlu. http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:734654-OVACIJE-ZA-RUSKI-HOR-Ansambl-Aleksandrov-pod-otvorenim-nebom-ispred-Hrama-Svetog-Save--VIDEO
  4. Liurgija Svetog Marka.pdf Liturgija Svetog Marka 2.pdf
  5. Vladika Petar poklonio Patrijarhu Irineju mitru svetog Jovana Sangajskog. Dali je imao pravo na to, s obzirom da mitra nije njegovo vlasnistvo?
  6. Zajedničkom molitvom obeležen zvaničan početak radova na unutrašnjem ukrašavanju Hrama Svetog Save na Vračaru. Prve fragmente ugradili patrijarh Irinej, Nikolić i akademik Muhin http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:666561-Pocelo-ukrasavanje-centre-kupole-Hrama-Svetog-Save-Tri-kamena-u-jedan-krst
  7. Ljudi koji su napravili mozaik za Hram Svetog Save: Gospod je odlučio počnemo od Srbije Ekskluzivna reportaža iz radionice Nikolaja Muhina. Ideju o najvećem mozaiku u pravoslavnom hramu Muhin je čuo još 1994. godine prilikom prve posete Srbiji od protoneimara hrama Vojislava Milovanovića. "Pogledali smo se tada, osmehnuli jedan drugom. I vidite, prošle su samo 23 godine. A zar je to mnogo kada govorimo o istorijskim dimenzijama", primećuje on 0 KOMENTARAFACEBOOKTWITTERPINTERESTGOOGLE+ Na samom kraju će Nikolaj Muhin pitati nas, nekolicinu novinara za koje je prvi put otvorena moskovska radionica gde se stvara 1.230 kvadratnih metara mozaika za kupolu Svetosavskog hrama na Vračaru. Njemu je veoma važno da zna, jer, reći će: "Kakogod, prvi utisak je uvek najvažniji. Evo, bili ste, videli. Kakav je taj vaš prvi utisak?" Novinari nisu navikli da odgovaraju, pa se malo snebivaju, ćute. Čuje se ženski uzdah. Muhin pokušava da pretoči taj odgovor u reči, interesuje se, znači li to "uh ti!", što bi rekli na srpskom "iju!". Smeh. Elokventniji kolega stiže u pomoć, kaže: "Grandiozno!" Muhin objašnjava da ne pokušava da nam se dodvori: "Mi se zaista brinemo i shvatamo značaj svega ovog. Jer vi ćete preneti svoje viđenje u Beograd, u Srbiju, ljudi će to čitati. Želeli bismo da to bude istinito i pozitivno. Shvatam da ste slobodni novinari, ali..." Pa se pitam, kako bih ja mogao istinito da opišem taj svoj utisak, a da zvuči bar malo razumljivo? Mogao bih da kažem da mi je iz nekih razloga iz sećanja isplivao davno pročitani roman o životu Mikelanđela Agonija i ekstaza, i da sam pomislio da nikada ranije nisam bio ni blizu mesta gde se rađa velika monumentalna umetnost, gde se nastavlja istorija umetnosti. Da me zapravo čudi da toga još ima u našem veku. Ili to da sam se prisetio šta je odgovorio Tarkovski, upitan na prijemnom ispitu zašto želi da studira režiju. Rekao je da svaki put kada pogleda neko izvanredno filmsko ostvarenje, zavidi što nije učestvovao u radu na njemu. Upravo sam to osetio. Zavist. Želju da odmotam život unazad, pronađem iole slikarskog talenta u sebi pa završim najbolje ruske likovne škole i zaslužim mesto u Muhinovom kolektivu, u ovoj radionici. Da kuckam čekićem, stružem, klešem, rezbarim, iscrtavam linije flomasterom, prebrojavam komadiće stakla, vežem kecelju... Ako ništa drugo -- da uzmem metlu i počistim. Tu neku "belu zavist" oseća i Nikolaj Muhin, slikar i ikonopisac, član Ruske akademije umetnosti, čovek koji je ukrasio freskama 19.000 kvadratnih metara najvećeg hrama u Rusiji, pa kaže u šali: "Pomalo mi nije pravo što će u Srbiji, a ne u Rusiji, biti takva jedina na svetu kupola. I to je vaš hram. Zovu ga svepravoslavni, ali svejedno je vaš, srpski. I biće najlepši. Svi su mislili da će taj mozaik ostati samo fantazija. A mi smo radili. Od podizanja male spomen-crkve na Vračaru prošlo je 120 godina. Iz godine u godinu hram očekuje mozaik. I ništa se nije dešavalo. Ali prošle godine je Bog uslišio molitve srpskog naroda i rad je započeo." Ideju o najvećem mozaiku u pravoslavnom hramu Muhin je čuo još 1994. godine prilikom prve posete Srbiji od protoneimara hrama Vojislava Milovanovića. "Pogledali smo se tada, osmehnuli jedan drugom. I vidite, prošle su samo 23 godine. A zar je to mnogo kada govorimo o istorijskim dimenzijama", primećuje on. Muhinov projekat za dekorisanje Hrama Svetog Save pobedio je na konkursu raspisanom 2014. godine. Po nalogu predsednika Rusije od jula 2015. za glavnog koordinatora ruskog učešća u izradi mozaika imenovana je Ruska federalna agencija za pitanja Zajednice nezavisnih država, sunarodnika u inostranstvu i međunarodnu humanističku saradnju ("Rossotrudničestvo"), a kao odgovor na apel ove agencije rukovodstvo kompanije "Gazprom njeft" donelo je odluku o izdvajanju četiri miliona evra za finansiranje radova na mozaiku koji će ukrasiti centralnu kupolu Hrama. Ugovor o donaciji potpisan je u avgustu 2016. "Ali mi smo počeli rad još u februaru te godine", ističe Muhin. "Inače bismo i dan-danas crtali kartone, skice. I ništa od ovog ne bi bilo", kaže on, pokazujući nam osmometarske figure od komadića smalte, kobaltnog raznobojnog stakla -- materijala rimskih mozaika koji postoje već dva milenijuma, a da nisu izgubili lepotu i sjaj. Prvi, centralni deo mozaika će već u aprilu biti dopremljen u Beograd. A svi radovi na kupoli biće završeni do kraja ove godine, obećava autor i rukovodilac projekta. Biće to tradicionalna za period 12-13. veka kompozicija Vaznesenja Gospodnjeg sa Spasiteljem u Njegovoj nebeskoj slavi i Bogomajkom, arhanđelima i apostolima koji pred Njim stoje, i četiri anđela oko Hrista koji kompoziciono obrazuju krst. Crvena boja i zlato na krilima anđela simbolizuju praznik Vaskrsenja Gospodnjeg. Praznični tropari oko Hrista stvaraju smisaoni "prsten-oblak", koji se rastvara u treperenju zlatne pozadine. "To zlato je tavorska svetlost, zlato je dominanta hrama. Svetlost preobraženja. Predstava Vaznesenja u kupoli je jedna od ranijih tradicija. Kasnije su počeli da oslikavaju Hrista Svedržitelja. A mi smo želeli da se vratimo izvornom dekorisanju pravoslavnih hramova", govori Muhin. Pre početka svih radova Nikolaj Muhin i njegov koautor akademik Jevgenij Maksimov obišli su sve velike hramove koji su čuveni po mozaicima u vizantijskom stilu. "Posetili smo Veneciju, Siciliju, Monreale, Katedralu u Ćefalu, Kapelu Palatina, i, naravno, Konstantinopolj, da bismo shvatili i upustili se u taj poduhvat sa određenim znanjima. Jer kao turista vidite nešto na jedan način, a kada pokušavate da shvatite strukturu, onda, kao što smo mi radili, u Veneciji u decembru sa ovolikim dvogledima dva sata izučavate kompoziciju Vaznesenja. Plastiku, stilistiku smo preuzeli od najboljih ostvarenja 12. veka da bismo shvatili kako se crta figura velika osam metara. U Veneciji su figure upola manje. I kupola je upola niža, na visini od 30 metara. Neko će reći, uzmi i precrtaj, ali to se ne da precrtati", kaže slikar. Umetnici našeg vremena do sada nisu imali ovako grandiozan zadatak stvaranja tematskog mozaika na ogromnoj zakrivljenoj površini kupole. A i trenutno na svetu ne postoji druga ovakva radionica za izradu mozaika. Opremljena je specijalnim metalnim postoljima na koja se postavljaju kompozicije pomoću građevinskih skela u više nivoa. Na skelama se može naći sve što je neophodno za testerisanje, rezanje i klesanje smalte, spravljanje smese za njeno pričvršćivanje. Tu su stolovi za suvo postavljanje, specijalna skladišta za čuvanje i druge neophodne pomoćne prostorije važne za organizaciju procesa rada. Na projektu je angažovano oko 100 diplomaca Ruske akademije umetnosti, Katedre za monumentalno slikarstvo, uglavnom bivši studenti profesora Jevgenija Maksimova koji predaje već 40 godina. To su sve stručnjaci visokog nivoa, ali to još ne znači da su i previše samostalni, kaže Muhin. "Muhin i Maksimov im svakoga dana 'kljucaju mozak'. Pratimo rad čak i kada nismo prisutni. Postoje kamere. Otvorim telefon, pogledam: aha, ponovo radi njih petoro umesto 20. Alo! (Smeh) Šalu na stranu, svi su majstori svog zanata, ali s obzirom na ozbiljnost i važnost čitavog poduhvata, proveravamo sve milion puta. Dugo se bira svaki kamenčić. Ovde imamo i specijalno osvetljenje, da bismo shvatili kako će to izgledati kada bude tamo gore, na Vračaru, na visini od 65 metara", govori umetnik. "Kažem vam ponovo, pomalo zavidim kada pomislim da će ovakav neponovljivi u svetu mozaik imati Srbija. A zašto ne Rusija? Očigledno je Gospod tako odlučio, da počnemo od Srbije." http://www.nedeljnik.rs/nedeljnik/portalnews/ljudi-koji-su-napravili-mozaik-za-hram-svetog-save-gospod-je-odlucio-pocnemo-od-srbije/
  8. Glavni arhitekta Hrama, đakon Miroslav Nikolić kaže za Tanjug, da će, kada se završi mozaik u kupoli i sklone sve skele, početi radovi na uvođenju podnog grejanja. Nedostaju još sredstva za mozaik kod oltarskog dela u Hramu. "Ono što predstoji su radovi na enterijeru na nultoj koti, a mi te radove nismo mogli da izvedemo zbog teške i velike konstrukcije koja se nalazi u podkupolskom prostoru. Kada uklonimo sve skele krenuće postavljanje podnog grejanja i mermera”, kaže đakon Nikolić. Ukupna površina pod mozaikom u Hramu će biti oko 17 hiljada kvadratnih metara što je jedan od najvećih poduhvata te vrste u svetu, objašnjava on i kaže: “Trenutno je u Rusiji gotovo 40 odsto od ukupnog mozaika namenjenog Hramu. Jedna od ideja o kojoj se razgovara je i postavljanje mozaika u oltarski deo”,objašnjava glavni arhitekta i kaže da je plan da se uradi mozaik površine 600 kvadrata, "ali za to još uvek nisu obezbeđena sredstva, a trenutno se obavljaju pregovori sa ruskom stranom". Zvanični rok za završetak izgradnje ove svetinje je 2021. godina, a kako je rečeno iz Vlade Srbije, već je prikupljena polovina od sume koja je neophodna za završetak radova. Druga polovina sredstava bi trebalo da se obezbedi iz priloga, od donatora, kazao je đakon Nikolić i naglasio da je srpski narod i sagradio hram Svetog Save te da u Hramu računaju na pomoć države. On se nada da će za dve godine turisti moći liftovima da idu na terasu koja okružuje kupolu Hrama i da dožive jedan od najlepših pogleda na glavni grad. A, u kripti Hrama, Nikolić nam otkriva šta je razlog za povremenu buku u ovom delu objekta. “To je metro. Linija beogradskog metroa prolazi dijagonalom Hrama, negde oko tri metra ispod poda Kripte. Uskoro će krenuti i radovi na šinama metroa na kojima će biti postavljeni suspenzori, 'štitnici' protiv buke“, objašnjava on i kaže da je takođe potrebno postaviti u ovom delu Hrama i lift koji će sa visine od sedam metara spuštati mošti bivših i budućih patrijaraha u grobnice. Direktor Patrijaršijske upravne kancelarije protojerej-stavrofor Stojadin Pavlović, najavljuje da će radovi na staroj kripti patrijarha uskoro biti završeni. “Plan je da se neke mošti ranijih patrijaraha tu pohrane, kao i svih budućih srpskih patrijaraha”, objašnjava on i ištiće da u ovom prostoru, koji je gotovo potpuno završen, ima 250 kvadratnih metara fresaka, od kojih dve istaknute freske, "Žrtve jasenovačkih mučenika', rađene po uzoru na Studenicu. Pavlović dodaje da Kripta Hrama Svetog Save, ili “Hram ispod Hrama”, u svom prvobitnom projektu nije imao ovu osnovu, ni izgled. Plan je bio, kako kaže, da se napravi prostor od 260 kvadrata sa namenom da se tu pohranjuju posmrtni ostaci srpskih patrijaraha. Zbog višenamenske koristi, ovaj prostor je proširen i sada ima 1.800 metara višefunkcionalnog prostora, pa je to sada jedna od najvećih dvorana toga tipa u regionu koja se koristi za izložbe, tribine i koncerte. Fresko slikarstvo je u Kripti, objašnjava prota Pavlović, pomirilo tradicionalno i moderno, jer su scene predstavljene iz Starog i Novog Zaveta, a naglašeni su motivi iz loze Nemanjica i motivi iz života Svetog kneza Lazara. извор
  9. Jedan od najpopularnijih, ali i najzgodnijih glumaca današnjice, Džoš Duamel, suprug pevačice Fergi samo jednom fotografijom oduševio je sve Srbe koji prate njegov rad. Foto: Profimedia Naime, iako dosad nije bilo poznato da obožava našu zemlju, Džoš se potrudio da to i dokaže. Novu godinu svima je čestitao fotografijom Hrama Svetog Save, a na ćirilici je potom objavio čestitku. Foto: Facebook / screenshot Džoš nije jedini koji obožava našu zemlju. Na listi holivudskih faca su i Dženifer Aniston, Robert de Niro, Džoni Dep, Džeremi Ajrons, Džejms Vuds... http://www.blic.rs/zabava/vesti/objavio-sliku-hrama-svetog-save-holivudski-glumac-na-cirilici-srbima-cestitao-novu/szvn79f
×
×
  • Create New...