Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'sudbina'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 4 results

  1. Petnaest porodica vojnih penzionera, uprkos pretnjama, odbija da napusti hotel u Savamali koji im je tri decenije „privremeni smeštaj“. Zgrada treba da ode Beogradu na vodi, a penzioneri da se drugde smeste „privremeno“. Za novinare u hotel nema ulaska. Na fotografijama koje su nam pokazali stanari vide se hodnici pregrađeni najlonom zbog promaje i gomila kutija, raširenih sušilica za veš jer u sobama nema dovoljno mesta. „To je kolektivni smeštaj, tu je miris pasulja, kupusa, veša, perete suđe na lavabou pa se okrenete i stavite na mašinu za veš“, priča Miodrag Kuljanin koji u „Bristolu“ živi sa suprugom i sinom. U tom hotelu u beogradskoj Savamali nekada je živelo više od stotinu porodica vojnih penzionera koji su nakon izbijanja rata devedesetih premešteni iz drugih jugoslovenskih republika u Srbiju. Kolektivni smeštaj im je dodeljen privremeno, kako im je rečeno, do rešenja stambenog pitanja. Ali privremeni život u hotelskoj sobici odužio se na 27 godina. U "Bristol" novinari ne smeju da uđu Njihovo pitanje ponovo je došlo na dnevni red u avgustu, kada je na hotel stavljen katanac jer treba da se isprazni i preda na upravljanje „Beogradu na vodi“. Većina nekadašnjih stanara je u međuvremenu iseljena u nove privremene smeštaje, ali su u hotelu i dalje petnaest porodica, čistačica, majstor i domaćica. Oni već tri meseca žive pod pretnjom prinudnog iseljenja. Prvo su im isključili grejanje, a sada dobijaju pretnje da će ostati i bez struje i vode. „Miris pasulja, kupusa i veša“ Kada je 1992. došao iz Sarajeva i dobio sobu u „Bristolu“, priča nam dalje Kuljanin, ipak je bio zadovoljan, jer su za razliku od drugih kolektivnih smeštaja, stanari tu imali barem zasebno kupatilo. „Kad prođete rat i izgubite sve, onda ste zadovoljni i tim malim. Ali šta boli čoveka, posle 40 godina radnog staža, od vojske živim celi život i nikad protiv vojske ne pričam: zaboli kad kolege s kojima sam do juče radio ovako postupaju s nama. Šta smo mi, kunići? Zavrćete nam grejanje da vidite šta ćemo sada, hoćemo li napolje, pa hajde, sad ćete da nam zavrnete i vodu“, ogorčen je Miodrag. Iako im grejanje ove zime ne radi, računi uredno stižu. Ali račune su vratili s obrazloženjem da uslugu nisu dobili. „Van svakog ljudskog dostojanstva živimo, bilo šta više da kažemo je suvišno“, priča Radmila Radosavljević, udovica jednog vojnog penzionera iz „Bristola“. „Moj muž je umro u ovom hotelu, ja sam tri karcinoma operisala i 27 godina nisam mogla rođendane slaviti, prijatelje pozvati, ne mogu mi doći ćerka i unučad, nemaju gde da spavaju. I sad bi oni mene posle 27 godina u privremenom smeštaju, opet u privremeni smeštaj. Neću.“ Misterija 134 stana Jer iseljavanje iz hotelskog smeštaja za vojne penzionere nije značilo rešavanje stambenog pitanja, iako sada pouzdano znaju da su za njih bili opredeljeni dugo očekivani stanovi. Posle višemesečne prepiske sa institucijama i zahteva da im se dostave dokumenti, saznali su da je Grad Beograd u maju Republici Srbiji dao 134 stana veličine od 26 do 101 kvadrata, da se reši pitanje stanara „Bristola“, a Beogradu na vodi preda hotel „oslobođen lica i stvari“. Na osnovu te odluke Grada, Vlada Republike Srbije donela je 2. avgusta zaključak da je saglasna da Grad preda stanove, te da će Republika biti upisana kao titular, a korisnik će biti Ministarstvo odbrane. Tu, prema rečima stanara, počinju njihove muke. Umesto da ih Ministarstvo trajno zbrine, oni donose odluku da njihovo stambeno zbrinjavanje izmesti iz nadležnog stambenog organa i formira komisiju koja bi korisnicima privremenog smeštaja iz Bristola trebalo da dodeli drugi privremeni smeštaj. Od stanova koji su im prvobitno namenjeni, izdvaja 33 jednosobna i samo nekolicini njih nudi ugovor na dve godine. Miodrag Kuljanin (levo) i Dragan Stojanović, stanari hotela Ali ono što Ministarstvo naziva jednosobnim stanovima, oni nazivaju garsonjerama, a za pojedine tvrde i da nisu stanovi uopšte, već lokali u prizemlju koji nisu predviđeni za stanovanje. Radmila, koja je bila među onima kojima su stanovi ponuđeni, prvo se zapitala kako na dve godine, kad oni već imaju rešenje koje kaže „do rešavanja stambenog pitanja“. „Sutra opet sastanak, kaže eto dogovorili smo se s ministrom, može do rešenja stambenog pitanja. Molim, reko', jel to znači do groba? Ja imam sedamdeset godina i rešenje stambenog pitanja kod mene je samo grob. To nije rešenje, neću tu sobu“, prepričava Radmila sastanak u ministarstvu. Ugovore je na kraju ipak potpisalo 25 porodica. Oni su sada, objašnjava Radmila, došli u situaciju da pola penzije daju za te stanove. „Obećano je da im se neće uvećavati troškovi stanovanja, ali evo, ja sad plaćam 7.660 dinara, a kad bih prihvatila garsonjericu, platila bih još porez 1.800 za tri meseca, info-stan, struju, vodu, znači pola bi mi penzije uzeli“, priča Radmila. Najviše je ipak boli što prema tom ugovoru, niko ne bi mogao da joj dođe. „Sad kad sam bolesna, nema gde ćerka koja je lekar da dođe da me neguje. Mene niko nije imao da neguje“, priča Radmila na granici besa i suza. Protest u 5 do 12 Oni kojima ugovori nisu ni ponuđeni, uglavnom su raseljeni u druge kolektivne smeštaje, takođe „do rešenja stambenog pitanja“. „Kad kažu da su 95 odsto rešili, ali kako su rešili? Znaju po deset puta zovnuti da napuste sobu. Pretili su ljudima“, tvrdi Radmila. Njih tridesetoro ne odustaje, jer argumenti su, tvrde, na njihovoj strani, jer imaju i odluke Grada i Vlade, ali i rešenje kojim im se soba u „Bristolu“ dodeljuje do „rešenja stambenog pitanja“, do čega i dalje nije došlo. Pri tom podsećaju da ne traže ništa što im ne pripada, jer su stanove u bivšim republikama, koje su kroz Vojnostambeni fond već otplatili, napustili pod komandom. Pogledajte video02:22 „Ogorčen sam na sve“ „Prema nama se godinama krši i Ustav i zakoni, a svi ćute, predsednik Vlade, predsednik države, poverenik za ravnopravnost, zaštitnik građana. Sad idemo na ulicu. Tražimo razgovor, jer oni izbegavaju razgovor s nama, i tražimo da se stambeno pitanje reši kako zakon kaže, a ne kako su oni namerili“, najavljuje predsednik Udruženja vojnih beskućnika Srbije Vlado Đukić. Simbolično okupljanje u četvrtak (27. decembar) u pet do dvanaest ispred „Bristola“ održano je pod sloganom „Ptice umiru pevajući, vojni beskućnici čekajući stan“. https://www.dw.com/sr/dostojanstvo-je-umrlo-u-bristolu/a-46873226?maca=sr-Facebook-sharing&fbclid=IwAR3d11-qgJHkoi-9eraWS9K7v1bJBO_2kv2wvI_q9F9ZfTXJ_N8Bq6P0ELU
  2. Sledeći tekst pisan je kao primedba na pitanje forumaša u jednoj temi a koje je glasilo: "A šta bi se desilo da Juda nije izdao Hrista? Sva proročanstva bi pala u vodu..?" Ispred svega dobar početak za neku raspravu dao je otac Zoran Đurović rekavši: "Никаква предестинација. Ни у случају Јуде. Једноставно, пророштва су хронике." S ovim u vezi skromnog sam mišljenja: Proročanstva nisu sudbinska podešavanja budućnosti, niti njihovo prosto obelodanjivanje ili pronicljivo sagledavanje od nekog visprenijeg uma. Gospod, koji je iznad vremena, baš kao novinar sa lica mesta, govori nam i o dešavanjima sa Strašnog Suda; ali i kroz proroke iz starina upravo On objašnjava šta se sve dešavalo (perfekat) u istoriji iz te Njegove perspektive već završene istorije, nadistorije - jer je On i na njenom početku i na njenom kraju! Bog nam daje sliku, prepričava nam, kako se sve ova životna drama zvana čovek odvijala do u detalj i konačno kako se završila, a proroci i mi, iz našeg istorijskog vremena, to doživljavamo kao nešto što tek treba da se desi! U stvari nas radi, radi običnog i konkretnog čoveka svakog vremena, Gospod iz sažaljenja, i radi pomoći u našoj orijentaciji u vremenu i prostoru, daje svima nama uvid u istorijske tokove koje mi nazivamo proroštvima. On ih sagledava u celini jer je nadvremen. A u istoriji, uslovljenoj vremenskim tokom, dešavao se ničim uslovljeni spontani život ...sa Hristom ili bez Njega. Stvorivši čoveka Bog je svoju svemoć ograničio na istorijsku spontanost; vezao je sebi ruke i ponaša se u svim momentima primereno nama kao stvorenima u materijalnim, istorijskim i vremenskim okolnostima i datostima, i nikada ne zloupotrebljava svoju silu i svemoć da bi se šepurio i izigravao nekog siledžiju i dokazivao snagu! On je blagi roditelj i prijatelj koji vas poštuje licem k licu; jedan na jedan! Gospod se ne pretvara da ne zna gde se sakrio Adam posle greha, jer Bog nema potrebe da glumi, već iz uslovljenosti "slobodne i neprisiljene ljubavi" On "istinski ne zna" (jer su to naša fizička i vremenska pravila) gde se sakrio Adam! Naravno da kao Bog sve zna, to će svako reći i neće pogrešiti .... ali je, ponavljam, On sebi u toj spontanoj ljubavi vezao ruke i ušao u naše okvire i zakone kojima smo uslovljeni, ne želeći da bude ništa više od prijatelja, brata ili roditelja; a prijatelj se ne skriva iza grma; ne viri i ne čeka na vašu grešku da bi vam posle trljao nos sa njom. Uostalom i sam je rekao, kao Bogočovek, da Njega jedino iskreno prijateljstvo, sažaljivost i sinovska ljubav interesuju kod čoveka! Blagi Hristos je isti Gospod i u Raju pre Adamovog pada i kasnije kao Bogočovek Spasitelj. On ne narušava istorijske tokove niti događaje, ni dobre ni loše, osim ako Ga Crkva i ljudi ne mole za to ...ali i tada nam biva po našoj veri a ne po Njegovom silovanju prirodnih zakona. U toj spontanosti i đavo ima vlast na zemlji "koja u zlu leži", što je i sam Gospod rekao: "Bojte se onog koji ima vlast da pošto ubije baci u pakao.." I konačno, Gospod dolazi kao Bogočovek, kao sveštenik, u naše zakone i okvire da, opet spontano, preotme ljudski rod iz čeljusti đavola i smrti u koju smo sami naivno upali! S ovim u vezi, kao podnaslov, jedna uzgredica o kojoj sam mucao nešto u jednom drugom blogu: Gospod dolazi (rađa se) kao čovek; ulazi u vremenske okvire i time zbunjuje đavola. Zbunjuje i Anđele ("Angeli udivišasja") ali zbog ozbiljnog zadatka koji je pred Njim, ni oni ne pokazuju glasno svoju radost da se onaj ludak i čovekoubica ne bi dosetio (u ovom spontanom svetu u kom đavo ima vlast) i odustao od ubistva Bogočoveka! U tom slučaju ne bi bilo ni Vaskrsenja. Ceo stari zavet sa dosta opreza o Hristu govori ne kao o Bogu već tajnovito kao o značajnom čoveku, Mesiji, "koji će se roditi od žene" ... kao o "vođi Judeja" ..."pastiru koji će napasati narod Izrailjev" ..."o poreklu koje se ne da iskazati" - ali niko od proroka (tj. sam Gospod kroz njih) ne spominje i Njegovu drugu prirodu slivenu sa ljudskom! Toga radi i Jevreji nisu razumeli ko im dolazi; čekali su (i još čekaju) "čoveka" vođu koji će ih povesti ...ne znam gde već! I njima je Gospod tek nagoveštavao svoje nebesko poreklo iz navedenog razloga da se i đavo ne bi dosetio i odustao od prevažne smrti Gospoda na Krstu. Sam Gospod daje ovome potvrdu upravo pred samo stradanje (Parafrazirano): "Ja sam i došao za ovaj čas"..(za smrt). Taj pristup je deo jedne divne strategije u borbi za palu ljudsku vrstu. Đavo je slepac u svojoj mržnji! On ne prepoznaje u Hristu i Boga jer je u isto vreme i jeretik koji ne shvata da Bogočovek ima dve prirode. Samo oni koji su "čista srca" mogu videti Boga ("blaženi čisti srcem jer će Boga videti"); a oni koji su grehom zaprljani to ne mogu. Greh ubija dušu i sposobnost bogoviđenja. Kud i kamo je u tom slučaju đavo manje sposoban da prepozna ko je u stvari Hristos. Samo Duhom Svetim prosvećena Crkva vidi preobraženog Hrista; samo Duhom Svetim se u Hristu prepoznaje Bog - nema drugog načina. Samo Duhom prosvećen čovek (crkven) može da kaže Hristu: "Gospode" jer Duh Božiji, kako svedoči Apostol Hristov, iz srca čoveka Hristu kaže "Ava Oče". Niko stvoren, bio grešan ili čist kao Anđeo, ne može jednostrano prepoznati Ipostas Sina Božijeg u Hristu bez Svetog Duha! Bog je iznad poimanja svih stvorenih bića i samo ako On sam hoće da se objavi tada o njemu Blagodat Duha daje objašnjenja. To je svetootačka i apostolska istina Crkve! Bez Duha Svetog sve je primitivno, slepo, odvratno nisko, podlo i ograničeno. Đavo je zbunjen, u siromašnom drvodelji naslućuje naobičnu i snažnu ličnost ali nije ni blizu da razume ko je Hristos. On (đavo) je sumnjičav jer dobro poznaje pisma i proroštva ali po prirodi stvari ne može znati Boga, ne može videti Ipostas Sina, jer se to u stvorenim razumnim bićima može samo ako to, kako rekoh, objavi u srcu Duh Sveti! Đavo sluti, jer i sam samo veruje (što svedoči i Spasitelj: "I đavo veruje ali drhti.."), da je Hristos upravo "obećavani Mesija" i s toga, tretirajući ga kao naročitog Božijeg poslanika (opet samo kao čoveka jer se za mnogo ljudi i znamenitih proroka iz starina u petoknjižju govorilo u kontekstu Adamovog sinovstva da su "sinovi Božiji") provocira ga poznatim kušanjima u pustinji kao što je i uspeo mnoge velike ljude da nasamari, ubije i odvuče kod sebe. Nudi Hristu kao čoveku sva blaga ovog sveta ("koja su njemu predana" svedoči Jevanđelje) samo da prizna njegovu vlast i pokloni mu se! Tu ga Gospod, govoreći kao ljudsko biće, do kraja sluđuje i kaže (prafrazirano): "Bogu svome jedino se klanjaj i Njemu jedinome služi"! (Матеј 4; 3 - 11) Zanimljivo je da ovde Gospod ne kaže kao Mojsiju: "Ja sam Gospod Bog tvoj.." i ne kaže: "Ja sam onaj koji Jesam" što bi bila savršena istina!? Ne, On iz nekih strateških razloga o tome ćuti i podgreva zbunjenost kneza tame. (Ne retko mnogim ljudima kaže: "Idi i ne govori nikom.." upravo da pokoji važan segment Njegove ličnosti ne bi razbudio podozrenje opakog ludaka i da ovaj ne odustane od svojih ubistvenih namera.) Đavo odstupa i odlazi u uverenju da je reč o običnom čoveku! Čak ga više puta naziva "svecem Božijim" ...dakle samo čovekom jer ne vidi Boga! Njemu nije jasno (što je samo Crkvi kasnije otkriveno Duhom Svetim) da Bog može i hoće da uzme ljudsku prirodu. Đavo gleda kroz sebe; on se nikada ne bi ponizio i uradio tako nešto i upravo to i jeste njegovo slabo mesto ka kom je usmerena divna strategija Božijeg spasavanja ljudi. Nazire se da to slepilo i bezmerna oholost postaju meta Jagnjeta Božijeg i prevashodni cilj ikonomije spasenja. Trebalo je u datostima i okvirima spontanog života, slobode i slobodne volje i ljudi i demona, naterati glavnog zlikovca da učini ono jedino što može da pobedi smrt a to je da ubije Život (Hrista) da bi Život razorio smrt do njenog korena! Sam Gospod na jednom mestu u Jevanđelju kaže "Ako se carstvo razdeli samo u sebi neće opstati ono carstvo" i time posredno kaže da je đavolu stalo do vlasti koja mu je na zemlji dana i da ne bi tek tako činio stvari koje bi mu to carstvo otele! Trebalo je dakle lukavog namamiti na ubistvo Hrista! Njegovo slepilo i sujeta su radili protiv njega kao što svaki naš greh radi protiv nas čineći nas glupima, slepima i poremećenima. Stari Zavet je, spominjući "pobednika i proroka" rođenog od devojke i "velikog vojskovođu" a bez suštinskih detalja, iritirao đavola koji je to svoje carstvo (koje ne može da se ospori jer ga i Spasitelj spominje) hteo da brani po svaku cenu. To je preslikana situacija sa Irodovim pokoljem dece (zbog vlastoljublja i dolaska na svet "nekog Cara") u vreme Hristovog rođenja jer je grehovni princip sa posledicama isti i kod ljudi i kod demona. Nad ljudima se Gospod sažalio i osmislio strategiju kako da nas oslobodi od grehovnih zakona. Na mnogo starozavetnih mesta pisci spominju velikog Proroka koji dolazi ali niko ne govori ko je On po prirodi. Samo "sin djeve".. "nazarećanin".. "neiskazano poreklo" i sve to veoma utiče na vladara senke i mraka. Potresa ga i nervira, čini ga neopreznim i razjarenim. Spasitelj čak i pred samu smrt drži u tajnosti ko je On u suštini! Pred Pilatom (ili Irodom) na pitanje da li je on Sin Božiji odgovara sa: "Ti kaza ali od sada ćete videti Sina Čovečijeg (ne Sina Božijeg) kako dolazi na oblacima..." I prisutni i sam đavo mislili su da bulazni pred smrt.. jer bez Duha Svetoga, Duha Crkve, nemoguće je razumeti ono što Spasitelj govori. (Ne treba smesti sa uma da Gospod otvoreno o sebi govori tek kroz Jevanđelja tj. kada je đavo već pobeđen i kada je Gospod Duh Sveti već osnovao Crkvu.) Mogao je Gospod tu pred Pilatom ili Irodom, kao što već rekoh, reći: "Ja sam onaj koji jesam" i to bi bilo tačno! Đavo a i svi drugi bi trenutno bili mrtvi ali Gospod ne menja nasilno zakone slobodne volje koje je sam postavio. On ih poštuje! Poštuje i naše "rukopisanije" sa đavolom kad god napravimo greh i odstupništvo. Tako zagonetan i prikriven u ljudskoj prirodi definitivno je postao magnet za arhizlikovca koji je pomešao pojmove o prorocima i ovom čoveku koji "bulazni", postao je neoprezan u oholosti i podrugljivo (kao i svi vojnici oko Hrista) nastavio rutinski sa uništavanjem čoveka! Mnoge proroke je pogubio bez posledica pa je i za ovog mislio isto. Tim pre što su mislili da je, ne tražeći ništa za svoje delanje, prolupao (ili kako su kasnije formulisali Jelini "napio se vina") pa su mu se redom izrugivali. Đavo tada radi upravo ono na šta Svetotrojična strategija računa - radi na ubistvu Hrista jer ne želi da deli vlast u ovom svetu ni sa kim! (Molitva u Getsimaniji posredno o toj strategiji mnogo govori - parafrazirano : "Oče, ako može da me mimoiđe čaša ova ali ne kako ja hoću nego kako ti") Vrlo je oprezan Gospod tada gde i šta će reći u toj prevažnoj strategiji protiv opakog ludaka u uslovima gde se život odvija spontano, jer samo tako, poštujući sva pravila vidljivog postojanja mora biti spontano i uvek iskreno pljuvan, ponižavan, sramoćen i najzad ubijen da bi punopravno kao Vladar života Vaskrsao i validno pocepao Adamov ugovor sa đavolom. Tek Vaskrsenjem i pobedom nad smrću, Život se otkriva u neizrecivoj slavi i sili, i đavo tada shvata s kim se kačio ...ali kasno! Carstvo mu je srušeno. Da je znao ko je pred njim teško da bi uopšte smeo da priđe Hristu a kamo li da se odvaži na ubistvo i onda se otvaraju bezbrojna pitanja: Kako bi onda Bogočovek pobedio smrt u realnosti spontane slobode koju i sam poštuje? Kako bi umro kad je "novi Adam".. kad nema greh? On jeste uzeo našu grešnu prirodu ali na bezgrešan način; po prirodi bezgrešan je onda i besmrtan jer ju je sobom preobrazio. Kako bi onda ljudi savaskrsli sa Gospodom da nije bilo te strategije "ubistva Života, razaranja smrti do samog korena i Vaskrsenja"? Naseo je đavo na svoje zablude, upecao se na ubistvo.. i Vaskrsenjem Spasitelja, a do dna ponižen, više od mržnje ne može da smisli Hrista i Crkvu. U osnovi, sve što mu je preostalo je da besni i da se ruga Hristovoj žrtvi kroz naša sagrešenja. Samo kroz liturgijskog Hrista Bog pokazuje svoju svemoć (preobraženi čovek) isceljuje ljude, izgoni demone, hoda po vodi, prolazi kroz vrata! Mnogi svetitelji to isto čine samo u Hristu i kroz Hrista... samo u Duhu Svetom i sa Duhom Svetim! Samo u Bogočoveku prestaju da važe uslovljenosti zemaljskim pravilima i zakonima - nikako van Njega. Mimo Njega, u stvari mimo voljnog idenja za Njim, sve je raspadanje u neprestanom vrzinom kolu besplodne realnosti, sitnih pakosti, zločina, umiranja na sve iskrene načine koje nisu prestale da važe s obzirom na apsolutnu slobodu koja je čovekova i lepota ali i "tragedija". Naša sveopšta ljudska kob je u tome što Boga ne prepoznajemo u Hristu; što mu pripisujemo naše osobine jer smo nesposobni da se od njih odmaknemo. A onda mu još nesvesno pripisujemo i svoja ograničenja premda On sa njima nema ničega zajedničkog. Iz svega rečenog; iz datosti koje nam "donose" oci i proroci (dakle sam Gospod kroz Njih jer bez Duha Božijega ništa ne možemo činiti) Juda je spontano izdao Hrista! Nije ga niko sa Neba na to primoravao jer onda to više ne bi bilo Pravoslavlje tj. život u Gospodu ali i pored Gospoda kao dete, rođak ili prijatelj. Predodređena scenografija, sudbinsko ponašanje i predudešenost događaja bi značile da mi nemamo slobodu; da smo vezani koncima i da nas neko pomera a samim tim u dubokoj podsvesti mi onda "nemamo ni krivicu ni za šta - kriv je taj neko!?" U sebi, ako tako verujemo, čak i za zločine možemo misliti da su plod mešanja u naše živote neke "više sile" ili "sudbine"?! Od svega toga tačno je samo to da se u naše smućeno srce meša jedino siledžija đavo i niko drugi! Bog interveniše onda kada Ga verom prihvatite; voljno krštenjem i iznad svega molitvom krenete za Njim, ali je čak i tada tih i nenametljiv. Čak i tada daje vam slobodu da se okrenete i odete od Njega. Ni nesrećni Juda nije shvatao važnost osobe sa kojom sedi; podlegao je ljudskoj oplićalosti koja kao i fariseji čeka samo čoveka obučenog u odežde vojskovođe i na belom konju praćen silnom vojskom kojom će osoboditi Izrailj od mrskih okupatora! Međutim "pred njim je čovek u običnim haljinama, siromašan ali teološki veoma potkovan ... pa još priča nešto što fariseji, njegovi poznanici, preziru ..smatraju grehom"!? Njegova izdaja nije predudešena niti namontirana! Ona je plod istorijskih okolnosti i nivoa svesti vremena u kom se Gospod rodio! Treba spustiti um iz tih nama nepoznatih i uglavnom odmaštanih Božijih večnosti u zemaljske istorijske okvire u kojima se dešavaju svakakve stvari spontano! S tim u vezi, postoji nesrećan slučaj! Ne postoji samo Bog no i mi! Od Njega dobijamo bitije (biće) ali trenutno na stranu što naš život u Njemu ima svoj izvor! Dao nam je slobodu nazvavši nas prijateljima ...a On ne brlja i ne rovari po životu prijatelja. Ne nameće se. Evo jedan grub primer kakvih inače ima bezbroj: neki izopačen čovek može da siluje devojčicu ili mladu devojku i da ona začne dete ...i da se to dete čak rodi po zakonima rađanja utkanih u prirodu (a kroz koga su svi prirodni zakoni nastali ako ne kroz Reč Božiju!?)! Da li je to silovanje Božija volja? Božije dopuštenje?! Naravno da nije Božija volja, kao ni mnogo drugog koje se dešava; niti se može reći da je On to dopustio ...ali tu se pomalo gubi mogućnost verbalizovanja teme. Svakako da je dopuštenje jer da On hoće migom volje može da ugasi Kosmos; ali to čak nije ni dopuštenje; to je realni ljudski svet iz kog je proteran Hristos pa za mnoge od tih stvari On i "ne zna" jer poštuje našu vremensku i prostornu realnost, principe slobode, prijateljstva sa Njim i idenja za Njim iz ove doline užasa! Baš kao što ni onaj jevanđelski otac nije imao pojma gde mu je bludni sin! Stoji samo da je ovaj otišao u neku "daljnju zemlju" sa nekim drugim pravilima, nekim drugim realnostima. A to je upravo slika relacije između Hrista, Crkve ... i nas ljudi. Kako rekoh gore, ne postoji samo Bog, postojimo i mi u svetu "izgnanom iz raja" u svetu palog čoveka omeđenog trajanjem vremena i potpune slobode da se radi šta god vam padne na pamet, ...u svakom slučaju sve to vodi u smrt. Bog u Hristovoj ličnosti nudi i ne nameće izgubljeni Raj ("a ko hoće da se spasi neka uzme krst svoj..."); donosi Njegovu stvarnost i poziva nas da izađemo iz mraka pećine (kao već usmrđenog Lazara); iz mraka iluzornog života u večnu realnost Bogopoznanja i bogoopštenja za koji je čovek i stvoren. Poziva Gospod da naš svet, mi a ne On, slobodnom voljom predamo Njemu na upravu u čemu će stvarnost biti Njegovom ljubavlju preobražena. No Gospod spasava onog ko želi da se spasi i kroz Hrista mu to omogućava ali u Njemu važe neka druga pravila ponašanja, razmišljanja! Mimo Hrista svašta se dešava ali On tome nije kriv; On čak govori mnogima: "Ne poznajem vas"! Naprosto to je "daljna zemlja" u kojoj boravimo kao bludni sinovi i u kojoj kao u kazamatima važe neka druga surova pravila po čoveku; čak i izopačeni biološko fizički zakoni što je samo konsekventna posledica iščupane vere iz srca! S tim u vezi, đavolova primarna ideja je da baš to uradi sa čovekom, da mu zverski rastrgne veru i izvadi je kao paganski žrec kad iščupa srce iz grudi žrtve i drži ga u ruci ...što svedoči i priča o sejaču i semenu - "dođe đavo i ukrade seme..") Pogledajte samo jevanđelski događaj sa "krvotočivom ženom"! Ide Gospod kroz Jerusalim; stiskaju Ga odasvud, ko u autobusu, ali kada Mu je ta žena dotaklа samo skut haljine On reče: "Ko me se dotače"? Dakle, kao stampedom je bio guran, dodirivan, pritisnut ljudima ali nikog nije opazio jer ne beše vere! Opazio je samo nju i pita (još jednom): "Ko me dotače"! To je čak i Apostolima bilo čudno i primetiše: "Vidi šta te sveta gura (jedva dišeš?) a ti pitaš ko me dotače"? I Gospod tada reče nešto fascinantno što daje mnoge odgovore na razna pitanja: "Neko me dotače jer osetih silu koja iziđe iz mene". (Lukа 8; 43 - 46) Bez vere, makar ovolicne ..ko zrno gorušice, Bog ne može nikome pomoći.. poručuje ovaj događaj! Na drugom jednom mestu Jevanđelje potvrđuje: "I ne mogaše onde ni jedno čudo učiniti jer ne nađe vere". (Čak i kada se malo vratimo u doba Mojsija vidimo da je Gospod silna čuda činio kroz velikog Proroka, bio zaštitnik, izbavitelj, borac i hranitelj, jer su njih dvojica bili bliski saradnici. Teško je i pobrojati sva ta čuda i to na očigled Izrailja, ali već po predstavljenju Mojsija vera je bledila i čuda su utihnula). On je, kako gore rekoh, sebi vezao ruke na istorijsku spontanost i na iskrene relacije roditelj - dete ili prijateljska saradnja sa čovekom zasnovanoj na veri i poverenju. Ne spasava nikoga na silu; ne remeti čak ni naše pogane misli i dela osim što je kroz oce rekao da će nas to ubiti! Ali ni tada ne vrši nasilje nad istorisjkim tokovima kakvi god da su. Kad ponovo bude došao u slavi Sudije (a ne kao sada kada je još uvek sluga ljudima) sudiće "koliku smo ljubav imali" jer je sam Ljubav (što i reče onomad kad mu je bludnica brisala noge kosom - "Veliku je ljubav imala.." pa je i oproštaj veći)! Sudiće po našoj sveslaboj i prebolesnoj nameri (a ne po snazi koju nemamo) da makar na mikro planu pokušavamo da imamo ljubav kroz veru u Njega; kroz veru da je On zaista Bogočovek koji se rodio kao i mi, i da ne laže kada nešto obeća i kaže! Njegov pogled dopire do onog mesta gde se u srcu razdvajaju namere; do mesta gde se rađa lenjost i kukavičluk; gde vonja na starost i mrzovolju ...gde namere budu ili tanano zle ili bar uzdahom dobre u pobožnosti. Taj će Sud biti Ljubav i ona će osvetliti naše pećine pa ko izdrži.. izdrži! U stvari, po Njegovoj božanskoj ikonomiji spasenja čak i sama vera nije ni blizu kraj priče! Vera bez dela je mrtva kažu Oci Crkve! Veoma je moguće, po Njegovim savetima o neosuđivanju i sažaljenju, da su osim vere to prevažni elementi (ako ne i jedini) zbog kojih On još interveniše na mnogim mestima gde god se projave te osobine širom sveta. Ko će to znati!? Čak će i konačni Sud biti zasnovan više na milosti i sažaljenju nego na samoj veri! Mnogi će čak reći "Nismo li u Tvoje ime ...pa nešto" ali Njega to neće zanimati!? Verovatno nikada iskreno i spontano nije ni čuo te ljude, nikada nikakva sila nije "izašla iz Njega" kroz njihove reči s obzirom da im kaže: "Ne poznajem vas.."! Bog ne laže kada nešto kaže. On ih istinski nikada nije ni video ni čuo ma kako to čudno zvučalo. Moguće zato što su ga spominjali van Crkvenog konteksta, van skrušenosti i ljubavi bez koje je crkvenost samo kozmetika!? Priče tih "koje Gospod ne poznaje" samo su, u kontekstu Hristovog odnosa prema krvotočivoj ženi, neko mrmljanje iz "daljnje zemlje"?! Ko će to znati? Tako deluje. Dok će u isto vreme Gospod spasiti mnoge koji mu kažu "A kad smo te videli da te nahranismo, obusmo, odenusmo..."? Dakle, pojma nisu imali da su to Njemu činili! Sledi da je vrlo spasonosno biti dobar, nežan, blag prema ljudima jer je u svakom upravo Njegov lik. Bez Gospoda ništa nije moguće ni ostvarivo što i Gospod sam reče" Bez mene ne možete ništa činiti"... ni voleti ni znati ni verovati jer On pomaže maloverju. Spasenje nije zasluga već Njegova milost onoliko koliko je u nama nađe. Njegov Sud je samo ogledalo u kom ćemo ugledati sebe i svoja dela ljubavi. Ipak najbolje je nadati se Njegovom sažaljenju i čuvati srce. Njemu jedinom priliči slava vo vjek vijeka.
  3. Na facebook strani, među komentarima, našao sam dobru kritiku jednog mog teksta ("Predodređenost i sudbina ne postoje. ...." ) objavljenog tamo od o. Ivana Cvetkovića. Kritiku je uputila uvažena Gospođa (ime nije bitno) koja je postavila nimalo naivna pitanja i koja iziskuju "objašnjenja" ili bar pokušaje istih. Plavim slovima je njena primedba: Gospođa: Autor bloga kaže kako je đavo bio zbunjen dok je kušao Hrista u pustinji 40 dana,da je mislio o Hristu kao običnom čoveku,da je u njemu video samo čoveka,najdalje sveca Božijeg,a nikako Boga!?Međutim,Sveto pismo svedoči da su demoni izlazili iz mnogih vičući i govoreći:,,Ti si Hristos-sin Božiji,,...Kako to,oni znali,a ovaj koji ga je kušao(po dopuštenju Božijem)nije znao?Ili je bio baš neki glupav demon?Mislim da malo čitamo Sveto pismo,Božiju živu reč,pa svemu verujemo,a to je opasno,kaže sv.Jovan Bogoslov da ispitujemo duhove... Poštovana Gospođo (ime), slučajno sam naišao na Vaš komentar; i naravno slažem se sa Vama u mnogo čemu. Moja malenkost je tekstopisac bloga na "ŽRU" koji se koliko vidim na facebooku dopao i priličnom broju sveštenika. U samom startu, ako budete videli tamo na "Poukama" i druge moje tekstove, videćete da ne pokušavam da slovim za nepogrešivog ili nezabludivog, taman posla.. čak sam na više mesta, sa svešću da su reči mnogo ozbiljna stvar, upozorio da se svi ti tekstovi ne primaju zdravo za gotovo već da se shvate samo kao čisto teoretisanje na neka izazovna pitanja koja tište sve nas; ...isključivo u okvirima "trezvenog" sagledavanja nekih unutrašnjih sloboda, koliko ih Bog dade, merenih rečima Jevanđelja i svetih otaca. Sajt "Pouke" je tematski i tu svi iznosimo neka razmišljanja upravo na Duhovne teme ...ne retko promašene (nema garancije da i ovaj tekst ne spada u iste) ali ponekad i interesantne o čemu već treba poslednju reč da daju administratori samog sajta. Na njima je da procene šta od tema ima smisla a šta ne, te da se konsekventno, u saglasnosti sa nekim saborskim mišljenjem između sebe, prema tome i postave sa svešću da ne može sve da ide u etar jer se sa rečima nije šaliti! Uostalom, ko od nas sme za sebe da kaže da je sasvim "pod visak"; da je stopostotno duhovno i duševno zdrav te da bezrezervno krene da lupa šta mu je na umu? Na tom sajtu su, dakle, razmišljanja koja Vam se ne moraju svideti ...ili obratno. Pravo da Vam kažem, nisam kriv što se poneka tema dopada čak i sveštenim licima koji ništa manje ne ispituju duhove i od kojih jedino i očekujem validan sud! Moja malenkost iz nekih razloga samo traži „menjače“ koje Gospod spominje u Jevanđelju u razgovaru sa lenjim slugom ...šta god to sada značilo. Te "menjače" tražim decenijama; ispitujem po ocima i Pismu "ko su oni" ...pa eto kopam i ovde ne bih li ih našao!? To ne znači da mi do Vašeg mišljenja nije stalo, naprotiv, i zato se latih da Vam u par crtica (m'sm "par crtica" ) obrazložim razmišljanja iznesena u spomenutom blogu. Ali uvek i uvek, pa i sada, ponavljam da AKO je išta dobro i zanimljivo u onome što pričam (ne isključujem i mogućnost ozbiljnih bolesnih uobrazilja) to je od Crkve i crkvenjačkog iskustva i razgovora sa mnogim znamenitim ljudima iz tog perioda dugog skoro dve decenije. Sam po sebi, bez Crkve i Liturgije.. čovek je ništa. Najzad, žargonski rečeno, da li je ovo što pišem dobro i prihvatljivo ili loše ne mogu znati suštinski .. u svakom slučaju rado bi se ogrebao za molitve svetogorskih monaha ..ne mogu vam ni slovcetom objasniti koliko mi je to značajno. Ako grešim da me njihove molitve ozdrave! Ako su tekstovi od neke koristi, .. da me njihove molitve opet ozdrave jer sam u svakom slučaju veoma bolestan čovek. Par reči o Vašoj kritici: Nije sporno da su mnogi demoni govorili „znam te ko si, ti si sin Božiji“ ...no kroz Stari Zavet, koji je i đavo proučavao jer se na nekoliko mesta poziva na biblijske citate, provejava za ljude reč da su „sinovi Božiji“ (npr. „Видећи синови Божји кћери човечије како су лепе узимаше их за жене које хтеше.“ 1. Мојс. гл. 6 ... о томе нешто каже и jevanđelistа Lukа spominjući prvog čoveka Adama: "...Сина Еносова, сина Ситова, сина Адамова, сина Божијега." (Luka 3.") Iz ovog Lukinog teksta jasno je da je čovek Adam sin Božiji .. naravno danas, blagodareći Crkvi i Duhu Svetom kroz Nju jasno znamo da je to "sinovstvo" po blagodati a ne Ipostasi koja je jedino u Hristu! Ljudi i jesu deca Božija u meri rasta u Hristu; opet: po Blagodati koja je od Boga! I đavo kroz stari zavet tj. kroz period života ljudi pre Hrista vidi razliku između proroka i običnog sveta ali za njega (ili legione) su to samo znameniti i posebni ljudi ... u njegovoj percepciji “sinovi Božiji“ (u smislu ljudi) ili „svetac Božiji“ kako kaže jedan od demona Hristu u Novom Zavetu: „Znam te ko si. Ti si svetac Božiji“. On, dakle, razumeva u svom mračnom umu da je Hristos neobičan čovek ali budući da je pomračen i nimalo blažen, u osnovi jeretik ispunjen mržnjom (nema blagodat Duha Svetog), on ne može da vidi Boga u Hristu. On Hristu kaže „sin Božiji“ ne obraćajući se „Ipostasi Božijoj“ tj. samom Bogu, već „sinu Božijem“ kakvim Stari Zavet vidi znamenite ljude ili proroke. On Hrista doživljava kao naročito talentovanog proroka (sina Božijeg - čoveka) koji ima ulogu da se zacari; ali kako ...to đavolu (pa ni ljudima onog vremena) nije baš najjasnije. Uostalom, to je za vascelu tvorevinu, uključujući bestelesne Sile nebeske, bila tajna kojoj su se i sami začudili i zadivili ("angeli udivišasja") Mi danas, blagodareći Crkvi, znamo o čemu je reč ali tada je to bilo apsolutno neshvatljivo za bilo koga. OTKROVENJE u punoći dolazi sa Duhom Svetim na Pedesetnicu i On onda Otkriva sve onako kako jeste. Ne može niko od stvorenih bića (ni Anđeli ni Heruvimi niti bilo ko) poznati Sina Božijeg u Hristu ako to Bog neće da mu otkrije! Tako skoro doslovno piše i u Jevanđelju: (1. Кор. гл. 12 - И нико не може рећи: Исус је Господ, осим Духом Светим. Od tog silaska Duha Svetog na Apostole Ipostas Sina se može u Hristu prepoznati samo i jedino Njime, Duhom Svetim, i NE POSTOJI DRUGI NAČIN da niko, pa ni Vi ni ja poštovana Gospođo mimo Njega kažemo Hristu „Gospode“! Duh Sveti nam to iz srca na nadrazuman način razjašnjava i OTKRIVA; zato je Novi Zavet, ponavljam, OTKROVENJE! Mračnim demonima je tek nemoguće da Hrista zovu Bogom! Slepi su duhom! Gospod bi i za nas ljude, bez intervencije Svetog Duha, kakav je inače za ateizam, antiteizam ili jeresi, bio samo crtež čoveka na zidu i ništa preko toga. Nema Boga mimo Hrista prepoznatog Duhom Svetim tj. Crkvom... i verujem da ćemo se tu složiti. No vratimo se još jednom demonskom slepilu koje možemo prosto forenzički da pratimo. Gospod u blaženstvima kaže: „Blaženi čisti srcem jer će Boga videti“! Dakle, samo čisto srce može u Hristu videti Boga; slažete li se sa mnom? Pa to kaže Gospod a ne ja. Kako na temelju ovih reči đavo može da vidi Boga u Hristu kad je bezmerno zloban i nečist? Kako Ipostas Sina može znati i poznati bilo ko osim samog Oca koji je iznad svakog saznanja ili poznanja za stvoreni svet!? Kako možemo poznati Sinovu Ipostas ako nam je sam Bog ne otkrije Duhom Svetim? Đavo, ovo je važno razumeti, po svojim mučenjima u blizini nekog svetitelja ili proroka može samo DA SLUTI da je reč o nekom svetom čoveku ali (jako je važno ovo naglasiti) Ipostas Sina Božijeg u Hristu je i za njega, kao i za mnoge ljude, nepoznanica. U stvari preciznije bi bilo reći da đavo veruje u Boga ali Ga NE POZNAJE jer "poznanje" kao dar dolazi od Boga a ne od stvorenih bića! Mi ne verujemo u Boga zato što je to naša sposobnost već zato što tako Bog dade u naša srca po svojoj milosti. "Bez mene ne možete ništa činiti" - kaže Spasitelj. Bez Duha Svetog, nije moguće ni verovati ni imati ikakve predstave o Hristu kao o Bogočoveku. Uostalom u poslanici Galatima kroz Apostola Gospod nam otkriva: "А пошто сте синови, посла Бог Духа Сина својега у срца ваша, који виче: Ава, Оче!" Niti se može verovati niti se može voleti bez Božije blagodati koju On deli iz svoje dobrote i sažljenja. Blagodat se moli iz nas, Njom volimo, Njom uzdišemo ...bez nje smo ništa ...samo ostareli mehovi iz kojih se vino davno prosulo. Najzad, Bog nam kroz Crkvu OTKRIVA našu prirodu; otkriva nam tajne vezane za nju! I mi kao i demoni svakim grehom isteramo iz srca Blagodat Božiju i onda smo ruševina kroz koju fijuču promaje, obmane, magle. Bez Blagodati ozlobimo i postanemo slepci...baš kao i đavo. Tada, tako nezaštićenima, pristupaju te smrdljive duhovne psihopate i hrane se ostacima ljubavi koju smo grehom u sebi razorili. Hrane se u stvari našom ličnošću jer smo po slici Ličnosti Hristove stvoreni ...i što nas više proždiru sve smo manje prepoznatljivi bližnjima. Mnogi nesrećni ljudi, udaljeni od Crkve, te duhovne protuve doživljavaju kao prirodna stanja sopstvene svesti i voljno im služe a da ni jednog trenutka nisu svesni šta rade. To naravno nije bez posledica; ogromna rana u srcu zjapi prazna i utehu nalazi upravo u onome od čega je stvorena - u grehu; u strastima! Tada čovek, ne razlikujući dobro i zlo jer nema čime da meri te pojmove, upada u vrzino kolo robovanja grehu, stalnog vraćanja na isti...bio on telesni ili duševni: pijanstvo, opijati, zavisnost od gordosti, oholosti, sujete, ogovaranja ..a u težim slučajevima opijenost brutalnošću, siledžijstvom, terorom nad slabijim i nezaštićenim! Spolja gledano i prevedeno na običan svakodnevni jezik to su razne psihoze, šizofrenije, afektivna gnevljiva stanja, naslada zločinom (serijske ubice i teroristi)... i slično. Bez Hrista i Crkve, Bez Ipostasi Sina u Hristu; bez svetih tajni poklonjenih od Oca I Duha - ispovest, pričest.. jedinih sila jačih i od đavola i od greha, čovek je u apsolutnom bezizlazu nekad bržeg nekad sporijeg umiranja ...na parčiće bez mogućnosti da se to ikada okonča! Bez svetih tajni smo apsolutno nesposobni za borbu protiv ovih i duševnih i telesnih strasti. Psihotična stanja se onda igraju sa nama jedući nam i biološki organizam sa kojim smo "jedno" dok nas konačno ne prožderu. Krštena duša je tu zaštićenija pa bolesti imaju mnogo posla da je razore ...ali se sa njima ne treba igrati niti ih olako shvatati jer kršten čovek je i odgovorniji - više mu je dato više se i traži. Više mu je dato i biće više bijen. Najzad, ako se baš preigra može da skonča isto tako sa ozbiljnim duševnim poremećajima. Mala digresija na temelju svetootačkog učenja - i naše Spasavanje neće biti plod naših nekih "zasluga" koje smo ionako dužni činiti, kako sam Gospod reče (parafrazirano): "A kad sve posvršavaš, zapregni se pa mi posluži; ... kaži sebi ja sam zaludni sluga". Da, mi smo dužni činiti dobrodetelj i ne mariti za to kao za nešto veliko jer od užasa smrti spasava i danas, a i u Dan Onaj koji dolazi, samo Otac, Njegov Sin i Duh Sveti ...neće to biti ni mikron naših zasluga. Tražiće u nama samo nameru da se uz Njega bude i ostane i obraz Božiji očuvan koliko toliko; a to podrazumeva sve one Božanske osobine koje sam Spasitelj ima: ljubaznost, dobrota, sažaljivost, empatija, skromnost, poniznost, poslušnost ... i neosuđivanje kao najvažniju od svih; jer Bog nije strašni sudija za prekršaje već Ljubav kako svedoči njegov učenik "Bog je Ljubav i Ljubav je Bog". Strašni sud ...tj. strahota suda biće subjektivni bol u susretu sa onime što smo od sebe napravili u svetlu Ljubavi. Ljubav nikada ne kažnjava; mržnja u našim srcima biće (i već sada jeste) naš pakao i naša kazna. Samo Božija milost i sažaljenje će od gubavog i prljavog otkloniti bolesti i uvesti u svoje carstvo, a sami da uđemo mimo Njega to ne spada ni u domen maštarija. Kada bi Gospod danas uklonio tu dobrotu kojom održava svet ...svi bi već u ogledalima videli kakve nakaze hodaju zemljom ali nas Njegova dobrota štedi od tog užasa: Ona se kroz Crkvu i iz Crkve, kao ona jelkica u kolima što širi miris, širi po ovom našem svetu i štiti nas od smrada raspada ...ne dozvoljava da ga osetimo! Po toj dobroti (koja je sišla do dna ada) i ateisti i mnogi drugi pošteđeni su od užasa sopstvene rugobe ..čak i kad samo pogledaju na toranj kakve Crkve. I đavo može jedino da veruje (i da drhti) jer je vera recidiv i sećanje na onaj lik koji je nekada bio (anđeo ...a i Anđeli su stvoreni kroz Hrista "kroz koga sve postade što je postalo") ...ali poznanje Hrista đavo ne može da ima jer je poznanje dar Duha Božijega! Đavo je izopačeni jeretik ili potpuni antiteista (bogoborac)..ništa drugo. I on je kao i čovek stvoreno duhovno biće (bio Heruvim) samo što nema fizičko telo, i isto je tako kao i čovek otpao od Boga. Isti nas je Bog stvorio u različitim formama i obličjima (čak Pismo kaže za čoveka da je „stvoren malo manjim od anđela“) i na žalost od istog Boga smo i jedni i drugi otpali ...đavo sasvim i celim bićem ali ljudi ipak ne svim srcem! Bog se na ljude sažalio i pružio ruku. Uostalom, imate danas potpuno oslepele dvonožce, masovne ubice koji toliko ozlobiše koljući ljude tamo po istočnim zemljama da je to potpuno preslikana realnost mračnog duhovnog sveta sa demonima kao vođama svakog zla. Pokušajte tim ljudima da kažete „Hristos je Bog“! Udariće im pena na usta, urlaće kao zveri i razdiraće odeću od besa; ubiće Vas na mestu na najsvirepiji način. Pa kad oni ne vide Boga u Hristu, iako kao ljudi imaju neke šanse dok su živi (imaju tornjeve Crkava kao poslednji poziv za pokajanje i preumljenje)...kako da Ga vidi onaj koji je od njih jezivije divalj i pomračeniji mnogo puta u samoj srži bića?! Najzad, u kušanju u pustinji đavo kaže Hristu (parafrazirano): „Daću ti sva blaga ovog sveta KOJA SU MENI PREDANA (đavo ima vlast na zemlji po rečima samog Hrista) ako mi se pokloniš“ ... Vekovima unazad na ovu foru je obmanuo mnoge ljude (i dan danas ljudi padaju na ovom iskušenju) ali Čovek Hristos ne naseda na provokaciju! Šta mislite, budući da đavo beži sumanuto od svetaca Božijih iz kojih izlazi sila Božija koju ovaj urlajući ne može da podnese, da li bi uopšte smeo da priđe Hristu da je znao ko je tačno pred njim? Pa on nije dostojan da mu Hristos kaže ko je u suštini u jednoj od svojih priroda! Gospod je svoju slavu pokazao na Preobraženje samo pred nekoliko učenika i tada su oni shvatili ko je On u stvari ...ali đavo nije dostojan toga! Hristos ju je pritajio u tom najvažnijem trenutku u kom se lomila istorija ljudskog roda. Lukavi nije smeo da razume ko je pred njim jer su upravo on i smrt glavne mete Hristove (svetotrojične) strategije Spasavanja ljudi. (I kad je već dostojnost u pitanju ne smemo smesti sa uma da će u Carstvo Hristovo tj. na Sinovu svadbu ući samo onaj koji bude pristojno obučen!) Uobičajeno je, dakle, da kod samog spomena Hristovog imena đavoli vrišteći beže, (kada se kroz molitvu Crkve i Svetitelja projavi blagodat demoni urlaju i nestaju neznano kuda) ali u onoj situaciji u pustinji Hristos se ne preobražava; ne daje naznake ko je u suštini; ne izgoni nikoga, ne tera od sebe glavnog kneza tame! Odgovora na pitanja i provokacije kao običan čovek tj. najviše prorok. Ovaploćenje Boga u ljudsku prirodu i za same Anđele je velika i divna tajna o čemu govori čak i Crkvena bogoslužbena literatura. Ta reč "tajna" se provlači kroz istoriju u mnogim segmentima Crkvenog bića gde je i ovaploćenje nadrazumna tajna koju tek sa Duhom Svetim liturgijski razumevamo - nikako mimo toga. Sam Gospod upravo kroz sledeću rečanicu daje razjašnjenje ovih naših dilema: "А када дође Утјешитељ, кога ћу вам ја послати од Оца, Дух Истине, који од Оца исходи, Он ће свједочити за мене." (Jovan 15) Drugim rečima: "On će vam sve razjasniti". Dakle, još jednom: budući da od malih svetitelja, danas kad je nastalo doba Crkve i Vaskrsenja Gospoda, đavoli beže od samog Hristovog imena .. zašto ne beži glavni ludak od samog Hrista onomad u pustinji?! Zar ne bi trebalo kao hijena podvijenog repa da zbriše koliko ga noge nose?! Pa zato što je Gospod prikrio svoju Ipostas u Bogočoveku ..ponaša se i govori samo kao čovek. On (Gospod) mora da kao čovek dođe do onog "ugovora" tj. "rukopisanija" koji je Adam sklopio sa đavolom a koji ovaj drži u dubinama ada. Gospod mora kao čovek da umre da bi kao Bog taj ugovor poništio... a da pri tom ne naruši ničiju slobodu ..ni ljudsku ni demonsku! Uostalom, evo izvadio sam sa ovog sajta nekoliko novozavetnih mesta (a ključna reč za pretragu mi je bila "čuđahu se") gde se jasno vidi da čak ni Njegovi roditelji, kao ni učenici ili prisutan narod, (o mračnim duhovima da ne govorim) nisu znali da je On Ipostas Boga a ne samo prorok kako su inače smatrali: Luka, glava 2 А Јосиф и мати његова чуђаху се томе што се говораше о њему. Luka, glava 4 И чуђаху се науци његовој врло; јер ријеч његова бјеше силна. Luka, glava 8 А њима рече: Гдје је вјера ваша? А они се уплашише, и чуђаху се говорећи један другоме: Ко је овај да и вјетровима и води заповиједа, и слушају га? Jovan, glava 7 И чуђаху се Јудејци говорећи: Како овај зна књиге а није се учио? Još jedan detalj interesantno korespondira sa ovom pričom. Naime, kada je Josif zbog trudnoće posumnjao u čast Bogorodice ali, budući pravednik nežnog srca, ne htede je javno ponižavati već da je otpusti od sebe bez formalne zakonske pompe, javi mu se u snu Anđeo Božiji (tu je Bog u sažaljenju prema nama ipak napravio izuzetak i intervenisao) i reče doslovno. " .. Јосифе, сине Давидов, не бој се узети Марију жену своју; јер оно што се у њој зачело од Духа је Светога." (Mat. gl.1) Josif, naravno, iz svih gore navedenih pretpostavki, nije mogao da zna šta se stvarno dešava ..jer je to strašna Tajna! Nije mu bilo ni u najsmelijim snovima da Tvorac postaje čovek! Stoga, zbog potrebe tajnosti, ni Arhangel Gavrilo ne formuliše rečenicu: "To Bog uzima vašu prirodu" .. ili "Rađa vam se lično Božiji Sin"!? Ne ide on u objašnjenja događaja već ono što kaže, po uputstvima Odozgo, prilično je neodređeno; ne ukazuje ništa posebno osim da će novorođenče biti poseban Božiji ugodnik! I đavo i ljudi onog vremena znaju da je Bogorodica zakonito udata .. ali samo Crkva zna na koji je način zatrudnela! Zadržava Gospod, kao tajnu, pravu prirodu Onoga koji će se roditi! Upravo zato se i pored svega Njegovi roditelji "..čuđahu o onome što se govorilo o Hristu" kako navodi Luka u 2. glavi! Cela ova tajna tek nakon Vaskrsenja kroz Crkvu i Duhom Svetim kroz Oce postaje objašnjena...kada je Bog već porazio đavola i ad. Tek je, dakle, po Vaskrsenju počelo da se razdanjuje učenicima i verujućima ko je Hristos u stvari a mesec ipo dana kasnije Duh Sveti svojim silaskom im to, po gore spomenutom citatu, razjašnjava u potpunosti ...kao i svima koji u to kroz Crkvu veruju. Pre toga niko nije mogao da zna ko je Gospod Hristos u suštini! Majka Hristova je sa par Njegovih prijatelja stajala ispod Krsta na Golgoti; kasnije držala njegovo telo u naručju i plakala milujući mu kosu i lice. Kao i svaka majka - ubili su joj dete. No da je znala da drži samo ljudsku dimenziju besmrtnog Života ne bi plakala; radovala bi se! Ali život je morao da teče spontano .. nenarušen nikakvim vanrednim događajima...do Vaskrsa! Tek tada se prelomila i potresla istorija! Mironosice su trećeg dana išle na Njegov grob, ne da slave Vaskrs za koji nisu ni znale šta je to, već da mu pomažu telo uljima i prepuste ga po našim ljudskim merilima prirodnom raspadanju. Kakav radosni šok kod učenika koji trče ka grobu da se uvere u tu čudnu i u slutnjama sveradosnu realnost da je Gospod ustao! Shvatite, tek silaskom Svetog Duha na Apostole njima, a preko njih i celoj Crkvi .. tj. nama, razjašnjeno je od Duha Božijega ko je Hristos u stvari! Do te intervencije Njegova ličnost je bila velika nepoznanica i tajna! Ponoviću se ovde, to je bilo strogo skriveno (zato se i zove TAJNA) i od ljudi i od mračnih duhova podnebesja pa čak i od Anđela ...jer Crkvena pesma kaže "Anđeli udivišasja" tako strašnoj tajni! Gospod je morao da sruši demonsku vlast nad ljudima, demonsko carstvo, samo i jedino kao Čovek, kao prvosveštenik, a ne nasiljem ili nekim vanrednim merama Božanstva nad zakonima i slobodnom voljom! Mogao je Gospod tada da pozove legione Anđela (uostalom zar Tvorcu treba bilo čija pomoć?), da mahnitog ubicu i zver zgnječi kao bubu ali morao je spontano da kao čovek promeni zakon smrti jer je kroz Adamov spontani greh smrt ušla u našu prirodu! Nije nam je niko nametnuo; sami smo je izabrali! (Uvek je sami izaberemo svakim svesnim grehom) Čovek je pogrešio, čovek je morao i da ispravi! Ne Anđeo, ne Heruvim ili Serafim nego ČOVEK! Takav je zakon našeg duhovno - fizičkog sveta! Ali ljudi su slabi, ozlobljeni, smrtni, jadni i bedni! Ko može od nas da strada za sve ljude; da nosi grehe svih ljudi? Vi ili ja uvažena Gospođo jedva da bi primili smrt i stradanje za svoje najbliže u familiji a kamo li za nekog tamo komšiju iz druge ulice kojeg i ne poznajemo! Mi smo (ja sam dobar primer) tragično prazni u ljubavi prema bilo kome; jedva prema par osoba! Zato je LJUBAV BOŽIJA morala da dođe među nas KAO ČOVEK ...da Ona kao ljudsko biće primi na sebe smrt i da ispravi Vaskrsenjem ljudsku smrtnost. Gospod, ponoviću to još jednom, kaže pred samo stradanje (parafrazirano): „Zar mislite da ne mogu pozvati dvanaest legiona Anđela da me izbave ali JA SAM I DOŠAO ZA OVAJ ČAS!“ On je i došao umre!! To je čaša koju je morao da ispije! To je osnova ugovora ("rukopisanija" sitnim slovima) koji je prvi Adam potisao sa đavolom a koji posle nije mogao da sprovede! Da Gospod nije ubijen u ljudskom telu ne bi bilo Vaskrsa i ne bi niko od ljudi pocepao taj ugovor .. tj. "poderao to rukopisanije"! Ali zastanimo ovde za trenutak!? Da je đavo znao da je Bog ispred njega a ne siromašni drvodelja i knjigama oglašavani prorok – da li bi ubijao Hrista? Strašno i preslobodno pitanje ali nije nerealno u ovom SPONTANOM svetu u kom nema predudešenih i sudbinskih scenografija!? Ko je lud da sam sebi sruši carstvo!? Čak i Spasitelj kaže na jednom mestu, kada ga optuživahu da knezom demonskim leči ljude: "Ako se carstvo razdeli samo u sebi ne može opstati ono carstvo"... i time posredno i po dubini ukazuje da je đavolu ipak stalo do tog carstva kakvo god da je ono. Iz te rečenice sledi da ne bi taj izopačeni duh samom sebi razarao vladavinu! S toga je bilo nužno da đavo do kraja bude u uverenju da je pred njim samo znameniti prorok ...ništa preko toga. Uzmimo sebi ovde opet slobodu da zamišljamo alternativna rešenja ovog istorijskog dešavanja?! Ne zaboravimo još jednom da je reč o spontanim događajima a ne o sudbinskim ili predudešenim rešenjima. Mogao je satana da nasluti ko je pred njim i da svojim hordama kaže: "Ne dirajte ovog"!? Šta bi tada bilo? Hristos ne bi bio ubijen na Krstu! A ako ne bi bio ubijen kako bi Vaskrsao? Budući da je Bog da li bi umro od starosti i prirodnom smrću? Kako da umre kad je bezgrešan i besmrtan; kad je novi Adam?! Kako bi onda Vaskrsao i kako bi smo mi onda vaskrsli kad On ponovo dođe? Kako bi naša smrtnost bila pobeđena ...i čitav još spektar sličnih nedoumica!? Pogledajte samo ovu rečenicu iz Jevanđelja koja kao da nam ovde daje neki odgovor na ovu radoznalost: "Но ја вам истину говорим: боље је за вас да ја одем, јер ако ја не одем, Утјешитељ неће доћи к вама; ако ли одем, послаћу га к вама." (Jovan gl. 16) Drugim rečima, da nije umro ne bi bilo ni Crkve ni utehe ni Vaskrsenja! Upravo to znači deo rečenice: "...jer ako ja ne odem Utješitelj neće doći k vama.." Ovo su smela razmišljanja, ljudski radoznala, ali su i realna s obzirom da ne postoji predestinacija u Pravoslavlju - čovek tada ne bi bio slobodan, ne bi onda bio kriv ni za šta?! Sudbina ili predestinacija nisu Pravoslavna teologija. Neke istočnjačke mozgarije se bave time ali Pravoslavlje je sloboda u Hristu. Mi smo slobodni da radimo kako mislimo i šta god nam padne na pamet, i nema sa time niko "odozgo" nikakve veze! Zato smo za grehe krivi jer Sloboda je i odgovornost... i na suprot tome, slobodno se opredeljujući za Hrista, upravo On, Spasitelj kome je Otac predao sav Sud, nas opravdava kroz veru, dela i Crkvu ..kao da imamo neke zasluge! Naravno, nemamo ih ili su na nekom atomskom nivou ali po svojoj dobroti Gospod nam to uračuna u nešto "naše" ...premda je Njegovo! S ovim u vezi od kosmičke važnosti je ljudska namera ka dobrodetelji u veri kroz Hrista koja je jedina merna vrednost pred Gospodom ...naša snaga je smešna! Da se vratim onim događajima iz pustinje. Ni kod jednog od starozavetnih proroka se ne govori ko će u suštini biti Hristos osim „pastir Izrailju“; zatim da će biti „rođen od devojke“ (dakle samo čovek) ... pa onda maglovita rečenica da Mu je „poreklo neiskazano“. Ni kroz jednog proroka Gospod ne otkriva sve o sebi ...jer su Mu po božanskoj ratnoj strategiji đavo i smrt glavne mete! Zato ni Jevreji, premda dobro poznaju knjige i Pisma, ne shvataju ko je pred njima! Gospod doduše čini čuda ali i Mojsije je činio obilje čuda; i Ilija ih je činio i mnogi još proroci ...i time Spasitelj pokazuje da nije obična osoba, običan čovek, ali ključno je da i đavo misli da je Hristos samo prorok! Zagrizao je mamac! Da je otac laži znao ko je pred njim i da će mu ovaj Vaskrsenjem srušiti carstvo šta mislite, kako već gore razvih teoriju, da li bi, najpre, smeo da priđe Hristu a najposle da li bi Ga uopšte raspeo na Krstu!? Upravo to što je premudro „naterao“ satanu da ga ubije je pobeda Gospoda kroz Vaskrs?! On je samo svu vražiju zlobu preusmerio na sebe; zaštitio nas telom, primio strašne udarce umesto ljudi iz svih epoha ..i tu izmiču reči! Nisam poštovana Gospođo zadirao u srž učenja otaca o Svetoj Trojici, o Hristovim prirodama ....tada bi ste s pravom mogli reći da sam sumanut i jeretik ili ne znam šta. Ničime nisam povredio ništa od suštine Crkvenog učenja o tome da je Hristos Bogočovek, da se rodio bezgrešno, da je Osnovao Crkvu ...naopako da sam brljavio po učenju o Svetoj Trojici. Ovo je samo jedan ugao, jedna teorija, na već završenu istoriju Spasenja koju svi znamo: Gospod je umro na Krstu i Vaskrsao! Sazidao je Crkvu svoju, ispovest, krštenje, pričest, brak, sveštenstvo... Nisam skrnavio ni važnost upravo Njegovih reči u „Oče naš...“ da je đavo lukav; od čoveka nesagledivo snažniji i da je samo Gospod (Crkva) od njega jači. Đavo je bedni i lukavi slepac prepun mržnje ..daleko mu lepa kuća. Mene je samo dugo vremena interesovalo, da se tako izrazim „forenzički“, kako je tekla ta Sveta istorija po onim bliskoistočnim kamenjarima i pesku u uslovima spontanog života ...života koji nije predodređen ..koji nije izrežiran!? Kako je onaj slepac i monstrum nadmudren da sam sebi sruši carstvo!? Ljudi smo, imamo i malo slobode da o štočemu molitveno promišljamo ali da neprestano strašnom pažnjom vagamo koliko su nam misli u vinklu sa "Simvolom vere", ocima i Apostolima. Ovo je, kao što rekoh, samo teorija istorijskih spontanosti koja ne zadire u preozbiljne postavke simvola vere i apostolska učenja o Gospodu. Usuđujem se reći da, makar i mucava, daje neku interesantnu dimenziju samom realnom životu onog doba jer ne smemo smesti sa uma da je to bilo konkretno vreme sa konkretnim ljudima i jasnim problemima u koja je došao Gospod ...ničime vidljiv kao Bog za široke narodne mase! Tek po neko je naslutio da je On neobična pojava ali osim Apostola na Preobraženje niko nije mogao ni da sanja ko je pred njima. Uostalom, znate li da su ga napustili mnogi od onog drugog kruga manjih apostola i učenika, od onih sedamdeset koji su Ga isto tako pratili!? Čak je i svoje glavne učenike pitao jednom: "Da nećete i vi da me napustite?" Mnogo toga se može zaključiti iz Njegovog jednog drugog pitanja upućenog Dvanaestorici (parafrazirano): "Šta kažu ljudi ko sam ja? ...A vi? Šta mislite ko sam ja?" Jasno je iz ovoga da učenici vide sjajnog čoveka ali malo ko tada da je uopšte razumevao da pričaju sa Božijom Ipostasi. U stvari niko to nije razumevao! Nauka o Svetoj Trojici u svojoj punoći se razvija tek rođenjem Crkve na Pedesetnicu a Gospod se onomad kreće među ljudima starozavetne svesti. Mi danas, sa vremenske distance prosvećeni Crkvom i Duhom Svetim, znamo za ta dešavanja i sagledavamo ih u celini; ali onim ljudima to je bilo samo fragmentarno. Prosto, da se vratim temi, Bog se rodio kao čovek! Anđeli „udivišasja..“ Anđeli se zadivili tolikoj tajni ali naravno nisu je otkrili onom ludaku; ćutali su do Vaskrsenja. Kosmičkih razmera je bio taj događaj! Mnogo bitna ratna strategija koja se odvijala tu među nama; koja se kroz tajnu Crkve i dan današnji odvija tu pred našim očima. (Gospod je Vojvoda strašnog rata! Ima to u mnogim Crkvenim štivima.) Ko bi rekao... tolika sila u jednom Jagnjetu! U prelepoj osobi ljubaznog osmeha koji brižno isceljuje uho svom neprijatelju. U mirnim očima koje su svakog od nas pogledale kada smo začinjani u utrobama majki jer „kroz Njega postade sve što je postalo“ Ne zamerite poštovana Gospođo na ovolikoj poruci; nekako morao sam da još jednom pokušam približiti svoja neka razmišljanja ali ne morate se plašiti; ni po koju cenu ne narušavam (bar mi se čini) ono o čemu su učili oci Crkve i o čemu i sami dosta znate. Ovo su samo lične opservacije, možda čak i zanimljive, koje ne narušavaju ništa iz Pravoslavne osnove i apostolskih ustanova. Lični ugao posmatranja zanimljivog konteksta svetih događaja koji su celom svetu promenili život ..a da sami ti događaji u mogim detaljima otvaraju obilje pitanja od kojih sam neke ovde pokušao da spomenem ...koliko Bog dade, kao što već rekoh, da se o tome pomalo promišlja. Čak da ekstremno grešim; tj. da je đavo odlično znao da je Hristos Bog ...to ne utiče ni najmanje na suštinu da je Bog došao, postradao i Vaskrsao i nama život darovao. Slepci smo svi mi moja gospođo; u manjoj ili većoj meri često na ikoni ili freski ne vidimo Boga u Hristu. Odatle sam i počeo da razmišljam o gornjoj temi: "Kad mi ljudi, kojima je Bog otvorio Carstvo verom, krštenjem i ostalim tajnama često padnemo u maloverje pa i u ozbiljne poremećaje kakvi su silna ubistva i zločini, gnev i mržnja...kud je đavo manje sposoban da se ponaša normalno i "pobožno". Ako mi, budući pomilovani, oslepimo za Boga Hrista ..koliki je tek vražiji duhovni i duševni mrak!? Znate li u čemu svi možemo da se uverimo opitno i sad ovog trenutka da smo i mi iz ljudskog roda slepi za Bogočoveka (kao đavo onomad) ...tj da vidimo samo čoveka skoro u svim slučajevima!? Evo vam prvi komšija; odmah vrata do vas!? Vidite li Boga u njemu (kako reče sv. Antonije)? Ne vidite?! Kako to kad sam Gospod kaže "ko učini jednom od ovih najmanjih meni je učinio"!? Mi ne razumemo da je to živa istina; nekako smo za nju slepi ... "kako to pa ovaj Aca sa sprata pa da je i Bog (po blagodati)"? Nekako mi je "bez veze" da mu se naklonim kao pred celivajućom ikonom ...ali gospođo - nema razlike!? U njemu je, još jednom, po Blagodati božanski obraz. Ne kažem to ja ..to kaže Gospod! Na istom nivou, na sličan način, kao što i mi ne vidimo Hrista u ljudima i satana nije prepoznao Boga već je video samo čoveka. Nadimao se misleći da je pametan .. ali ga je Gospod nadmudrio i ponizio, ispred nosa mu je uzeo Adamov ugovor tj. "rukopisanije", da se ovaj puši od besa i pušiće se kroz svu večnost. Gospod taj ugovor nije ukrao ili oteo već ga je punopravno poništio ... a tek šta je tu nepoznanica samo Bog zna. Ispred svega, mi ljudi ne možemo znati šta se to dešavalo tamo na Nebu pre luciferovog pada niti kakve su se tu PRAVNE ZAČKOLJICE dešavale; znamo samo kroz Crkvu i svete oce da je Arhangel Mihailo (kao Car Konstantin ili Car Lazar u našoj ravni) podigao vojsku Anđela i zbacio sa Neba satanu. Ovaj je pao negde, ko će ga znati gde - ali je uspeo da oprelesti Adama, da ga priključi u red smrtnih i ozlobljenih! Dakle još jednom, mi ne možemo znati šta se to dešavalo na Nebu ni kakve su naknadne relacije bile između Boga i satane ..ali je jevanđelska činjenica da je satana imao vlast na zemlji! Na dva (a možda i na više) mesta u Jevanđlju se to spominje. Najpre sam Gospod kada kaže: "Bojte se onog koji ima vlast da pošto ubije baci u pakao". A zatim i sam đavo kada u pustinji kaže Hristu: "Daću ti sve što vidiš i sva blaga koja su meni predana.."! (Da je znao da je Hristos Ipostas Sina rekao bi "koja si mi ti predao") Uspeo je Adama da prevari; naši nesrećni praroditelji potpisaše ugovor (ponavaljam Crkva ga spominje kao Adamovo rukopisanije sa đavolom - neki "pravni papir" između slobodne volje obe strane) postali su smrtni i to je postalo novo realno stanje sve vidljive tvari. Morao je neko od ljudi da vrati besmrtnost i život u prirodu i Kosmos ..ali ko od smrtnih može da da besmrtnost?! Đavo je likovao jer je vladao nad ljudima; a onda se pojavio jedan običan drvodelja, ni po čemu različit od sveta koji je već hodio zemljom. Čak nije bio ni lep na oko jer u starom zavetu jedan od proroka i kaže nešto kao "ne beše lepote na njemu". U svemu običan čovek koji je činio dela kao i proroci pre njega .. ali ni Anđeli ni ljudi a pogotovo ne đavo nisu mogli ni da sanjaju da je Ipostas Svete Trojice ušla u telo! Josif, otac Njegov, već rekoh gore, bio u čudu "kako to Marija trudna bez muškarca"? Ali Duh Sveti je intervenisao i utešio ga. Morao je neko od ljudi da umre da bi po tom ugovoru ljudi svih epoha bili oslobođeni od smrti ...ali kako ako smo svi smrtni?! Čime da vratimo život u sve ljude ako nemamo život u sebi?! I dolazi On, sam Život .. uzima ljudsku prirodu na zaprepašćenje Anđela i ide dobrovoljno u smrt - da bi Vaskrsom validno pocepao taj prokleti papir. Mnogi od učenika su ga odgovarali od stradanja, Petar najdirektnije, ali Gospod reče nešto što potvrđuje ovu teoriju: "Ja sam i došao za čas ovaj.." Kakva je to samo čast za ljude, za zemlju i svu tvar ..da Ipostas Boga za sva vremena postaje čovek i vascelu tvar uzdiže na Nebo. Tek na Duhove, na svetu pedesetnicu Gospod Duh Sveti razjašnjava celoj Crkvi šta se to u stvari desilo! Da je to bio rat velikog Vojvode nad vojskama koji je u svetu u kom Bog poštuje slobodu i ljudi i đavola i ne vrši nasilje nad njom, premudro iznudio od čovekoubice ono što onaj najbolje zna - da ubije! Ali ovaj put je naseo; ubio je Život ..a Život (Hrista), Duha Svetog i Oca ne možeš da ubiješ! Život je iznad postojanja; On Vaskrsava! Stao je Gospod tako u našu zaštitu kao što roditelj telom štiti svoje dete .. i tu izmiču reči. Vama pozdrav i zdravlje od Gospoda; a setite se i mene u molitvama svojim.
  4. Version 1.0.0

    16 downloads

    Nikolaj Berđajev, hr

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...