Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'srbiji'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.

Calendars

  • Community Calendar

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 38 results

  1. Pozivajući se na Ministarstvo odbrane Ruske Federacije, televizija „Zvezda“prenela je krajem prošle nedelje informaciju da će zajednička rusko-srpsko-beloruska vojna padobranska vežba „Slovensko bratstvo-2019“ biti održana u Srbiji u periodu od 14. do 27. juna. Vežba će početi 14. juna u bazi Specijalne brigade Vojske Srbije u Pančevu a na manevrima će učestvovati oko 600 vojnika. Na dan otvaranja vežbe izvršiće se postrojavanje vojnih kontigenata, podizanje zastava i parada učesnika vežbe i vojne tehnike. Takođe u okviru „Slovenskog bratstva-2019“ biće organizovana izložba naoružanja, vojne i specijalne tehnike. Nakon ceremonije započeće prva faza vežbe – koordinacija jedinica i razrada zadataka kontraterorističke taktike. Tog dana takođe će biti izvedene aktivnosti iz vazdušno-desantne i vatrene obuke. Biće ovo peto „Slovensko bratstvo“ / Foto: Ministarstvo odbrane Rusije Iz Rusije će na ovogodišnjem „Slovenskom bratstvu“ učestvovati oko 200pripadnika Pskovske desantno-jurišne divizije, oko 300 srpskih i oko 60 beloruskih vojnika. Ukupno će ne vežbi biti korišćeno preko 50 jedinica borbene i automobilske tehnike kao i avioni vojno-transportne avijacije Il-76MD. Biće to peta vežba “Slovensko bratstvo“. Prva je održana u Rusiji 2015. godine, potom je novembra 2016. domaćin bila Srbija, juna 2017. vežba je održana u Belorusiji, u rejonu grada Brest a prošle godine ponovo u Rusiji, u Rajevskom okrugu Krasnodarskog kraja. Živojin BANKOVIĆ, T6
  2. JESSY

    Noć knjige u Srbiji

    U petak, 17. juna u Laguninim klubovima čitalaca i knjižarama Delfi od 17 sati do ponoći održaće se četrnaesta regionalna manifestacija Noć knjige pod pokroviteljstvom Eurobank Srbija. IZVOR: PONEDELJAK, 13.06.2016. | 14:10 Ovo će biti još jedna prilika da se po najpovoljnijim cenama kupe najnoviji svetski hitovi, knjige domaćih autora, knjige za decu i druga izdanja. Popusti na Lagunina izdanja: za kupovinu jedne knjige biće 25 odsto, za dve knjige 30 odsto, za tri knjige 35 odsto, a za četiri i više knjiga 40 odsto. Popust na strana izdanja biće 20 odsto, a naslovi ostalih izdavača biće sniženi do 20 odsto. Cene raznovrsnog gift asortimana biće snižene za 10 odsto. Svi popusti moći će da se ostvare i na sajtu www.delfi.rs. U toku Noći knjige članski popusti Laguninog kluba čitalaca i količinski popusti neće se sabirati sa akcijskim, odnosno sa popustima koji će važiti samo za Noć knjige. Pred čitaocima će se naći nova knjiga Svetislava Basare „Očaj od nane“ i „Bajka“ Dobrice Ćosića. Priče savremenih srpskih pisaca možete naći u zbirkama „Priče o Kosovu“ i „Orlovi ponovo lete“ u okviru Lagunine edicije „Talasi“. Jedan od najtraženijih naslova u Noći knjige sigurno će biti nova knjiga Jelene Bačić Alimpić, „Molitva za oproštaj“. Nakon romana „Noć kada su došli svatovi“ i „Knjiga uspomena“, u završnici trilogije „Kazna za greh“ pratimo dalju sudbinu čestite, lepe i obrazovane Emilije Nojbauer. Isidora Bjelica u potrazi za izlečenjem najtežeg oblika kancera jajnika prošla je dvanaest zemalja i razne vrste terapija kod najvećih svetskih eksperata integrativne, odnosno natur medicine. Znanja i metode Isidora je sabrala na jednom mestu i nesebično ih podelila sa svojim čitaocima u knjizi „Spas 3“ koja će se premijerno pojaviti u Noći knjige. Budući da je Noć knjige praznik čitanja, izdavačka kuća Laguna spremila je velike svetske hitove za čitaoce: novu knjigu Paula Koelja „Biti kao reka“, novu knjigu Trejsi Ševalije „Plodovi na vetru“ i novu knjigu Lusinde Rajli „Sedam sestara“. Knjiga koja će privući veliki broj čitalaca je „Deset dana u ’Islamskoj republici’“, prvi detaljan izveštaj iz srca terora. Ovaj važan istorijski dokument donosi nam krajnje autentičan uvid u neshvatljivo brutalan način razmišljanja boraca Islamske države. Nije se skoro desilo da jedan pisac tako „kupi“ čitaoce u Srbiji kako je to učinio Skandinavac Ju Nesbe. Njegovi romani iz serijala o inspektoru Hariju Huleu postali su najiščekivanije knjige kod nas. Laguna je do sada objavila osam od ukupno deset romana o Huleu. U Noći knjige stiže još jedna obavezna doza Nesbea, roman „Bubašvabe“. Posle trinaest godina slavni češki pisac Milan Kundera čitaocima je predstavio svoj novi roman „Praznik beznačajnosti“. Roman je nadahnut vremenom koje je postalo komično jer smo izgubili svaki smisao za humor. U Noći knjige čitaoci će moći da pronađu i knjigu nobelovke Svetlane Aleksijevič „Černobiljska molitva“ i roman kineskog nobelovca Mo Jena „Smrt na sandalovom kocu“. Sve mališane, ali i njihove roditelje, obradovaće novo izdanje čuvene „Zmajeve riznice“, novi roman Uroša Petrovića „Karavan čudesa“ ali i maštovite avanture Krtića u slikovnicama „Krtić i ribica“, „Krtić i njegov mali auto“, „Kako je Krtić došao do svojih pantalona“. Noć knjige će se održati u 26 gradova u Srbiji i regionu, na više od 50 lokacija. Regionalni karakter manifestaciji daju Lagunini klubovi čitalaca u Banjaluci, Tuzli, Sarajevu, Podgorici i Nikšiću. Noć knjige je manifestacija koja se već sedam godina održava u Beogradu, Srbiji i regionu. Dva puta godišnje, u junu i decembru, za samo nekoliko sati Lagunine klubove čitalaca i knjižare Delfi poseti nekoliko desetina hiljada čitalaca i kupaca. Interesovanje za knjigu, posećenost manifestacije, kvalitet i raznovrsnost ponude knjiga, kao i neuobičajeno veliki popusti mogu se porediti samo sa značajem koji ima Beogradski sajam knjiga. Broj posetilaca Noći knjige raste iz godine u godinu, a sama manifestacija se širi po regionu i predstavlja priliku koja se ne propušta, jer samo u Noći knjige naslove svih žanrova možete kupiti po neverovatno niskim cenama, upoznati se sa novim naslovima i družiti se sa domaćim piscima. I ove godine manifestaciji Noć knjige priključile su se mnogobrojne biblioteke iz Srbije, ali i Crne Gore i Republike Srpske, koje će organizovati posebne programe za čitaoce. Izdavačka kuća Laguna sa produkcijom od preko 550 naslova godišnje, od kojih je 350 novih naslova, s pravom se naziva jednom od najvećih izdavačkih kuća u zemlji i regionu, a nakon prestižnog Londonskog sajma knjiga, gde se našla u najužem izboru za najboljeg izdavača, visoko se pozicionirala i na svetskoj mapi izdavača. U okviru knjižarskog lanca Delfi posluje trideset osam knjižara, kao i najveća internet prodavnica u regionu www.delfi.rs. http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=272&yyyy=2016&mm=06&dd=13&nav_id=1142999
  3. Šarčević: Deca moraju da idu u školu i budu vakcinisana, u suprotnom slede kazne za roditelje Deca moraju da idu u školu i moraju da budu vakcinisana, izjavio je danas ministar prosvete Mladen Šarčević, odgovarajući na pitanje mogu li mališani koji nisu vakcinisani da se upišu u prvi razred. On je pojasnio da se u lekarskom uverenju za dete, koji roditelji pribavljaju radi upisa, nalazi i vakcinalni status, odnosno informacija o tome da li je dete vakcinisano ili nije. - Ukoliko dete nije vakcinisano prekršen je Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, za roditelje slede i novčane kazne. Škola može da upiše dete i da vas upozori da imate vremena da to obavite. Ako neko tera inat sa državom, ulazi u sistem kazni - naglasio je ministar. On je podsetio na epidemiju malih boginja, koju je Srbija nedavno imala, što je direktna posledica nevakcinacije. - Mislim da niko razuman ne može da zastupa takve stvari - zaključio je Šarčević. Istovremeno, Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je da su sve vakcine, predviđene za imunizaciju dece pri upisu u prvi razred osnovne škole, dostupne u svim domovima zdravlja. "Sve vakcine koje su predviđene Programom imunizacije i kalendarom imunizacije dostupne su na vakcinalnim punktovima u dovoljnim količinama za svu predškolsku decu - navodi se u saopštenju Instituta. Iz Instituta apeluju na roditelje da decu vakcinišu u domovima zdravlja kod izabranih pedijatara, vakcinama koje je država obezbedila, a koje su u skladu sa Kalendarom imunizacije. - Vakcine koje se ovih dana spominju u medijima nisu predviđene važećim Pravilnikom i Kalendarom imunizacije, te je nepotrebno da ih roditelji kupuju u apotekama. Ističemo da su sve vakcine koje su potrebne, dostupne na vakcinalnim punktovima i da domovi zdravlja spremno očekuju buduće prvake da dođu na potrebnu vakcinaciju - stoji u saopštenju. Извор Ministar prosvete je naglasio da u osnovnim školama u Srbiji ima dovoljno mesta za sve prvake Upis đaka prvaka u Srbiji počeo je danas, a roditelji treba da donesu samo lekarsko uverenje i potvrdu o završenom predškolskom programu, dok škole od ove godine elektronski pribavljaju izvod iz matične knjige rođenih i potvrdu o prebivalištu. Ministar prosvete je naglasio da u osnovnim školama u Srbiji ima dovoljno mesta za sve prvake, i dodao da postoji nekoliko tačaka u Srbiji gde ima više đaka, kao što su škole u Novom Sadu, u Beogradu u naselju Mirijevo i pojedinim delovima Novog Beograda, kao i u Raškoj oblasti, u Novom Pazaru. Ipak, uprkos ovoj izjavi, na društvenim mrežama pojavile su se fotografije, koje navodno prikazuju kolonu roditelja u Beogradskom naselju Mirijevu, koji u redu čekaju da bi upisalu decu u prvi razred, jer nema dovoljno mesta. Kako se navodi, red je počeo da se formira sinoć u 22 sata uveče... Pogledajte fotografije: Građani su u komentarima zbog pomenutog izrazili svoje nezadovoljustvo, a jedna tviterašica nadovezala se sa pričom iz naselja Altina. Naime, ona je napisala da je na Altini upisano skoro duplo više dece od pristojnih kapaciteta. Mnogi roditelji se bune, navodeći da se upisuju deca roditelja, "koji nisu stali u red". Bilo je i onih koji su za red ispred škola našli opravdanje, navodeći da u Mirijevu postoje samo dve osnovne škole, te da je to malo. Odgovarajući na pitanje u vezi sa informacijom koja se pojavila na društvenim mrežama, da su formirani redovi ispred dve osnovne škole u Mirijevu i da roditelji od sinoć čekaju u redu da upišu dete, Šarčević je rekao da su škole "Despot Stefan Lazarević" i "Pavle Savić" prebukirane i imaju po 1.800 učenika, ali i najavio da u Mirijevu počinje gradnja nove osnovne škole. Извор
  4. Mediji nas konstantno bombarduju najavama novih automobila na električni pogon, koji će, čim se mi kupci „opametimo“ i odlučimo da ih kupimo, spasiti planetu od ekološkog uništenja. Sa druge strane, svako mišljenje koje se usudi da ukaže na nedostatke električnih vozila proglašava se nazadnim. Nećemo se baviti teorijama zavera naftnih kompanija, već samo iznosimo realne probleme koji čekaju vlasnike električnih automobila u Srbiji. Nećemo se baviti ni stanjem u razvijenim zemljama, jer ono zaista ne može da se poredi sa stanjem u Srbiji. Ima tamo i besplatnih punjača za električna vozila, nama nezamislivih subvencija prilikom kupovine, poreskih olakšica, besplatnog parkiranja... Dakle, samo Srbija. Jeftina vožnja na struju? Ništa od toga. Zamislimo da veći broj vozača pređe na „struju“ i napusti benzin, dizel i plin. Danas je akciza na jedan litar dizela 54 dinara i to bez PDV-a od 20%. Mislite da će se država tek tako odreći ovog novca? Neće! Stoga postoji više opcija: da drastično poskupi struja da se na električna vozila uvedu potpuno nove takse i porezi da se drastično poveća PDV, tj. porez na sve ostale proizvode koje kupujemo kombinacija svega navedenog... Koja opcija bi vam najviše odgovarala? Dakle, čitava priča o jeftinoj vožnji na struju se svodi na sledeće: neće biti toliko jeftina koliko se misli manjak u državnom budžetu će se verovatno „prebiti“ preko leđa vozača koji nemaju električno vozilo i/ili ostatka stanovništva koje nema nikakvo vozilo Struja tri puta skuplje u crvenoj zoni Ako trošite mnogo struje, možete da uđete u crvenu zonu, u kojoj jedan kWh košta 16.880 din, u odnosu na 5.628 din u zelenoj zoni, kada je u pitanju viša tarifa. Niža tarifa je svaki dan od ponoći do 08h narednog dana u letnjem sistemu računanja vremena, a u zimskom od 23h do 07h narednog dana. Prosečno domaćinstvo obično bude u plavoj zoni, ali ako počnete da punite svoj električni automobil, potrošnja lako može da probije u crveno. Viša tarifa Niža tarifa Zelena - do 350 kWh 5.628 din 1.407 din Plava – od 351 do 1.1600 kWh 8.440 din 2.110 din Crvena – preko 1.600 kWh 16.880 din 4.220 din Gde napuniti električni automobil? Osnovna ideja jeste da svako može da ga napuni u sopstvenoj garaži ili dvorištu. Međutim, garažu ili dvorište najčešće imaju samo vlasnici kuća u predgrađima ili prigradskim naseljima, a električni se zbog slabe autonomije promovišu upravo kao idealan prevoz za vožnju po gradu. Ako živite u zgradi, gde ćete puniti vozilo? Stoga su proizvođači i vlasti u mnogim evropskim i američkim gradovima počeli da postavljaju stanice za punjenje, a na mnogima može i besplatno da se napuni baterija. Bogatim gradovima i državama takve investicije nisu veliki problem, ali u npr. Beogradu ili Novom Sadu, neuporedivo pametnija investicija bilo bi unapređenje javnog prevoza. Koliko može da se pređe sa jednim punjenjem? Kao što proizvođači imaju tendenciju da sakriju istinu u vezi potrošnje benzina i dizela, dogodi se da sakriju istinu i po pitanju autonomije svojih električnih vozila. Posebno treba imati u vidu način vožnje - snažna ubrzanja i velika brzina smanjiće obećani broj kilometara i za više od 50%. Na primer, Nissan Leaf, najpopularniji električni automobil u svetu, po fabričkim podacima može da pređe 135 km sa jednim punjenjem. Međutim, ako je zima, pa koristite brisače, grejanje kabine, grejanje retrovizora, grejače zadnjeg stakla, svetla za maglu i slično, autonomija drastično opada. Isto važi i za korišćenje klima uređaja leti. Ne zaboravimo i činjenicu da sam kapacitet baterije opada pri niskim ili ekstremno visokim temperaturama. Šta ako „crkne“ baterija u saobraćajnoj gužvi? Zamislite sledeću situaciju: baterija vašeg automobila je potpuno napunjena i samouvereno krenete do lekara. Zima je i pao je sneg. Na pola puta nailazite na saobraćajni kolaps. Krećete se centimetar po centimetar, dok sneg i dalje neumoljivo pada. Pošto je napolju 5 stepeni ispod nule, neophodno vam je grejanje u kabini, što nemilosrdno crpi energiju iz baterije, isto kao i brisači, grejači retrovizora… Ubrzo shvatate da autonomija ispisana na displeju, tj. broj kilometara koji kompjuter procenjuje da možete da pređete sa trenutnom napunjenošću baterije i trenutnim stilom vožnje, ne obećava da ćete uspeti da se „dovučete“ do bilo kojeg mesta za punjenje. Na sreću, saobraćaj se raščišćava i vi sa novom nadom hitate ka obližnjem tržnom centru, znajući da tamo ima nekoliko mesta za punjenje. Kada stignete na lice mesta, radost zamenjuje šok, a njega očaj, pošto shvatate da se ispred svakog mesta za punjenje već nalazi po 5-6 vozila. Sporo punjenje baterija? Brzina punjenja baterija razlikuje od vozila do vozila, pri čemu kod nekih postoje i različite vrste/brzine punjenja. Na primer, na kućnom priključku mora da se puni celu noć (8h), a na super-punjaču, kakav obično može da se nađe pored nekog velikog tržnog centra, za samo pola sata. Verujte, priča oko punjenja je znatno komplikovanija nego što na prvi pogled deluje.... Životni vek baterije Baterija bi trebalo da traje 7-8 godina, što zavisi do vrste, proizvođača, načina punjenja (brzo ili sporo) i vožnje, vremenskih uslova (ekstremne temperature joj skraćuju vek), itd. Međutim, poseban problem je to što bateriji vremenom opada kapacitet, tako da i čitavu deceniju možete da koristite istu bateriju, ali ćete na kraju sa jednim punjenjem moći da pređete samo 15-20 kilometara. Nissan za bateriju koju ima najnoviji Leaf garantuje da će i posle 5 godina imati između 66% i 72% kapaciteta, ali garancija važi samo do pređenih 100.000 kilometara. Ekologija? Šta država misli o ekologiji, pokazuje povećanjem akcize na ekološko gorivo kao što je tečni naftni gas, tj plin. Dakle, na prvom mestu je novac, tj. punjenje budžeta, a ekologija je sporedna stvar. Dakle, čitava priča o električnoj energiji kao ekološkom pogonu u startu pada u vodu. Polovni električni? Kod nas se prodaje sve manje i manje novih automobila. Polovni su preuzeli tržište. Stoga je lako zaključiti da ako i dođe do ozbiljnije popularizacije električnih vozila, većina će biti polovni, što nas dovodi do sledećeg problema - u kakvom će stanju biti baterija tog polovnjaka nakon 5, 7 ili 10 godina? Onaj ko nema novca za nov automobil, obično nema ni dodatnih nekoliko hiljada evra za novu bateriju. Nije stvar samo u tome da li je ona potpuno otkazala, već i u tome koliko je kapaciteta preostalo, o čemu smo već govorili. Na primer, dok je bila nova, sa jednim punjenjem moglo je da se pređe 135 km, ali nakon pet godina korišćenja ona može da se napuni samo toliko da sa jednim punjenjem može da se pređe manje od 60 km. U roku od godinu-dve dana, ova autonomija će možda pasti na samo 50 km. Cena? U Evropi Nissan Leaf može da se kupi za tridesetak hiljada evra, u zavisnosti od države, a slična je i cena njegovih glavnih konkurenata. Međutim, mnoge zemlje daju razne subvencije, oslobađaju vlasnike poreza i taksi, nude besplatno punjenje, besplatan parking, vožnju u trakama rezervisanim za autobuse... Po nepisanom pravilu je drugi ili treći automobil u domaćinstvu U razvijenim zemljama je uobičajeno da porodica ima više automobila, pa uvek postoji rezerva ako električni mora da ostane na punjenju. Kod nas je situacija znatno drugačija. Nepredviđene situacije Prirodna katastrofa ili ljudski faktor – uglavnom, struja je nestala i ko zna kada će doći. Sećate li se poplava 2014. godine? Takođe, zamislite da zimi dođe do ozbiljnog udesa na auto-putu, zastoja zbog snega ili gužve na granici – stotine električnih automobila čije se baterije prazne iz sata u sat zbog grejanja stajaće u mestu, a ne možete da im dopremite gorivo kao što to može da se uradi sa benzinom i dizelom. Zaključak Niko ne sumnja da će doći do ozbiljnog tehnološkog napretka na polju baterija, koji će električne automobile učiniti vrlo poželjnim, ali niko ne može ni da predvidi kada će se to desiti. Naučnici grčevito rade na novim idejama, tehnologijama i konceptima. Nećemo ih nabrajati, zato što će proći još mnogo godina pre nego što krenu u serijsku primenu. Ipak, ostaje pitanje koliko će neka nova baterija, koja će zameniti litijum-jonsku, koštati, hoće li biti dovoljno sirovina za njenu proizvodnju i slično? No, kako god bilo, činjenica je da električni automobili unose nove mogućnosti i nova uzbuđenja u auto-industriju, a tako i treba da bude. Dragan Romčević https://www.polovniautomobili.com/auto-vesti/saveti/zasto-u-srbiji-nikada-nece-zaziveti-elektricni-automobili.php
  5. Izgleda da će SBB pokrenuti prvi 4K TV kanal, i to će biti "Sport Klub".
  6. Ana B.

    Porno rijaliti počinje u Srbiji

    ŠTA JE SLEDEĆE??? Rijaliti šou-programi, koji su u našoj zemlji u ekspanziji zadnjih deset godina, postaće prošlost u poređenju s onim što nas uskoro očekuje. Seks ispod jorgan-planine će otići u istoriju te ćemo moći uživo da gledamo najeksplicitnije scene kao u porno-filmovima. - Ozbiljna produkcija, iza koje stoji televizija sa nacionalnom frekvencijom, uveliko pravi kasting za nova lica koja će biti učesnici novog TV-formata pod nazivom "Porno-rijaliti" - ispričao je za Alo dobro upućeni izvor, blizak producentima. On je dodao da su već odabrali šestoro egzibicionista koji će se, gotovo bez imalo odeće, šetati po kući, te upražnjavati seks između sebe. - U ugovoru će svim učesnicima stajati da moraju da budu goli, da imaju seks bez prekrivača i to na svakih sat vremena, a da se između sebe dogovaraju ko će, kada i sa kim to raditi - priča izvor i dodaje ekskluzivne detalje ugovora. On kaže da će za ovaj vid zabave zaljubljenici porno-sadržaja, morati da plate kako bi gledali ono što su producenti ovog rijalitija osmislili. - SMS-om će se obavljati plaćanje, tako da, svako ko želi da gleda "Porno-rijaliti" za to će morati da izdvoji određenu cifru. Da bi učesnici, odnosno porno-glumci, zaradili pozamašni honorar za egzibicije koje se od njih očekuju, producenti će taj sadržaj morati da naplaćuju. Neće biti besplatan - kaže sagovornik. Glavno promo lice ovog potpuno novog rijaliti formata u našoj zemlji, ali i u svetu, prema saznanjima biće Nenad Marinković Gastoz. - Sa Gastozom se u najstrožoj tajnosti odvijaju pregovori, ali se o tome do daljeg u javnosti neće govoriti. Nije još poznato da li će on samo promovisati ovaj format ili će se naći u ulozi voditelja, te učesnika istog - završava izvor. Prema dosadašnjim planovima ovaj rijaliti trebalo bi da ugleda svetlost dana već sredinom naredne godine, kada će se završiti emitovanje "Zadruge 2" i "Parova".
  7. U Narodnoj bašti u Pančevu, uz kafe galeriju, postavljena je biblioteka na otvorenom sa solarnim napajanjem. Osnovna ideja je da knjige i časopisi u ovoj biblioteci budu dostupni svima zainteresovanima za čitanje, ali i razmenu po principu: ko donese i ostavi knjigu koja mu više ne treba, može da uzme neku drugu iz biblioteke. Biblioteka je postavljena u javnom prostoru uz praktičnu upotrebu solarne energije, a svaki komad ugrađen u nju specijalno je napravljen na osnovu projekta arhitekte. Luka Mladenović, mladi arhitekta i direktor Arhitektonskog biroa Dominante iz Beograda, koji je dizajnirao i projektovao izgled biblioteke, objasnio je zašto je komad urbanog mobilijara baš ovakav i koliko je za mlade arhitekte važno da imaju punu slobodu prilikom kreiranja nekog novog proizvoda.U procesu projektovanja, kako kaže, prošao je kroz više različitih varijanti same forme, dok se na kraju nije odlučio za ovaj oblik koji je izrađen i postavljen u Narodnoj bašti u Pančevu.„Mislim da je veoma izazovna i atraktivna i nadam se da će biti jedno mesto susreta u parku. Ovde je poseban izazov bio formu pretvoriti u kvalitetan funkcionalan element koji je postavljen u park. Zahtevna su bila i vrata od pleksiglasa, zbog kojih je sada potpuno izolovana od svih atmosferskih uticaja i hermetički zatvorena. Odlučili smo se da bude plave boje jer je to boja neba i boja beskraja i pomislio sam kako beskrajno ljudsko znanje koje je zapisano u knjigama zaslužuje da ima boju beskraja“, objasnio je Luka Mladenović, stipendista Fonda za mlade talente.Nemanja Rotar, član Gradskog veća zadužen za kulturu i mlade Pančeva kaže da je grad podržao realizaciju ovog projekta pre svega jer je jedinstven u zemlji, ali i regionu.„To je projekat koji se bavim jednim savremenim vidom razmene knjiga, koji afirmiše knjigu i čitanje. Ovo je nešto što je pre svega uobičajeno u zapadnim zemljama, pre svega Skandinaviji, gde su čitanje, knjige i biblioteke na najvišem nivou razvoja u Evropi“, rekao je Rotar.
  8. Vazduhoplovna istorija Jugoslavije i Srbije je veoma bogata, ali i prepuna nepoznatih detalja, od kojih je jedan svakako da se kod nas i dalje nalazi skoro jedna eskadrila od oko 18 „migova” koji su pripadali Sadamu Huseinu. Reč je, naime o deset aviona tipa „mig 23″ i osam lovaca tipa „mig 21″ iračkog ratnog vazduhoplovstva, koji su zbog ratova koji su izbijali, najpre na Bliskom istoku, a potom i u bivšoj Jugoslaviji, ostali zaglavljeni na Balkanu, a njihova sudbina je i dalje neizvesna. Ono što je interesantno jeste da ove letelice nikad nisu bile u sastavu jugoslovenskog, niti kasnije srpskog vazduhoplovstva, mada su neke od njih nosile oznake RV i PVO nekadašnje JNA. Čak devet od deset aviona „mig 23″ je i dalje rastavljeno, u drvenim sanducima, dok jedan sklopljeni koji je bio izložen ispred Muzeja vazduhoplovstva u Surčinu danas dalju sudbinu čeka u zavodu „Moma Stanojlović” u Batajnici. Priča o iračkim „migovima” koji su stigli u bivšu Jugoslaviju počinje posle završetka iračko-iranskog rata 1988. godine, kada su Iračani ambiciozno krenuli u obnovu resursa lovaca „mig 21″ i „mig 23″. S nizom država, od kojih su neke pripadale Varšavskom ugovoru, potpisani su sporazumi o obnovi lovaca, a tu se našla i SFRJ, koja je sa Irakom imala plodnu vojnotehničku saradnju. SFRJ je od Iračana dobila ponudu da remontuje „migove 21″, ali i „migove 23″, koje inače Jugoslavija nije imala u naoružanju niti su ikada remontovani u domaćim zavodima. Ugovor o srednjem remontu lovaca tipa „mig 23″ i generalnom remontu „migova 21″ potpisan je 1989. godine. Nosilac posla bio je zavod „Zmaj” iz Velike Gorice kod Zagreba, koji je inače remontovao jugoslovenske „migove 21″ i G-4. Remont „migova 21″ nije bio problem, ali je „dvadesettrojka” za Jugoslaviju bila veliki izazov. Sa RV Mađarske postignut je poverljiv dogovor prema kojem je dvojica pilota, probni pilot zavoda „Zmaj” Omer Avdaković i Željko Mendaš iz 127. lovačko-avijacijske eskadrile koji je leteo na lovcu „mig 29″, ali i dvojica tehničkih oficira trebalo da prođu obuku na lovcu „mig 23″. Piloti JNA prošli su obuku na verzijama „mig 23 UB” i „mig 23 MF” u bazi Papa kod Balatonskog jezera. Problem je, međutim, bio u tome što su se mađarski „migovi” razlikovali od verzije „mig 23 ML” koji su imali Iračani. Dokumentacija o „dvadesettrojkama” mogla se dobiti samo na uvid, ali su Mađari velikodušno dozvolili da odabrani tim transportnim avionom „An-26″ doveze fotokopir aparat i kopira sve dokumente koji su bili značajni za radove na „migu 23″. Mesec dana pre početka obuke naših pilota na „migu 23″, avgusta 1989, Iračani su u Jugoslaviju počeli da šalju transportnim avionima „iljušin 76″ svoje rasklopljene lovce. Tako je prevezeno deset „migova 23″ verzije ML. Prva dva serijska broja – 23252 i 23269 – stigla su 10. avgusta, a ostalih osam stiglo je do 17. januara 1990. „Migovi” su najpre rastavljeni na delove, dok je jedan ostao čitav i služio je kao probni sto. Prvi probni let izveden je jula 1990. godine na visini od 1.000 metara, a izveo ga je lično Avdaković pri brzini od 550 km/h. Pojava „čudnih aviona” sa još „čudnijim oznakama” na nebu iznad Zagreba izazvala je zaprepašćenje građana. Sve je izgledalo savršeno i činilo se da će unosan posao teći bez problema, kad je 2. avgusta 1990. godine Sadam Husein napao Kuvajt. Savet bezbednosti UN uveo je sankcije Iraku. Oni su, doduše, pre toga uspeli da veći deo „migova 21″ vrate. Nametanjem embarga na isporuku oružja, međutim, u Jugoslaviji je ostalo zarobljeno još osam „dvadesetjedinica” i deset lovaca „mig 23″. Usledila je odluka da se obustave svi radovi na iračkim „migovima”. Na jednom je remont bio završen, dok su ostali bili u različitim fazama. Na nekima je remont tek započeo, dok su neki bili u završnoj fazi. Avioni su konzervirani. Nije, međutim, prošlo ni godinu dana, a SFRJ je ušla u građanski rat. U leto 1991, kada je došlo do prvih oružanih sukoba, većina zaposlenih više nije dolazila na posao u „Zmaj”. Zagrebački aerodrom „Pleso” (danas „Franjo Tuđman”) od 13. septembra 1991. bio je u blokadi. Zbog učestalog puškaranja, sklopljeni „mig 23″ sklonjen je u jedno od armiranih betonskih skloništa. U slučaju upada hrvatskih paravojnih snaga planirano je da se letelica digne u vazduh. Pošto je hrvatsko rukovodstvo procenilo da bi upad na aerodrom bio uzaludan, odlučili su da uz pomoć evropske posmatračke misije krenu u pregovore s JNA da napusti aerodrom. Jedan „mig 23″ (serijski broj 23292) demontiran je i spakovan u sanduke, a odlučeno je da avion s brojem 23269 preleti na aerodrom „Željava” kod Bihaća. Prema uslovima sporazuma, hrvatska PVO preuzela je obavezu da ne dejstvuje. Uprkos tome, Avdaković, koji se nalazio za komandama aviona, odmah po poletanju, oko 15.40 časova, letelicu je podigao na 4.000 metara visine. Naruku mu je išla i sumaglica, tako da je bio zaštićen od dejstva lakih prenosnih PVO sistema. Avion je leteo na ruti Sesvete-Ivanić Grad-Bihać, gde je sleteo nešto posle 16 časova. Odmah je smešten u pretpolje podzemne galerije „A”. Dva dana posle sletanja dobio je propisane oznake RV i PVO JNA, sa sve petokrakom. Avion je u Bihaću ostao do 2. februara 1992, kada je preleteo na Batajnicu. Poslednji put vinuo se u nebo krajem aprila iste godine. Avion je uspešno preživeo NATO agresiju 1999. godine, a novembra 2000. prebačen je u Muzej vazduhoplovstva, gde je ostao narednih devet godina. Preostali razmontirani „migovi” smešteni su u 160. logističku bazu u Pančevu. Čitava priča o iračkim „migovima” postaje aktuelna 2009. godine. Naime, 20. decembra 2009. tadašnji ministar odbrane Dragan Šutanovac rekao je da se pregovara sa iračkim vlastima o povratku 19 aviona tipa „mig 21″ i „mig 23″. Pregovori očigledno nisu urodili plodom jer su letelice i dalje u Srbiji – rasklopljene. Šta će dalje s njima biti, nije poznato, ali je malo verovatno da će biti vraćeni Iraku. – Tim avionima je istekao životni vek, ne postoji baza za remont. Iračani su to prevazišli. Njima, s jedne strane, Amerikanci isporučuju F-16, a s druge strane, od Rusa su dobili Su-25, borbene helikoptere „kamov”, Mi 28. U takvoj situaciji pitanje je svrsishodnosti upotrebe aviona „mig 23″. Naprosto, taj avion je prevaziđen, zahteva velika ulaganja, mnogo vremena, a ništa od toga ne može da opravda vraćanje na tu temu. Propušten je momenat kada je o tome moglo da se razgovara – ocenjuje vojni analitičar i autor nekoliko tekstova na tu temu Aleksandar Radić. Na pitanje šta bi Srbija mogla da radi s tim rasklopljenim „migovima”, Radić odgovara: – Ako se reši problem statusa aviona, onda možemo da pričamo o avionima koji su svrsishodni kao muzejski eksponati. Sve drugo je nerealno. S druge strane, publicista i autor nekoliko knjiga o „migovima” i borbenim avionima Danko Borojević za „Ekspres” kaže da ono što je SFRJ nudila Iračanima nije mogla da uradi bez ruske podrške. – Pitanje je da li bi Rusi dozvolili da mi modernizujemo avione njihove proizvodnje s njihovom opremom pored njih samih?! Negde 2013. ili 2014. zvao me je prijatelj iz SDPR-a da mu pomognem oko plana navodne modernizacije aviona „mig 23″. Moja prva primedba je bila: „Pa, jeste li vi normalni, kako mislite to da uradite, a svu opremu morate da uzmete od Rusa?” Normalno, on je potvrdio da sam u pravu, ali je ipak tražio da mu pomognem s nekim predlozima i slično. Dao sam par predloga, ali ideja je prošla kako sam i očekivao. Ništa nije moglo da se uradi jer je bilo nerealno – kaže Borojević. Da bi „dvadesettrojke” trebalo da završe u muzeju, slaže se i penzionisani pukovnik i pilot na „migu 29″ Božidar Martinović. – To nikome više ne treba i ne bi imalo nikakve svrhe remontovati ih. Nema smisla. Ja sam čak jednom seo u Astrahanu u taj avion, ali mi se ta letelica nikada nije dopadala. Imali su ih Kubanci, Mađari, Bugari… Za njih ne postoje rezervni delovi, ne postoji ništa za njih, i to jedino može da postane muzejski eksponat – kaže Martinović. Naime, interesantno je da su irački „migovi” bili jedna od bitnih tema nekadašnjeg saveznog sekretara za narodnu odbranu – generala Veljka Kadijevića i poslednjeg ambasadora SAD u SFRJ Vorena Cimermana, koga su ove letelice veoma zabrinjavale, da je o tome bilo reči i tokom razgovora predsednika Predsedništva SFRJ Borisava Jovića i američkog predsednika Džordža Buša tokom sastanka u Vašingtonu. Pomenuti sastanak na kojem su bili spomenuti irački „migovi” održan je 3. oktobra 1990 godine, dva meseca pošto je Sadam Husein okupirao Kuvajt. Kadijević je pomenuti stenogram objavio u svojoj knjizi „Protivudar: moje viđenje raspada SFRJ”, koja je objavljena u Moskvi. Stenogramska beleška sastanka Kadijević-Cimerman ukazuje na to da se od početka govorilo o ratu u Zalivu. Naime, Cimerman iznosi stav Kadijeviću da Jugoslavija nije bila otvorena prema SAD povodom iračkih „migova”, gde Cimerman kaže da zna koliko tih aviona ima i gde se oni nalaze. – Mi živimo s obećanjem jugoslovenske vlade da avionima neće biti snabdeven Irak. Prvi put kad sam pitao u SSIP-u, dobio sam od Lončara (Budimir Lončar, poslednji ministar spoljnih poslova SFRJ, primedba autora) informaciju da je stvar zaustavljena. To je bilo pre tri-četiri nedelje, i to nije bilo tačno. Drugi put je bilo od hrvatske vlade. Rečeno je našem generalnom konzulu u Zagrebu da su avioni bili u vazduhu nad zagrebačkim aerodromom. Naš konzul je meni telefonirao i ja sam tražio informaciju od SIV-a te dobio podatak da avioni nisu bili u vazduhu. Ja sam to poslao u Vašington i sutradan sam morao da kažem da informacija nije bila tačna. Moje pitanje je da li postoji način da ovi avioni budu vidljivi jer ako postoji, mi bismo imali konkretan dokaz da su ti avioni u Jugoslaviji. To može biti neformalno, nezvanično, samo treba da imamo dokaz da možemo da kažemo Vašingtonu: nema problema, avioni su tu, oni su viđeni – kaže Cimerman po transkriptu. Kadijević kaže da u pogledu iračkih aviona JNA nikada nije dala netačnu informaciju. On je napomenuo da je Borisav Jović u razgovoru s Džordžom Bušom starijim izneo detalje o servisiranju iračkih „migova” kod nas i da će SFRJ poštovati rezoluciju Saveta bezbednosti UN. Naime, radi se o dva aviona, kako kaže Kadijević, koji su bili rastavljeni i servisirani, te je procenjeno da je za Jugoslaviju jeftinije da se radovi završe, kao i da su radovi na ostalim avionima prekinuti. – Na kraju krajeva, ti avioni, s obzirom na to da nam Iračani mnogo duguju, jedino su sredstvo. Ako se Irak nikada ne pojavi, da se može naplatiti dug, naravno, kad se ukinu sankcije. Kada su ta dva aviona završena, obavljen je probni let, i oni su bili pod potpunom kontrolom. A što se tiče, gospodine ambasadore, vojske, inspekcije bilo kakve vrste u bilo kakvoj formi, to ne dolazi u obzir – bio je jasan Kadijević po transkriptu. Cimerman je, inače, rekao i da je generalni konzul u Zagrebu informaciju o „migovima” dobio od Vrdoljaka da su na zagrebačkom aerodromu. Priča o „migovima” u transkriptima završava se konstatacijom da je Jugoslavija iz celog posla s Kadijevićem izvukla deblji kraj. U svakom slučaju, Sadamova eskadrila će i dalje buditi interesovanje vazduhoplovnih entuzijasta, ali i javnosti u Srbiji. https://vojnopolitickaosmatracnica.wordpress.com/2018/08/28/eskadrila-sadama-huseina-prica-o-irackim-mig-23-u-jugoslaviji-i-srbiji/
  9. BEOGRAD - Gradsko saobraćajno preduzeće Beograd ima veliki problem sa nedostatkom vozača i pitanje je hoće li 3. septembra uopšte moći da vozi po redovnom redu vožnje. "U doglednoj budućnosti može da se desi da Srbija ostane bez vozača", rekao je za TV Prva predsednik samostalnog sindikata GSP Beograd Zoran Antić. "Imamo potpisano saopštenje sa Skupštinom grada Beograda da će od oktobra kroz kolektivni ugovor posebno za vozače GSP biti značajnih povećanja primanja, jer smo na dnu lestvice po platama", istakao je on. Kako je rekao, cilj je da se zadrže postojeći vozači da ne odu, jer imaju "čvrst dogovor sa Skupštinom da će se osetiti značajno poboljšanje".GSP trenutno ima između 2.800 i 3.000 vozača, a Milan Božović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja tvrdi da celoj Srbiji nedostaje vozača, oko 5.000."Postojao je čitav niz aktivnosti da se zadrže i poveća broj vozača. Razmišljalo se da se pomeri starosna granica, da se vozi od 20. i 21. godine, kao što su uradile Hrvatska i Slovenija, tj. sve zemlje koje imaju problem sa vozačima, a sada tamo odlaze i naši zbog novca", rekao je Božović.
  10. Aarohi Pandit (22) i Keithair Misquitta (23) započele su misiju svojih života. Planiraju da oblete oko sveta za manje od 90 dana, preko 21 države, leteći na zapad u ultralakom avionu Pipistrel Sinus 912. Za misiju promocije ravnopravnog učešća žena u vazduhoplovnoj industriji u Indiji izabrane su od strane Navy Blue fondacije u svojoj školi letenja gde su se obučavale za pilote putničkih aviona. Sa samo 200 sati nakon završene osnovne obuke i tek stečenog CPL-a Pipistrel im je preporučio da preobuku za ultralako letenje, na njihov Sinus urade u Srbiji. Iako je za Aarohi i Keihair prekjučerašnje sletanje u našu zemlju deo planetarnog plana leta nakon Pakistana, Irana i Turske, one su na aerodromu u Vojki već bile. Centar za obuku ultralakih letača Pipistrel Srbija bio je prva preporuka za preobuku od strane slovenačkog proizvođača mladim Indijkama. One su upravo u Vojki pre četiri meseca dobile svoja „krila“ (kada je ultralako letenje u pitanju) i to ne samo na Alpha Traineru, Sinusu i Virusu, već kako nam je njihov instruktor letenja Dragan Vrencev ispričao i u Pioniru 300 ali i motornom zmaju. Na taj način dobile su najbolju moguću obuku i pripremu za vrstu avijacije koja ne trpi loše vreme i koja nije toliko jednostavna kako se čini na prvi pogled. Preleteće 21 državu za manje od 90 dana / Foto: Uroš Mitrović, Tango Six Kada VT-NBF bude preletao okean u njemu će smeti da se nalazi samo jedna devojka / Foto: Uroš Mitrović, Tango Six Oko sveta za 90, možda 80 dana Mlade pilotkinje izabrane su u jakoj konkurenciji u svojoj civilnoj školi letenja nakon završetka CPL obuke. Obe poseduju Instrument Rating i ukupno 200 sati TT sa nešto multi-engine letenja. U ime Navy Blue fondacije leteće preko pomenute 21 države radi ostvarenja plementih ciljeva. Primarni cilj je podizanje svesti i osnaživanje neprivilegovanih žena u Indiji u pogledu mogućnosti njihovog zaposlenja u vazduhoplovnoj industriji. Ovim činom postaće prve Indijke u istoriji koje su obletele planetu. – Želimo da prikupimo sredstva u cilju direktnog obrazovanja u oblasti avijacije za 100 devojaka i da inspirišemo njih 1000. – rekle su za Tango Six. Sa Alpha Trainera na Sinusa pa potom na Virusa / Foto: Uroš Mitrović, Tango Six Saradnja srpskog i indijskog vazduhoplovstva na najinteresantniji mogući način / Foto: Uroš Mitrović, Tango Six Za put ih je pripremio Rahul Monga, bivši pilot indijskog ratnog vazduhoplovstva koji je identičnu misiju izveo 2007. godine ali leteći istočnom rutom oko planete. Devojke imaju brojne sponzore i slojevitu logističku podršku za svaku zemlju preko koje lete i u koju sleću. Najizazovniji deo će im svakako biti prelet dva okeana prilikom kojeg će samo jedna od njih smeti da se nalazi u letelici zbog bezbednosti – da bi se u Sinusu našlo mesta za deblju odeću za slučaj ditchinga kao i čamac za spasavanje. Nakon Srbije lete za Sloveniju gde će u Pipistrelovoj bazi imati prvi ozbiljniji tehnički pregled letelice. Kako im je tekla priprema, kako su odabrane za svoju jedinstvenu misiju i kako je iz ugla Srpskih instruktora tekla njihova obuka za ultra-lako letenje pogledajte u video reportaži ispod: Petar VOJINOVIĆ
  11. Dve stotine navijača splitskog Hajduka koji su pokrali gotovo ceo asortiman u prodavnici na benzinskoj pumpi u Srbiji, ostavili su za sobom pustoš i - ustaške simbole. U noći između srede i četvrtka, karavan od više desetina vozila, uključujući i petnaestak kombija, zaustavio se u Vrčinu na svom putu iz Hrvatske ka Bugarskoj, gde Hajduk igra sa Slavijom iz Sofije revanš meč 2. kola kvalifikacija za Ligu Evrope. Nakon što su nasuli gorivo, huligani su masovno utrčali u prodavnicu na pumpi, u kojoj je u tom trenutku bilo prisutno troje zaposlenih, dve žene i jedan muškarac. Šutnuli su radnika, a krenuli su da kradu sve što im je došlo pod ruku. Najpre su ispraznili rafove sa energetskim pićima, potom su se bacili na najskuplje čokolade, a zatim i na izložene cigare. Bili su izuzetno neprijatni, besni u svakom trenutku, a neprestano su pevali i vikali. Pred izlazak su pokupili i sve šunke do koji su mogli da dođu, a onda su ostavili grafite za sobom. Uradili su to uz potpis "Torcida Split" koji su "ukrasili" ustaškim simbolom "U", uz docrtani krst. "Profesionalnost zaposlenih doprinela da ne dođe do eskalacije incidenta" Kompanija u čijem je vlasništvu pomenuta pumpa potvrdila je "Blicu" istinitost ovih dešavanja, a o detaljima incidenta pismenim saopštenjem izjasnila se ovako: "Tokom prethodne noći desio se incident na servisnoj stanici kompanije MOL Serbia u Vrčinu, na kojoj je grupa navijača sa obeležjima Fudbalskog kluba Hajduk Split napravila pauzu na putu ka Bugarskoj. Ovom prilikom učinjena je manja materijalna šteta na objektu, u vidu polomljenih stakala i ispisanih grafita na samoj servisnoj stanici, kao i krađa veće količine alkoholnih pića i drugih proizvoda. Zaposleni su doživeli neprijatnost jer se grupa navijača ponašala nasilnički, ali niko od ljudi koji su u tim trenucima bili na servisnoj stanici nije povređen. Treba napomenuti i da su se zaposleni ponašali profesionalno i u skladu sa internim upustvima za ovakve situacije, što je doprinelo da ne dođe do većih incidenata na licu mesta. Nadležni organi su odmah obavešetni i istraga je još uvek u toku, a servisna stanica u Vrčinu je u potpunosti vraćena u funkciju i dostupna je za sve korisnike", navodi se u saopštenju. Слике на сајту блица https://sport.blic.rs/fudbal/evropski-fudbal/izivljavanje-hrvatskih-huligana-u-srbiji-dvesta-navijaca-hajduka-na-pumpi-pokrali-sve/6w1qv8p
  12. Kako Tango Six saznaje, juče je sa vojnog aerodroma Batajnica, nakon skoro 10 meseci od pristizanja u Srbiju, poleteo prvi lovački avion MiG-29 koji je doniran od strane Ruske Federacije. Kako saznajemo reč je jednosedu 9.12A evidencijskog broja 18151. Podsetimo, u periodu od 2. do 4. oktobra prošle godine Srbiji je iz Rusije isporučeno 6 lovaca MiG-29 od kojih je jedan (jednosed 9.13) zbog isteka resursa odmah vraćen na generalni remont u ruski 121. remontni zavod iz Kubinke. Tako je 20. oktobra piltikom manifestacije ‘’Sloboda-2017’’ prikazano 5 aviona i to jedan jednosed 9.12A, dva jednoseda 9.13 i dva dvoseda 9.51A. Radovi na „ruskim“ MiG-ovima na Batajnici / Foto: Uroš Mitrović, Tango Six Odmah nakon završetka ovog događaja na doniranim ruskim avionima su u hangaru aerodroma Batajnica započeli radovi koji su obuhvatali sve neophodne preglede i radnje kako bi se utvrdilo njihovo tehničko stanje radi daljeg produžetka životnog veka a ujedno je i rađeno na dovođenju ovih aviona na nivo postojećih srpskih aviona koji su u periodu od 2007. do 2011. u velikoj meri dovedeni na standard MiG-29SD. Treba napomenuti i da šesti donirani avion još uvek nije stigao sa remonta u Rusiji. U međuvremenu srpska lovačka avijacija je i dalje u teškoj situaciji. Od tri dostupna MiG-a 29 koja uključuju jedan dvosed, na dva aviona (jednosed i dvosed) su u majuistekli resursi ali su oni i pored toga nastavili da lete. Četvrti MiG-29 u inventaru Vojske Srbije nije leteo još od 2010. godine. Takođe, leteo je i samo jedan dvosedi MiG-21 koji je dorađen kako bi mogao da bude naoružan raketama vazduh-vazduh i tako čak bio korišćen i u dežurstvima pare lovaca u okviru sistema PVO. Preostala dva dvoseda MiG-21 koja su poslednjih godina bila aktivna nisu skoro primećena u letu.
  13. Lažne vesti u poslednje vreme „teku“ baš kao i ona „metanska“ voda. Taj metan u vodi, manijak sa bejzbolkom u centru, drugi manijak na Košutnjaku koji uskače u automobile kao junak akcionih filmova i neuspešno davi, i još ko zna koja urbana legenda i zabrinuti građanski SMS prilično su zamutili ionako zastrašenu istinu. Možda je problem kada se zbog nepoverenja i straha čovek dezorijentiše. Ako nijednu od čudnih, neverovatnih ili makar neuobičajenih vesti objavljivanih prethodnih dana (dobro, nedelja, možda i decenija) niste proveravali, bar na internetu, ili na relevantnim medijima koji se do sada nisu bavili teorijama iz filmova „12 majmuna“ i „Houston, We Have a Problem“ već su prenosili reči pravih – ali pravih – stručnjaka, onda ste se našli u zamućenoj vodi zvanoj „lažne“ ili „fake“ vesti, i u „mythbustersima“ ili mitologiji sigurno izgubili. Lažne vesti u poslednje vreme „teku“ baš kao i ona „metanska“ voda. Taj metan u vodi, manijak sa bejzbolkom u centru, drugi manijakna Košutnjaku koji uskače u automobile kao junak akcionih filmova i neuspešno davi, i još ko zna koja urbana legenda i zabrinuti građanski SMS prilično su zamutili ionako zastrašenu istinu. Možda je to problem kada se zbog nepoverenja i straha čovek dezorijentiše, i počne da se pita šta je laž a šta istina. Šta je laž a šta istina danas, ako čak i američki predsednik izađe i kaže da ga je baš briga za istinu (ili je i ova informacija neproverena)? Da li je problem što je ponekad istina teško izbijala na površinu redovnim putem, pa je prva potreba da se poveruje u alternativu, ma kako sumanuta bila?
  14. obi-wan

    Blokade puteva po Srbiji

    Beograd... https://twitter.com/Bega_bez_Ega/status/1005114920613105664 ... Sabac... https://twitter.com/PticaRugalicaaa/status/1005108071469846534 ... Novi Sad... https://twitter.com/iskre_u_oku/status/1005114807677325313 ... Opet Beograd (Gazela)... https://twitter.com/tamodaleko/status/1005106798112714753
  15. Foto: Blic / RAS Srbija Udruženje građana Ateisti Srbije navodi da Srpska pravoslavna crkva godišnje iz budžeta dobije oko 7 miliona evra, na račun toga što je kao nevladina organizacija (NVO), korisnik budžetske linije 481. Zbog toga ovo udruženje traži da država obaveže SPC da plaća porez, a vernike da plaćaju crkveni porez od svojih zarada. "Pozivamo državu da oporezuje i u sistem PDV-a uvede crkvene poslove, kao i to da umesto izdvajanja iz budžeta koji pune svi građani Srbije, verskim zajednicama omogući daleko lukrativniji porez koji bi dobijale redovnim odvajanjem od plata sopstvenih vernika. Napokon, to su najbolje i najpravednije tekovine savremenog sveta, kom i sami valjda težimo", navodi se u saopštenju Udruženja građana Ateisti Srbije. Crkveni porez kao u Nemačkoj Oni predlažu uvođenje crkvenog poreza kao što se to radi u Nemačkoj gde taj porez iznosi 8 ili 9 odsto bruto plate za svakog zaposlenog koji se izjasnio pred poreskim organima kao vernik. "Recimo da bi u Srbiji koristili poresku stopu od 8 odsto. Ako u Srbiji ima 2.000.000 zaposlenih i recimo da je tačan popisni podatak o 95 odsto vernika SPC, to bi značilo da prosečno gledano, 1.900.000 zaposlenih pripadaju stadu SPC. Neka je prosečna bruto plata u Srbiji 50.000 dinara. Dakle, to je nekih 760.000.000 evra, koje bi SPC, uz pomoć države, svake godine naplatila od svojih vernika", navode u ovom udruženju. Foto: oksana toskic / Tanjug Prema ovoj računici to je mnogo veća suma od one koju SPC dobija iz budžeta. "Pa u čemu je problem? Ko bi se pri čistoj svesti, da ne kažemo i pri zdravoj pameti, odrekao tako basnoslovnog bogatstva? Najverovatnije je problem u tome što kada bi neko i predložio, pa onda i uveo takav porez, naprasno bi se ispostavilo da u celoj Srbiji nema ni 5.000 vernika SPC. 25 miliona evra od kršenja, sahrana, venčanja... Zato igraju na sigurno – 7 miliona evra iz budžeta svake godine, neplaćanje poreza i nebrojene privilegije u obradivoj i građevinskoj zemlji, nekretninama i uslugama od države", ističu iz Udruženja građana Ateisti Srbije. Oni dalje razmatraju i moguće neprijavljene i neoporezovane prihode SPC, te prema njihovoj računici Srpska pravoslavna crkva godišnje prikupi na venčanjima, krštenjima, sahranama i osveštavanju kolača oko 25 miliona evra. Čak i da samo polovina vernika poštuje ove obrede dobija se cifra od 12.5 miliona evra neoporezovanog novca, navode Ateisti Srbije. "Kada bi se te aktivnosti oporezovale, po stopi od 18 odsto za usluge, država bi, čak i ovom za 50 odsto smanjenom računu zarade, u budžet svake godine stavila 2.250.000 evra", dodaju u udruženju i navode da bi taj novac mogao biti iskorišćen za kupovinu medicinskih aparata, opremanje vrtića i škola... https://www.blic.rs/vesti/drustvo/ateisti-srbije-kad-bi-drzava-uvela-porez-crkvi-u-srbiji-ne-bi-bilo-ni-5000-vernika/4l3cc9t
  16. U razgovoru za list “Politika“ povodom Dana Vojske Srbije, ministar odbrane Aleksandar Vulin izjavio je da je Belorusija poklonila Srbiji 4 lovačka aviona MiG-29 što je, kako je ministar naveo, plod dogovora predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Belorusije Aleksandra Lukašenka. Ministar je rekao i da veruje da ćemo sledeće godine „biti jači“ i za helikoptere Mi-17 i Mi-35 kao i za brojno naoružanje iz naše proizvodnje. Vulin je dodao da će avioni koji budu stigli iz Belorusije biti remontovani i modernizovani po istom modelu kao i šest aviona koji su dobijeni iz Ruske Federacije i da ćemo do sledećeg Dana vojske imati eskadrilu modernizovanih MiG-ova 29. Prilikom jučerašnjeg gostovanja na RTS-u Vulin je na pitanje novinarke kada će i jedni i drugi avioni ući u upotrebu, odgovorio da bi oni mogli da polete početkom naredne godine. Moguće je međutim da je ministar mislio samo na beloruske avione pošto će primerci donirani iz Rusije sigurno poleteti ranije, to bi trebalo da se dogodi u drugoj polovini ove godine. 20. oktobra prošle godine na Batajnici su prikazani lovci MiG-29 koji su bili predmet donacije Ruske Federacije. Ovi avioni još uvek nisu poleteli / Foto: Petar Vojinović, Tango Six Podsetimo, već duže vreme govori se o mogućoj donaciji beloruskih 29-ki. Prvu zvaničnu izjavu o tome dobili smo krajem januara 2017. kada je, vrativši se iz Minska, tadašnji ministar odbrane Zoran Đorđević rekao da će Belorusija Srbiji pokloniti 8 aviona MiG-29 i dva diviziona raketnog PVO sistema “Buk“. Đorđević je tom prilikom dodao da će detalji vojne saradnje dve zemlje biti dogovarani od maja meseca iste godine i da će obaveze Srbije biti da plati remont i modernizaciju, kako MiG-ova tako i Bukova. Narednih meseci u pojedinim domaćim medijima pojavljivale su se infromacije da će Belorusija donirati 8, zatim 7, potom šest i na kraju 4 MiG-a 29 ali zvaničnih izjava o tome nismo imali. Isti mediji najavljivali su i belorusku donaciju raketnih PVO sistema S-300. Kada je reč o helikopterima Mi-35, o tome da se pregovara o njihovoj nabavci iz Rusije, saopštio je ministar Vulin prilikom nedavne posete Moskvi kada je nakon sastanka s ruskom delegacijom, rekao da su započeti razgovori o kupovini 4transportna helikoptera Mi-17 i 4 borbena Mi-35. Istom prilikom u izjavi za RIA Novosti Vulin je u Moskvi rekao i da Srbija s Rusijom ali i Belorusijom razmatra nabavku dodatnih lovaca MiG-29. Živojin BANKOVIĆ
  17. Svetski dan dece obolele od raka obeležava se danas u 40 gradova Srbije, a na beogradskom Trgu Republike održana je centralna manifestacija na kojoj je između ostalog, promovisan humanitarni broj 1150, na koji se SMS porukom može donirati 100 dinara. Foto: Privatna arhiva Organizacija roditelja dece obolele od raka Nurdor organizovala je širom Srbije manifestaciju koja za cilj ima da deca koja boluju, ali i njihovi roditelji, znaju da u borbi nisu sami. Svaki dan razboli se jedno dete Član upravnog odbora Nurodora Todor Mančić, rekao je Tanjugu da je na ovaj dan, koji se obeležava u celom svetu, važno znati da se u Srbiji svaki dan razboli po jedno dete. - Dok mi pričamo i obeležavamo ovaj dan, neko dete se leči i neki roditelji žive jedan paralelni život i misle samo o svom bolesnom detetu. Mi smo tu da ukažemo da takvi ljudi postoje svakodevno - istakao je on. Iz Nurdora se godinama trude, rekao je on, da se današnji dan obeleži u što više gradova Srbije. - Trudimo se da u svakom gardu roditelji znaju da postoji neki njihov sugrađanin koji je lečio dete i da na njega može da se osloni i da se obrati za savet i podršku - poručuju u ovoj organizaciji. Pošalji SMS na 1150 Na Trgu Republike je danas promovisan humanitarni broj 1150 na koji se može poslati SMS poruka u vrednosti od 100 dinara i time pomoći deci koja boluju od raka. Svetski dan dece obolele od raka se obeležava u celom svetu 15. februara. Iako su maligne bolesti u dečijoj dobi retke, one, posle saobraćajnih nesreća, predstavljaju drugi uzrok smrtnosti dece. U Srbiji svakog dana jedno dete oboli od raka, a svake nedelje jedno dete umre od opake bolesti. Maligne bolesti kod dece imaju posebnu socijalnu-medicinsku dimenziju, jer osim deteta, pogađaju i njegovu porodicu. http://www.blic.rs/vesti/drustvo/najtuznija-statistika-svaki-dan-jedno-dete-u-srbiji-oboli-od-raka/tz1p51k
  18. Danijela

    Strašna istina o Srbiji

    "Veličanstvena mala Srbija! Kako je ona divno odigrala svoju ulogu u Velikom ratu" ovom porukom je multimilioner Tomas Lipton počeo svoju knjigu "Strašna istina o Srbiji" 1915, a ono što je manje poznato jeste potresno pismo koje je uputio britanskoj javnosti i kome je opisao sve užase koje je video u Srbiji. Foto: Wikipedia Tomas Lipton Ser Tomas Lipton je najveći britanski proizvođač i izvoznik čaja, veliki humanitarac koji potiče iz siromašne porodice, a u vreme Prvog svetskog rata je posetio Srbiju. On je svojim jahtama prevozio velike količine sanitetskog materijala, kao i članove medicinskih misija koje su dolazile u Srbiju da pomognu narodu u borbi protiv tifusa. Posle strahota koje je video obilazeći Niš, Beograd, Kragujevac, Vrnjačku Banju, Skoplje i Đevđeliju napisao je otvoreno pismo uredništvu uglednog britanskog "Dejli Telegrafa" u kome ih moli da objave njegovo svedočenje o katastrofi koja je zadesila Srbiju. Njegovo pismo je objavljeno 24. marta 1915. na desetoj strani poznatog lista, a u njemu moli sve koji mogu da pomognu Srbiji da to i učine. - Upravo sam se vratio iz Srbije, zemlje koju sam posetio u ekspediciji koju je organizovao zajednički komitet Britanskog Crvenog krsta i Red Svetog Jovana i požurio sam da prvi put zatražim od vas da obavestite britansku javnost o uslovima na koje sam tamo naišao - pisao je Lipton. On je naveo da mu je Vlada Srbije pružila priliku da putuje širom zemlje te da uprkos veličanstvenoj borbi koju vode Srbi protiv moćnih protivnika niko ne može da im pomogne u "užasnoj epidemiji tifusa koja muči ovu malu naciju". U jednom danu u Nišu umre 300 ljudi - Koliko hiljada ovakvih slučajeva postoji, ne mogu da kažem, jer tačne cifre nisu utvrđene. Gospođa Hardi, koja je zadužena za jednu staru bolnicu u Kragujevcu, rekla mi je da su ljudi oboleli od tifusa iz dana u dan dovođeni do vrata gde su ostavljani da umru jer unutra više nije bilo mesta. Pomnožite ovo sa hiljadu slučajeva i imaćete sliku kakva je situacija u Srbiji danas. Ovu zemlju je napala bolest kako mislim da nijedna zemlja nikad ranije nije bila napadnuta i biće joj potrebna sva humanost čovečanstva da se nosi s tim - poručio je on u pismu. - Srbija se borila u tri rata da odbrani svoju zemlju, a njihovi resursi su sada napregnuti do krajnosti. Niš, sa normalnom populacijom od 15.000 do 20.000 sada ima više od 100.000 ljudi. U tom prenatrpanom gradu ima na hiljade slučajeva obolelih od tifusa. U jednom danu u Nišu je skoro 300 ljudi umrlo od tifusa, a na grobljima više nemaju gde da se sahranjuju mrtvi. Kola puna tifusara koja vuku volovi tumaraju po ulicama. Video sam muškarce bele u licu koji sede na trotoarima i tresu se od prvih simptoma bolesti, nesposobni da se povuku u sklonište. Posetio sam bolnice od severa do juga i svuda sam pronašao puno slučajeva tifusa. U nekim bolnicama nisu imali ni ćebad niti dušeke; u drugima su tri ili četiri pacijenta ležala na jednom dušeku. Foto: screenshot Liptonovo pismo objavljeno u novinama Doktor Rijan, šef američke misije Crvenog krsta u Srbiji, koji ima 2.900 pacijenata pod svojim nadzorom, rekao mi je da ako se odmah ne uradi nešto za zaustavljanje ove bolesti, više od polovine stanovništva Srbije će biti izbrisano - upozoravao je Lipton britansku javnost. - Gospođa Hardi, koja je već pomenuta i čiji muž je kapetan sa britanskom vojskom na frontu, a čija su deca u Engleskoj, spavala je u zatvorskoj ćeliji. Rekla mi je da ima više od 600 pacijenata, a nema ni doktora ni medicinskih sestara da im se posvete. Nedostaju im lekovi i sredstva za dezinfekciju. Tifus je bolest protiv koje ne vredi vakcina, a prenose je vaške. Zbog toga je apsolutno neophodno da se stotine hiljada komada odeće uništi i zameni čistom. Takođe je neophodno da se žrtve ove veoma zarazne bolesti izoluju, a medicinski radnici u Srbiji smatraju da su zbog toga drvene barake ili šatori apsolutno neophodni - objašnjavao je situaciju koju je zatekao u Srbiji. "Šta se dešava sa ženama u Srbiji ne smem ni da zamislim" - U Đevđeliji, Nišu i Beogradu, pa čak i u Kragujevcu, u štabu vojske, svuda vlada strah od širenja tifusa, od koga ni muškarci, ni žene, ni deca nisu sigurni. Šta se dešava sa ženama u Srbiji ne smem ni da pomislim. U svim bolnicama sam viđao i poneku bolesnu ženu. Bolnice su pune muškaraca jer nema prostora za žene, koje, bojim se, moraju da umru u svojim domovima čekajući doktora ih da ih spasi. Najhitnije su potrebni šatori, drvene barake, sanitarni materijali, odeća, kreveti i posteljina, lekovi, apoteke, sterilizatori za mleko, ali pre svega lekari i medicinske sestre. Veliki deo dobrog posla je urađen u bolnici Lejdi Pedžet, ali epidemija preti da preplavi sve koji su izolovani - pisao je u Lipton navodeći da to sve nije ni pola užasa koji tifus pravi hrabrim ljudima u Srbiji. Foto: Arhiva Vila "Šumadija" u Vrnjačkoj Banji gde je bila smeštena britanska misija Crvenog krsta - Oni se bore svojim životima, a engleski i američki muškarci i žene, učestvuju u ovoj borbi protiv smrti. Ono što sam video, me uverava, međutim, da napori Crvenog krsta, koji su sjajni, moraju biti adekvatniji. Celokupni resursi čovečanstva moraju se organizovati kako bi se borili protiv ove epidemije tako da se svim snagama pomogne pogođenim oblastima i na taj način spasi srpski narod od sudbine još strašnije nego što je uništenje od neprijatelja. Znam da britanski Crveni krst može da organizuje bilo kakvu potrebnu pomoć. Bio sam u kontaktu sa njima po mom povratku, i utvrdio sam da su voljni da preduzmu nešto, ali naravno smatraju da ta sredstva moraju biti trošena za britanske bolesnike i ranjenike. Oni su spremni da produže svoju misiju u Srbiji ako se mogu pribaviti neophodna sredstva i rado će sarađivati sa Srpskim fondom za pomoć koja bi na bilo koji način bila dobrodošla. Prilozi namenjeni za pomoć u Srbiji trebaju biti poslati na adresu Lord Rotšild, 83 Pall Mall, London, naslovljeno sa "Za Srbiju" - zaključio je Tomas Lipton u svom pismu. U znak zahvalnosti za dela dobročinstva, Srpska vlada odlikovala je Tomasa Liptona Ordenom Svetog Save, a u Nišu je proglašen počasnim građaninom. Detinjstvo u siromaštvu Iako je u tridesetim godinama života postao jedan od najbogatijih ljudi Sir Tomas Lipton, biznismen, poznati proizvođač čaja i ljubitelj jahti, potiče iz veoma siromašne porodice. Rođen je 1848. godine, u jednoj od siromašnih četvrti u Glazgovu i kao dete nije bio previše obrazovan niti je imao neku perspektivu. Međutim, do svoje smrti 1931. godine stvorio je svetski poznat brend čaja koji je pakovao u kesice i ostvario prijateljstvo sa najbogatim i najmoćnijm ljudima tog vremena. Foto: Profimedia Jedna od Liptonovih jahti Dok je njegov otac radio nekoliko loše plaćenih poslova, Tomasov brat je preminuo kao dete, a on je postao član ulične bande u kvartu gde je živeo. Školu je napustio sa 13 godina, jer je morao da počne da radi i pomogne roditeljima koji su jedva sastavljali kraj sa krajem, ali ubrzo se na poslu potukao sa drugim dečakom, pa je udaljen sa radnog mesta. Godine 1864. je počeo svoju prvu veliku avanturu, kao dečak od palube na jednom parobrodu u Belfastu. - Osećao sam da mi se svet otvara, da je dobro biti živ, a još bolje da budem na ovom parobrodu - napisao je Lipton u svojoj autobiografiji. Mornari na brodu su mu pričali o svojim avanturama, uključujući i putovanja u Sjedinjene Američke Države. Kada je Lipton napustio ovaj posao, od plate koju je zaradio finansirao je sebi put u Ameriku. Tamo je u narednih pet godina radio na plantažama duvana u Virdžiniji, pirinča u Južnoj Karolini, na farmi u Nju Džerziju i u prodavnici u Njujorku. Kada se vratio 1870. u Glazgov odlučio je da radi u maloj radnji svojih roditelja, a zahvaljujući iskustvu koje je stekao u Americi, šest godina kasnije otvorio je svoju prvu prodavnicu prehrambene robe. Zatim je počeo da širi posao otvarajući radnje širom Britanije. Godine 1888, kada je imao 300 svojih prodavnica, cena čaja je sve više padala iako je potražnja rasla pa je Lipton to iskoristio i ubrzo postao veliki trgovac čajem. Kupio je plantaže čaja i uspostavio i danas poznati brend "Lipton" koji je svoje proizvode počeo da izvozi širom Evrope i Amerike. Najpoželjniji mladoženja U to vreme postao je i najpoželjniji mladoženja na svetu iako je, zapravo, "sklopio mladalački ali katastrofalni brak", kako se navodi u biografskoj knjizi o Liptonu "Čovek koji je izmislio sebe". Oženio je Margaret Mekauslan 1871. godine, ali je brak od početka bio osuđen na propast. Dobili su dvoje dece, od kojih je jedno preživelo i Margaret je sa detetom emigrirala u Kanadu. Ljubav prema jahtama približila ga je visokom društvu gde su bili i kralj Edvard VII, a zatim i Džordž V. Kako je pet puta gubio u trkama za osvajanje Američkog kupa, najveće nagrade u jedriličarstvu, ostala je njegova izreka "Nikad ne gubu nadu, samo guraj napred". Lipton je upravo je svojim omiljenim jahtama među kojima se ističe "Erin" prevozio sanitetski materijal, kao i osoblje koje je radilo u srpskim bolnicama. Ser Tomas Lipton preminuo je u Glazgovu, 1931. godine, a veliki deo svoje imovine ostavio je rodnom Glazgovu, da se izgradi bolnica i pomogne školovanje dece iz siromašnih porodica. https://www.blic.rs/riznica/istorije/velicanstvena-mala-srbija-britanski-kralj-caja-pomogao-nam-je-kad-je-bilo-najteze-a/ttbnc7p
  19. Dolazak lovaca MiG-29 koje je Rusija donirala Srbiji i dalje privlači pažnju pre svega stranih medija. Britanski specijalizovani vojni vazduhoplovni časopis Air Forces Monthly (AFM) je ovom događaju do sada dva puta posvetio pažnju, prvi put u novembarskom broju u kome je naš vojno-politički komentator Aleksandar Radić preneo vest o tome da su avioni stigli. Najnoviji decembarski broj, u rubrici vesti, donosi nešto opširnijI i zanimljivijI tekst a ovoga puta autor je Vladimir Trendafilovski. Trendafilovski je prvo opisao kako su MiG-ovi iz Rusije stigli na Batajnicu, naveo je da su 2. oktobra u transporteru An-124-100 kompanije Volga-Dnjepar Airlines koji je poleteo sa aerodroma Tretjakovo, stigla dva jednoseda, 9.12A sa našim evidencijskim brojem 18151 i 9.13 sa brojem 18201. Potom su sutradan 3. oktobrastigla dva 9.13, 18202 i 18203 da bi 4. oktobra stigla i dva dvoseda 9.51 18351 i 18352. Prethodno je naveo da su svi avioni ofarbani u novu šemu i da imaju evidencijske brojeve RV i PVO. Zanimljivo da je pri tom autor naveo da je sva osetljiva oprema koja uključuje i ruski sistem identifikacije svoj-tuđ (IFF) zamenjena izvoznim verzijama iste.Takođe napomenuto je da je avion 18201 rano ujutru 5. oktobra vraćen u Rusiju na remont koji će se obaviti u 121. vazduhoplovno remontnom zavodu u Kubinki. U daljem tekstu se kaže da donirani avioni neće odmah biti uvedeni u upotrebu već da će prvo proći kroz modernizaciju u Vazduhoplovnom zavodu ’’Moma Stanojlović’’ uz asistenciju ruskih specijalista. Pri tom će avioni biti opremljeni sa navigacijskom i komunikacijskom opremom po ICAO standardu kojom su opremljena postojeća 4 srpska aviona. Ovaj proces bi po Trendafilovskom, trebao biti završen do druge polovine sledeće godine do kada bi svih 6 bivših ruskih aviona bili uvedeni u upotrebu dok bi 4 postojeća srpska aviona trebala da budu poslata na remont. U međuvremenu bi po originalnom sporazumu iz Rusije trebalo da stignu rezervni delovi i naoružanje a preneseno je i da se potom očekuje da se nakon definisanja detalja sa kompanijom RSK MiG potpiše i ugovor o modernizaciji aviona. Interesantno da Vladimir raspolaže sa informacijama da je donacija 8 beloruskih MiG-ova 29 odložena zbog političke situacije u Srbiji. On zatim govori o tome da bi ovog meseca prilikom zvanične posete srpskog predsednika Belorusiji ugovor za donaciju aviona trebao da bude finalizovan i potpisan. U posebnoj tabeli dati su podaci o doniranim 29-kama koji su isporučeni RV i PVO. Sada imamo nešto drugačije podatke što se tiče naših i ruskih evidencijskih brojeva. Takođe dati su i fabrički (pasportni) brojevi svih aviona. Jednosed 9.12A proizveden januara 1989. koji je imao ruski broj 14 plavi, registraciju RF-92185, fabrički broj 2960526364 i koji je remontovan 2013. je postao 18151, jednosedi 9.13 proizveden jula 1989. koji je imao ruski broj 04 plavi, registraciju RF-93709, fabrički broj 2960727445 i koji je remontovan 2010. je postao 18201, 9.13 proizveden avgusta 1989. koji je imao ruski broj 31 plavi, registraciju RF-93713, fabrički broj 2960728107 i koji je remontovan 2014. dobio je broj 18202, 9.13 proizveden decembra 1989. koji je imao ruski broj 10 plavi, registraciju RF-93717, fabrički broj 2960728141 i koji je remontovan 2014. je 18203, dvosed 9.51 proizveden oktobra 1990. koji je imao ruski broj 101 plavi, registraciju RF-29166, fabrički broj 50903019679 i koji je remontovan 2013. je postao 18351 i 9.51 proizveden septembra 1991. koji je imao ruski broj 75 plavi, registraciju RF-92196, fabrički broj 50903025459 i koji je remontovan 2014. je sada 18352. Živojin BANKOVIĆ
  20. "U državi se vodi kampanja za natalitet i rađanje trećeg deteta, a porodilje, koje spadaju u osetljive grupe, su na nižim nivoima prinuđene da se bore sa birokratijom, mesecima prepisuju i dopisuju, umesto da budu blažene i da se posvete odgoju deteta", priča za “Blic” Leskovčanka Jelena Dodić Ivanović, ogorčena zbog neredovnog primanja naknada za porodiljsko bolovanje. Foto: M. Ivanović / RAS Srbija"Umesto da uživamo u roditeljstvu, borimo se sa birokratijom": Majka Jelena sa bebom Ova majka dve devojčice, od devet meseci i od četiri godine, magistar je farmacije zaposlena u Apoteci Leskovac, zbog čijih službenika je tri i po meseca bila bez dinara tokom trudničkog bolovanja. Sa kašnjenjem isplata od mesec i po dana nastavilo se i kada je otvorila porodiljsko bolovanje. Nažalost, ovo je problem skoro svake mlade majke u Srbiji, a ne samo Jelene iz Leskovca. - Kada sam protestovala tokom trudnoće, objašnjavali su mi da je službenica računovodstva, koja se razume u materiju, na odmoru, a da drugi to ne znaju da rade. Sada kada je po rešenju Sekretarijata za dečiju zaštitu određen fiksni iznos i kada ne treba velika filozofija i znanje, nego da se brojke prepišu samo iz prethodnog meseca, opet ima problema, sasvim nepotrebno. To što službenik neće ili ne zna da popuni formulare, ne oslobađa ga odgovornosti, kao ni direktora Apoteke, kome sam se više puta žalila – priča mlada majka. Naknadu za trudničko i porodiljsko bolovanje plaća poslodavac, ali država je refundira u roku od sedam dana po podnetom zahtevu, tako da firmu ne košta ni dinar. U jednom od dopisa Draganu Stamenkoviću, direktoru Apoteke Leskovac, čiji račun nije blokiran iako je finansijska situacija veoma teška u toj gradskoj ustanovi, Ivanovićeva je pisala: - Ovako sam u jako nezavidnom položaju, takođe i moja porodica, da na svaka dva ili tri meseca dobijam isplatu, a opomene i utuženja za moja dugovanja prema državi i banci ne kasne. Na ovaj dopis Jelena nije dobila odgovor. Njen suprug Milan je istovremeno pisao ministarki bez portfelja Slavici Đukić Dejanović, zaduženoj za demografiju. -Raduje me vaša aktivnost za povećanje nataliteta u ovoj našoj napaćenoj zemlji, ali za početak bi bilo najbolje da kontrolišete samovolju direktora, vlasnika i ostalih samozvanih gazdi u isplati porodiljskog odsustva i ostalih naknada trudnicama i porodiljama. Naime, ja i supruga imamo dvoje dece, supruga je trenutno na porodiljskom odsustvu sa drugim detetom, ali naknadu za porodiljsko odsustvo nije primila od decembra meseca 2016. godine, pod obrazloženjem da je to komplikovano i da nema ko da izvrši obračun predmetne naknade. S tim u vezi, samo da Vam napomenem, nije potrebno da izmisljate nove zakone kako bi poboljšali populacionu politiku, već da naterate ove gore navedene samozvance da poštuju postojeće zakone - pisao je Jelenin suprug, ali mu odgovor nije stigao. U međuvremenu, Jelena je pokušala da preko suda naplati zapostale naknade, ali je sud odgovorio da je to nemoguće jer rešenje o isplati nije i izvršno. Ovaj slučaj nije izolovan. Trudnice i porodilje u Leskovcu, a i u ostatku Srbije, uglavnom se sreću sa istim problemom, iako ustanove i preduzeća njihova bolovanja ne koštaju ni dinar. Prosto, neodgovorni i nezainteresovani direktori, vlasnici preduzeća i računođe postaju jači od zakona i države kojoj su, bar načelno, deca, trudnice i porodilje na prvom mestu. http://www.blic.rs/vesti/drustvo/muke-porodilja-i-trudnica-u-srbiji-platu-ne-dobijam-jer-je-sluzbenica-na-odmoru-i/cp9kvqh
  21. Version 1.0.0

    19 downloads

  22. OTKRIĆA ostataka ranohrišćanskih hramova i velikih grobnica koje su služile kao svetilišta, do kojih sve češće dolaze arheolozi u Srbiji, prikazuju novu i nepoznatu sliku naših krajeva u najvećoj duhovnoj revoluciji čovečanstva. Krstobrazna memorija i tajanstvene zlatne pločice judeo-hrišćanske sekte iskopane prošle godine u Viminacijumu, ranohrišćanska grobnica sa unikatnim freskama otkrivena prošlog meseca u Sirmijumu, samo su poslednji u dugom nizu značajnih miljokaza na glavnom putu širenja hrišćanstva s Bliskog istoka. http://www.novosti.rs/vesti/lifestyle.303.html:681870-Da-Vincijev-kod-u-Srbiji
×
×
  • Create New...