Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'srbiju'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Дискусии на русском языке
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
    • Churchpic - Најлепше слике из Цркве на једном месту
    • Упозванање ради хришћанског брака
    • Пријавите се на наш Viber приватни chat
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Православна друштвена мрежа Црква.нет
    • Downloads
    • Блогови
    • Не псуј БОГА!!!
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 9 results

  1. Ministarstvo zdravlja će slediti jasne instrukcije Svetske zdravstvene organizacije kada je u pitanju potpuna zabrana pušenja na javnim mestima. Predlog tog zakona se ubrzano radi i ove godine će biti upućen Vladi, rečeno je RTS-u u tom Ministarstvu. Piše: RTS31. januara 2019. 10.37 Foto: Pixabay / HansMartinPaul Na Nacionalni dan bez duvanskog dima još jednom upozorenje da u Srbiji puši trećina stanovništva, a od posledica udisanja duvanskog dima godišnje umre 15.000 ljudi. Novi zakon je u pripremi i potrebno je sa Evropskom unijom usaglasiti još samo nekoliko direktiva. „To predviđa kompletnu zabranu pušenja u zatvorenom prostoru u svim javnim objektima. Takođe, borba protiv ne samo klasičnog duvana nego i protiv korišćenja nargila, elektronske cigarete“, ističe Berislav Vekić, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja. Srmena Krstev, predsednik Republičke stručne komisije za kontrolu duvana i nacionalni koordinator SZO, objašnjava da se dugoročno smanjuje broj bolesti, veliki su troškovi za lečenje, dolazi do gubitka radne sposobnosti pluća. Od 2010. godine pušenje je zabranjeno u svim radnim prostorima, ali ne i u ugostiteljskim objektima što bi sada trebalo da se dogodi. Ugostitelji strahuju da će imati manje posla. „Mi se zalažemo na drugi način – da restorani i vlasnici koji odluče da nema pušenja u njihovim restoranima da se stimulišu na određeni način kako bi imali interesa da rade“, navodi Georgi Genov, direktor Poslovnog udruženja hotelsko ugostiteljske privrede HORES. Prošle godine prihod u državnom budžetu od akciza na duvan je skoro 100 milijardi dinara. Na taj prihod računaju sve države. Međutim, prema podacima SZO, troškovi lečenja obolelih od posledica uticaja duvanskog dima i bolovanja su četiri puta veći. „Činjenica je, prema procenama SZO, da u Srbiji godišnje od lošeg kvaliteta vazduha umre 6.000 ljudi, a od posledica konzumiranja duvana godišnje umre 15.000 ljudi. Krajnje je vreme da svaki pojedinac shvati da nanoseći štetu sebi i svom zdravlju, skraćujući život, hendikepira i svoje najbliže i istovremeno zagađuje životnu sredinu“, napominje ministar za zaštitu životne sredine Goran Trivan. U Americi je, na primer, za 25 godina od kada se sprovode striktne zabrane pušenja stopa umiranja od malignih bolesti pala za 27 odsto. Švedska zabranjuje pušenje i na otvorenim javnim mestima i ima cilj da do 2025. bude zemlja bez duvanskog dima. https://www.danas.rs/drustvo/u-pripremi-zakon-o-potpunoj-zabrani-pusenja-na-javnim-mestima/
  2. Милан Ракић

    Zora Drčelić: Šta čeka Srbiju posle Vučića

    VUČIĆA SA DRŽAVOM IZJEDNAČUJU I NJEGOVI GLASAČI I PARTIJSKA VOJSKA, ALI I SVI ONI KOJI GA DOŽIVLJAVAJU VINOVNIKOM SVEGA LOŠEG U OVOM DRUŠTVU – OD KORUPCIJE, RAZORENIH INSTITUCIJA, ZAROBLJENIH MEDIJA, DO SIROMAŠTVA, PARTIJSKOG ZAPOŠLJAVANJA, ODLASKA LJUDI IZ ZEMLJE. ALI, NIJE ON STVORIO SISTEM, NEGO JE SISTEM PROIZVEO NJEGA. ZATO UTISAK DA BI SE ODLASKOM ALEKSANDRA VUČIĆA SA VLASTI SVE PROMENILO NIJE TOLIKO SNAŽAN, KAO ŠTO JE BIO U SLUČAJU SLOBODANA MILOŠEVIĆA. A DA PROMENI SISTEM, OVO DRUŠTVO IZGLEDA JOŠ NEMA DOVOLJNO SNAGE. TREBALO BI DA SE VRATI U 1990. A TO NIJE NIMALO PRIJATNO. TU JE VUČIĆEVA NAJVEĆA MOĆ Petogodišnjaci nisu baš sigurni šta znači popularna ličnost, izgleda da ih roditelji još uspešno čuvaju od jutjubera sa milionskim pregledima i rijaliti programa. Ali, ako im se objasni da popularne ličnosti mogu biti glumci i pevači, pisci dečijih knjiga, pa fudbaleri i neki drugi sportisti, kao i da o njima često slušamo na televiziji i vidimo njihove slike u novinama, onda im je sve mnogo razumljivije. Na pitanje „za koje ste popularne ličnosti čuli", deca poskaču samouvereno: „Vučić! Mesi! Ronaldo!" Tačno tim redom. Nije ovo scena iz čuvene „Kefalice". Tako su potpisnici ovog teksta odgovorila deca iz beogradskog vrtića na jednoj, za njih upriličenoj, novinarskoj radionici. Doduše, bilo je najviše onih koji su uzviknuli: „Vučić!" A dva dečaka su ohrabreno dodala: „Mesi" i „Ronaldo". Znali su bez ikakve zabune da je Aleksandar Vučić predsednik Srbije, a Mesi i Ronaldo – fudbaleri. To je generacija dece 2012/2013. rođene u Srbiji, zapravo prva generacija rođena za vakta Aleksandra Vučića i njegove naprednjačke koalicije i koliko god da se roditelji trude da ih što duže sačuvaju od uticaja medija i zadrže u prirodi, ne mogu ih skloniti na drugu planetu. Ovo je, ipak, zemlja u kojoj i sam predsednik države, bar kako je nedavno objavio „Fajnenšel tajms", ima devet televizijskih ekrana u svojoj kancelariji. Razume se da odgovori dece iz vrtića nisu, što vele ovi istraživači, reprezentativan uzorak za zaključke o bilo čemu, ali se ne može reći da nisu valjan znak u kakvoj Srbiji nam deca rastu. Kada je jedna petogodišnja devojčica iz pomenute grupe za neki državni praznik videla da domar kači zastavu Srbije na zgradu obdaništa, uzviknula je: „Mama, vidi, čika Raša opet stavio Vučićevu zastavu!" Da li će Aleksandar Vučić za prvu generaciju dece koja je rođena za vreme njegove vlasti ostati samo anegdota iz detinjstva ili će ova deca nastaviti svoj život i školovanje stičući sve značajniju svest o najpopularnijoj ličnosti u zemlji, i te kako zavisi od toga koliko je rano štampan ovaj tekst o Srbiji posle Vučića. I da li je „Srbija posle Vučića" u ovom trenutku zaista naučna fantastika ili je, možda, neka sagledivija budućnost? TV TROVAČNICE I NACIONALNA MEGALOMANIJA: Sagovornici „Vremena" nemaju ista viđenja. Novinarka Olja Bećković, na primer, ne veruje da će on ikad otići. Biljana Stepanović, glavna urednica mesečnika „Nova ekonomija", misli da je svođenje računa pomalo preuranjeno, kao i da ćemo do postvučićevskog doba sačekati bar još dve naredne godine, kao i da će šteta biti veća što duže bude ostajao na vlasti (videti antrfile). A sociolog Jovo Bakić u razgovoru za „Vreme" kaže da je ova vlast katastrofalna u gotovo svim segmentima, da je društvo kulturno zapuštano trideset godina, da je poslednjih 5-6 godina samo nastavak uvaljivanja u ogoljeni primitivizam i da dno još nismo dotakli: „Ako pođemo od televizija sa nacionalnom pokrivenošću, izuzev RTS-ovog kulturnog programa, sve ostale televizije su duhovne trovačnice. Velika je grehota što RTS, pored svog kulturno-umetničkog programa koji ima, i koji je zaista vredan pažnje, ima i informativni program kreiran po meri vladavine Aleksandra Vučića." Nove generacije stasavaju, godine prolaze i uvek može da bude gore, uveren je Bakić. Svojim je ušima, kaže, čuo od odličnih đaka, gimnazijalaca, da oni ne veruju u zvaničnu verziju nacionalne istorije i smatraju da je ono što uče u školi falsifikat takozvane germanske istoriografske škole, koja je namerno izbrisala i prepravila našu istoriju. „Oni su naučili sve što treba i što piše u udžbenicima za ocenu, ali ne veruju u to što piše u njihovim udžbenicima, veruju, naime, da su Srbi narod najstariji. A to je recept za katastrofu", siguran je Bakić. Razume se da se ne može naprednjačka koalicija sa Vučićem na čelu optužiti za baš sve loše društvene trendove u zemlji, regionu i svetu, pa ni zato što se đacima više sviđa alternativna Jutjub istorija prema kojoj je „osmomilenijumsko srpsko poreklo zapravo indijsko" ili makar „podunavsko, odakle su Srbi naselili i Evropu i Malu Aziju". Ne može se, međutim, oteti utisku da je vladavina naprednjaka čije je, da tako kažemo, poreklo u staroradikalskom uverenju o velikoj Srbiji, dobrano doprinela toj nekoj klimi „nacionalne megalomanije", o kojoj dalje govori Jovo Bakić. „Veliki nacionalisti", nastavlja Bakić, „po pravilu najviše štete naprave sopstvenoj naciji, a to se posebno dešava relativno malobrojnim nacijama kao što je srpska. Svaka nacionalna megalomanija na ovaj ili onaj način šteti. Tako, dok su radikali bili ideološki i politički značajni i uticajni, tada je bilo važno pitanje stvaranja velike Srbije, širenje u prostoru, širenje granica. Danas, kada je uglavnom svima jasno da to nije moguće, nacionalna ideologija više nije horizontalna nego je vertikalna, tačnije, od širenja granica i povećavanja teritorije prešlo se na rast u visinu. Zato se grade kule najviše na Balkanu, pa se postavljaju jarboli čija visina je jedino važna, i na taj način se i sasvim doslovno ostvaruje ideja o nebeskoj Srbiji. Svedoci smo banalizacije nacionalizma. Veličina se postiže na neki drugi način, izgradnjom najvećeg šoping mola na Balkanu, jarbola, kule. To je zapravo nadmetanje u banalnom nacionalizmu koje je u svojoj suštini zatupljujuće". Bakić, dalje, podseća da je Srbija društvo u kojem je nejednakost najveća na kontinentu: „Medijana prihoda je 212 evra, to znači da 50 odsto ljudi ima prihode ispod 212 evra, a drugih 50 odsto zaposlenih ima iznad 212 evra prihoda. Tri četvrtine društva ima ispod 312 evra, 80 odsto ne dopire do prosečne plate koja je 400 evra. Svaka priča o naciji je u ovom kontekstu sasvim izlišna. Kakvo dostojanstvo može imati čovek koji prima 212 evra mesečno? Tu je priča o nacionalnom uvredljiva za razum." O zaradama govoreći, ovde treba dodati još samo da i ta prosečna mesečna plata u Srbiji koja iznosi 422 evra i do koje ne dopire čak 80 odsto građana Srbije, ne samo da je među najnižima u Evropi, nego je i među najnižima u regionu, kako je ovih dana objavio Demostat u svojoj ekonomskoj analizi. U Velikoj Britaniji neto plata je 1.990 evra, u Francuskoj 2.157, Nemačkoj 3.771, Italiji 1.758, Austriji 2.324, a Danskoj 3.270 evra. I u regionu smo na dnu liste: prosečna plata u BiH je 440 evra, Crnoj Gori 512 evra, Hrvatskoj 832 evra, Sloveniji 1077, Mađarskoj 703 evra, Rumuniji 535 evra, a u Bugarskoj 457 evra. Čak i u Grčkoj, najviše pogođenoj svetskom ekonomskom krizom, u kojoj su sprovedene ozbiljne mere štednje, prosečna plata iznosi 917 evra. Srbija, prema prosečnoj neto plati, bolje stoji samo od Makedonije u kojoj je prosečna zarada 376 evra i Albanije u kojoj je prosečna zarada 378 evra. ISTORIJA VS. RAČUNI ZA STRUJU: Zato nimalo ne treba da čudi to što je milion građana Srbije na spiskovima izvršitelja za prinudnu naplatu dugova, uglavnom za komunalne račune. Niti je neobično to što 30.000 ljudi svake godine napušta Srbiju. Računica je sasvim prosta: strani investitori dobijaju subvencije od države Srbije da zapošljavaju uglavnom nekvalifikovanu i jeftinu radnu snagu. Slično se ponaša i država: budući da je ogrezla u partokratiji, od oko 600.000 članova SNS-a većina je zaposlena u javnom sektoru, što znači da je članska karta u SNS-u uslov za radno mesto, a ne kvalifikacije. Za to vreme, predsednik te iste zemlje pred novinarima „Fajnenšel tajmsa" poigrava se istorijskim paralelizmima tumačeći značaj svog imena u Srbiji, upozorava Vašington i Brisel da bi njega neko mogao i da ubije pre nego što ispuni sve što je obećao: „Nijedan Aleksandar nije preživeo na vlasti", rekao je u intervjuu „Fajnenšel tajmsu" kada je na terasi u predsedničkoj palati objašnjavao novinarima da su tu ubijeni kralj Aleksandar i kraljica Draga 1903. Neku nedelju pre je i svojim sunarodnicima predočio da je svestan da mu „Srbi neće oprostiti svoju bolju budućnost i mir" i da će „rešenje Kosova" ujedno biti i njegov „politički kraj". I ko pored tolike navale istorije da brine o računu za struju ili frižideru što samo prazan svetli? Malobrojni kritičari njegove vlasti uvereni su da je tako i jedne i druge (i Zapad i Srbe) pozvao da ga podrže u sledećoj kampanji. Imaće šta da pruži i jednima i drugima. „Ja ne mogu da zamislim da on ode", više puta u toku razgovora za „Vreme" ponavlja Olja Bećković. „Ako i dođe taj trenutak da on ode, to će biti jedan uvredljivi bilans. Ovo već predugo traje, nema nikakve granice između istine i laži, dobrog i lošeg, sve je dozvoljeno. Oni koji su promenili 30 partija i 40 mišljenja danas drže predavanje: kako te nije sramota što si promenio mišljenje. Evo, gledam Skupštinu dok razgovaramo i vidim da je Nebojša Stefanović potpuno spreman da nasledi Vučića, već su uveliko spremni da ukoliko on ode, samo nastave isto. Razorene su sve vrednosti, sve institucije, razoreno je ljudsko tkivo, nisu naš problem institucije, nego ljudi. Jer i institucije – čine ljudi. A ljudsko tkivo je razoreno jer je sve svedeno na borbu za goli opstanak. I ljudi su naučeni da u tome nema ništa loše. Ti nemaš mogućnost sad da biraš stranu, da li ćeš svetliju budućnost dočekati s nekim drugim, s kim, u odnosu na koga ti treba da budeš moralan, jak i čvrst, i integrisan, gde je taj reper? A ako ga, recimo, zameni taj neki lider opozicije, pa će nas terati da slavimo, kao otišao Vučić, a došao … ? Ulaže se najneverovatnija energija da devalviraju, kompromituju, unište tog lidera opozicije. Onda će da se dogodi da taj tako uništen, kad više nijedan čovek ne bude uz njega, kad više niko ne bude verovao u njega, onda će da se dogodi da će taj zameniti Vučića. Tad će biti jasno da o tome ne odlučuju građani, nego da o tome odlučuje neko drugi, ko ima interes da nas vređa i vređa bez kraja i konca. To se svodi na ono što nam se uvek gadilo da poverujemo, svodi se na ono da se menjaju po principu ‘ko daje više od onog prethodnog’. I kad potrošimo ovog, kad nam da sve što je mogao, onda ćemo dovesti drugog koji će dati još više, a taj spisak želja šta još treba da damo to ćemo tek da vidimo." To što se Vučić trudi da se održi na žici koju mu je Zapad postavio jeste samo svest da bez spoljnopolitičke podrške neće moći da opstane na periferiji svetskog kapitalističkog sistema, misli Jovo Bakić. „Utoliko je njegov sistem opasniji od Miloševićevog. On je učinio sve da dobije spoljnopolitičku podršku i dobio je. U ovom trenutku, jedan od razloga što opozicije faktički nema, što je totalno rasturena, jeste taj što nijedan politički delatnik iz opozicije ne može dobiti političku podršku spolja, tu je Vučić sa svoje tačke gledišta, odigrao mudro. Zavisiće mnogo i od toga koliko će i kada nezadovoljstvo među građanima narasti da se stvori istinska opoziciona snaga, i zavisi od toga hoće li ta opoziciona snaga moći da privuče spoljnopolitičku podršku. To je osnova za promene. A budućnost je krajnje neizvesna." Sve one javne institucije u Srbiji (kaže se da je ukupno 11.000 korisnika javnih sredstava, u državnoj upravi i lokalnoj samoupravi, vojsci, policiji, kulturi, prosveti, sudstvu i zdravstvu) u rukama su vladajuće stranke, koja, dakle, upravlja životima 700.000 zaposlenih. Od ovog lepog broja u javnom sektoru dobra većina ima člansku kartu SNS-a i drugih vladajućih partija, dakle, ljudi u javnom sektoru su njegova država u državi, vojska koja obezbeđuje dodatne glasove za svaki izborni ciklus. Ali, ako ćemo pošteno, nije taj sistem izmislio Vučić, sistem je postojao i pre njega, on ga je samo, da tako kažemo, unapredio. Ko je makar malo putovao po Srbiji zna da u svakom mestu u glavnoj ulici ili na samom trgu, kod opštine i suda, postoji i zgrada s partijskim kancelarijama. Jedni te isti gradski šefovi šefuju i u tim kancelarijama, samo se nazivi partija menjaju. „Oni koji su tu došli s Vučićevim prethodnicima, oni su se lako prestrojili. To će biti i posle Vučića, ti će se ljudi prestrojiti gde treba. Osim ukoliko ne dođe do nekih značajnijih lomova, što bi bilo poželjno. Oligarhijski sistem su stvorile prethodne vlasti, sad postoji jedan čvrstorukaš na čelu sistema i on ih je sve disciplinovao. Ako se sistem, što ne zavisi od Vučića, značajno ne promeni, on će i sa silaskom Vučića sa vlasti nastaviti da funkcioniše. Pouzdano znam da su na platnom spisku Poreske uprave bili ljudi iz G17+ koji se nisu pojavljivali na poslu, ali su primali platu. I danas znam da postoje ljudi koji su formalno zaposleni po opštinama u Srbiji, primaju platu, ne pojavljuju se na poslu, a jedina kvalifikacija im je članstvo u SNS-u", kaže Jovo Bakić. SRASTANJE MAFIJE I DRŽAVE: Vučićeva zabrinjavajuća inovacija je, međutim, prema tumačenju Bakića, „srastanje mafije i države", odnosno, mafija je zarobila državu, a mafija neće otići glasačkim listićima. Kada jednom naprednjaci izgube podršku na izborima, uveren je on, biće postavljeno pitanje: da li se pravi aranžman s mafijom da bi se ovekovečio taj mafijaški sistem ili će se dogoditi krvoproliće sa neizvesnim ishodom. „Slično je bilo i 2000. Tada je napravljen dogovor. Da bi na kraju onaj koji je napravio dogovor platio glavom kad je pokušao da napravi državu. To je ta nesreća, jer s druge strane, upravo je taj dogovor sprečio da u Beogradu 5. oktobra bude najmanje 100 mrtvih. A opet je pitanje kakav bi bio ishod. Dok se ne raskrinka ta mafija vezana za oba kluba, Zvezdu i Partizan, u njihovim upravama, među takozvanim navijačima, mafijašima, koji se zapravo bave trgovinom droge, ugovaraju poslove sa državom, imaju svoje firme, obogatili su se u poslednje tri-četiri godine, pobeđuju na svakom tenderu, ovde se neće nikada i ništa promeniti. Ako se to ne reši, ako ti ljudi budu dobri i nekoj sledećoj vlasti, jer ne zaboravimo oni su bili dobri i 5. oktobra 2000, tu sigurno onda nema ničega, mi kao društvo odmah možemo sebi da potpišemo smrtnu presudu. Jer ti su ljudi zaista mafijaši, oni neće svojevoljno otići u zatvor." Zato je Bakić uveren da dan posle zavisi od nekoliko scenarija: „Hoće li biti krvoprolića i u kojim razmerama i kakve će to posledice doneti. To je samo po sebi vrlo traumatično. Dođe li do nagodbe, imaćemo isto ovo što je prisutno godinama, sistem je isti, samo se elita dopunjava novim članovima. To je sistem koji je u interesu moćnim spoljnopolitičkim činiocima i naravno, multinacionalnim kompanijama, imaju ovde jeftinu radnu snagu. Sa stanovišta građana Srbije, to je sve katastrofalno. Izbori su, dakle, očajni, ali ja ne vidim na koji treći način ovo može da se promeni." Olja Bećković je pak sigurna da je apsolutno nemoguće da se taj sistem demontira i da posle Miloševića nije došlo ni do jednog demontiranja: „Već nam je ušlo u naviku da pričamo kao da jeste, pa smo sad, eto, nezadovoljni što nije došlo do demontiranja iznutra. Ali upravo smo poslednjih godina svedoci da do demontiranja nije došlo nikako, ni spolja ni iznutra. Sad to gledamo. Hajde za početak da zamislimo ako dođe taj dan, niko više neće ići da gostuje na Pinku. Već je to nemoguće. Hajde, demontirajte Pink i ljude koji rade na Pinku. Kako? Nikad ništa nije demontirano, od političara koji će da pevaju ‚Maj vej’ (Nenad Čanak posle 5. oktobra, uz opasku: „Pa šta, to je sad naš Pink", prim.n) do novinara koji će na isti način da čitaju otvorena pisma istog tog Željka Mitrovića, samo nekom drugom." Vučića sa državom izjednačuju i njegovi glasači i partijska vojska, ali i svi oni koji ga doživljavaju vinovnikom svega lošeg u ovom društvu – od korupcije, razorenih institucija, zarobljenih medija, do siromaštva, partijskog zapošljavanja, odlaska ljudi iz zemlje. Ali, nije on stvorio sistem, nego je sistem proizveo njega. Zato utisak da bi se odlaskom Aleksandra Vučića sa vlasti sve promenilo nije toliko snažan, kao što je bio u slučaju Slobodana Miloševića. A da promeni sistem, ovo društvo izgleda još nema dovoljno snage. Trebalo bi da se vrati u 1990. A to nije nimalo prijatno. Tu je Vučićeva najveća moć.
  3. Pored ogromnog broja književnika, umetnika i svetski poznatih ličnosti koje je iznedrila Srbija, mnogi sociolozi smatraju da ništa nije ostavilo traga na naš narod i mentalitet kao dizelaški pokret koji se javio devedesetih godina u Srbiji. Pojava dizelaškog pokreta Ova potkultura simboliše slom morala usled socijalno-političkih faktora i, uopšte uzev, oslikava duh jednog naroda u određenom vremenskom okviru. Kulturna i intelektualna elita pala je pod senku estrade, a vodeće ličnosti u državi bili su mafijaši, ratni profiteri i političari koji su podržavali režim Slobodana Miloševića. Teoretičari pojavu dizelaša povezuju i sa činjenicom da se u kratkom vremenskom roku veliki broj ljudi obogatio na nezakonit način, nakon čega su kroz modu i specifičan stil nastojali da pokažu pripadnost određenom staležu. Zbog tadašnjih sankcija bilo je gotovo nemoguće legalno nabaviti bilo kakvu robu koja nije proizvedena u Srbiji, pa su svetski poznati brendovi, kao što su Nike, Reebok ili Marlboro bili neka vrsta statusnih simbola. Kao trenutno najpopularniji brend, prihvaćen je Diesel, po kome su dizelaši i dobili ime. Uzor svih dizelaša i, možemo slobodno reći, rodonačelnik njihovog stila bio je Aleksandar Knežević, poznatiji kao Knele. Ovaj mladić, inače vatreni navijač Crvene zvezde, bio je usko povezan sa vođom i pripadnicima Voždovačke kriminalne grupe, a učestvovao je u velikom broju pucnjava po Beogradu. Budući da je svojevremeno bio strah i trepet beogradskih ulica, mladići su počeli da se ugledaju na njega i tako je počelo širenje prepoznatljivog trenda uvlačenja gornjeg dela trenerke u farmerke. Za ovo su postojala dva razloga: pokazivanje skupe marke pantalona i kaiša, ali i praktičan način nošenja pištolja. Zbog ratova koji su besneli u komšiluku, oružje je bilo dostupno gotovo svima, što je olakšalo okretanje kriminalu. Oni koji nisu bili umešani u kriminalne poslove i crno tržište, težili su da makar svojim izgledom oponašaju ovakav životni stil. Obeležja „dizel momaka“ Obrijana glava, debeli zlatni lanci oko vrata i air max patike bili su neizostavni elementi pripadnika ove kulture. Svoje bogatstvo dizelaši su demonstrirali nošenjem upadljivog nakita, satova, uglavnom zlatne boje, kao i posedovanjem mobilnog telefona, koji je u to vreme bio retkost. Ukratko, dizelaškim stilom vladalo je pravilo 4P: pajero – pejdžer – pištolj – plavuša. Izgled mafijaša, mačo muškarca, bio je ideal ovih mladića, željnih moći i reputacije. Sa druge strane, devojke dizelašice, poznate i kao sponzoruše, predstavljale su se pre svega kao seksualni objekti, zbog čega je isticanje ženskih atributa provokativnom odećom stavljeno u prvi plan, pored jake šminke, cipela sa visokom štiklom i takozvanog plastičnog izgleda. Ovakav stil osuđivan je kao džiberski od strane manjine koje se borila protiv najezde dizelaša. Iako se smatra potkulturom, dizelaški pokret devedesetih godina nije predstavljao nikakav vid bunta ili različitosti. Štaviše, smatrao se za mejnstrim, nasuprot padavičarima, koji su slušali uglavnom rok, imali posebna mesta za izlaženje i borili se da makar u svojim krugovima očuvaju koliko-toliko ispravne vrednosti. Turbo-folk širenje šunda Dizelaška potkultura nije inicirana samo kriminalom, već i turbo-folkom, novim muzičkim stilom u vidu mešavine tradicionalnog srpskog folka i euro densa, koji je veoma brzo stekao popularnost. Poznate ličnosti su svojom muzikom i životom promovisale luksuz, konzumiranje narkotika, firmiranu odeću i skupa kola – život kakvom su mladi masovno težili. Sociolozi objašnjavaju da je šou biznis bio jedan od načina da se narodu plasiranjem jeftinih zabavnih sadržaja skrene pažnja sa ratova u okolini, siromaštva i inflacije koja je tada vladala. Estrada, podržana od strane političara, preko noći je dobila jednu od vodećih uloga u društvu. Novokomponovana muzika oslikavala je stereotipe o vezi između plastične lepotice i kriminalca, banalizujući emocije i izražavajući fascinaciju novcem i oružjem. Upotreba specifičnog slenga i negovanje gangsterske estetike doprinela je cilju: mase su prihvatile šund, a pesme Mileta Kitića, Ace Lukasa, Dragane Mirković, Svetlane Ražnjatović i mnogih drugih bile su najpopularnije u beogradskim diskotekama. Kralj kokaina i Gangster za ljubav samo su neke od pesama čiji tekstovi oslikavaju raskalašan život estradnih zvezda, dok je pesma Ivana Gavrilovića Dvesta na sat prihvaćena kao himna dizelaša. Sada naširoko prihvaćen, termin turbo-folk skovao je Rambo Amadeus, pri tome dajući i njegovu možda najbolju definiciju. Turbo-folk nije muzika, turbo folk je kakofonija svih ukusa i mirisa vezanih u jednu zvučnu promaju koja ima zadatak da zadovolji najšire ukuse, najniže strasti. (Rambo Amadeus) Dizelaši u popularnoj kulturi Iako manje popularni delom zbog rađanja novih potkultura, delom zbog vraćanja starim, dizelaši nisu potpuno nestali po ulasku u novi milenijum. Zemun, Voždovac i Surčin su devedesetih godina bili prestonice dizelaškog pokreta. Na mesto kriminalaca i ratnih profitera sada su došle navijačke grupe i klanovi, takozvani neodizelaši, koji i dalje neguju estetiku svojih prethodnika, uz određene modifikacije: raskopčani šuškavci ustupili su mesto maskirnim duksevima bez rajsferšlusa, nakit nije toliko upadljiv, a neizostavan detalj su kapuljače i replike patika sa vazdušnim đonom. Šejtanov ratnik, gde je glavni junak dizelaš, Šišanje i Rane, koji na najverniji način oslikava kako izgleda odrastanje na beogradskom asfaltu sredinom devedesetih propraćeno kriminalom i novim sistemom vrednosti su jedni od mnogobrojnih filmova koji se bave ovom potkulturom. Dizelaši su neretko i tema pesama, koju danas najčešće srećemo kod rep izvođača kao što su Ivan Ivanović Đus, Napoleon, ili sastav V.I.P. Takođe, grupa Babe u svojoj pesmi Dizel kratko i slikovito prikazuje dizelaški stil stihovima: Ja sam reper - moj drug mi je brat - mi smo dizel - zlatne kajle kačimo o vrat.
  4. Dok je strateška lista želja Ministarstva odbrane i Vojske Srbije i dalje orijentisana na dugoročne pregovore o PVO sistemima i donaciji oklopnih sredstava za kopnenu vojsku, Rusiju zapravo zanimaju samo Avio-služba Vlade i Er Srbija. Suhoj ofanziva u regiji pored Avio-službe Vlade Srbije i Er Srbije usmerena je i na slovenačku Adriju ali i hrvatsku Kroaciju / Foto: Petar Vojinović, Tango Six Kada se ovoj listi već poznatih mogućih dilova doda i novogodišnje iznenađenje u vidu eventualne nabavke još šest novih transportnih helikoptera Mi-17(prema nekim glasinama ponovo bez dugog čekanja na isporuku), dva srpska civilna klijenta su jedini poslovi za koje se ruski proizvođači vazduhoplova zaista bore i od kojih nešto mogu i da zarade. Kada je Vučić poslednji put obišao neke avione blizu Moskve oni su se kasnije našli u Srbiji. Ovome se sigurno nadaju iz UAC-a i posebno Suhoja te su juče, poslednjeg dana posete predsednika Srbije, organizovali obilazak Superjeta 100 na moskovskom aerodromu Vnukovo. Avio-služba Vlade Srbije kao mušterija VIP verzije SSJ-a 100? / Foto: Petar Vojinović, Tango Six Kako Tango Six saznaje Vučić je obišao tri letelice koje je Suhoj doleteo na Vnukovo za ovu priliku. U pitanju su VIP verzija („Sukhoi Business Jet“) koja službuje u predsedničkoj floti, zatim još jedan „Sukhoi Business Jet“ ali u MEDAVAC konfiguraciji u službi EMERCOM-a/MČS-a (Ministarstva za vanredne situacije Ruske Federacije) kao i jedan SSJ100 u putničkoj konfiguraciji, vlasništvo avio-kompanije Gazpromavia. Kako takođe saznajemo, aktivnosti konzorcijuma Superjet International koji predvodi Suhoj (deo UAC-a) u pogledu prodaje VIP opremljenog Superjeta 100 Avio-službi Vlade Srbije traju već mesecima. Rusko-italijanska kompanija (u kojoj je italijanski Leonardo 2016. godine smanjio udeo na samo 10%) želi da proda „Sukhoi Business Jet“ kao zamenu za stariji Falkon 50 sa kojim je državna delegacija Srbije i doletela na danas završenu posetu Putinu. Kako smo ranije preneli, Dmitri Rogozin je već pokušao da predloži Srbiji neku vrstu centra za opremanje enterijera modifikovanih VIP letelica. Pored željene prodaje jednog VIP primerka SSJ-a 100 državi, Suhoj takođe već skoro dve godine pokušava da ubedi i Er Srbiju da iznajmi ovu letelicu u putničkoj verziji. Pored najavljenog uspeha sa slovenačkim nacionalnim avio-prevoznikom (što je Tango Six detaljnije analizirao) Er Srbija ali i Kroacija Erlajnzostaju najozbiljnije mete Suhoja u regiji. Petar VOJINOVIĆ
  5. Danijela

    Nato na Srbiju sručio osam "Hirošima"

    General Vladimir Lazarević, prvi put po izlasku iz Haškog suda, o bombardovanju 1999. godine. Alijansa za 78 dana na našu zemlju bacila više bombi nego Hitler u Drugom ratu. RUŠEVINE Priština, posle jednog od mnogobrojnih naleta NATO aviona 1999. Foto Z. Jovanović PROTIV srpskog naroda i države NATO je 1999. godine vodio nuklearni i hemijski rat niskog intenziteta. Za tih 78 dana NATO je na našu zemlju sa mora, iz vazduha i kosmosa bacio više bombi nego Adolf Hitler 1941-1945. Ekvivalent korišćenih eksploziva je između šest i osam nuklearnih bombi bačenih na Hirošimu. Bio je to najasimetričniji rat vođen u dotadašnjih 50 godina postojanja NATO, a njihov ratni zločin pretvoren je u genocid nad našim narodom. ALARMANTNO Na Kosovo bačeno 10 tona uranijuma Ovo govori general Vladimir Lazarević, prvi put po izlasku iz haškog suda. Nekadašnji komandant Prištinskog korpusa, koji se minulog vikenda u Nišu sreo sa starešinama Treće armije Vojske Jugoslavije za vreme NATO bombardovanja naše zemlje, kaže da su francuski eksperti utvrdili da je radioktivnost municije NATO upotrebljene samo na Kosmetu 350 puta veća od dozvoljenih vrednosti. - Indijski stručnjaci naveli su da se radioktivnost sa Kosova i Metohije proširila 1.000 kilometara u prečniku, a autoriteti u svetskoj medicini, prof. dr Dušan Stanojević i Miodrag Đorđević, tvrde da će pakao kod nas početi tek posle 2020, kada će godišnje od posledica radioaktivnosti iz 1999. od kancera obolevati 70.000 osoba. Od tog broja, umreće, uprkos lečenju njih 40.000 - rekao je general Lazarević. Kako govori jedan od najpopularnijih generala u našoj zemlji, nuklearni rat protiv naših snaga na KiM počeo je 30. marta u rejonu Prizrena, dok je 25. aprila u Uroševcu i okolini NATO upotrebio kasetne bombe sa nepoznatim hemijskim agensom. Na udaru su bili pre svih pripadnici 243. mehanizovane brigade. - U dva navrata je tadašnji predsednik SAD Bil Klinton, preko TV stanica, objavljivao da Prištinski korpus i Treća armija više ne postoje - podsetio je general. - Prvi put, to je bilo 2. maja, na 32. dan agresije, a komanda Treće armije je reagovala tako što je u centru Prištine sazvala sve komandante jedinice sa terena da pred kamerama održe referisanje. Drugi put, Klinton je 28. maja svetskoj javnosti i rekao kako je američka strateška avijacija tog dana na Paštriku ubila 700 boraca Prištinskog korpusa i stvorila sve preduslove da NATO uđe na KiM. "Vašington post" je 4. juna, međutim, morao da objavi kako se "Vazdušno-kopnena operacija 'Strela 2', planirana u Vašingtonu, odbranom srpske vojske pretvorila u kašu". SEĆANjE General Lazarević, na skupu u Nišu, minulog vikenda Istina o uranijumu duboko skrivana Lazarević ukazuje na to da su ciljevi NATO bili da "primenom Hitlerove doktrine blickriga" za tri-četiri dana uništi efektive VJ i ubije više od 20.000 pripadnika Prištinskog korpusa. - Kada je juna 1999. godine NATO morao da prizna neuspeh, njihovi generali su izašli sa planom da na Srbiju krenu sa 200.000 do 400.000 vojnika i da je okupiraju u roku od četiri do šest meseci - seća se tih ratnih dana general Lazarević i podseća da je tada, ipak, odlučeno da se "problem vrati" Ujedinjenim nacijama. DA SE NE ZABORAVI - NA Veliki petak, 8. aprila, u Drenici su nam ubili 10 vojnika, a ranili 30 - podsetio je general Lazarević saborce Treće armije okupljene u Nišu na susretu pod nazivom "Da se ne zaboravi". - Istog dana na Juničkim planinama na odeljenje graničara pod vođstvom desetara Šarca udara od 200 do 300 plaćenika, a ovaj odbija napad. Druga graničarska grupa "Gromovi" istog dana sukobljava se sa šiptarskim teroristima, koji ulaze takođe iz Albanije i odbijaju napad. I tako... počinje pakao Košara. http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:689704-Nato-na-Srbiju-srucio-osam-Hirosima
  6. Voja Antonić napustio Srbiju u 65. godini: Devedesetih smo makar imali nadu, a čemu sada da se nadamo? Tvorac legendarnog domaćeg računara "Galaksija" odselio se u Kaliforniju, gde je dobio posao Vojislav Antonić, pronalazač i novinar, tvorac legendarnog domaćeg računara "Galaksija", otkrio je u intervjuu Danasu da je njegovo jugoslovensko čedo (i čudo) ušlo u Muzej istorije računara u Silicijumskoj dolini u Kaliforniji, ali i da je dan pre 65. rođendana napustio zemlju i dobio posao u SAD. "Period devedesetih bio je strašan, ali smo tada makar imali nadu da će se stvar promeniti kada Miloševićevoj autokratiji dođe neizbežan kraj. Čemu sada da se nadamo? Istina, sad se nešto jasnije vidi kraj Vučićeve tiranije, ali šta je sledeće? Pored ovakvog naroda, svaka vlast će se pretvoriti u ono što vodi državu ka besmislu", kazao je Antonić. On se na preokret, kaže, odlučio u ozbiljnim godinama, i zaposlio se u kompaniji "Supplyframe". Cilj mu je, navodi, da pripremi teren da tamo pređu i njegovi sinovi Marko i Ivan. "Nas vetrovi bacaju s kraja na kraj, mi nemamo ni vlast, ni duh, ni kulturu, pa ni narod kojim bismo se tome usprotivili. Naša vlast čini sve da što više mladih obrazovanih ljudi napusti zemlju, kao i da bude što više bednika koji preturaju po kontejnerima, jer je njih lako kupiti jednim sendvičem", rekao je Antonić u intervjuu za današnji broj Danasa. Izvor
  7. Милан Ракић

    Migovi u Srbiju, a srpski piloti u Rusiju: BARS 2017

    U trenutku dok se transportni avion An-124 koji prevozi prva dva aviona MiG-29 za Srbiju nalazi u vazduhu, na putu do vojnog aerodroma Batajnica, Ministarstvo odbrane Ruske Federacije objavilo je da su srpski piloti-lovci danas stigli u Lipeck, u 4. Centar za borbenu obuku i preobuku letačkog sastava, elitnu školu za pilote koja se može uporediti sa nekada u pop-kulturi popularnim američkim Top Ganom. Pripadnici 101. lovačko-avijacijske eskadrile i 890. mešovite helikopterske eskadrile provešće nedelju dana u Lipecku (kako je Tango Six već ranije izvestio) u okviru trećeg izdanja vežbe BARS. Najznačajnije vazduhoplovne vežbe koju je Srbija sa Rusijom izvela u novembru 2015. i zatim u oktobru 2016. godine. – U vazduhoplovnom centru Lipeck danas počinje najznačajnija zajednička Rusko-Srpska vežba u obuci borbene upotrebe aviona MiG-29 i helikotera Mi-8 – „BARS 2017“. Teme vežbi koje će biti realizovane biće u oblastima presretanja u vazduhu, borbenog traganja i spasavanja, gašenja požara, desantu borbenih trupa i jurišnih dejstava po zemaljskim ciljevima. Kao dodatak, piloti dve države vežbaće vazdušnu borbu na srednjim daljinama kao i gađanje zemaljskih ciljeva. – stoji u saopštenju ruskog Ministarstva odbrane. Ko zna bolje da koristi MiG-29 od zemlje koja ga je proizvela? Detalj sa prvog BARS-a / Foto: Ministarstvo odbrane Srbije Lipeck je danas glavna baza za proučavanje borbenih sposobnosti različitih tipova taktičkih aviona koji se nalaze u sastavu Vazdušno-kosmičkih snaga Rusije a iskustva koja su stečena iz različitih letnih eksperimenata se primenjuju u daljem razvoju vazduhoplova kao i u definisanju njihove borbene primene. U njegovom sastavu se nalaze i akro-grupe ’’Ruski Vitezovi’’, ’’Striži’’ i ’’Sokolovi Rusije’’ koji na najbolji način predstavljaju rusku avijaciju, veštinu pilota i manevarskih sposobnosti aviona. Strukturu centra čine Avijacijska grupa sa 968. instruktorskim mešovitim avijacijskim pukom za istraživanje sa 4 eskadrile i to 1. lovačkom eskadrilom sa avionima Su-27 i UB, Su-27SM, Su-30SM, Su-35S, 2. lovačkom eskadrilom sa MiG-ovima 29, MiG-29SMT, 3. bombarderskom eskadrilom sa avionima Su-24M i Su-34 i 4. jurišnom eskadrilom koja leti na Su-25 i Su-25SM. Pripadnici jedinica koje se nalaze u formaciji Centra učestvuju na svim važnim vazduhoplovnim događajima, kako u Rusiji tako i u inostranstvu. Nijedna velika vežba, parada ili aeromiting ne može da prođe bez letenja aviona Lipeckog aviocentra. Petar VOJINOVIĆ
  8. Милан Ракић

    Lolita Davidović: I dan-danas vezana za Srbiju

    Ova crvenokosa devojka mora da postane zvezda - izjavio je svojevremeno slavni glumac Pol Njumen na snimanju filma Blejz 1989. godine. Glumica crvene kose o kojoj je govorio ovaj oskarovac bila je Lolita Davidović. I zaista, Njumen nije pogrešio. Zahvaljujući ulozi striptizete Blejz Star u koju se zaljubljuje američki guverner Erl Long (igra ga Njumen), Lolita je preko noći postala zvezda. Njena karijera do tada je bila tek u povoju, a najveći uspeh bio je upravo to što je sa 27 godina zaigrala glavnu ulogu u jednom filmu. Priliku da bude na istom setu sa Polom Njumenom dobila je na audiciji, a izabrana je od 600 prijavljenih glumica. Kako je kasnije govorila, najveći strah pred početak snimanja imala je zbog činjenice da je na veliko platno trebalo da prenese jednu istinitu životnu priču - priču Blejz Star, igračice burleske (gotovo izumrle forme striptiza koja je tek poslednjih godina ponovo popularna zahvaljujući Diti fon Tiz). "Nije me poznavala kao glumicu. Bila sam tada nepoznata. Ali ni u jednom trenutku nije bila sumnjičava. Sve vreme mi je pružala podršku", prisetila se pre nekoliko godina Davidović, dodajući da je igračica sve vreme bila na snimanju i da joj je čak donosila i svoje stare kostime za nastupe da bi ih probala i nosila. Kako bi što bolje dočarala pravu Blejz, morala je da se ugoji nekoliko kilograma. Od ovog filma sve se promenilo za Lolitu Davidović, koja je u svojoj dosadašnjoj karijeri ostvarila više od 60 filmskih uloga i pojavljivala se i u više od 20 popularnih TV serija. Lolita Davidović rođena je 15. jula 1961. godine u Londonu (Ontario u Kanadi). Ćerka je jugoslovenskih imigranata - njen otac Branko Davidović je Beograđanin, poreklom iz Beške kod Inđije, a majka joj je iz Ljubljane. Kasnije se iz Kanade preselila u Čikago, a potom u Holivud. Odrasla je u srpskoj tradiciji i, iako su joj roditelji razvedeni, i dan-danas je vezana za Srbiju. Redovno posećuje pravoslavnu crkvu u Los Anđelesu. Ministarstvo za dijasporu Srbije odlikovalo je 2005. godine Lolitu ordenom Nemanjića zbog njenih patriotskih aktivnosti u Holivudu. "Moj muž Ron počasni je član srpske zajednice u Kaliforniji i vrlo rado pije šljivovicu. Često se družimo sa Srbima, pogotovo kad se nešto dešava u organizaciji naše pravoslavne crkve. Od oca sam nasledila veliko poštovanje za našu veru i tradiciju. Srpski ne govorim najbolje, i zbog toga me je sramota, jer moj muž, koji zna nešto malo srpski, i to malo govori bolje od mene", u šali kaže holivudska diva. Lolita je udata za režisera Rona Šeltona, filmskog reditelja, koga je upoznala upravo na snimanju pomenutog filma Blejz. Šelton je scenarista i reditelj filmova Belci ne umeju da skaču, Tim snova, Daramski bik, Loši momci II... "Moji srpski prijatelji su ga prihvatili kao počasnog Srbina zbog njegovog jakog glasa, nekompromitovanih metoda i navika u ispijanju alkohola - možda ne navika, ali sklonosti. Ali i zbog njegove prizemnosti. On je pravi Amerikanac, ali mislim da američka i srpska kultura deli mnogo toga", kaže glumica. Inače, njen muž je nekadašnji bejzbol igrač i većina njegovih filmova govori o sportistima (košarci, golfu, bejzbolu...) Lolita ne deli njegovu ljubav prema sportu, osim kako kaže kroz smeh, prema boksu, aludirajući na film njenog muža Igraj do koske, u kome je glumila pored Antonija Banderasa i Vudija Harelsona. Par ima dvoje dece - ćerku Valentinu i sina Džona. "Volim da sam sa našim ljudima iz crkve, jer pozitivno utiču na moju porodicu, posebno na decu. Ne snimam mnogo u poslednje vreme, posvećena sam odgajanju dece", izjavila je Davidović. Ljubav prema glumi nastala je, kako objašnjava, zbog osećaja poštovanja prema jeziku. I danas bi se rado vratila pozorištu, upravo zbog dugih monologa koje samo na sceni ima priliku da izgovara. Kao dete pomalo je kasnila za svojim vršnjacima. Bila je introvertna i nije volela mnogo da se druži, što se kako dodaje, nije mnogo promenilo ni danas. Pa kako je onda postala glumica?! "Mislim da je to bila kombinacija mog slovenskog porekla i činjenice da sam jako emotivna. Volim da slušam ljude, zapravo mnogo volim ljude. I njihova iskustva. Mislim da je najkreativnija i najzdravija stvar koju sam mogla da uradim to da nasledim nečije životno iskustvo, da ga naselim, imitiram, umesto da samo živim svoje uloge", priča Davidović, koja je glumu studirala u Njujorku. Svoj prvi film Razred Lolita je snimila 1983. godine. Nakon uspeha filma Blejz, glumila je uz Endi Mekdauel i Džona Malkoviča u ostvarenju Predmet lepote, zatim u trileru Brajana de Palme Zmija u nedrima, te u komediji Nedostatak vere sa Stivom Martinom i JFK sa Kevinom Kostnerom. Bili su tu i filmovi Tačka ključanja, Nekad i sad, Bogovi i čudovišta, Dugo putovanje, Septembarsko svitanje, Ubij svoje najdraže... Ali i popularne serije Monk, L svet, Mesto zločina, Zločinački umovi, Pravi detektiv... Igrala je zajedno sa Ričardom Girom, Šeron Stoun, Veslijem Snajpsom, Džonom Vojtom, Džejmsom Vudsom, Kristoferom Vokenom, Raselom Krouom, Harisonom Fordom, Kurtom Raselom... Zahvaljujući TV filmu stanice HBO - Prison Stories: Women on the Inside, bila je nominovana za nekoliko nagrada, a među glumačkim priznanje koje je dobila najdraža joj je nagrada na filmskom festivalu u Tokiju 1993. godine, gde je proglašena za najbolju glumicu za rolu u romantičnom filmu Mlađi i mlađi. U jednom razgovoru za domaće medije kazala je da bi volela da igra u nekom filmu Emira Kusturice. "Viđam se sa kolegama iz Srbije na festivalima. Volela bih da vidim Beograd i da sebi nađem na filmu ulogu neke hrabre Srpkinje. Međutim, sve zavisi od toga koliko ću biti posvećena deci", priča glumica. Na IMDB još uvek stoji podatak da je deo projekta u nastajanju o Nikoli Tesli koji planira da snimi Vladimir Rajčić (Srpski ožiljci). Do tada izvesno je da ćemo je gledati u novim epizodama serije Red i zakon. Marija KRTINIĆ
  9. Na teritoriji opštine Sjenica je proglašena vanredna situacija zbog snega koji pada 48 časova i puteva na Pešterskoj visoravni koji su još uvek neprohodni. IZVOR: BETA SUBOTA, 7.01.2017. | 13:37 -> 17:22 Ilustracija: Tanjug Visina smetova na pojedinim mestima je i do četiri metra. Direktor Direkcije za projektovanje i izgradnju Sjenice Rasim Jahić rekao je radiju Sto plus da vetar stvara smetove i do četiri metra visine, a da su putevi do sela i dalje neprohodni. "Sela Buđevo, Vrapci, Šare i Boguti su bez struje, dok su Crvsko i Doliće bez vode", rekao je Jahić. On nije precizirao koliko je ljudi zarobljeno u pešterskim selima, naglašavajući da jak vetar poništava sve napore ljudi i 17 mašina koje neprestano rade. "Ako bi vetar prestao da duva, puteve bismo mogli da očistimo za najmanje tri dana. Međutim, ono što nam otežava posao je niska temperatura, pa često dolazi do zaustavljanja rada mašina", dodao je Jahić. U opštini Medveđa je proglašena vanredna situacija zbog nemogućnosti da se očiste lokalni putevi, na kojima su smetovi visoki i dva metra, te ne može da se ode do stanovnika zavejanih planinskih sela. Predsednik Opštine Medveđa i komandant Štaba za vanredne situacije, Nebojša Arisć rekao je agenciji Beta da je Javno preduzeće "Obnova" s tri mašine za ćišćenje snega nemoćno u borbi s mećavom. "Najteže je u selima uz administrativnu liniju sa Kosovom i Metohijom - Medvece, Marovac, Gornji Gajtan, Braina, Gubavce i Sponce, gde su staračka domaćinstva i bolesni ljudi. Ne možemo da očistimo puteve ni do policijski i vojnih punktova u tom kraju. Zapravo, mi ih očistimo, ali za nekoliko sati ponovo su zatrpani", kazao je Arsić. On je rekao da je jedna žena iz Gornjeg Gajtana na rukama doneta do prohodnog puta kako bi otišla do leskovačke bolnice na dijalizu, i da je on opštinskim terenskim vozilom iz Tupala dovezao devojčicu sa visokom temperaturom do Doma zdravlja u Medveđi. "Pošto smo u vanrednoj situaciji, sada možemo da angažujemo dodatnu mehanizaciju što smo i učinili, pa se nadamo da ćemo uspeti da probijemo smetove viskoke preko dva metra", rekao je on. Istakao je da u pojedinim selima nestaje struja, najčešće u Tupalu.
×