Jump to content

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'sveti'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 34 results

  1. Свети Максим Сандович, познат као Максим Горлицки је један од најпоштованијих светца у Пољској Православној Цркви. Захваљајући његовој пастирској слузјби, доста становника јужне Пољске напустило је унију са Римом (гркокатоличку Цркву) и вратило се Православљу. Пољска у тадашње време била је под окупацијом Русије, Немачке и Аустрије; родна земља св. Максима била је у влади Аустрије, која борила се са Православљем. Због тога 6 септембра 1914 године отац Максим био је убијен у градићу Горлице из рука војника аустријачких. Као сваке године од 1994, када Пољска Православа Црква огласила је о. Максима светим, 6. септембра у Горлицама су свечаности посвећене овом мученику. У ствари целбрације почеле 5. септембра бденијем у саборној цркви у Горлицама. Тог дана такође православна омладина прошла је у пешачком ходочасцу око 30 километара из цркве у селу Ждиња до саборне цркве у Горлицама, где налазе се мошти светог Максима. На дан празника служене су две Литургије: прва у 6 сати пошто у то време св. Максим био је убијен, а друга, главна, у 9:45. Између Литургија био је читан акатист испре моштију светог Максима. Главну Литургију служили су архиепископ Прхемишла и Горлица Паисије и архиепископ Лублина и Хелма Абел (Пољска Православна Цркве), архиепископ Праге Михал и епископ Шумперије Исаије (Православна црква чешких земаља и Словачке). После Литургије одржана је литија са моштима св. Максима око саборне цркве у Горлицама. После службе сви верници могли су учествовати у агапи - јело и пиће припремио је парох горлицке цркве, о. Роман Дубец. Тропар и кондак св. Максиму Горлицком - појање монаха из манастира Суково у Србији Извор; превод pouke.org
  2. https://hr.wikipedia.org/wiki/Ciprijan_i_Justina Izpis iz Hrvatske wikipedije Životopis Prema legendi, Ciprijan je bio poganski čarobnjak koji je imao posla s demonima i đavlom. Kada se zaljubio kreposnu mladu kršćanku, imenom Justina, pokušao ju je zavesti, no odbila ga je. Tada ju je napao uz pomoć demonskih sila, no ona ih je odbila napravivši znak križa. Vidjevši to, Ciprijan je također učinio znak križa, oslobodio se utjecaja Sotone i postao kršćanin. Nakon krštenja postao je đakon, a kasnije i biskup, dok je Justina, njegova nova prijateljica, postala opaticom ženskog samostana. Za vrijeme Dioklecijanovih progona oboje su uhvaćeni i mučeni u Damasku, a potom obezglavljeni u Nikomediji na obali rijeke Gallus. Njihova tijela odnjeli su kršćanski pomorci u grad Rim i pokopali ih na imanju rimske patricijke Rufine, a kasnije u Konstantinovoj bazilici.[1] Priču o Ciprijanu i Justini zapisao je bizantski svećenik Symeon Metaphrastes u 10. stoljeću, no priču spominje još i sveti Grgur Nazijanski († 389.) i Prudencije, što znači da je nastala već u 4. stoljeću.[2] ????
  3. Version 1.0.0

    8 downloads

    (naso' negde u beskrajnim prostranstvima net - a .... )
  4. Crkva se danas spominje sv. Izidora Seviljskog, biskupa i crkvenog naučitelja kojega je 2002. godine bl. papa Ivan Pavao II. proglasio zaštitnikom interneta i svih koji se njime služe. Sveti Izidor se rodio oko godine 556. u gradu Sevilli kao sin uglednog časnika i visokog činovnika, koji je službovao kod gotskog kralja Athanagilda. Prilično rano je izgubio oba roditelja pa je brigu za njega preuzeo stariji brat Leander, koji je bio opat jednoga samostana. To je bilo od presudnog značenja za svu njegovu budućnost, jer se Izidor zadojio monaškom pobožnošću, a još više ljubavlju prema knjizi i znanstvenom radu. Odgoj koji je primio od brata bio je strog, ali nije primio samo to već i svestranu izobrazbu. Pridružio se redovničkoj zajednici te postao redovnikom. U 30. godini naslijedio je brata u opatskoj službi. Tada je zapisao ovo: “U svome životu opat mora biti svojim redovnicima savršen uzor poslušnosti, uvjeren da ništa ne može zapovijedati što sam prije ne izvršava. On mora sokoliti svakoga pojedinoga prema njegovu temperamentu i potrebama.” Kao opat Izidor je želio biti jednako pravedan i objektivan prema svima, no znao je dobro da se pravednosti mora pridružiti i očinska ljubav, jer je redovnička zajednica jedna obitelj kojoj je on otac i počelo jedinstva. Stoga se svim marom trudio oko sloge i jedinstva srdaca među redovnicima. Napisao je i djelo Regula monachorum – monaško pravilo, u kojem se pokazuje pravi majstor i zakonodavac. U tom i u svim svojim drugim djelima pokazao se kao čovjek logike, reda i sustava. Prema njemu redovnički se život mora sastojati od potpunog odricanja samoga sebe, strogog siromaštva, postojanosti i ustrajnosti u dobru, liturgijske molitve i rada. Njemu se pripisuje glasovita izreka, koja je ušla u sve redovničke zajednice: “Sve što redovnik dobije ili privrijedi nije za njega već za samostan.” Izidor je bio i veliki revnitelj redovničke stege, ali je dobro znao da ona ne smije biti sama sebi svrhom već mora služiti višim ciljevima. Zato je imao i razumijevanja za ljudske slabosti svoje subraće. Pristupao je k njima ne kao strog i neumoljiv poglavar, već kao samilostan otac, koji suosjeća sa svojom subraćom. Kako je bio čovjek široke kulture, dobro je poznavao i istočnjačku pustinjačku i monašku tradiciju i literaturu te, oslanjajući se i na nju, konkretnim je primjerima protumačio oko kojih vrlina redovnik naročito mora nastojati. Izidor je bio rođeni učenjak. Zato mu je knjižnica bila kao neko svetište u kojem se jako dobro osjećao i snalazio kao kod kuće. Čitao je djela velikih učitelja, naročito Origena, jednoga od najvećih učenjaka starokršćanske aleksandrijske škole. Poznavao je dobro stare pjesnike, filozofe, povjesničare, prirodoslovce i tako je postao jednim od najboljih poznavalaca stare grčkorimske kulture. U njoj je bio enciklopedijski verziran. Uočio je sve vrijednosti starovjekovne kulture i smatrao svojim životnim zadatkom da je prenese kasnijim vremenima. Taj je zadatak odlično ispunio i u tome je njegovo povijesno značenje.Sveti Izidor, kao i toliki sveti ljubitelji knjiga, davao je prednost knjizi nad knjigama – Bibliji. U izlaganju Biblije mnogo se oslanjao na sv. Jeronima, “najvećeg naučitelja u tumačenju Pisama”. Kao vatreni štovalac aleksandrijske biblijske škole i on je prihvaćao alegorijsko tumačenje Svetog pisma. Glavno mu je biblijsko djelo Quaestiones in Vetus Testamentum (Pitanja koja se odnose na Stari zavjet). Izidor bi po svojoj naravi i sklonostima najradije ostao tihi kabinetski radnik, koji sjedi nad knjigama, ali Bog ga je čekao i na drugom mjestu. Godine 601. morao je naslijediti na biskupskoj stolici u Sevilli svoga brata Leandra. Biskupovao je 30 godina, a resila ga je svestrana učenost i veliki govornički dar: vrline tako potrebne odgovornom pastiru duša.Kako je Izidor sam bio vrlo izobražen čovjek i mnogo držao do izobrazbe, tako se kao biskup izvanredno brinuo da i njegov kler po svom odgoju i učenosti bude što više na visini svoga poslanja. Stoga je njegova teološka škola u Sevilli postala najuglednija znanstvena crkvena ustanova u čitavoj Španjolskoj onoga vremena. Biskup se brinuo da njegov kler bude uzoran u svakome pogledu, a sam mu je u tome bio najbolji primjer. Sveti Izidor je također divan uzor žarke domovinske ljubavi. Pod vodstvom Gotâ očekivao je jedinstvo čitave Španjolske i to pod zastavom križa. Da bi se to ostvarilo, napisao je veliki zbornik prava zvan Hispana, koji je u čitavoj Španjolskoj bio na snazi sve do svršetka XII. stoljeća. Svoju domovinu, a i svu Europu, zadužio je svojim glavnim djelom Etymologiae. To je prva poznata enciklopedija. To je djelo u srednjem vijeku poslije Svetoga pisma bilo najviše čitano i ponovno izdavano, a zbog njega je i proglašen zaštitnikom interneta. Na sveopćoj španjolskoj sinodi biskupa godine 633. u Toledu između 62 biskupa Izidor je bio po redu prvi. Svi su ga cijenili i kao učenjaka i sveta čovjeka. Taj, možda najslavniji čovjek stare Španjolske, umro je 4. travnja 636. u svome rodnom gradu Sevilli. Pokopan je uz svoga svetoga brata Leandra i sestru Florentinu. Na kraju, pročitajte i nekoliko misli današnjeg sveca: Neka nas moljenja očiste, a čitanje poduči! Jedno je i drugo dobro, ako se može; ako se pak ne može, bolje je moliti nego čitati. Tko želi biti stalno s Bogom, mora često i moliti i čitati. Kad naime molimo, mi s Bogom razgovaramo, a kad čitamo, Bog s nama govori. Svaki je napredak plod čitanja i razmišljanja. Što ne znamo čitanjem učimo, a što smo naučili kroz razmatranje očuvamo. Jednu i drugu blagodat pruža čitanje svetih Pisama. Ono poučava razum pameti, ali isto privodi čovjeka, otrgnuta od ispraznosti svijeta, k ljubavi Božjoj. Pravi će čitač biti daleko spremniji da radije prenese u djelo što je pročitao nego da samo zadrži spoznaju. Manja je naime kazna, ako ne znaš za čim čezneš, nego ako ne ispunjaš što si upoznao. Čitajući čeznemo za znanjem, ali isto tako imamo dužnost ispuniti što naučismo kao ispravno. Nitko ne može dokučiti smisao Svetog pisma, ako se čitanjem s njime ne sprijatelji. Stoji napisano: Ljubi ga i podići će te, proslavit će te, kad ga budeš zagrlio…” Molitva sv. Izidoru Seviljskom, zaštitniku korisnika interneta: Svemogući vječni Bože, koji si nas stvorio na svoju sliku, i potičeš nas da uvijek tražimo što je dobro, istinito i lijepo, osobito u božanskoj osobi tvoga jedinorođenog Sina, Gospodina našega Isusa Krista. Daj nam, molimo te, po zagovoru svetog Izidora, biskupa i naučitelja, da koristeći internet, tako upravimo svoje ruke i oči da ugodimo tebi, te da iskažemo ljubav i strpljivost dušama koje ćemo susretati. Po Kristu našem Gospodinu. Amen. Sveci.net|Bitno.net
  5. Ovde možemo pisati pomenute izjave sećam se da me šokirala misao sv.Maksima ispovednika Badava se pričešćujemo telom i krvlju Hristovom ako se ne pričešćujemo Njegovom voljom još uvek razmišljam o tome,posebno pred pričešće
  6. Saznaćemo u filmu Miroslava Lekića, po scenariju Milovana Vitezovića! "Večernje novosti" prenose da je u toku snimanje filma "Princ Rastko srpski", i da je u pitanju "težak i komplikovan" projekat. Naslovna rola poverena je studentu treće godine glume Filipu Hajdukoviću, koji je odabran na kastingu među čak 80 glumaca koji su želeli ovu ulogu. Film će pratiti odrastanje, učenje i život Rastka Nemanjića, sve do odlaska u manastir sa 17 godina. Ostale role tumače Žarko Laušević, Nataša Ninković, Miloš Timotojević, Sloboda Mićalović, Dragan Petrović Pele, Nina Janković… Producent Zoran Janković rekao je za "Novosti" da su prvi kadrovi već snimljeni na Fruškoj gori i u Deliblatskoj peščari, a da će snimanje biti nastavljeno u avgustu na raznim lokacijama. U planu je da film premijerno bude prikazan krajem ove, ili početkom sledeće godine. Reč je o priči o odrastanju princa koji je na kraju postao monah, o njegovom dotadašnjem životu, mladosti. Scenarista Vitezović bavio se ovom temom više od 30 godina, odlikovan je Ordenom Svetog Save zbog obrade njegovog života, a prošle godine dobili smo i blagoslov patrijarha Irineja za snimanje filma," rekao je Janković.
  7. Danijela

    Sveti Jovan Ruski kao srpski vojnik

    U manastiru posvećenom Svetom Pantelejmonu posebno mesto zauzima neobična ikona. Ikonu uradilo sestrinstvo crkve povodom čuda koje se dogodilo tokom NATO bombardovanja Crkva u kojoj se nalazi ikona vojnika U selu Lepčinjcu, nadomak Vranja, na proplanku okruženom netaknutom prirodom, smešten je ženski manastir posvećen Svetom Pantelejmonu, zaštitniku bolesnih. Mnogobrojni vernici, meštani i stanovnici Pčinjskog okruga rado dolaze u manastir po duševni mir ili da uživaju u lepoti koja nikog ne ostavlja ravnodušnim. Ipak, ovaj manastir u crkvi koja je deo kompleksa čuva jednu specifičnost koja kod mnogih koji dolaze prvi put u manastir izazove iznenađenje. Na zidu crkve posebno mesto zauzima ikona vojnika u uniformu. Ovakvi prizori prava su retkost u pravoslavnim hramovima, a pretpostavlja se da je reč o jedinoj ikoni ovakvog tipa u srpskim hramovima. Ikona predstavlja Svetog Jovana Ruskog u stojećem stavu, obučenog u uniformu srpske vojske. - Ikonu su naslikale sestre manastira Svetog Pantelejmona povodom čuda koje se dogodilo 1999. godine, o kome smo saznali iz dopisa sveštenika u crkvi gde se čuvaju mošti Svetog Jovana Ruskog u selu Prokopion, na ostrvu Eviji - pojašnjava sveštenik Siniša Piljanović. Dopis koji je došao iz pomenutog hrama u Grčkoj stigao je na adresu Eparhije vranjske. I on je, prema rečima Piljanovića, svojevrsno svedočanstvo o pomoći koju je svetitelj ukazao našem narodu u vreme stradanja. U dopisu je opisano kako su u crkvu na Eviji te godine u vreme NATO bombardovanja došla dva čoveka iz različitih krajeva Grčke. Iako se nisu poznavali, oni su sveštenicima ovog svetog hrama ispričali gotovo istovetnu priču. Monahinje se prisećaju da je mir koji je značio i prestanak bombardovanja na Srbiju potpisan u Kumanovu, na dan kada se proslavlja Sveti Jovan Ruski, 9. juna. Svojevrsna simbolika i mir koji je usledio razlog su što se svetitelj u vojnoj uniformi srpske vojske našao u crkvi. One kažu i da je svetih vojnika iz svih vremena mnogo u pravoslavnim crkvama po celom pravoslavnom svetu. Ikona Svetog Jovana Ruskog u manastiru u Lepčinjcu je jedinstvena po tome što je to retki primer svetitelja obučenog u uniformu savremene srpske vojske. SAN Sanjali su, nezavisno jedan od drugog, Svetog Jovana kako skida svetu odeždu u koju je bio odeven i oblači vojničku uniformu. Tada je rekao: "Idem u Srbiju, da pomognem našoj braći Srbima, jer se tamo progoni pravoslavlje" - pričaju monahinje manastira Sveti Pantelejmon razlog dolaska dvojice Grka u crkvu na Eviji. GRAĐEN, PA ZAPUŠTEN Pretpostavlja se da je manastir u selu Lepčinjcu podignut u XIV veku, za vreme vladavine kralja Milutina. Ova pretpostavka potkrepljena je činjenicom što u blizini postoje temelji Spasovdanske crkve, koja je po obliku gradnje slična manastiru Pantelejmon, a sama crkva datira iz XIV veka, kako je zabeleženo u crkvenim zapisima. U periodu od 1952. do 1992. godine, manastir je bio zapušten. Dolaskom arhimandrita Pajsija 1992. godine na Prohor, počela je obnova manastira, koji je 1999. postao ženski manastir. od 1.decembra 2005. godine manastir je proglašen spomenikom kulture. http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:645846-Sveti-Jovan-Ruski-kao-srpski-vojnik
  8. Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије рекао је да је Црква жељела да хиљадугодишњицу Светог Јована Владимира обиљежи заједно са државом. -У том погледу смо се обратили Влади, тражећи да се Црногорска академија наука укључи, као што то свуда бива у Европи. Међутим, Влада је сматрала да ће она сама на себе да преузме ту одговорност и формирали су свој одбор за обиљежавање хиљадугодишњице Владимира Дукљанског, како га они зову. Плод тога је један зборник. И добро је што су они то урадили, али, питање је колико је добро што је тај зборник мање-више један идеолошко-политички памфлет, изуузев појединих текстова, казао је владика Амфилохије. -То је продукт брозоморно-монтенегринске идеологије утемељене на дукљанској митологији, прецизирао је Владика црногорско-приморски. Он је додао да је Митрополија стога преузела организацију тог догађаја, као и освештање Саборног Храма Светог Јована Владимира у Бару, које је планирано за 25. септембар. -Албански Архиепископ Анастасије је обећао да ће за тај дан уступити мошти Светога Јована Владимира, од којих се већи дио чува у Тирани. Надамо се да ће нам донијети из Свете Горе и лобању Светог Јована, а и један дио моштију су нам обећали из Македонске православне цркве, казао је владика Амфилохије. Тако ће се, како је истакао, послије хиљаду година сјединити лобања са тијелом Светога Јована Владимира. На питање новинара да ли ће мошти Светога Јована Владимира остати у Црној Гори, Владика је рекао да ће мошти бити враћене. -У том погледу је ангажовано Министарство културе и полиција. Молићемо Архиепископа Православне цркве Албаније Анастасија да нам макар једну малу мрвицу од моштију Светога Јована Владимира остави за храм. Надам се да ће он ту молбу испоштовати, рекао је митрополит Амфилохије. Протојереј-ставрофор Велибор Џомић, секретар Научног одбора, рекао је да Митрополија црногорско-приморска престојећи научни скуп о Светом Јовану Владимиру, који ће бити одржан од 15 – 17. септембра у хотелу „Принцес“ у Бару, припрема већ двије године. Према његовим ријечима, скуп ће окупити научнике из разних области из десет земаља. На скупу ће педесет и пет научних радника изложити око педесет саопштења, а десетак научника, који из објективних разлога нијесу у могућности да присуствују скупу послаће радове за зборник. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  9. У Подгорици је 14. септембра 2016. године, у организацији Митрополије црногорско-приморске, одржана прес-конференција поводом престојећег Научног скупа „Свети Јован Владимир кроз вјекове - историја и предање (1016-2016.)“ и предстојећег освећења Саборног храма Светог Јована Владимира у Бару. Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије рекао је да је Црква жељела да хиљадугодишњицу Светог Јована Владимира обиљежи заједно са државом. -У том погледу смо се обратили Влади, тражећи да се Црногорска академија наука укључи, као што то свуда бива у Европи. Међутим, Влада је сматрала да ће она сама на себе да преузме ту одговорност и формирали су свој одбор за обиљежавање хиљадугодишњице Владимира Дукљанског, како га они зову. Плод тога је један зборник. И добро је што су они то урадили, али, питање је колико је добро што је тај зборник мање-више један идеолошко-политички памфлет, изуузев појединих текстова, казао је владика Амфилохије. -То је продукт брозоморно-монтенегринске идеологије утемељене на дукљанској митологији, прецизирао је Владика црногорско-приморски. Он је додао да је Митрополија стога преузела организацију тог догађаја, као и освештање Саборног Храма Светог Јована Владимира у Бару, које је планирано за 25. септембар. -Албански Архиепископ Анастасије је обећао да ће за тај дан уступити мошти Светога Јована Владимира, од којих се већи дио чува у Тирани. Надамо се да ће нам донијети из Свете Горе и лобању Светог Јована, а и један дио моштију су нам обећали из Македонске православне цркве, казао је владика Амфилохије. Тако ће се, како је истакао, послије хиљаду година сјединити лобања са тијелом Светога Јована Владимира. На питање новинара да ли ће мошти Светога Јована Владимира остати у Црној Гори, Владика је рекао да ће мошти бити враћене. -У том погледу је ангажовано Министарство културе и полиција. Молићемо Архиепископа Православне цркве Албаније Анастасија да нам макар једну малу мрвицу од моштију Светога Јована Владимира остави за храм. Надам се да ће он ту молбу испоштовати, рекао је митрополит Амфилохије. Протојереј-ставрофор Велибор Џомић, секретар Научног одбора, рекао је да Митрополија црногорско-приморска престојећи научни скуп о Светом Јовану Владимиру, који ће бити одржан од 15 – 17. септембра у хотелу „Принцес“ у Бару, припрема већ двије године. Према његовим ријечима, скуп ће окупити научнике из разних области из десет земаља. На скупу ће педесет и пет научних радника изложити око педесет саопштења, а десетак научника, који из објективних разлога нијесу у могућности да присуствују скупу послаће радове за зборник. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  10. Guest

    Свети апостол Андреј Првозвани

    У Византији постави првога епископа у лицу св. Стахија; у Кијеву пободе крст на висини и прорече сјајну хришћанску будућност народу руском; по Тракији, Епиру, Грчкој и Пелопонезу преведе мноштво народа у веру, и постави им епископе и свештенике. У граду Патрасу учини многа чудеса именом Христовим и задоби многе за Господа, међу којима беху брат и жена царског намесника Егеата. Егеат разјарен због тога стави Андреју светога на муке, а потом распе на крсту. Докле год беше жив на крсту апостол Христов говораше корисне поуке хришћанима, који се беху сабрали око крста његова. Хтеде га народ скинути с крста, но он се опре томе. Најзад се апостол поче молити Богу, и при том нека необична светлост обасја га целог. То светлосно обасјање трајаше пола сата, и када оно ишчезе апостол предаде своју свету душу Богу. Тако сконча свој земни век првозвани апостол, који први од 12 великих апостола позна Господа и пође за Њим. Пострада св. Андреја за свога Господа 62. год. Мошти његове беху пренете у Цариград. Доцније глава му је пренета у Рим, а једна рука у Москву. Тропар (глас 4): Јако апостолов первозваниј, и верховнаго сушчиј брат владицје всјех Андреје молисја: мир всељењеј даровати и душам нашим велију милост.
  11. (Слави се 30/17.јануара) Светом Антонију је било око двадесет година када су му умрли родитељи, после чега је морао да се стара о својој малолетној сетри. Посећујући стално црквене службе, младић је био ганут побожним страхом о оним хришћанима који су, како се говори у Делима Апостолским, продавали своју имовину и доносили новац и стављали пред ноге апостолима (Д.ап.4,34-35). Чувши у цркви Јеванђељске речи Христове упућене богатом младићу: „Ако хоћеш савршен да будеш, иди,продај све што имаш и подај сиромасима,и имаћеш благо на небу, па хајде за мном“ (Мат.19,21). Антоније их је примио као да су оне упућене лично њему. Продао је имовину која му је остала после смрти родитеља, разделио новац сиромашнима, оставио је сестру на старање побожним девственицама у манастиру, оставио је родитељски дом и настанио се недалеко од свога села у бедној колиби и почео је подвижнички живот. Делима руку својих издржавао се и давао је храну и милостињу сиромашнима. Некада је свети младић посећивао друге подвижнике који су живели у околини и старао се да од свакога добије поуку и корист. Једном од њих обратио се за руковођење у духовном животу. У том периоду живота преподобни Антоније је био подвргнут тешким искушењима од ђавола. Непријатељ рода људскога смућивао је младога подвижника помислима, сумњама о изабраном путу, тугом за сестром, трудио се да Антонија склони на телесни грех, али је преподобни чувао чврсто веру, непрестано је творио молитву и присиљавао себе на подвиге. Антоније се молио да му Господ покаже пут спасења и он је имао виђење. Подвижник је видео човека који је наизменично вршио молитвено правило и радио, а то је био Анђео кога је Господ послао да би уразумио свога изабраника. Тада је преподобни установио строги поредак свога живота. Он је узимао храну једном у току дана, некада једном у два три дана, целе ноћи проводио је у молитви, предајући се кратком сну само треће или четврте ноћи после непрестаног бденија. Али ђаво није оставио своја лукавства и старао се да уплаши преподобнога јављајући се под видом чудовишта, али свети је непоколебљивом вером ограђивао себе животворним крстом. На крају непријатељ му се јавио у виду страшнога црнога младића и лицемрно је признао се бе побеђеним рачунајући да ће тиме навести преподобнога на хвалисање и гордост, али преподобни је отерао непријатеља молитвом. Ради веће самоће свети се преселио далеко од села у једној гробници. У одређене дане његов пријатељ му је доносио скромну храну. И овде су демони напали подвижника са намером да га убију и нанели су му тешке ране. Међутим, Господ није допустио да Антоније умре. Пријатељ светога доневши по обичају храну, видео га је да лежи на земљи као мртав и однео га је у село. Светога су сматрали да је умро почели су да припремају све потребно за сахрану. Али преподобни је у касно ноћу дошао к себи и замолио је свога пријатеља да га однесе натраг у гробницу. Чврстина светога Антонија је била јача од лукавства непријатеља. Узевши вид дивљих животиња,зли духови су га опет наговарали да напусти њихово изабрано станиште, али их је он опет отерао силом Животворнога Крста. Господ је укрепио свога угодника: у жару борбе са силама таме, преподобни је видео како се према њему са неба спушта светли зрак и тада је ускликнуо: „Где си био, милосрдни Исусе? Зашто се ниси јавио да од самога почетка исцелиш моје ране? А Господ му је одговорио: „Анотоније, ја сам био овде, али сам чекао да видим твоју храброст, сада после овога када си ти чврсто издржао борбу, ја ћу ти увек помагати и прославићу те у целоме свету“. После тог јављања преподобни Антоније је био исцељен од рана и спреман за нове подвиге. Тада му је било тридесет и пет година. Пронашавши духовно искуство у борби са ђаволом преподобни је хтео да иде у дубину Тиваидске пустиње и да у пуној самоћи послужи Господу молитвом и радом. Замолио је старца – подвижника ,коме се обраћао у почетку свога монашкога пута, да се удаљи заједно са њим у пустињу, и старац је благословио преподобнога на нови, до тада још непознати вид подвига – отшелништво, али по старачкој слабости одлучио је да са њим не отпутује. Преподобни Антоније је отишао у пустињу сам. Ђаво се старао да га заустави: бацао је пред њим скупоцености и злато, али свети не обраћајући пажњу прошао је поред њих. Дошавши до једнога брда, преподобни је видео како на њему има једна запуштена ограђена зграда у коју се уселио затворивши врата камењем. Његов верни пријатељ му је доносио два пута у години храну, а воде је било у дворишту. Донешени хлеб преподобни је узимао не проговоривши ни једну реча са пријатељем. У пуној самоћи и непрестаној борби са злим духовима преподобни Антоније је прожиовео двадесет година. и пронашао је на крају спокојство духа и мир у мислима. Када је настало време, Господ је открио људима свога великога подвижника. Дошло је време да преподобни почне да упућује многе монахе и мирјане и да руководи монасима. Људи који су се скупили пред оградом преподобнога насилно су отворили врата његовога дома и ушли су пред светога Антонија молећи га да их узме под своје руководство.Ускоро брдо на коме се подвизавао свети Антоније је било окружено мноштвом манастира и преподобни је са љубављу упућивао све који су се у њима настанили,учећи духовноме животу све оне који су дошли у пустињу да се спасу. Учио их је пре свега истрајности у прихваћеном на себе подвигу, да несмањеном жељом угоде Господу,милосрдном и несебичним односу према раду, понесеним од раније. Он је убеђивао да се не плаше демонских напада, и да прогоне врага силом Животворнога Крста Господњега. 31. г. Цркву је напало велико искушење – жестоко гоњење против хришћана које је подигао источни римски цар Максимин Дака. Желећи да пострада заједно са светим мученицима, преподобни Антоније је напустио пустињу и отишао у Александрију. Отворено је служио мученицима у њиховим затворима, присуствовао је суду и судским ислеђењима, али мучитељи га нису ни дотакли. Господу је било угодно да га сачува на корист хришћанима. По завршетку гоњења преподобни се вратио у пустињу и продужио подвиге. Господ је подарио своме изабранику дар чудотврства: преподобни је изгонио зле духове и исцељивао болесне силом својих молитава. Мноштво људи му је долазило и ометало је његову самоћу и преподобни је отишао још даље, у такозанву „унутрашњу пустињу“ и настанио се на врх брда. Међутим, братија из пустињских манастира су тражили преподобнога и молили га да их посети. Још једном је преподобном Анотонију дошло да напусти пустињу и да оде хришћанима у Александрију, да би заштитио православну веру од манихејске и аријеве јереси. Знајући да се име преподобнога Анотонија поштује у целој Цркви аријанци су измислили за њега клевету – да се он придржава њиховог јеретичкога учења. Дошавши у Александрију, преподобни Антоније је свенародно, у присуству епископа проклео аријанство. У време свога краткога боравка у Александрији он је обратио Христу велики број незнабожаца. Преподобноме су долазили незнабожачки философи желећи да својим умовањем поколебају његову чврсту веру, али их је он простим и убедљивим речима довео до тога да су заћутали. Равноапостолни цар Константин Велики (+337) и његови синови су веома поштовали преподобногАнтонија и молили га да их посети у престоници, али преподобни није хтео да остави своју братију – пустињаке. У писму које им је послао он је написао цару да се не горди својим високим положајем и да се увек сећају да је и над њима праведни Судија - Господ Бог. Осамдесет и пет година свога живота преподобни Антоније је провео у пустињској самоћи. Мало времена пре своје смрти, преподобни је причао братији да ће он убрзо преминути. Још их је поучио да у чистоти чувају православну веру, да избегавају свако општење са јеретицима, да не ослабљују у монашким подвизима. „Старајте се да изнад свега имате јединство између себе а посебно са Господом, и после са светима, да и вас приме у вечно своје утеочиште, као пријатеље и познанике“-, тако је предана предсмртна поука преподобнога у његовом житију. Преподобни је завештао двојици од својих ученика који су били са њим последњих петнает година његовог живота у пустињи да сахране тело његово у путињи и да не спремају свечану сахрану његових остатака у Александрији. Једну своју мантију је завештао светом Атанасију, архиепископу Александријском,а другу светом Серапиону,епископу Тмуитском. Преподобни Антоније је мирно сконачо 365.г у сто петој години живота и сахрањен је од својих ученика у прослављеној им пустињи на скривеном месту. Живот преподобног подвижника,преподобнога Антонија Великог опширно је написао свети Атанасије, архиепископ Александријски. То дело светог Атанасија, прво дело правослалвне агиографије, сматра се једним од најбољих његових дела. Свети Јован Златоусти каже да то житије треба да читају сви хришћани. „Ово кратко излагање је значајно у поређењу са Антонијевим врлинама, пише свети Атанасије, међутим из њега закључите какав је био Божији човек Антоније.Од младости до таквог узраста је сачувао равно усрђе према подвжништву, ни у старости није се разболео од старачких болести, ни у болести тела свога није изменио начин свога одевања ни у чему. Међутим,он није претрпео штете. Очи су му били здрави и неповређени и добро је видео. Није му испао ниједан зуб, једино они на деснима због дубоке старости. Здрав је био у рукама и у ногама. Ашто су сви говорили о њему, сви су му се дивили, и они који га нису видели волели су га - то служи као доказ његовој врлини и богољубивој души“. Од књижевног дела самога преподобнога Антонија до нас су стигли његових Двадесет говора,одн.трактата о хришћанским врлинама посебно монашких, Седам посланица манастирима о жељи према моралном савршенству и духовној борби: „Правила живота и поуке монасима“. 544.г. мошти преподобног Антонија су пренешене из пустиње у Александрију, а потом после освајања Египта од Сарацена у VII в.у Цариград. Из Цариграда су свете мошти пренете у епархијски округ Венски а у XV в.у граду Ари (Француска), у цркви светога Јулијана. Стопа преподобног Антонија чува се у Неапољу, у манастиру свете Кларе. Акатист преподобном Антонију Великом Кондак 1 Изабрани чудотворче и предивни угодниче Христов, преподобни оче Атноније, љубављу хвалећи богоугодни твој живот, приносимо због тебе благодарне песме Богу. Ти пак пошто имаш велику слободу пред Господом, ослободи нас од свих невоља да ти радосно кличемо: Радуј се ,преподобни оче Антоније, оснивачу пустињског монаштва! Икос 1 Заволевши од младости анђелски живот жељно си хтео да ходиш у заповестима Божијим, преподобни оче, и горећи срцем ка Господу сила, узвео си ум ка Божанским стварима, у ништа сматрајући привремена и земаљска блага. Због тога дивећи се Божијем промислу о теби, са вером ти кличемо: Радуј се, достојни сине побожних родитеља! Радуј се, од њих васпитани у побожности! Радуј се, јер си од младости пошао за Христом! Радуј се, јер ни ушта си сматрао славу земаљску! Радуј се, усрдни делатељу винограда Христовога! Радуј се, велики наставниче пустиножитеља! Радуј се, јер свима желиш спасење! Радуј се, јер си показао пут истинскога монаштва! Радуј се, светиљко упаљена Божанским огњем! Радуј се, непобедиви камену вере у Христа! Радуј се, обасјани благодаћу Духа Светога! Радуј се, облагодаћени даром чудотворства! Радуј се, преподобни оче Антоније, оснивачу пустињског монаштва! Kондак 2 Непријатељ рода људскога виде тебе, богоносни оче, који си се вазнео на духовну висину хтеде да те погуби, али постиде се твога усрђа и смирења, јер ти си се непрестано подвизавао у посту и молитви, разбијајући главу невидљиве змије, појући скрушено Богу: Алилуја! Икос 2 Срцем и умом схвативши да су сва блага овога света брзопролазна и краткотрајна, затворио си себе у тамној пећини, умртвљујући страсти и служећи јединоме Господу. Зато похваљујући равноангелни твој живот, личемо ти: Радуј се, јер си сву наду положио на Господа! Радуј се, јер си посрамио безумље непријатеља! Радуј се, неустрашиви разоритељу ђаволских обмана! Радуј се, јер си чистотом и светошћу постао сличан анђелима! Радуј се, јер си подвизима твојим осветио пустињу! Радуј се, јер си многе упутио у Царство Небеско! Радуј се, јер си уништио омрзнуту гордост! Радуј се, јер поучаваш смерности! Радуј се, свети, јер све просвећујеш побожношћу! Радуј се, светла звездо која све осветљаваш светлошћу подвига твојих! Радуј се, јер си поживео у славу Божију! Радуј се, добри и дуготрпељиви пастиру! Радуј се, преподобни оче Антоније, оснивачу пустињског монаштва! Кондак 3 Сила Вишњега укрепљаваше те, преблажени Антоније, јер ти си пак, боравио у посту и молитви, непрестаним напорима и бдењима побеђујући сва ђаволска искушења певао си Богу који те је покривао благодаћу: Алилуја! Икос 3 Имајући чисте помисли и непорочну душу, блажени оче, увидео си пролазност и непостојаност овога света, и зажелевши вечна одрекао си се привремених добара. Стога прослављајући те, кличемо: Радуј се, ревнитељу доброга смирења! Радуј се, тражитељу духовне мудрости! Радуј се, јер си узашао на висину безстрашћа! Радуј се, јер си целога себе предао Богу! Радуј се, јер си незлобивошћу постао сличан Господу! Радуј се, јер си твојим сиромаштвом постао богат! Радуј се, благодатни украсе пустиње! Радуј се, пресветли светиониче свету! Радуј се, страшни прогонитељу злих духова! Радуј се, уништитељу њихових обмана! Радуј се, мудрији од мудраца овога света! Радуј се, најусрднији подвижниче! Радуј се, преподобни оче Антоније, оснивачу пустињског монаштва! Кондак 4 Утишавши буру великих невоља, уселио си се у пустињу, преблажени Антоније, у којој си провео тешки пут монашког живота, уништавајући сва вражија лукавства и сасецајући његове обмане, кличући Христу који те је крепио: Алилуја! Икос 4 Чувши за твој богоугодни живот, преподобни, долажаху ти људи из свих крајева тражећи правду Божију, ти си их све са љубављу примао и руководио ка спасењу. Ми пак, скрушеном душом хвалећи те певамо овако: Радуј се, правило и основе пустиножитеља! Радуј се, добри наставниче стада Христовога! Радуј се, украсе Цркве Христове! Радуј се, славо монаха! Радуј се, јер си целога себе принео на жртву Господу! Радуј се, јер си умртвио греховне страсти у себи! Радуј се, весеље анђела! Радуј се, свепагубно уништење демона! Радуј се, становнику пустиње! Радуј се, љубитељу безмолвија ( молитвенога ћутања )! Радуј се, јер упућујеш на прави пут! Радуј се, јер објављујеш Царство Небеско! Радуј се, преподобни оче Антоније, оснивачу пустињског монаштва! Кондак 5 Јавио си се боговођена звезда монашком чину, преподобни оче Антоније, и био си пример животом, речју, љубављу, вером и чистотом, певајући Господу: Алилуја! Икос 5 Непријатељ рода људскога виде чисти и свети твој живот, оче Антоније, много пута је подизао оружје против тебе; ти си победивши га ниси скренуо са спаситељнога пута. Ми пак, најући то,кличемо ти: Радуј се, заједничару вечнога живота! Радуј се, велики наставниче спасења! Радуј се, јер си животом твојим послужио јединоме Богу! Радуј се, јер си узео на себе бреме Христово! Радуј се, укоритељу лукавства демона! Радуј се, јер упућујеш на пут спасења! Радуј се, чувару чистоте! Радуј се, гледаоче Тројичне светлости! Радуј се, устајање палих! Радуј се, прогнање демонских сила! Радуј се,утврђени стубе вере! Радуј се, савршени учитељу ! Радуј се, преподобни оче Антоније, оснивачу пустињског монаштва! Кондак 6 Чувши јеванђељске речи: „Ако хоћеш савршен да будеш, иди продај све што имаш и подај сиромасима, и имаћеш благо на небу, па хајде замном“(Мат.19,21), ослободио си себе, оче Антоније, од земаљских богатстава и уселивши се у пустињу, проживео си испоснички живот, стекао си себи подвизима твојим ризницу на небесима. Уразуми и нас, милосрдни оче, да се срцем не прилепљујемо за брзопролазне ствари, него да изнада свега мислимо о небесима, кличући Господу сила: Алилуја! Икос 6 Засијао си као богосветла светиљка у Египатској пустињи, оче Антоније, озаравајући све зрацима врлина и чудеса твојих. Ми пак, помињући подвиге твоје, прослављамо те говорећи: Радуј се, јер тобом се овенчавају преподобни! Радуј се, јер тобом се спасавају људи! Радуј се, благодатна посето болесних! Радуј се, помоћниче оних који тешко страдају! Радуј се, разрушитељу непријатељстава! Радуј се, истребитељу непријатеља! Радуј се, миру и утврђење вернима! Радуј се, брзо избављење од невоља! Радуј се, уништитељу злобе и лукавстава! Радуј се, посетитељу очајника! Радуј се, поборниче православнима! Радуј се, помоћниче хришћанима! Радуј се, преподобни оче Антоније, оснивачу пустињског монаштва! Кондак 7 Желећи да се достојно подвизаваш добрим подвигом сва привремена блага сматрао си за ништа, био си убог и сиромашан, у пустињу си се уселио да у самоћи разговараш са Богом непрестано Му певајући: Алилуја! Икос 7 Господ те заиста јави као новога наставника монасима, оче Антоније, многи пак, препознавши богоугодан и праведан живот твој и схвативши високу духовну мудрост твоју, слушаху речи твоје као речи великога Божијега угодника, коме приличи да се пева овако: Радуј се, јер си подражавао Авраама у вери! Радуј се, јер си у кротости постао сличан Давиду! Радуј се, јер си стекао ревност Илијину! Радуј се, јер си ишао стазама Крститеља! Радуј се, јер си молитвом извео воду у пустињи! Радуј се, јер си подигао одузетог од болести! Радуј се, јер си даровао прогледање слепима! Радуј се, јер си исцелио многе болесне! Радуј се, предивни и богомудри наставниче монаха! Радуј се, усрдни служитељу Христа Бога! Радуј се, премирна утехо ожалошћених! Радуј се, прељубазна похвало монаха! Радуј се, преподобни оче Антоније, оснивачу пустињског монаштва! Кондак 8 Блажени Антоније, видевши необичан и натприродан живот преподобнога Павла, дивио си се висини подвига и врлина његових. Душу пак, његову видео си да окружише анђели и узнеше на небеса, клицао си Богу дивноме у светима Својим: Алилуја! Икос 8 Обрадовао си се великом радошћу, оче Антоније, видевши узлазак на небо душе преподобног Амона,коју си видео прозорљивим очима. Због тога са великим дивљењем кличемо ти овако: Радуј се, јер си узводио очи твоје на небо! Радуј се, јер си изнада свега заволео славу небеску! Радуј се, јер си срце своје осветио непрестаним молитвама! Радуј се, јер си мисао твоју утврдио у Богу! Радуј се, јер си будуће догађаје видео као садашње! Радуј се, јер си смирењем твојим стекао високе дарове! Радуј се, ослободитељу мучених од злих духова! Радуј се, даоваоче душевног и телеснога здравља! Радуј се, преславни заступниче оних у невољама и недаћама! Радуј се, брзи заштитниче оних у болестима и напастима! Радуј се, јер не остављаш нас који смо на земљи! Радуј се, јер приносиш Богу молитве за нас грешне! Радуј се, преподобни оче Антоније, оснивачу пустињског монаштва! Кондак 9 Сва природа задиви се висини подвига твојих, преподобни, јер у слабом људском телу у свему си постао сличан анђелима и укрепљаван силом Вишњега, изобиловао си у свима врлинама.Због тога присаједињен анђелским чиновима, певаш Свесилном Богу: Алилуја! Икос 9 Красноречиви говорници не могу достојно прославити живот твој, оче Антоније: ко ће исказати сав пост, бдења, болести и напоре твоје? Ко ће исказати сузе и уздахе твоје к Богу? Но љубављу побуђени према теби: осмељујемо се да ти овако певамо: Радуј се, велики пустиножитељу! Радуј се, учитељу савршенства! Радуј се, служитељу истинитога Бога! Радуј се, прогонитељу злих духова из пустиње! Радуј се, громе који поражаваш ђаволе! Радуј се, јер изобличаваш лукавство његово! Радуј се, стану Божије благодати! Радуј се, обитавалиште Духа Светога! Радуј се, украсу постника! Радуј се, похвало преподобних! Радуј се, основе монаха! Радуј се, славо отаца! Радуј се, преподобни оче Антоније, оснивачу пустињског монаштва! Кондак 10 Онима који хоће да се спасу био си учитељ, преподобни, и сада нам грешнима који желимо спасење помози светим твојим молитвама, да би помагани тобом задобили Царство Небеско, где анђели неућутно певају: Алилуја! Икос 10 Чврста и необорива тврђава био си својим ученицима, чувајући их од демонских напада, и сада буди тврђава и покров од свих обмана ђаволских нама који овако вапијемо: Радуј се, анђеле земаљски! Радуј се, човече небески! Радуј се, чисти и часни стану светиње! Радуј се, станиште великих врлина! Радуј се, ревнитељу побожности! Радуј се, критиковатељу јереси! Радуј се, испуњење љубави Христове! Радуј се, поуко монаха! Радуј се, чврсто прибежиште верних! Радуј се, силно узвођење палих! Радуј се, укрепљење немоћних и болесних! Радуј се, утехо малаксалих и безнадежних! Радуј се, преподобни оче Антоније, оснивачу пустињског монаштва! Кондак 11 Умилне песме које ти из љубави и усрђа на похвалу теби приносимо, прими милосрдни оче Антоније, и милостиво нам се приклони, и удостој да успемо у покајању, да би твојим молитвама непрестано певали Богу: Алилуја! Икос 11 Јавио си се нама на земљи као светлоносна светиљка истинске Светлости, преподобни Антоније, јер подвизима и чудесима просвећујеш срца верних упућујући на пут врлинског и богоугоднога живота. Због тога слушаш од нас овакве похвале: Радуј се, премудри учитељу! Радуј се, благонадежни вођо! Радуј се, јер си целога себе предао вољи Божијој! Радуј се, јер си изнад свега заволео Господа Исуса Христа! Радуј се, јер си просијао трпљењем различитих недаћа! Радуј се, јер си добровољним сиромаштвом стекао вечно богатство! Радуј се, јер си живот твој провео у трпљењу и у невољама! Радуј се, јер си храбро подносио пустињачка страдања! Радуј се, будитељу лењиваца према подвизима! Радуј се, поверљиво исправљење грешника! Радуј се, сабеседниче анђела и свих светих! Радуј се, усрдни молитвениче за цео свет! Радуј се, преподобни оче Антоније, оснивачу пустињског монаштва! Кондак 12 Знајући од Бога дану ти благодат, побожно целивамо светлонсно насликану твоју икону, угодниче Божији и молимо се: Немој нас оставити твоје молитвене заштите пред Христом Богом, Коме благодарно певамо: Аллилуја! Икос 12 Прослављајући твој живот, хвалимо мирни твој крај, преподобни оче Антоније, и молимо ти се: буди у свему на добро брзи помоћник нама који ти овако кличемо: Радуј се, небески житељу! Радуј се, јер стојиш пред престолом Једносушне Тројице! Радуј се, весеље анђела! Радуј се, сабеседниче светима Радуј се, истинити угодниче Божији! Радуј се, изабрани слуго Господњи! Радуј се, топли посредниче за све оне који призивају твоје име! Радуј се, учитељу и надо свих оних који те поштују! Радуј се, насићени благодаћу Божијом! Радуј се, напојени из Божанског извора! Радуј се, орошени потоком спаситељних суза! Радуј се, одевени одећом нетрулежности! Радуј се, преподобни оче Антоније, оснивачу пустињског монаштва! Кондак 13 О, преподобни оче наш Антоније Велики, који вечно живиш у незалазном дану Царства Христовог, умоли Владара свих да се избавимо од невоља, болова, и вечних мука, да би у векове певали Њему у Царству Његовоме: Алилуја! Овај кондак чита се три пута, а потом икос 1 и кондак 1 Молитва О, преподобни и богоносни оче наш Антоније, верујемо да ти стојећи пред престолом Пресвете Тројице имаш велику смелост у молитвама пред Свемилостивог Господа, Који свагда чује тебе, вернога слугу и угодника Свога. Због тога са скрушеношћу смирено прилазимо теби, светитељу Божији, немој престати да се за нас молиш Господу Богу, у Светој Тројици слављеном, да милостиво погледавши на нас, не допусти нам да пострадамо у гресима нашим, него да нас пале подигне, да подари исправљење лошем и јадном животу нашем, отимајући нас од надолазећих падова у грех, и да нам опрости све што сагрешисмо помислима,речима и делима од рођења до овога часа. Ти подвижниче врлине знаш немоћ и жалост садашњега времена, моли дакле,непрестано Христа Бога,да нас никада не остави од Његовог неисказаног милосрђа, него да нас сачува од искушења овога света, од ђаволских замки, од телесних пожуда, да добијемо од Њега тобом и све потребно за привремени живот, ослобођење од невоља и недаћа, и непопустљиво трпљење до краја. Измоли нам да у миру и покајању окончамо живот наш, да би несметано прешли са земље на небо, да се избавимо митарстава и злих ваздушних духова и вечних мука и да се удостојимо Царства Небескога са тобом и са свима светима који су угодили Господу Богу и Спаситељу нашем Исусу Христу, коме приличи свака слава, част и поклоњење, са Беспочетним Оцем Његовим и са Пресветим и Благим и Животворним Духом Његовим, сада и увек и у векове векова. Амин! По благослову архиепископа Херсонског и таврическог Јована Написали: архепископ Херсонски и Таврически Јован и Валентина Бершадскаја Акафист преподобному Антонию Великому,Херсон,2010. http://pravoslavie.ks.ua./ruric/akafisty/article/akafist/prepodobnomu-antoniyu-velikomu.htm http://boguslava.in.ua Превео са црквено-словенског језика протојереј Животије Милојевић https://www.pouke.org/forum/topic/21119-%D0%B6%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%85-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D0%B4-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0-%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0/page-3#entry765965 https://www.pouke.org/forum/topic/18182-%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%BA%D0%B8-%D0%B8-%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D0%B4-%D0%BE%D0%B1%D1%98%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8-%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8-%D0%BD%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC-%D1%98/page-6#entry765966
  12. Саслуживало је више свештеника уз појање црквеног хора као и ученика ОШ „Доситеј Обрадовић“. Литургијском сабрању је присуствовао др Драган Вуканић, председник Општине Вождовац, као и чланови ужег руководства. После свете Архијерејске Литургије у храму владика Андреј је предводио славску литију до Општине Вождовац испред које је био сабран велики број грађана и ученика вождовачких школа обучених у традиционалну народну ношњу. Владика Андреј је преломио славски колач и још једном бираним речима честитао славу председнику општине др Драгану Вуканићу и његовим сарадницима. У наставку свечаног и молитвеног прослављања општинске славе приређено је пригодно послужење и свечана духовна академија на којој су наступили глумци Иван Вучковић и Мирко Бабић, као и групе „Чувари“ и „Пирг“. Извор: Радио Слово љубве, фото: vozdovac.org.rs http://www.spc.rs/sr/slava_opshtine_vozhdovac
  13. Милански едикт - акт о верској толеранцији - установљава да се „хришћанима, али и свима осталима, без изузетка, даје и потврђује слобода избора и следовања вере". Његовим проглашењем 313. године, мотивисан визијом и победом коју је под стегом с крстом извојевао над Максенцијем код Милвијског моста у Риму, цар Константин извео је Христове следбенике из катакомби, прекинувши прогоне, драконска кажњавања и мучења којима су до тада били изложени. Константинова мајка Јелена, хришћанка, недуго потом упутила се у Јерусалим, намерна да пронађе крст на којем је Господ распет. Њена мисија обелоданила је драгоцену реликвију. Историја је показала да је управо од тога доба цивилизација незадрживо кренула новим током. Обележило га је хришћанство не само као вера, него и као начин живота, мишљења, стварања и васпитања. У столећима која су уследила свети цар Константин Први Велики постаје и остаје идеал хришћанског владара, а његов култ и култ свете царице Јелене нераздвојно повезани с култом дрвета Часног крста. У години 2013, у којој се обележава 17 векова од доношења Миланског едикта, одабрани примери из српског ликовног наслеђа у распону од око 1300. до средине 18. века сведоче о живом сећању на светог цара Константина, његову мајку и обретење Часног крста. Из колоплета других зидних слика ову тему је издвојио, у графичке листове преточио и златастим искричењем нагласио сликар Вељко Михајловић. Светлана Пејић Календар има 12 страна са келендаријумом за предходни, текући и следећи месец. Цена по комаду износи 400 динара са рабатом од 20%. Поручује се у Издавачкој фондацији Српске Православне Цркве електонском поштом на izdavackafondacija@spc.rs или на следеће бројеве телефона: 011/3025-106 и 011/3025-210. Информативна служба Српске Православне Цркве
  14. Школа је настала спајањем већ постојеће ликовне секције и фолклора, а поред разних ликовних вештина, изучавања домаће радиности и традиције и разноврсних фолклорних игара, у школи ће наша деца имати прилике да уче српски језик и српско писмо ћирилицу, математику, историју, музичко васпитање и веронауку. Потпуно волонтерски и са пуно љубави, знања, искуства и ентузијазма, о деци ће се бринути и учити их основним знањима из Отаџбине гђа Мирјана Христова, гђа Татјана Ђукић из КУД Балкан, отац Пантелејмон, а, ако Бог да, планирамо да се придружи још неколико наших парохијанки са искуством рада у просвети. Просторије школе Свети апостол Тома смештене су у великој и малој црквеној сали које се налазе у оквиру нашег црквеног имања у Јоханесбургу. Поред свих осталих многобројних активности, наша жеља је да сва деца из школе Свети апостол Тома учествују у црквеним славама и прославама, приређују изложбе, учествују у школском квизу и на конкурсима који се организују у Отаџбини и приређују концерте. Надамо се подршци и успешној и чврстој сарадњи са српским министарствима просвете, културе, дијаспоре и вера. Српска православна школа Свети апостол Тома тесно ће сарађивати са Црквеним одбором у Јоханесбургу и бити под духовним руководством старешине храма архимандрита Пантелејмона, а сви заједно ће радити у синовској оданости и послушности Његовој Светости Патријарху српском г. Иринеју. Велика потреба за оснивањем овакве школе указала се пошто је, на жалост, Црквени одбор био принуђен да раскине уговор и невољно прекине сарадњу са школом која је претходно функционисала на нашем црквеном имању. Оно што је најважније, наша нова школа Свети апостол Тома биће органски повезана са свештеником и Црквеним одбором, деца ће савлађивати основе православне вере, а сви заједно ћемо бити једно срце, једна душа и велика и благословена српска православна хришћанска породица, а на обилну корист наше деце и на напредак, спасење, понос и задовољство свих честитих и верујућих парохијана једине Српске православне црквено-школске општине у Африци. Чланови Црквеног одбора из Јоханесбурга Извор: СПЦ
  15. Посебно ми као добровољна војска окружени метежом овога света тобом из непроходнога блата слободно бисмо изведени. Они пак, изведени смелошћу слично Илији Тесвићанину, моле те за спасење ,теби који још ниси прослављен од људи. Ево сада видиш царство твоје, о коме си говорио: када ја будем цар, неће бити лажи око мене; данас се показује царство оца лажи, за које до сада не царујеш у срцима народа твога.Сам дакле, о царевићу, дођи и стани овде са нама, уцеломудри нас, ако нас и не водиш; ти си посебни лекар који знаш боље од нас шта нам је потребно за спасење наше. Знамо састрадање твоје, знамо љубав твоју према народу твоме, помози недужним људима твојим, не допусти да буде запостављена Света Русија у љубави као некада, него као што сам знаш, прими смелост на спасење наше. Амин! Захваљујемо се вредном о. Животију из Параћина на преводу специјално за Поуке.орг које Вама дају на молитвену радост и ојачање. _______________________________________________ Акатист светом великомученику благоверном царевићу Алексију (Слави се 17/4.јула; у сабору Костромских светих 4.фебруара/23.јануара; у сабору новомученика и исповедника руских 7.фебруара/25.јануара; и у сабору Санкт-Петербуршких светих-треће недеље по Духовима) Кондак 1 Изабрани војводо војске, како можемо погледати на тебе, изворе чистоте, ми који смо пуни страсти и злобе, пошто имаш венце трпљења, састрадања и кротости, подари нам снагу да ти кличемо: Радуј се, царевићу Алексије, топли заштитниче целомудрија! Икос 1 Од анђела чувара био си послан за земљу твоју, ти, Серафиме Божији, народу твоме. Онај пак, столпник Саровски предвиде житије твоје, ужасавајући се, царевићу,овако је клицао: Радуј се, јер тобом засија правда Божија! Радуј се, јер тобом ишчезе преварна обмана! Радуј се, дозивање безнадежно палих! Радуј се, избављење покварених страстима! Радуј се, висино девства и кротости! Радуј се, дубино умнога срца! Радуј се, ношени од Свете Тројице! Радуј се, јер имаш Русију у рукама твојим! Радуј се, звездо која јављаш Сунце другога доласка! Радуј се, сасуде домостроја Божијега! Радуј се, јер тобом се обнавља Света Русија! Радуј се, јер тобом постајемо јаки! Радуј се, царевићу Алексије, топли заштитниче целомудрија! Кондак 2 Нови Израиљ видевши себе у греховној нечистоти каза Саздатељу своме у очајању: сагрешисмо небу и пред Тобом, и нисмо достојни да се назовемо синови Твоји, међутим видевши безазлено јагње које узима грех народа одмах запева: Алилуја! Икос 2 Дете тражећи да разуме несхватљиво горко вапијаше: пошто ми не можемо бити са осталом децом? Ко ће му одговорити? Ми пак, отворивши књигу пророка Исаије видимо пророштво: Радуј се, јер си ти пред Богом као корен у жедној земљи! Радуј се, јер немаш лика ни доброте! Радуј се, јер си у болестима мањи од свих синова човечијих! Радуј се, јер си ти човек у ранама и знаш да трпиш болове! Радуј се, јер носиш наше грехе и болујеш за нас! Радуј се, јер си од нас и од Бога урачунат да будеш у тешкоћама и ранама у огорчености! Радуј се, јер си био рањен за грехе наше! Радуј се, јер се твојом раном ми исцелисмо! Радуј се, јер си као овца на заклање био вођен! Радуј се, јер си као јагње био нем пред оним који га стриже! Радуј се, ер у смирењу твој суд се узе! Радуј се, јер се са земље узе живот твој! Радуј се, царевићу Алексије, топли заштитниче целомудрија! Кондак 3 Сила Вишњега осени тада на абдикацију (одреччњење) од царског престола богонадахнуте царске супружнике кад видеше сина свога у невољи од неговатељица да не умре, а више се бојаху пропасти душе него телесних страдања, смело кличући:Алилуја! Икос 3 Царевић имајући богопријатно срце украшено многогодишњим страдањем, задоби мученички венац. Авраамово чедо коме је име Исаак, на грудима оца веселећи се за царевића, игром као песмом клицаше му: Радуј се, јер тобом Бог искушава оца твога! Радуј се, сине јединородни, и од свих возљубљени! Радуј се, јер си ти жртва за грехе народа твога! Радуј се, јер си рукама оца твога ношен на заклање! Радуј се, јер си уклонио телесну казну народа твога! Радуј се, јер си телесне казне понео на себе! Радуј се, јер те је заволео Отац који је на небесима! Радуј се, јер кога Отац воли њега и кажњава! Радуј се, јер си четрнаест година носио дрва за жртву! Радуј се, јер грех рускога народа је као суво дрво! Радуј се, добра воља Божија Новоме Сиону! Радуј се, зиду плача руског! Радуј се, царевићу Алексије, топли заштитниче целомудрија! Кондак 4 Имајући буру сумњалачких помисли за предавање царства сину: да ли приличи да овај златник предам кнезу света овога, да ли да дам или да не дам? Смешећи се говораху нови иродијани: дајте ћесару ћесару – рече господар. Овај јесте Божији човек, принесите се Богу, коме певамо: Алилуја! Икос 4 Чувши православнога пастира, који некада беше странац учитељ твој, непроменљивост бића Божијега кроз васцео живот твој осетиш по венцу твоме који си примио анђелски чин, хвалимо Христа Бога нашега, који обара камење и певамо царевићу: Радуј се, јагње и пастиру! Радуј се, Кремљ ти се моли! Радуј се, мучење блудних духова! Радуј се, отварање двери Царства! Радуј се, јер преобраћаш земаљске наше у небеске! Радуј се, јер отвараш очи наше небу! Радуј се, неућутна уста мале деце! Радуј се, непреклона смелости деце за чистоту! Радуј се, камену,који си поразио духовнога Голијата! Радуј се, дијаманте дијадеме Христове! Радуј се, јер се тобом одгоне страховања отаца! Радуј се, тишино и спокоју мајки! Радуј се, царевићу Алексије, топли заштитниче целомудрија! Кондак 5 Јавио си се као боговођена звезда, јер дани наши беху мали и зли: био си очекиван десет година, поживео си мало више од тога, међутим, озарио си утешитељном светлошћу подвиг родитеља твојих, који те именоваше као претходно мајка, сунчаним зраком, благодарећи Бога: Алилуја! Икос 5 Видеше страни и друговерни на рукама неговатељице будућега владара руске државе, пустише срца њихова да виде славу Божију, која се у немоћнима показује и овако запеваше: Радуј се, јер је душа твоја у руци Божијој! Радуј се, јер се душе твоје неће дотаћи мука вечна! Радуј се, јер су безумни мислили да ћеш умрети! Радуј се, јер се исход твој урачуна у огорчење! Радуј се, јер и ако си страдао, нада твоја у безсмртност је испуњена! Радуј се, јер си за кратко време био учен, био си украшен великим врлинама! Радуј се, јер Бог те искуша и нађе те достојна Себе! Радуј се, јер те Бог искуша као злато у огњу! Радуј се, јер те је Бог примио као жртву! Радуј се, јер си засијао у животу твоме! Радуј се, јер си потекао богосветлом искром по стаблу лозе Христове! Радуј се, јер се Господ зацарио у теби у векове! Радуј се, царевићу Алексије, топли заштитниче целомудрија! Кондак 6 Благовесни проповедник био је васпитач твој, непоколељиви Петар, који вративши се у своје отачаство, оконча подвиг свој, проповедао је по обећању наследника Христовога Царства, учећи све да певају овако: Алилуја! Икос 6 Засијавши у новом Вавилону, претходној Светој Русији, истину Божију праведне власти, хуљадугодишња сплеткарења си уништио.Због тебе свака оваква обмана паде, многи дакле, незнајући о теби ништа, него само видећи твој лик, благосрдачно плачу кличући: Радуј се, сине великомученика! Радуј се, унуку цара миротворца! Радуј се, праунуку цара ослободиоца! Радуј се, наследниче победника завере! Радуј се, благослове старца Теодора! Радуј се, наследниче мученика императора Павла! Радуј се, истога имена са тишином! Радуј се, јер си био сличан чврстом вољом као твој праотац Петар Велики! Радуј се, предсказани од матере оснивача Дома твога! Радуј се, нови царевићу Угљичски! Радуј се,с роднику Андреја Богољубског! Радуј се, рођаче Бориса и Глеба! Радуј се, царевићу Алексије, топли заштитниче целомудрија! Кондак 7 Јован који је овенчао и затворио град Божији на земљи нашој од садашњега века хтео је да се престави са овога обманљивога света, озарио си небеском светлошћу од крштења твога, дете царевићу: он пак умним очима примивши ово: Светлост Христова просвећује свет, певао си у срцу своме у горњем олтару узносећи светлост твоју, певајући, вапијући и говорећи: Алилуја! Икос 7 Нову мученицу царицу Александру показа тобом Христос Бог, јављајући тебе новога човека Божијега,о тварајући нам нову земљу и ново небо принуђавајући нас да певамо: Радуј се, у Господу, јер те обуче у ризу спасења! Радуј се, јер ти Господ стави венац (круну) и украси те лепотом! Радуј се, јер изливаш благодат, као миро на главу, које се слива на браду Аронову! Радуј се, јер дајеш благодат онима који се теби моле! Радуј се, силни, који си запасао мач твој по бедру твоме! Радуј се, јер запињеш, успеваш и царствујеш истине ради кротости и правди! Радуј се, јер је пут твој без греха и поставиће те Бог на висинама! Радуј се, јер Бог те прослави десницом крепости! Радуј се, јер десница Божија због молитве твоје уништава непријатеље! Радуј се, пре рођења, после рођења и после смрти боравиш у руци Божијој! Радуј се ,јер побеђујеш наслеђујући Божије! Радуј се, сине Божији по благодати! Радуј се, царевићу Алексије, топли заштитниче целомудрија! Кондак 8 Видевши у теби необично чудо, удаљимо се од света, уперивши ум на небеса; како до четвртога колена после твога убиства у песмама, књигама, у мислима и срцима народа твога, по претњи да те се сећају, очи твоје у лику неког детета неодступно нам говоре: крв твоја, царевићу на нас и на децу нашу. О, новога покајања, помилуј нас да са тобом певамо: Алилуја! Икос 8 Сав си био на висинама и нипошто не остављаш земаљске, до последње капи дуготрпљења Божијег; назовите ме Алексијем, рекао си сарадницима твојим, ако ли видите неговатеље кажите: Алексеју Николајевечу, ако ли пак, видите цара именујте: Ваше Императорско Величанство. О царевићу мучениче: ти сам знаш свакога од нас, помени у молитвама Богу нас који певамо: Радуј се, беспрекорни у целом животу твоме, јер ходиш у закону Господњем! Радуј се, јер испитујеш сведочанства Његова, свим срцем тражећи Га! Радуј се, млади, који си чувао речи Божије, и исправљаш пут твој! Радуј се, научени закону Божијем, за све си благосиљао Господа! Радуј се, јер реч Божија је била у срцу твоме! Радуј се, утешени у смирењу твоме речју Божијом! Радуј се, јер си у ноћи страдања твојих споменуо име Божије! Радуј се, јер си заједничар са свима који се боје Господа и чувају заповести Његове! Радуј се, јер си био смирен Господом, научио си се закону Његовом! Радуј се, јер су се развеселили због тебе сви који се боје Господа! Радуј се, јер је увек жива душа твоја и хвалиће Господа! Радуј се, искушавани од Господа, за кога се радују легеони анђела! Радуј се, царевићу Алексије, топли заштитниче целомудрија! Кондак 9 Сва природа анђелска задиви се твоме великом смирењу, када су ти јавили да се твој отац одрекао царскога престола. Ни једном речју ниси питао о порфирородним правима твојим, човече Божији.Међутим, прва реч твоја била је за Русију, стога умоли Свету Тројицу пред којом сада стојиш,да нам сачува Русију ,тј.Православље, појући Богу: Алилуја! Икос 9 Многоречити говорници су као безгласне рибе, видимо пак, тебе, царевићу, јер пуно њих хоће да те оклеветају као твога оца и мајку, али у томе не успевају. Бог пак,сачувао те је недодирљивог од обмане ђаволске, због тога ти се овако молимо: Радуј се, јер ако премудри нестану као ти, неће ући у Царство Небеско! Радуј се, јер Господ не изабра премудре и силне, већ изабра тебе! Радуј се, јер одбацујеш празна расуђивања! Радуј се, јер исушујеш потоке празних разговора! Радуј се, јер тобом се посрамљују свирепи и нескромни! Радуј се, јер објављујеш смрад нових баснописаца! Радуј се, јер кидаш јудејске мреже! Радуј се, јер душе наше испуњаваш миром! Радуј се, јер срдачном топлотом преобраћаш умно незнање! Радуј се, јер утврђујеш разум у непоколебљивој вери! Радуј се, укрепљујуће чедо отаца! Радуј се, јер блудне синове отачаства твога удостојаваш за покајање! Радуј се, царевићу Алексије, топли заштитниче целомудрија! Кондак 10 Желећи спасити хиљадугодишњу земљу Русију, твој отац је много пута попуштао блудном народу; на крају је предложио тебе уместо себе, јер „постидеће се сина мога“, ти пак, учио си се страдањима,з ато си и зажелео да будеш заштитник страдалнима и обремењенима многим гресима, кличући Богу: Алилуја! Икос 10 Тврђава си деци, младићима и девојкама, о царевићу, гној и смрад одвратних содомских грехова лако одгониш, јер добро и лако бреме у срцима људи настањујеш, глас тих и танак, мирис рајски, који нам даје сузе бесплатно да благодаримо: Радуј се, примеру ратне љубави према отечеству! Радуј се, прегледу војне целомудрености! Радуј се, јер јављаш детињу племенитост чистоте! Радуј се, јер удостојаваш децу да се овенчају царских венаца због трпљења! Радуј се, јер ствараш нове мученике – децу војнике! Радуј се, најмлађи ратнику у војсци оца твога! Радуј се, архистратигу (старешино) све убијене деце! Радуј се, јер се бориш против блудних напасти! Радуј се, јер чуваш угрожене од насиља! Радуј се, јер враћаш целомудреност онима који се топло кају! Радуј се, јер претвараш протраћену младост у невину девственост! Радуј се, јер страдањем очишћујеш оне који глуме материнство и девство! Радуј се, царевићу Алексије, топли заштитниче целомудрија! Кондак 11 Побеђује се свака песма, трудећи се да раширимо руке са тобом који си се раширио мноштвом љутих рана, на крају ти си лежао у подруму Ипатијевога дома, усред државе твоје, заклан не могући одмах умрети. О чедо најслађе, о славо руска, о лепото неприступна. Како си се предао христомрсцима, трудећи се да се саразапнеш на Крсту распетоме Богу своме, Коме певамо: Алилуја! Икос 11 Светлоносну свећу ономе који је у тами жалости убијеном сину војводе албионском видимо тебе, царевићу; палећи пак, нематеријални огањ, састрадаваш са њим говорећи:не треба ти да будеш једини у овај час, - следећи са њим учећи нас да ти певамо: Радуј се, јер си у страдању живот свој изгубио! Радуј се, јер нам изливаш састрадалност! Радуј се, великомучениче у животу твоме! Радуј се, јер видиш страдање ближњега! Радуј се, јер си крвљу твојом обагрио царску порфиру! Радуј се, јер си уместо скиптра узео крст! Радуј се, јер крв твоју,као миро у алабастру приносиш Христу! Радуј се, јер неисцељиве болести лако исцељујеш! Радуј се, јер си због царства земаљскога примио Царство Небеско! Радуј се, јер нас уразумљујеш да волимо земаљско отачаство, да се удостојимо и Небескога! Радуј се, тобом се пресече род твој! Радуј се, јер нас рађаш за Живот Вечни! Радуј се, царевићу Алексије, топли заштитниче целомудрија! Кондак 12 Зажелевши да да благодат деци ако и неверној, Отац Небески нам открива светлост крсне твоје славе, да би се постидели овога новога мученика царевића, који је кроз цео живот био распињан гресима рускога народа, који увек пева: Алилуја! Икос 12 Прослављајући твоје треће рођење, сви те хвалимо, духовни храме васкрсења нашега, јер нас радују твоја страдања да се ничега не плашимо осим губитка љубави Христове, учећи нас да у малим жалостима певамо теби: Радуј се, јер си детињом незлобивошћу украсио мученички венац! Радуј се, јер затвореним устима критикујеш бездушност христомрзаца! Радуј се, јер јављаш уверење истините вере! Радуј се, јер потоком крви твоје досада заграђујеш потоке безакоња! Радуј се, јер си чвстином душе постао сличан некадашњој седморици Макавеја! Радуј се, јер си мудро посматрао девојчице Веру, Наду и Љубав! Радуј се, разборити, који нас водиш безстрасноме сведочанству истине! Радуј се, јер су нам часна страдања твоје заштита! Радуј се, јер си ти прави израиљћанин у коме нема лукавства! Радуј се, јер си због тога убијен за Христа! Радуј се, јер си дугим умирањем покварио јудејску злобу! Радуј се, јер си изливањем крви твоје благодаћу испунио Цркву! Радуј се, царевићу Алексије, топли заштитниче целомудрија! Кондак 13 О, мучениче, четрнаестогодишњи Алексеју. Када си се ти смејао у тами, гледајући покретне слике, сви који су били око тебе трудише се да те виде, јер у страдању осени те радост као радост Саре, као радост царице Јелене кад пронађе Крст, и као радост твоје мајке када те роди. Помоли се Владару и Богу твоме да не лиши и нас те радости дарованој сузама покајања, да буде наша радост већа од анђела за оних деведесет и девет неизгубљених оваца, да и ти за нас можеш певати Богу:Алилуја! (Овај кондак чита се три пута, а потом икос 1 и кондак 1) Молитва светом великомученику благоверном царевићу Алексију О мучениче, свети царевићу Алексије, о нови царевићу Димитрије, као и овај, затворио си свој дом. Постао си сличан Гаврилу Белостокском и осталој деци, посрамитеља Јудеја, Следио си младића Артемија кога је народ омаловажавао. Посебно ми као добровољна војска окружени метежом овога света тобом из непроходнога блата слободно бисмо изведени. Они пак, изведени смелошћу слично Илији Тесвићанину, моле те за спасење ,теби који још ниси прослављен од људи. Ево сада видиш царство твоје, о коме си говорио: када ја будем цар, неће бити лажи око мене; данас се показује царство оца лажи, за које до сада не царујеш у срцима народа твога.Сам дакле, о царевићу, дођи и стани овде са нама, уцеломудри нас, ако нас и не водиш; ти си посебни лекар који знаш боље од нас шта нам је потребно за спасење наше. Знамо састрадање твоје, знамо љубав твоју према народу твоме, помози недужним људима твојим, не допусти да буде запостављена Света Русија у љубави као некада, него као што сам знаш, прими смелост на спасење наше. Амин! Акафист святому великомученику благоверному царевичу Алексию http://akafist.narod.ru./A/Alexiy.htm са црквено-словенског језика превео протојереј Животије Милојевић
  16. Његовој Свесветости је саслуживао велики број архијереја из разних крајева света. Овом свечаном и значајном догађају присуствовали су представници државе Грчке, дипломатског кора, и велики број верника из земље и иностранства. У складу са традиционалном праксом и блиским односима двеју Цркава, прослави је присуствовала и званична делегација Папе римског и Римокатоличке Цркве, на челу са Кардиналом Куртом Кохом, председником Папског већа за унапређење хришћанског јединства. Извор: Васељенска патријаршија СПЦ
  17. Манастир Светог Прохора Пчињског, 12. новембра 2012. године, прославио је свог ктитора Светог краља Милутина. Свету Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ врањски Господин Пахомије уз саслужење свештенства и монаштва Епархије врањске. У току Свете Литургије, Епископ Пахомије Крстио је слугу Божијег Милутина, сина јереја Милана и Анке Ђорђевић, који су ове године били и кумови ктиторске славе. По завршетку Свете Литургије, у конаку манастира приређена је трапеза љубави. Године 2013. манастир Светог Прохора обележиће две велике годишњице, 700 година од обнове манастира од стране Светог краља Милутина и 100 година од изградње монашког конака, који је подигао Краљ Петар I Ослободилац. У историјским изворима сам манастир не помиње се све до доласка на власт српрског краља Милутина (1282. - 1321.). Освајањима започетим већ у пролеће 1282. године, како наводи његов биограф архиепископ Данило II, Краљ Милутин "... узе у почетку доласка (на престо) оба Полога са њиховим градовима, и са облашћу и град славни Скопље, потом Овче Поље, Злетово и Пијанец". Мада се изричито не помиње, вероватно је и Врањска област била српска, а манастир је већ од 1282. године у саставу Милутинове Србије. За српску цркву време владавине краља Милутина је период изузетног просперитета, јер, како наводи архиепископ Данило II, краљ, одмах по доласку на власт "... поче зидати мноштво светих цркава, а многе ... старе обнови и укрепи". Подигао је, или обновио 40 цркава и манастира, захваљујући богатим приходима Краљевине од рударства и трговине. Мада извори тога доба не говоре о манастиру Светог Прохора Пчињског, у Карловачком Родослову, из 1503. године, стоји да краљ Милутин, поред осталих задужбина "сагради и цркву Пшинскому Прохору". То непобитно доказује и сама фасада цркве са уграђеном опеком на којој је крупно уписано име архиепископа Саве III у чије време је извршена обнова храма. Неоспорно, и историјски извори, и сама архитектура олтарског дела цркве са старијим живописом, потврђују да је у време краља Милутина, односно у време архиепископа Саве III (који је на трону српске православне цркве био од 1309. до 1316. године), извршена велика обнова и живописање манастирске цркве. И то већ у духу српског средњовековног стваралаштва, још увек чврсто ослоњеног на најбоље традиције византијске уметности и градитељства. Извор: Епархија врањска
  18. Митрополита Јована са пратњом, Епископ Пахомије заједно са свештенством и монаштвом Епархије врањске и других Епархија, као и благочестивим народом из разних крајева Србије, дочекао је 31. октобра 2012. године у манастиру Светог Прохора Пчињског, након чега је у храму служена доксологија. Празнично бденије поводом прославе манастирске славе служио је Епископ моравички Г. Антоније, а пој су узносили свештенство, монаштво, студенти Богословског факултета из Београда и верујући народ. На дан манастирске славе, 01. новембра 2012. године, Светом Литургијом началствовао је Митрополит Белгородски Г. Јован, уз саслужење Епископа моравичког Г. Антонија и врањског Г. Пахомија. Присутним верницима беседио је високопречасни протојереј-ставрофор Влајко Грабеж, а по завршетку Свете Литургије Његово Преосвештенство Епископ врањски Г. Пахомије поздравио је високе госте и Његовом Високопреосвештенству Митрополиту Белгородском Г. Јовану даровао је у име манастира икону Преподобног Прохора Пчињскога, после чега је високи гост Митрополит Јован отпоздравио и узвратио поклоне, како Његовом Преосвештенству Епископу врањском Г. Пахомију, тако и манастиру Свети Прохор Пчињски. После резања славског колача, кум славе ове године био је господин Стојан Раденковић из Бујановца, кренула је свечана Литија до спомен-капеле испред самог манастира, а која је подигнута поводом обележавања стогодишњице од Првог балканског рата и Кумановске битке. Епископ Пахомије извршио је чин освећења ове капеле и помен свим војсковођама, војницима и онима који су животе своје положили за Крст Часни и отачаство у ослобађању Старе Србије од Турака за време Првог балканског рата и Кумановске битке. Цвеће на ово спомен-обележје положили су господин Симон Ђуретић, у име Сабора Зете и представник Удружења потомака ратника Србије од 1912.-1918., из Врања. Након освећења капеле братство манастира на челу са настојатељем ове свете обитељи протосинђелом Николајем, за све присутне приредило је трапезу љубави. У току трапезе, Епископ Пахомије уручио је Митрополиту Белгородском Г. Јовану високо одликовање Епархије врањске „Плакету и повељу Преподобног Прохора Пчињског“, даривао архијерејску патерицу, а господину Симону Ђуретићу, саветнику Канцеларије за дијаспору Владе Републике Србије и господину Др. Драшку Гачићу, хирургу из Београда, за двадесетогодишњи труд и несебичну љубав према Епархији врањској, Архијерејске грамате. Братство манастира, на челу са протосинђелом Николајем, поводом двадесетогодишњице Епископства, Епископу Пахомију поклонило је Архијерејску митру. Затим је изведен културно-уметнички програм, у коме се најпре присутнима својом песмом представио народни гуслар Милан Раденковић, као и глумци Крушевачког позоришта изведбом одломка из драме о Јелени Балшић. Истог дана у послеподневним часовима, у најстаријој Српској школи у Бујановцу из 1847. године, отворен је Српско-руски културни центар у коме ће православни верници из Бујановца учити руски језик и изучавати културу и традицију братског православног народа. Поводом обележавања Крсне славе хора „Преподобног Прохора Пчињског“, из Бујановца, Митрополит Јован и Епископ Антоније пресекли су славски колач, а Митрополит Јован прочитао је и Молитву за почетак доброг дела. Затим су Митрополит Јован и Епископ Пахомије, приступили потписивању Протокола о сарадњи Митрополије Белгородске и Епархије врањске, који садржи основна начела рада Српско-руског културног центра. Присутнима су се својим песмама представили чланови хора „Преподобног Прохора Пчињског“, као и глумица Крушевачког позоришта монологом кћерке Цара Лазара. Свечани дочек Митрополита Белгородског Г. Јована са пратњом приређен је и у Врању, где је најпре обишао Свеправославни центар „Преподобног Јустина ћелијског и врањског“, потом и Саборни Храм Свете Тројице, а у Епископском двору сусрео се са градоначелником Врања господином Зораном Антићем и другим градским званичницима. У преподневним часовима, 02. новембра 2012. године Митрополита Јована, Епископа Пахомија и Епископа Антонија, у Патријаршијском двору СПЦ у Београду, примио је Његова Светост Патријарх српски Г.Г. Иринеј. Извор и фотогалерија: Епархија врањска
  19. Овај духовни подвиг у виду лепе књиге издала је Епархија шабачка у Шапцу 2012. године. Садржај ове књиге су јединице објављене у сабраним делима епископа Николаја, издаваним у организацији Епархије западноевропске, у Диселдорфу од 1976. до 1986. године. Био-библиографске јединице су поређане по годинама издања дела. Кад је у питању наслов на страном нјезику, првенствено на енглеском, аутор Протић доноси и превод на српском уз нека додатна појашњења. „Ова библиографија владике Николаја Велимировића, са малим изузетком, рађена је de vizo. Обухвата максимално могуће наше изворе; страни извори су коришћени само у извесној мери, јер су нам многи били недоступни, што значи да се тај посао мора наставити када се укаже могућност да се дође до извора“, каже аутор у уводу, протојереј Милисав Д. Протић. Овим делом је заокружен издавачки подухват Епископа Лаврентија. Наиме, требало је претходно објавити Николајева дела у петнаестак томова како би се тек на крају могла сачинити био-билиографија. Протић је, да поменемо, први главни и одговорни уредник патријаршијских новина, сада већ листа са традицијом и репутацијом, Православља. Такође, овај свештеник је вредно скупљао рукописе епископа Николаја Велимировића, сређивао их, фотокопирао, прекуцавао, јер је владика писао на обичној хартији писаним, читким словима како би свако могао да чита. Те рукописе је уручио епископу Лаврентију, тада западноевропском и аустралијском, са седиштем првобитно у Диселдорфу, који их је постепено, том по том, објављивао. Било је то у доба комунизма, тако да је у Службеном гласнику свака од њих била забрањена и, самим тим, није могла бити легално унета у земљу. Међу њима су Молитве на језеру, Религија Његошева, Охридски пролог, Мисионарска писма, Омилије на празнике, Омилије на недељна чтенија, Беседе под гором, Нове беседе под гором, Изнад греха и смрти, Касијана, Једини Човекољубац, Српски народ као Теодул, Вера Светих – Катихизис (првобитно на енглеском и касније преведан на српски), Духовна лира, да споменемо само нека дела која су постала класична. Дело пред нама наводи његове две докторске дисертације одбрањене у Швајцарској пре Првог светског рата, затим коресподенцију са значајним личностима, рецимо са научником Михаилом Пупином или чичестерским бискупом Белом, и низ значајних беседа о народним проблемима, богомољачком покрету и другим животним, горућим, егзистенцијалним и хришћанским проблемима. Овај највећи Србин после Светога Саве је имао нечувену социјалну интелигенцију. Знао је народне патње, болове, скривене ране и ожиљке, и био је невероватан видар душе. Обраћао му се и најобичнији свет и највећа српска, и не само српска, елита. Још 1914. године у Енглеској придобија јавно мњење, те ова земља стаје на страну Србије када се овај народ, са својим краљем и воловским колима, пео на своју Голготу прелазећи Албанију, на путу где цвета лимун жут. Обраћао се и возачима локомотива и посрнулима и палима, и радничкој класи, и где год је пролазио, носио је са собом јеванђељску реч, која је насушна потреба људском бићу. Његове беседе су биле јасне, речи бистре као изворска вода, а реч упућена народу била је реч упућена од срца срцу. Ничег ту није било од демагогије, лажних обећања. Имао је невероватан смисао за дух времена. Знао је шта доноси добро, шта доноси зло. И поред овог обимног рада, велика штета је за овог великана људског духа што није имао свог секретара као Гете. Наиме, Гете је знао да је његов секретар Екерман из дана у дан записивао силне и неухватљиве мисли и расуђивања овог генија и сва збивања око њега, његове разговоре, недоумице, размишљања. Ми, данас, овом немачком генију не можемо прићи без Екермановог дела, а владики Николају можемо прићи кад год то желимо, јер су његове речи - речи свечовека. За њега кажуда је најтајанственије догматске истине успео да изрази обичним речником! Његове мисли су дубоке као океан, а у њима има нешто крилато и лако, као у сигурном лету орла над литицама и врховима, кад кликће своју јеванђељску поруку која дуубоко потреса душу свих нас. Доказ тога је и ова књига. Дугујемо захвалност великом прегаоцу хришћанске духовне културе, проти Милисаву Д. Протићу на овом дару, јер је својим подвигом отргао од заборава дело великана, Српског Златоуста. Горан Раденковић професор Богословије Светога Саве у Београду Извор: СПЦ
  20. Прослава Лучиндана на Цетињу почела је у навечерје празника, у уторак 30 октобра, свечаним празничним бденијем које су, поред моштију Цетињског Чудотворца, уз саслужење великог броја свештенства и уз појање ђака Цетињске Богословије, служили Виокопреосвећена Господа Архиепископи: Цетињски Митрополит Црногорско-приморски Г. Амфилохије и Горњенски и Волговски Г. Артемије из Украјинске Православне Цркве Московског Патријархата. На празник Светог Петра Цетињског Свету Архијерејску Литургију поред моштију Митрополита Петра Првог Светог служили су Виокопреосвећена Господа Архиепископи: Цетињски Митрополит Црногорско-приморски Г. Амфилохије и Горњенски и Волговски Г. Артемије из Украјинске Православне Цркве Московског Патријархата уз саслужење Преосвећене Господе Епископа: умировљеног Захумско-херцеговачког Атанасија, Будимљанско-никшићког Јоаникија, Нишког Јована, Рашко-призренског Теодосија и Липљанског Јована. http://www.svetigora.com/node/11734 Опширније Александар Вујовић уредник катихетског програма нашег Радија
  21. У четвртак, 18. октобра 2012. године, почео је четвородневни Интернационални симпосион о Светом Максиму Исповеднику у Београду. Свети Максим Исповедник један је од највећих синтетичара и теолога хришћанске Цркве; његова актуелност је све значајнија, пре свега, због његове савремености. Он Цркву и свет посматра из перспективе есхатологије и само стварање света види као стварање Цркве, где један Логос постају многи, а многи Логоси постају један, а не долази до пантеистичког стапања и ишчезнућа личности. Његова теологија чини га вечно савременим. Епископ Порфирије Перић, модератор током другог дана Симпозијума, рекао је да је разговор о Светом Максиму Исповеднику значајан корак у продубљењу наше теолошке и не само теолошке, него егзистенцијалне мисли. „Сви учесници Симпозијума били су креативни, као и сам Свети Максим Исповедник који је на нов начин обновио оригенистички проблем и поставио га православне основе. Веома ми је драго што је мој сабрат, епископ Игнатије Мидић, домаћин наших теолога и верног народа, јер управо је он стручњак за патристичку мисао, посебно Светог Максима Исповедника“, рекао је владика Порфирије, и нагласио: „Поздрављам освећење прелепог храма и креативност која је изражена у овој епархији. Освећење храма је чин инкарнације Бога Логоса или, како то оригинално каже сабрат, сећање на будућност. Есхатолошка перспектива хришћанства даје нам наду у иначе разломљеном свету, како га и приказују осетљиви уметници.“ Трећег дана Симпозијума, у суботу, целебна рука Светог Максима Исповедника пренесена је у храм Светог Саве на Врачару да би верници целивали онога који је био усамљен носећи собом католичанску, саборну веру Христову, за кога је патролог Квастен рекао да је била католичанстка, саборна Црква. Ово је био духовни симпозијум на којем су велики стручњаци са различитих аспеката осветлили личност Светог Максима Исповедника. Четвртог дана Симпосиона, у недељу, у саборном храму у Костолцу одслужена је света архијерејска Литургија у којој је началствовао Митрополит пергамски др Јован Зизјулас, један од највећих православних теолога данашњице. Гостопримство учесницима, гостима и верном народу указао је Епископ браничевски др Игњатије Мидић, такође један од великих познавалаца дела Светог Максима Исповедника данас. Верници и гости су били задивљени византијском архитектуром православног храма у Костолцу, који је пројектовао архитекта проф. др Предраг Ристић, а живописао др Стаматис Клирис, најоригиналнији православни иконограф и теолог, иначе пријатељ многих наших епископа и професора београдског Богословског факултета. Браничевска епархија је била обасјана торжественом светлошћу богословља и благословена мученичком руком Светог Максима Исповедника, јер исповест праве вере увек иде руку под руку са далекосежним страдањем по угледу на онога који је Пут, Истине и Живот, на Гопспода Исуса Христа. Браничевска епархија, позната по природним лепотама, у ово доба године дала је у природи сво оно обиље боја у коме видимо лепоту Божанског стварања из вечно присутне Књиге постања. На самој свечаности Његово Преосвештенство Епископ Игнатије био је љубазан да нам пренесе мисли значајних теолога, посебно епископа Јована Зизјуласа. „Храм посвећен Светом Максиму Исповеднику је храм који антиципира као икона преображену стварност коју Бог даје богоподобнима“, рекао је епископ Игнатије. Леп сунчани дан је понео нешто од златне јесени, где је засјало и ордење свих оних људи који су и удовичином лептом помогли изградњу овог храма, а посебно изненађење био је за старешину овог храма, протојереја Александра, који је одликован напрсним крстом. Празнично освећење је текло спонтано, како је наче код епископа Игнатија, и било је круна најзначајнијег теолошког симпозијума одржаног на нашим просторима, на којем су учествовали и чији рад су пратили многобројни заинтересовани грађани, где је уложено много труда од стране Епископа западноамеричког г. Максима, и његових сатрудника и колега са Богословског факултета - посебно декана протојереја-ставрофора др Предрага Пузовића - да се реализује пројекат о можда најзначајнијој личности историје човечанства, Светом Макисму Исповеднику. Горан Раденковић Извор: СПЦ
  22. Богослужењу је присуствовао Његово Преосвечтенство Епископ Вичите и Средње Америке г. Василије из Антиохијске патријаршије. Пре свете Литургије у храм су свечано унешене мошти светог Максима Исповедника, којима се поклонио многобројни верни народ српске престонице. Извор: СПЦ

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...