Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'svakog'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 4 results

  1. Dnevno se iz Srbije u proseku iseli 142 ljudi. Našu zemlju mesečno napusti 4.337 ljudi, a godišnje tačno 52.049, pokazuju najnoviji podaci Evropskog statističkog zavoda koji je analizirao migracije u regionu i svetu i obelodanio da je u poslednjih 11 godina čak 336.000 Srba dobilo dozvole za odlazak u EU. Srbija se tako sa 52.049 izdatih dozvola u prošloj godini našla na 15. mestu, uporediva sa BiH koja se nalazila na poziciji ispod, ali i u društvu sa Pakistanom, Albanijom, Irakom i Nigerijom. Iz naše zemlje za godinu dana praktično je iseljen grad veličine Šapca, Užica ili Vranja. U nešto boljoj poziciji našla se susedna Severna Makedonija sa 24.000 odlazaka, dok se Crna Gora našla na 90. mestu sa nešto više od 3.000 dozvola za odlazak u inostranstvo. "Zabrinjavajući je trend naglog rasta broja dozvola za stanovnike Srbije, sa 25 hiljada u 2014. na 52 hiljade u prošloj godini", ukazao je u istraživanju o iseljavanju ekonomista Miroslav Zdravković. Praktično, u svim zemljama na Zapadnom Balkanu došlo je do velikog rasta iseljavanja u 2018. u odnosu na 2017. Najveći rast je imala Bosna i Hercegovina (+47,8%), sledi Srbija (+32,9%) i Crna Gora (+25,5%), dok je Albanija imala najmanji rast od 20,6 procenata. "Iz Albanije se već toliko stanovništva u prethodnih tridesetak godina iselilo da je sve manje moguć dalji rast godišnjeg broja iseljenika", ukazuje Zdravković. Posmatrajući trend iseljavanja iz Srbije i regiona tokom poslednje decenije, podaci Evrostata pokazuju da su od 2008. najviše dozvola za odlazak u EU dobili stanovnici Albanije (622 hiljade), zatim Srbije (336 hiljada) i BiH (248 hiljada), Severne Makedonije - 158.256 i Crne Gore - 19.414. S druge strane, ako posmatramo destinacije koje su primile najviše stranaca, Nemačka je zauzela ubedljivo prvo mesto sa 86.000 dozvola za stanovnike naše zemlje. Slede Austrija (45.000) i Italija (42.000) koje su izdale najviše dozvola u prethodnih 11 godina. Da su migracije radne snage, najčešće kvalifikovane, ozbiljan problem za Srbiju ukazao je nedavno i Međunarodni monetarni fond. Kako je ova međunarodna finansijska institucija upozorila u svom izveštaju, Srbija je zemlja u koju rado dolaze strani investitori, ali i zemlja koja ima sve izraženiji problem odliva radne snage. Zato prvi put u ovom dokumentu sugeriše vladi da donese paket mera kako bi se zaustavio "odliv mozgova", odnosno sprečile dalje migracije, posebno kvalifikovanih radnika. Ova međunarodna organizacija istovremeno ne spori da stopa nezaposlenosti u Srbiji pada i da je dostigla najniži nivo od 2011. Vlada je istovremeno donela odluku o najvećem rastu plata za medicinske radnike koji najčešće odlaze iz Srbije, ali i najavila da će nastaviti da implementira strukturne reforme, kako bi unapredili poslovno okruženje i podržali veći privredni rast, prvenstveno privatnog sektora. Istraživanja pokazuju i da je pet razloga zbog kojih iz Srbije odlaze hiljade ljudi koji imaju posao. SVAKOG DANA IZGUBIMO 142 LJUDI Broj iseljenja iz Srbije za 5 godina dupliran, godišnja brojka je alarmantna, u društvu smo NIGERIJE I PAKISTANA WWW.BLIC.RS Dnevno se iz Srbije u proseku iseli 142 ljudi. Našu zemlju mesečno...
  2. Sve učestalija pojava da muževi postaju žrtve porodičnog nasilja, problem je što se to sakriva. U dva dana protekle nedelje uhapšene dve supruge koje su nasrnule na partnere Ilustracija Thinkstock glom razbio ženi glavu Porodično nasilje nad muškarcima nije mit u Srbiji. Tačno je da su žene u 90 odsto slučajeva žrtve partnera, ali one i te kako umeju da budu i nasilnici. Kod ove vrste rodnog nasilja dodatni je problem to što je muškarce sramota da prijave maltertiranje. Upravo zbog toga, kažu istraživači, ne postoji prava slika o ovom ozbiljnom društvenom problemu. Da žene, bez zazora, takođe uzimaju pravdu i batinu u svoje ruke, pokazuje i podatak da su u Srbiji za svega tri dana tri žene uhapšene jer su prethodono pretukle partnere. Zbog sumnje da je u svojoj kući u sokobanjskom selu Vrmdža pretukla nevenčanog supruga D. S. (49) i nanele mu lakše ozlede, policija je prekjuče privela i odredila pritvor do 48 sati njegovoj nevenčanoj supruzi Z. M. (44) zbog nasilja u porodici. D. S. je dobio batine jer je zaključao vrata kuće dok je spavao, a ključ ostavio u bravi, zbog čega Z. M. nije mogla da uđe u dom. Besna, ona je uspela da probudi nevenčanog supruga lupajući na vrata. - Još uvek omamljen od sna, D. S. je nekako došao do vrata i otvorio ih. Ispred ga je čekala besna Z.M., koja ga je svom snagom ošamarila, a onda pesnicom udarila u lice. Nesrećni čovek jedva je uspeo da se otrgne i pobegne u dvorište, a onda na ulicu, gde ga je spasla policija. U četvrtak 7. septembra policija je u Aranđelovcu uhapsila je Jovanu S., koja je nanela teške telesne povrede suprugu Milošu S., inače kamiondžiji, kojeg je uhvatila u prevari s dečkom. Jovana je tog jutra krenula na posao, ali se setila da nije ponela novčanik, pa se vratila kući. Kada je ušla u otključan stan, začula je čudne zvukove, a onda je videla, u bračnom krevetu, svog muža, kako vodi ljubav s komšijom Pericom, koji ga mazi po glavi i tepa mu "Maco moja!". U afektu, Jelena S. je uzela metalnu dršku od usisivača i njome zadala suprugu niz udaraca, a nije bio pošteđen ni njegov ljubavnik. Komšije su pozvale policiju, koja je uhapsila prevarenu ženu, kao i Hitnu pomoć, koja je morala da ukaže pomoć dvojici ljubavnika. Jeleni S. je određeno policijsko zadržavanje i protiv nje je podneta krivična prijava zbog nasilja u porodici. O slučaju iz okoline Bora, gde je razotkrivena i potom privedena nadležnim organima N. B. (73) zbog ucene i zlostavljanja muža Z. N. (75), letos je brujala cela Srbija. N. B. je prijavila svog slabo pokretnog supruga za nasilje u porodici, ali kako je kasnije utvrđeno, to je uradila da bi sa svojim prijateljima iz jednog penzionerskog udruženja mogla da ode na more. Naime, N. B. je rekla suprugu da sa prijateljicama želi da ode 10 dana na more. Objasnila mu je da to neće puno koštati, ali se muž pobunio zbog niskih penzija koje ovaj bračni par prima, skupih lekova, kao i zato što je on slabo pokretan i neko mora da brine o njemu. - Iznervirana tim odgovorom, N. B. je pozvala policiju i supruga prijavila za nasilje u porodici. Odmah je o tome obavešteno i tužilaštvo, koje "nasilniku" odredilo udaljenje iz stana i zabranu prilaska supruzi do okončanja postupka. A nakon toga, za N. B. više nije bilo nikakvih prepreka. Spakovala se i s prijateljicama penzionerkama otputovala na more, gde je uživala u čarima leta. Po njenom povratku s mora, "muž nasilnik" je nju prijavio za zlostavljanje i podneo zahtev za razvod braka, u kome se ovaj par nalazi gotovo 40 godina, a N. B. preti da "zaradi" i prijavu zbog lažnog prijavljivanja. TRI "KUĆE" ZA MUŠKARCE PRVA Sigurna kuća za muškarce osnovana je 2009. u Ćupriji, a 2012. je u Beogradu osnovan prvi Krizni centar za pomoć muškarcima žrtvama nasilja u porodici. Onda je usledilo otvaranje Sigurnih kuća i u Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu... Osnivač ćuprijske NVO "Muška sigurnost" je Dušan Trifunović, koji je i sam bio žrtva nasilja od strane supruge. Osim njega, prva dvojica stanara ćuprijske Sigurne kuće za muškarce su jedan penzioner iz Ćuprije, koga su tukli i žena i sin, i jedan farmaceut kojeg je takođe vređala i tukla žena. http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:685058-Svakog-desetog-Srbina-bije-zena
  3. Neko reaguje na prvi znak nezadovoljstva, a neko čeka da „dotakne dno” pre nego što prizna sebi da je potrebno nešto menjati. (Фото Пиксабеј) Kako promeniti stvari kojima smo nezadovoljni? Da li je proleće koje je stiglo idealno doba godine za promene koje već dugo planiramo da izvedemo u svom životu? Odgovore na ova pitanja daje Jovana Trbojević, psiholog i psihoterapeut, koja podseća da „iako stalno pričamo o promeni, često nam nedostaje inicijative da je zaista i sprovedemo”. Jovana Trbojević (Foto Lična arhiva) – Teoretišemo o promeni... Zamišljamo je... Na taj način ubeđujemo sebe da smo stvari i pokrenuli, jer, ako razmišljamo o promeni to je kao da smo načinili i korak ka njoj. Ipak, da bismo nešto mogli da promenimo u svom životu, prvi korak je prihvatanje svoje odgovornosti za ono čime nismo zadovoljni. Tek tada ćemo moći da se pokrenemo i nastavimo put u pravcu u kojem želimo– objašnjava naša sagovornica. Istina je da sa prolećnim danima počinjemo da se budimo i uviđamo da postoji nešto što možemo u svom životu da uradimo drugačije. 1. Kada nešto treba da menjamo? Tačka „pucanja” je za svaku osobu drugačija. Neko reaguje na prvi znak nezadovoljstva, a neko čeka da „dotakne dno” pre nego što prizna sebi da je potrebno nešto menjati. Uglavnom nam telo da onaj najglasniji signal da treba zastati i proceniti gde se nalazimo i zašto nam se iznova dešavaju neke situacije i reakcije na njih. Psihosomatske bolesti nas odvedu kod lekara koji u većini slučajeva preporuči promenu načina života i ishrane, ali i potrebu da promenimo način razmišljanja. Kada telo zakaže, tada smo spremniji da radimo na sebi. Strah nam bude glavni motivator. Samo, problem kod ove vrste motivacije za promenu jeste što je kratkog daha. Čim se telo oporavi, osnova koja je ležala iza oslabljenog tela se zaboravi i nastavi se po starom. Utopijski gledano, vreme za promenu je kada osetimo prve znake nezadovoljstva koje nije rezultat jednog neuspeha ili problema, već predstavlja ustaljeni mehanizam po kojem obrađujemo životne situacije i sami sebe. Prepoznavanjem šablona po kojem delujemo i živimo, otvaramo put promeni. 2. Da li više energije i mentalne snage iziskuje promena ili pristajanje na nepromenljivost– održavanje „status kvo” situacije? Iako većina klijenata pravilno zaključuje da je rad na sebi izuzetno zahtevan i naporan „status kvo” zapravo crpi više energije. Promena boli, ali bez te vrste bola ne možemo napredovati. Ali, to je prijatan bol jer vodi ka većem zadovoljstvu, ka ispunjenijem životu i prihvatanju samog sebe. Stajanje u mestu zapravo više troši čoveka nego kretanje. To je kao varenje hrane: ako se ne krećemo, slabije varimo i imamo osećaj težine u telu. Isto je i sa mentalnim „varenjem”. Ako ne radimo na proradi osećanja, konflikta, onda nećemo biti u mogućnosti da ih svarimo, imaćemo težinu koju ne možemo da rešimo „ranisanom“. 3. Da li kada odlučimo da nešto menjamo to radimo postepeno, polako ili radikalno – šta savetujete kao psiholog? Postoji jedan ustaljeni oblik promene koji većina nas koristi kada osetimo da smo udarili u zid i gubimo kontrolu nad svojim životom, a nismo spremni da to proradimo na psihološkom planu. Menjaju se frizura, okruženje, boja sobe, odeće... Menjamo neki spoljašnji deo sebe, jer se plašimo rada iznutra. To su privremena, brza rešenja, vremenski efikasna, ali dugotrajno nekorisna. Tempo promene može biti drastičan ili postepen i zavisi od situacije, osobe, kapaciteta, sistema podrške. Bitno je da psiholog promenu „proradi“ sa klijentom, pruži mu podršku u primeni, osnaži ga i pripremi za posledice koje će promena izazvati u njemu, ali i odnosima koje ima. 4. Koje su najčešće pogreške u promenama: da li kada krenemo, pa se vratimo „na staro” ili kada „guramo” u promenu iako vidimo da ne idemo u pravom smeru? Oscilacije u sprovođenju promene postoje, jer ako smo 30 godina funkcionisali na jedan način, teško je preko noći primeniti drugi sistem razmišljanja i ponašanja. Potrebno je vreme da uvide usvojimo i osetimo kao svoje. Ne postoji trenutak gde možemo reći da smo se u potpunosti promenili, da smo savršena verzija sebe. Naša osećanja i reakcije na ljude uvek će biti na testu. Nekad imamo više kapaciteta da se izborimo sa izazovima, nekad ne, ali to ne znači da smo se vratili na stari put, već jednostavno treba da se podsetimo da to možemo drugačije – da se setimo da postoji opcija i levo i desno. 5. Kada sam psihoterapeut savetuje da se promene ostave za neko drugo vreme? Postoje situacije kada se sa klijentom radi neka tema i dođe do zaključka da on nije trenutno spreman da tu situaciju obradi, da mu treba još vremena... To se onda stavlja „na policu” tema koje treba razraditi, ne potiskuje se i ne zaboravlja. Ljudi potraže pomoć jer imaju neki gorući problem, ali se tokom vremena ispostavi da postoje i drugi problemi sa kojim se valja suočiti. Nakon što se razreši goruća tema, klijent završi terapiju, ali se nakon nekog vremena vrati da proradi i drugu temu. 6. Kada su promene na poslu, u porodici, partnerskom odnosu neophodne? Kada uočimo da ponavljamo iste šablone u različitim odnosima, a koji dovode do toga da se osećamo neadekvatno, nezadovoljno, usamljeno. Kada osetimo da smo stalno „ranjeni” u odnosima. 7. Kako ćemo znati da li je promena bila uspešna ili nije? Promena zahteva pre svega prepoznavanje načina na koji smo ranije tumačili događaje, koji značaj i smisao smo im pridavali i kako je to doprinosilo da se osećamo nezadovoljno. Prepoznavanje omogućava da kada se nađemo u istoj situaciji reagujemo drugačije, osvestimo svoje stare strategije i iz svoje „kutije alata“ izvučemo neki novi. Tada se može reći da je promena bila uspešna. 8. U kom životnom dobu su promene lakše, a kada su teže? Da li je starijoj osobi, na primer, teže da se menja i da li samo zbog zrelih godina treba da odustane? Hronološki uzrast ne igra značajnu ulogu u promeni. U pitanju je, pre svega, unutrašnja zrelost. Postoje ljude koji u poznijim godinama lakše prihvataju promene nego mladi ljudi od kojih se očekuje da budu prilagodljivi nastupajući društvenim, a samim tim i ličnim promenama. Za svaku uzrasnu dob postoje određeni razvojni zadaci i krize koje moraju da prođu. To su životne prekretnice koje zahtevaju promene i razvoj. Njihova težina zavisi od spremnosti osobe da ih sprovede. Promena nije uzrasno uslovljena, samim tim, odustajanja od ličnog razvoja nema. 9. Da li postoji neka „skala težine” promena? Šta je najteže promeniti – sebe, partnera, roditelje, dete, posao, prijatelje, mesto prebivališta? Svaka promena je važna. Ne postoji mala promena, jer iskorak iz poznatog zahteva veliku hrabrost, zato se svaka promena hvali. Promene u vidu preseljenja, promene partnera i posla su promene u vidu bežanja ukoliko se ne proradi razlog zašto nešto nije funkcionisalo ranije. Jer, ako promenimo partnera, a da nismo proradili šta je to što nam je otežavalo odnos, uskočićemo u odnos koji će biti potpuno isti, samo će ime osobe biti drugačije. Promena ide iznutra, jer jedino što zaista možemo da promenimo jesmo mi sami. Ostalo je van naše kontrole. 10. Zašto se ljudi teško odlučuju za promene? Nepromenljivost daje određenu vrstu sigurnosti. Sistem koji godinama koristimo nam je poznat, reakcije su nam poznate, osećanja i očekivanja od ljudi su poznati. Samim tim, nismo izloženi riziku. U svom balonu nezadovoljstva mi znamo kako da živimo, ono što je van balona daje previše mogućnosti čiji ishodi su nepoznati. Promena nas izvodi iz zone sigurnosti, traži od nas da rukovodimo svojim životom, što je nekad zastrašujuće. Tada nam niko drugi, do nas samih, nije kriv što živimo na način koji nas ne ispunjava. http://www.politika.rs/sr/clanak/402117/Tacka-pucanja-kod-svakog-drugacija
  4. http://www.cnsnews.com/blog/michael-w-chapman/woman-raised-lesbian-couple-i-ached-every-day-dad Heather Barwick, who was raised by her mother and her mother's lesbian partner, wrote in an essay this week that same-sex "marriage" is not the same as normal marriage between a man and a woman, that the traditional family is best, and that while growing up she "ached every day for a dad."Barwick, who is 31 now, married, and has four children, said that "same-sex marriage and parenting withholds either a mother or father from a child while telling him or her that it doesn't matter. That it's all the same. But it's not." Ad Feedback "A lot of us, a lot of your kids, are hurting," wrote Barwick in her essay for The Federalist website. "My father's absence created a huge hole in me, and I ached every day for a dad. I loved my mom's partner, but another mom could never have replaced the father I lost." "I grew up surrounded by women who said they didn’t need or want a man," said Barwick. "Yet, as a little girl, I so desperately wanted a daddy. It is a strange and confusing thing to walk around with this deep-down unquenchable ache for a father, for a man, in a community that says that men are unnecessary." Barwick stressed that she loves her gay mother and gay people in general but that "the nature of the same-sex relationship" is what caused her to come out of her own closet and write the essay about why she does not support gay "marriage." Ad Feedback (AP Photo) "Gay marriage doesn’t just redefine marriage, but also parenting," she says. "It promotes and normalizes a family structure that necessarily denies us something precious and foundational. It denies us something we need and long for, while at the same time tells us that we don’t need what we naturally crave. That we will be okay. But we’re not. We’re hurting." The traditional man-woman marriage and family "can break down and cause kids to suffer," said Barwick, through "divorce, abandonment, infidelity, abuse, death, etc." "But by and large, the best and most successful family structure is one in which kids are being raised by both their mother and father," she said. Children of divorce can note how the divorce affected them, or adopted kids may yearn to know their biological parents, but children of same-sex parents do not have that "same voice." (AP Photo) "It’s not just me," said Barwick. "There are so many of us. Many of us are too scared to speak up and tell you about our hurt and pain, because for whatever reason it feels like you’re not listening. That you don’t want to hear." "If we say we are hurting because we were raised by same-sex parents, we are either ignored or labeled a hater," she wrote. At the end of her essay, Barwick appealed to the gay community and its apparent tolerance and openness to diverse ideas, stating, "I know this is a hard conversation. But we need to talk about it. If anyone can talk about hard things, it’s us. You taught me that." According to her bio at The Federalist, Barwick is a "former gay-marriage advocate turned children's rights activist" and is "a wife and mother of four rambunctious kids."

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...