Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'srbija'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 59 results

  1. Avion registracije ET-AVJ Boing 737 MAX 8 leteo je 10. marta kao let ET 302 na liniji Adis Abeba – Najrobi. U letelici se nalazilo 157 ljudi, 149 putnika i 8 članova posade. Prema prvim navodima lokalnih medija, kontakt kontrole letenja sa avionom izgubljen je samo šest minuta nakon poletanja. Među 157 poginulih nalazi se i jedan državljanin Srbije. Ovo je druga nesreća istog novog Boingovog proizvoda za samo 5 meseci. 737 MAX 8 avio-kompanije Lajon er srušio se 29. oktobra 2018. godine nakon 12 minuta leta po poletanju iz Džakarte. Tada je poginulo 189 ljudi. Istraga o uzrocima nesreće još nije završena ali je u javnost izašlo više izjava koje su opisivale probleme sa upravljanjem letelice koje su piloti imali pred pad. Nakon što je većina zemalja zabranila letenje ka i prelet njihovih teritorija za Boing 737 MAX seriju i nakon što je većina avio-kompanija mimo svojih nacionalnih vazduhoplovnih regulatora odlučila da je takođe privremeno prizemlji, EASA je upravo propisala privremenu zabranu letenja za ovaj tip letelice iznad kompletne Evropske Unije, samim tim i iznad država članica EASA-e koje nisu članice unije. Direktorat civilnog vazduhoplovstva, nacionalno regulatorno vazduhoplovno telo Srbije, saopštilo je za naš portal da je MAX privremeno zabranjen i u Srbiji: – Imajući u vidu bezbednosnu direktivu Evropske agencije za bezbednost vazdušnog sabraćaja – EASA, Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije je doneo hitno vazduhoplovno obaveštenje (NOTAM) kojim se zabranjuje korišćenje vazduhoplova tipa Boeing model 737-8 MAX i 737-9 MAX za poletanje i sletanje na aerodrome u Republici Srbiji kao i za prelete u vazdušnom prostoru Republike Srbije. Napominjemo da u registru vazduhoplova u Republici Srbiji nije upisan pomenuti model vazduhoplova. – stoji u saopštenju DCV-a. Kao meru predostrožnosti, EASA je danas objavila „Airworthines direktivu“ koja, stupajući na snagu u 19:00 po Griniču, suspenduje sve letačke operacije svih Boing modela 737-8 MAX i 737-9 MAX u Evropi. Takođe, EASA je izdala i „Safety direktivu“ za obustavljanje svih komercijalnih letova ka/iz ili unatar Evrope od strane operatera koji nisu članice EASA-e, stoji u saopštenju EASA-e koje je takođe izdato večeras. Ovim je nakon Kine, Velike Britanije, Indije, Australije, Francuske, Holandije, Turske i drugih zemalja MAX privremeno prizemljen na većini planete. Još jedino trenutno Sjedinjene Američke Države i Kanada kao značajniji operateri aviona nisu donele odluku o privremenom prizemljenju. Ujedinjeni Arapski Emirati su takođe prizemljili MAX. Time je FlyDubai, jedina avio-kompanija koja je saobraćala ovim tipom aviona ka Aerodromu „Nikola Tesla“, prestala da leti ovim, od ove nedelje „spornim“, avionom. Petar VOJINOVIĆ
  2. Kompanija Vansi erports uplatila je sinoć jednokratnu koncesionu naknadu od 501 miliona evra za aerodrom „Nikola Tesla“ u Beogradu, prenosi Tanjug. Tim povodom, ministar finansija Siniša Mali rekao je da će ukupno ulaganje Vansija u aerodrom biti 1,46 milijardi evra, a tu spadaju jednokratna naknada, minimalne godišnje koncesione naknade i kapitalna ulaganja i dodao: – Na upravo završenoj sednici Vlade konstatovano je da je kompanija Vansi erports uplatila 501 milion evra na ime jednokratne koncesione naknade i time ispunila sve svoje obaveze koje su definisane ugovorom o koncesiji i stvorila uslove da preuzme upravljanje Aerodromom Nikola Tesla. To znači da će od ponoći kompanija Vansi erports upravljati Aerodromom Nikola Tesla i postati njegov operater u narednih 25 godina, pri čemu je veoma važno za sve građane Srbije da znaju da vlasnik Aerodroma Nikola Tesla i dalje ostaje Srbija, i dalje ostaje naša država, a da samo upravljanje ide kompaniji Vansi erports. – Kako bi izvršila tu transakciju, kompanija Vansi podigla je kredite u iznosu od 420 miliona evra na maksimalni period od 17 godina od četiri multilateralne institucije – IFC-a, EBRD-a, agencije Francaise de Developpement i DEG-a, kao i od šest banaka – Unikredita, Intese, Erste banke, Societe Generalea, Kommunalkredita i CIC-a, saopšteno je iz te francuske kompanije. Ministar finansija rekao je da se ugovorom o koncesiji kompanija Vansi erports obavezala da u prvih pet godina izvrši sanaciju i rekonstrukciju glavne poletno-sletne staze, izgradnju umetnute poletno-sletne staze, izgradnju novih rulnih staza i rekonstrukciju postojećih, izgradnju brzih izlaza sa piste, rekonfiguraciju terminala i izgradnju novih objekata. Podsetimo, ugovor o koncesiji potpisali su predstavnici Vlade Srbije i francuska kompanija Vansi erports 22. marta ove godine. Uplata i konačno preuzimanje bili su nekoliko meseci odlagani od strane Vansija a poslednji rok produženja bio je aktiviran od strane države. Dobrodošlica koncesionaru Povodom preuzimanja Aerodroma Nikola Tesla od strane kompanije Vansi erports, Er Srbija poželela je dobrodošlicu novom koncesionaru koji će narednih 25 godina upravljati beogradskim aerodromom, saopšteno je iz srpskog nacionalnog avio-prevoznika. Kako je tim povodom istakao generalni direktor Er Srbije Dankan Nejsmit, dolazak Vansija koristiće svim stranama: – U ime srpske nacionalne avio-kompanije, neizmerno se zahvaljujem na saradnji dosadašnjem timu Aerodroma Nikola Tesla Beograd, na čelu sa direktorom Sašom Vlaisavljevićem, i želim dobrodošlicu novom timu koji će nadalje voditi tu značajnu vazdušnu luku. Aerodrom Nikola Tesla je i naš dom i izuzetno važno čvorište saobraćajne mreže. Baš zbog toga, naše snažno, konstruktivno i posvećeno partnerstvo, može da bude samo od koristi svim stranama. – O dolasku koncesionara govorio je i izvršni direktor Er Srbije Branislav Malović: – Dolazak kompanije Vansi izuzetno je značajan podsticaj za dalji razvoj, modernizaciju i unapređenje poslovanja Aerodroma Nikola Tesla. Er Srbija godišnje preveze gotovo polovinu putnika koji koriste beogradski aerodrom i dolazak novog partnera znači novi podsticaj daljem jačanju odnosa i saradnje. Uveren sam da ćemo zajedno, kroz saradnju svih službi, doprineti još boljim rezultatima srpske ekonomije i turizma. – [VIDEO] Prvo obraćanje Vansija korisnicima beogradskog aerodroma; oproštajno pismo Saše Vlaisavljevića Kompanija Vansi od ponoći je novi operater beogradskog aerodroma. Sertifikat operatera uručen je na jučerašnjem događaju u Vladi Srbije od strane Direktorata Civilnog Vazduhoplovstva kompaniji „Vinci airports“ d.o.o. koja je prethodno uplatila jednokratnu koncesionu naknadu u iznosu od 501 milion evra. Direktor kompanije u prvom periodu biće Nikolas Bruze (Nicolas Brousse). Vansi je sinoć ažurirao profile na društvenim mrežama aerodroma i objavio svoj korporativni film na srpkom jeziku. Film je još jedna potvrda da se ime kompanije izgovara „Vansi“. Oproštajno pismo Vlaisavljevića Saša Vlaisavljević obratio se juče zaposlenima kompanije koju je do juče vodio. U njemu je istakao da će pojedini članovi njegovog rukovodećeg tima ostati da rade za Vansi: Saša Vlaisavljević, pismo z… by on Scribd Marta LUTOVAC/Petar VOJINOVIĆ
  3. https://www.danas.rs/drustvo/fatf-srbija-medju-11-zemalja-sa-visokim-rizikom/?fbclid=IwAR0nCFNVHHpBekSakzlRyKEEMWoFTJX5QPs11uxIS-Yj0uUxn5d3e8CVzt0 ... Srbija je u poslednjem izveštaju međuvladine organizacije FATF (Financial Action Task Force), koji je objavljen juče, svrstana među 11 zemalja u svetu sa visokim rizikom. Ova organizacija se bori protiv pranja novca i finansiranja terorističkih organizacija, a među visokorizičnim zemljama su osim Srbije i Severna Koreja, Etiopija, Sirija, Irak, Iran, Šri Lanka, Trinidad i Tobago, Tunis, Jemen i Vanuatu. U prethodnom izveštaju se na ovoj listi nalazila Bosna i Hercegovina umesto Srbije, ali se ona od ove godine više ne nalazi na „crnoj“ listi. Kako se navodi na sajtu FATF, u februaru ove godina Srbija je pokazala spremnost na visokom političkom nivou da radi sa ovom organizacijom na unapređenju efektivnosti međunarodnog režima u borbi protiv pranja para i finansiranja terorizma i da će ukazati na bilo koje tehničke nedostatke. Srbija će, kako se navodi, raditi na primeni akcionog plana kako bi ispunila kriterijume među kojima su bolje razumevanje faktora rizika, kontrola, približavanju standardima ove organizacije, garancija za adekvatne i efektivne istrage i procesuiranja, kao i finansijske kazne za finansiranje terorizma. Na ovo je danas ukazao i lider SDS Boris Tadić rekavšiu da je Srbija na listi sa državama koje učestvuju u pranju novca i čije institucije to ne sprečavaju, čije institucije ne sprečavaju dotur novca terorističkim organizacijama. „To naša vlada sakriva od javnosti“, kazao je Tadić novinarima ispred Predsedništva. „Više puta sam govorio da su ljudi koji su danas na vlasti u Srbiji oni koji su prodavali oružje nelegalno terorističkim grupacijama i različitim paradržavniom entitetima u svetu, a posledica svega je da je Srbija sada na ‘crnoj listi'“, kazao je Tadić.
  4. Google stavio Srbiju na crnu listu: Korak unazad za srpske biznise Pristup G Suite sistemu za nove korisnike iz Srbije je već onemogućen. Skrinšot G Suite Kompanija Gugl stavila je Srbiju na crnu listu zemalja, odnosno ukinula saradnju i pristup njihovom ekosistemu G Suite. "Izgleda da se logujete iz zemlje u kojoj G Suite nalozi nisu podržani". Skrinšot Google Suite To, pojednostavljeno, znači da su biznis korisnici Gugl usluga ostali bez alatki zahvaljujući kojima su neometano poslovali i radili rame uz rame sa svetskim biznisima. Gugl se još nije zvanično oglasio o razlozima zbog kojih je doneo odluku da banuje Srbiju. Očekuje se da će kompanija uskoro objaviti i zvanično saopštenje o razlozima zbog kojih više ne sarađuje sa Srbijom. Međutim, osnovna pretpostavka u srpskoj IT zajednici je da se Gugl pridržava preporuka međuvladine organizacije FATF (Financial Action Task Force) koja je Srbiju smestila među 11 zemalja u svetu sa visokim rizikom. Ova organizacija se bori protiv pranja novca i finansiranja terorističkih organizacija, a među visokorizičnim zemljama su osim Srbije i Severna Koreja, Etiopija, Sirija, Irak, Iran, Šri Lanka, Trinidad i Tobago, Tunis, Jemen i Vanuatu. G Suite - ranije je nosio naziv Google Apps for Work i Google Apps for Your Domain - je sistem klaud kompjutinga, alatki za produktivnost i kolaboraciju, softvera i proizvoda koje razvija Gugl. Njegova namena je da biznisima pruži sve alate koji olakšavaju poslovanje u digitalnom vremenu. G Suite nudi biznisima komunikaciju putem servisa kao što su Gmail, Hangouts, Calendar, Drive za skladištenje podataka; Docs, Sheets, Slides, Forms, i Sites opcije namenjene su kolaboraciji. Kao i Admin panel i Vault za upravljanje korisnicima. Neki od servisa su besplatni, ali G Suite takođe omogućava kreiranje jedinstvenih imejl adresa sa domenom kompanije korisnika, neograničen prostor za skladištenje podataka kao i 24/7 podršku. Iako još uvek nema zvaničnog saopštenja pristup Suite sistemu za nove korisnike iz Srbije je već onemogućen. Stavljanje Srbije na crnu listu imaće posledice i na aktuelne biznis korisnike Gugl usluga, koji mogu da pristupe svojim nalozima, i da ih koriste, ali njihov status je "zamrznut", odnosno neće moći da koriste nove opcije kada ih Gugl uvede, niti da unapređuju Suite u nove verzije, koje će se, neminovno pojavljivati. Slobodan Marković, IT stručnjak, za VICE kaže da je moguće da je uzrok problema FATF, ali da imamo premalo informacija za bilo kakav pouzdan zaključak u ovom trenutku. - Još uvek ne znamo koje tačno usluge su ukinute, za koje korisnike. Takođe ne znamo u kom obimu i dokle ćemo biti na crnoj listi - kaže Marković. Dejan Nikolić osnivač Njuz neta i kompanije Content Insights za VICE kaže da, ukoliko je reč o poštovanju smernica FATF moguće je da će i druge velike kompanije, poput Amazona ili Majkrosofta krenuti istim putem. - Ne znači da će tako biti, ali nije Gugl doneo odluku da skine Srbiju sa liste tek tako, već su pratili nečije smernice. Logički gledano, isto mogu da učine i druge velike kompanije - kaže Nikolić. Govoreći o problemima s kojima će se suočiti srpska IT zajednica zbog ovog poteza, Nikolić takođe ističe da imamo malo informacija da bismo mogli da govorimo o konkretnim problemima, ali da crna lista svakako stavlja biznise u nezavidan položaj. - Srpski IT biznisi su postali deo mejnstrim poslovanja, veliki broj servisa smo mogli neometano da koristimo iz Srbije i bili smo na jednakoj ravni sa ostatkom sveta. Mi govorimo o infrastrukturi IT projekata, govorimo o serverima. Sve ono što je biznis oteralo u klaud postaće nešto čemu odavde ne možemo da pristupimo. Biznisi će ili morati da se snalaze, i prijavlju da su sa nekih drugih lokacija. Ili će, da ne bi rizikovali, otvarati firme van Srbije, što svakako šteti državi - zaključuje Nikolić. Линк Изгледа да нам толико добро иде да 'оће да нам напакосте из чисте злобе...
  5. ŠTA JE BILO OD TOG DUGO NAJAVLJIVANOG RUŠENJA REPUBLIKE SRPSKE? APSOLUTNO NIŠTA, NIJEDAN JEDINI INCIDENT Ne sećam se da sam u životu prisustvovao većoj ljudskoj pobedi Kao što je bila večeras pobeda Davora Dragičevića I četrdeset i više hiljada ljudi koji su došli na skup podrške porodici Toliko je Davor, kao i ljudi oko njega, probudio ponosa i dostojanstva da je to nestvarno Pritom sam sve vreme dobijao informacije iz Srbije da se radi o državnom udaru Da je na ulicama Banja Luke haos i da ne pričam kakve sve laži A ja pred očima vidim potpuno drugu sliku, ljude prepune optimizma, vere, nade Što se napokon pojavio čovek kome veruju, da izrazi ono što oni ne mogu a osećaju Rećiću samo da sam negde oko 21h u povratku do stana gde sam odseo U opuštenom razgovoru šetao i pričao sa policajcima, bilo ih je desetak Nikakvi incidenti, nijedan razbijen prozor, ništa, ništa, ništa Totalno razumevanje situacije i podrška Za to vreme, srpski mediji, već mesecima unazad projektuju rušenje države i Republike Srpske Dok se, zapravo, radi o ogromnom nezadovoljstvu naroda Dodikom Dodik nije država, Dodik nije republika srpska Kao da ne postoji niko drugi osim njega koji bi mogao sve to da vodi Koliko Vučićevi mediji lažu shvatio sam ponajviše ovih dana Kada svojim očima gledam jedno a čitam nešto sasvim drugo Ako je Srbija pravi prijatelj Republike Srpske trebala je da stane uz Pravdu za Davida Konferencija u Beogradu bila je, manje više, potpuno ignorisana Milomir Marić se zajedno sa Dodikom sprdao sa tim Teša Tešanović zajedno sa Miroljubom Petrovićem Miroslav Lazanski takođe Bez trunke savesti i odgovornosti Svodeći sve na prevaru i vešto režiranu nameštaljku Gde je ta obojena revolucija koju vode amerikanci Gde su ti britanski specijalci o kojima se kod Marića svakog jutra govori Rećiću samo jedno – KAKO VAS NIJE SRAMOTA VI IZDAJETE SRPSKI NAROD, OBEZVREĐUJUĆI ONE LJUDE KOJI SE BORE A NE LJUDI KOJI SKORO 200 DANA MIRNO STOJE I TRAŽE PRAVDU TI ISTI BORCI KOJI SU GINULI ZA REPUBLIKU SRPSKU Umesto da su prepoznali čast i poštenje tih ljudi Želju da se slučaj Davida Dragičevića reši bez kapi prolivene krvi Oni izmišljaju priču o nekakvom novom 5om oktobru Toliko tekstova je napisano o tome da se sprema haos Mesecima unazad je najavljivano I šta se večeras od toga desilo Apsolutno ništa Narod ima pravo da ne želi Dodika Narod ima pravo da se stidi svoje vlasti Da je menja i uređuje kako želi To su pokazali večeras, jasno, glasno A kroz Davora Dragičevića je sve to kulminiralo do neslućenih granica Posmatrao sam Davora predhodnih dana Kruži priča da njime manipulišu političari, amerikanci i ne znam ko Iskreno, gledajući Davora Ne da je nemoguće manipulisati njime nego je on taj koji sve to vodi Pogledajte slike sa Davidovog Trga od večeras, snimke I sve će vam biti jasno Narod traži promene, narod traži pravdu A Srbija umesto da shvati kako ti ljudi žive i koliko su obezvređeni Ona ih tretira kao izdajnike i strane plaćenike Zato treba da ih je sramota Što nasedaju na Vučićevu propagandu Kome se čitava politika, oduvek, od prvog dana njegove politike Zasnivala na propagandi Zar su banjalučani toliko glupi da ne znaju kako žive u svojoj državi Pa mi iz Srbije treba da im pričamo da su prevareni, slagani Srbija živi u daleko većoj iluziji Zato je u slučaju Pravde za Davida nije bilo nigde A prećutno je stala i ostala na strani ubica https://radiogornjigrad.wordpress.com/2018/10/06/stefan-simic-kako-se-srbija-obrukala-povodom-pravde-za-davida/ radio gornji g
  6. Već osamdeset pet godina Jadranskim, Sredozemnim, njegovim rubnim morima ( Jadranskim, Jonskim, Egejskim, Crvenim, Maramornim i Tirenskim morem) ali i Atlanskim okeanom ( tri puta) plovi škola pod jedrima- školski brod „Jadran“ na kome se obučavale i sticale pomorske veštine i znanja generacije pomoraca sa istočne obale Jadrana. Brod je preživeo sudbinu velikih država koje su nastale i nestale na ovom prostoru od Kraljevine Jugoslavije, SFR Jugoslavije, SR Jugoslavije do Državne zajednice Srbije i Crne Gore i same Crne Gore koja ga i danas koristi povremeno za krstarenja, ali više za protokolarne svrhe. Internet je prepun slika ovog gracioznog broda koji zadivljuje lepotom dok uplovljava ili isplovljava sa razapetim jedrima. Međutim malo ljudi posebno u Srbiji zna da ovaj brod i na svoj 85. rođendan vodi novu bitku kome će pripasti.. Njega danas zvanično traži Hrvatska, koja optužuje Crnu Goru da ga je ukrala 1991. godine iako se „Jadran“ tada nalazio na redovnom remontu u Zavodu „Sava Kovačević“ u Tivtu. Tu je inicijativu još pre osam godina pokrenula Pomorska udruga „Vila Velebita“, a podržao ju je i tadašnji predsednik Stjepan Mesić. Pre godinu dana i hrvatski ministar odbrane Damir Krstičević ponovo je pisao svom crnogorskom kolegi Predragu Boškoviću da se jedrenjak „Jadran“ mora vratiti u Hrvatsku. A s proslave 85. rođendana tog jedrenjaka, Bošković je nedavno odgovorio da „Jadran“ ostaje u Crnoj Gori, da će ploviti pod crnogorskom zastavom, te da će moći da ga koriste svi saveznici Podgorice. Krstičević, međutim dan kasnije je izjavio: „Školski brod ‘Jadran’ je vlasništvo Republike Hrvatske i neraskidivi deo hrvatske pomorske istorije. Hrvatska će preduzeti sve legitimne korake kako bi spomenuti brod bio vraćen pod hrvatsku zastavu, a od Crne Gore očekuje sprovođenje dogovora o sukcesiji i poštovanje međunarodnog prava.“ Novinski natpisi i dalje pljušte kao letnji pljusak, ali Podgorica, a ponajviše Zagreb zaboravlja da ovaj brod ima doduše nevidljivog trećeg suvlasnika (Srbija) koga niko ništa ne pita, doduše on se i sam ne oglašava povodom ovog pitanja iako je dao najviše novca za kupovinu jedrenjaka preko doborovoljnih priloga i novca dobijenog ratnim reparacijama. Političko obeležavanje rođendana broda Pre samog vrhunca proslave rođendana „Jadrana “ iz Zagreba je stigla je preko tamošnjih medija vest, da su neformalni krugovi odlučili da blokiraju ulazak Podgorice u Evropsku uniju, sve dok ne vrate “ ukrdeni jedrenjak“ koji pripada Hrvatskoj. Ovo je kuliminacija sage koja traje od prošle godine, kada je hrvatski ministar odbrane Damir Krstičević uputio pismo svom crnogorskom kolegi Predragu Boškoviću, da se jedrenjak Jadran mora vratiti u Hrvatsku. Detalji tog pisma i argumenti na koje se pozivju hrvatske vlasti, još nisu poznate javnosti. Međutim jeste glavni argument na koji se poziva zvanični Zagreb, a to je da je brod bio lociran u Splitu pre ratnih dešavanja 1991. Ponekad doduše ređe se pojavljuju i navodi da je Hrvatska učestvovala u kupovini ovog ratnog broda, međutim činjenice govore sasvim drugačije. Kuliminacija bure oko “ Jadrana“ usledila je kada se saznalo da je na brodu u čast 85 rođendana trebala da preva hrvatska pevačica Ivana Vrdoljak -Vanna inače snaja Antuna Vrdoljaka, hrvatskog režisera i poznatog člana HDZ. Kada su hrvatski mediji kontaktirali pevačicu ona se pravdala da nije znala da je brod ukraden Hrvatskoj i momentalno je otkazala koncert, a da li je to zaista tako? Ko je i kako kupio Jadran? Nakon ujedinenja i stvaranja države južnoslovenskih naroda, stvorena je i njena mornarica, a njeni kadrovi većinom bili su školovani u bivšoj austrougarskoj mornarici. Tek 1922. godine stekli su se uslovi za početak školovanja jugoslovenskih kadrova. Da bi se što pre došlo do najnužnijeg broja novih pomorskih kadorva potrebnih za razvoj Mornarice osnovana je 1922. godine u Dubrovniku Pomorska oficirska škola. U toku dvogodišnjeg školovanja budući mornarički oficiri osposobljavani su za osvnovne dužnosti pomorskog oficira na brodovima. Prvog oktobra 1923. počela je sa radom prva jugoslovenska Pomorska vojna akademija, sa lokacijom u Dubrovniku u Gružu. Školovanje je trajalo tri godine. Sistem trogodišnjeg školovanja bio je teorijska nastava uz praktične radove i vežbe na brodovima za šta su se koristili brodovi minopolagač “ Orao“ ili minolovac „D-2“ sa kojima se svake nedelje po jedan ili dva dana provodilo na moru. Iz nastavnog plana i programa uočena je potreba za brodom na kome bi se pitomci pripremali za svoju dužnost nakon završteka školovanja. Odmah po formiranju Mornarice u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca planirana je nabavka školskog broda, ali za to nije bilo finansijskih mogućnosti. Ideja o nabavci Jadrana začeta je juna meseca 1926. godine na drugom sastanku delegata pomorske organizacije „Jadranska straža“ u Beogradu koja je imala isključivo jugoslovenski karakter, a ni u kom slučaju nacionalni, a ponajmanje hrvatski, kako se to danas tvrdi. Na tom sastanku donesena je odluka da se prikupljanjem novčanih sredstava da se nabavi školski brod, koji bi se kao poklon predao Ratnoj mornarici Kraljevine Jugoslavije. U tu svrhu trebalo je prikupiti 1.200.000 dinara. O tome je obaveštena i Komande ratne mornarice. Prikupljeno je 1.145.665 dinara ( trebalo je ukupno 8.407.830 dinara ili 622.743 tadašnje nemačke marke). U “ Glasniku Jadranske straže“ od januara 1929. godine objavljen je novčani doprinos po oblasnim odborima ko je i koliko prikupio. Oblasni odbori iz Srbije: Beograd 150.000, Kragujevac 36.572, Niš 31.000, Novi Sad 135.630, Priština 33.613, Valjevo 24.000, Veliki Bečkerk 190.000 dinara, Vranje 13.000, Zaječar 3.488 dinara; Oblasni odbori iz Hrvatske: Dubrovnik 13.000 dinara, Karlovac 47.320 dinara, Osijek 5.000, Split 32.209, Sušak 22.000, Zagreb 21.108 dinara, Oblasni odbor Slovenije: Maribor 30.875 dinara; Oblasni odbor Sarajevo 310.000 dinara; Oblasni odbor Skoplje 49.996 dinara i Oblasni odbor Crne Gore sa Cetinja samo 1.500 dinara. Ono što je zanimljivo da su najveće novčane priloge dali oblasni odbori iz unutrašnjosti zemlje kao što su Beograd, Novi Sad, Veliki Bečkerek koji su zajedno skupili 475.000 dinara a imali su 5.792 člana. Split, Sušak i Dubrovnik 52.203 dinara a imali su 6.548 članova. Zagreb, Ljubljana i Maribor skupili su 57.901 dinar, a imali su 6.015 članova. Sarajevo je priložilo 310.890 dinara, a imalo je 4.634 člana. Organizovana je i lutrija, koju je inicirao Beograd i na ovaj način prikupljeno je još 525.000 dinara. U kupovini školskog broda Jadran najvećim delom učestvovala je i Ratna mornarica. A ako se ima u vidu da su korištena najviše sredstva iz ratne odštete koja je Nemačka isplaćivala Srbiji, onda ne može to biti na račun Hrvatske, jer je ona u Prvom svetskom ratu bila na strani Austrugarske kada je objavljen rat Srbiji, i do sloma Austrougarske bila na suprotnim pozicijama od Srbije kojoj je posle rata i pripala ratna odšteta. Takođe i tvrdnja Hrvatske da je “ Jadranska straža“ imala svoje sedište u Splitu, nema nikakve osnove jer je sama Hrvatska za brod sakupila 142.000 dinara. Školski jedrenjak “ Jadran“ izgrađen je u Hamburgu. Ugovor o gradnji potpisan je 4. septembra 1930. godine sa brodogradilištem “ H.C. Stulcken Shon – porinut u more 25. juna 1931 dobivši tada ime koje je zadržao do danas. U vreme otpremanja došlo je do spora sa brodogradilištem zbog pada vrednosti marke i naplate dela sredstava iz ratnih reparcija koje je trebalo da plati Nemačka. Nakon podmirivanja svih potraživanja školski brod je isplovio iz Hamburga 27.06.1933 godine. U 10 sati dana 16.07.1933 školski jedrenjak je uplovio u luku Tivat u 10.00 časova. Brodu je priređen svečani doček oduševljenog naroda uz salve salutnih topova sa obale. Prilikom uplovljenja dočekala ga je grupa hidroaviona u lucibili su postrojeni pripadnici Mornarice za svečani doček. Jadran je u flotni sastav Ratne mornarice upisan 19.08. 1933. koji se od tad obeležava kao dan broda. Iz propagandnih razloga centralna svečanost primopredaje broda održana je u Splitu 06.09.1933. na rođendan prestolonaslednika Petra II Karađorđevića, a tad je zvanično objavljeno da je brod Ratnoj mornarici poklonila “ Jadranska straža“. Na svečanosti u Splitu koja je trajala tri dana prisustvovali su predstavnici Vlade, ministarstava, Vojske i mornarice, delegati “ Jadranske straže“ iz cele zemlje i predstavnici lokalne vlasti. Na obali je postrojen odred pripadnika Kopnene vojske i Mornarice, u Splitskoj luci bila je kompletna eskadra sa postrojenim posadama na plaubi, Sa posadom u snasti brod je ulovio u luku praćen hidroavionima, jedrilicama i čamcima. Predstavnik Jadranske straže predao je počasnu zastavu prvom komandantu kapetanu korvete Nikoli Krizomaliju koja je uz topovsku paljbu podignuta na krmeni jarbol. Prava istina je da je brod tad nabavljen udruživanjem novčanih sredstava “ Jadranske straže“ i kredita Fonda ratnih reparacija koje je dobila Kraljevska mornarica. Opis jedrenjaka Jadran Jadran je tipični jedrenjak tipa barkantina sa opremom za pomoračku obuku. Nakon uslaska u sastav Ratne mornarice Kraljevine Jugoslavije „Jadran“ je 25. juna 1934. godine zaplovio na prvo školsko krstarenje i do 1941. plovio je sedam puta sa pitomcima Pomorske vojne akademije i Stručne podoficirske škole. Ploveći po Sredozemnom moru i njegovim rubnim morima- Jadransko, Jonsko, Egejsko, Mramorno i Crno, ali i tri puta Atalnskim okeanom: prvi put ruta Dubrovnik- Oran-Porto Grande-Maidera, Kadiz-Ajačo-Pirej Dubrovnik, prešavši 7.525 milja, krstarenje trajalo tri meseca, drugi put Dubrovnik-Malta-Gibraltar-Maidera-Bermuda-Njujork-Boston-Azori-Gribaltar-Tunis- Dubrovnik prešavši 11.252 milje ( krstarenje trajalo četiri meseca i 10 dana i Treći put na ruti Dubrovnik-Malta- Šerbrur-Roterdam-Hamburg-Kil-Gdinja-Stokohlm-Kopenhagen-Oslo-Portsmaut- Dubrovnik krstarenje trajalo četiri meseca prešavši 8.000 milja. Brod je krstario na ruti Dubrovnik- Crno more, a krstarenje trajalo tri meseca. Od početka Drugog svetskog rata nakon povratka sa krstarenja duž obala Zapadne i Severne Evrope (5. septembra 1939) brod nije isplovljavao van teritorijalnih voda Jugoslavije, a nakon prekidanja školovanja u vojnim pomorskim školama 27. marta 1941. prebačen je iz Šibenika u Tivat. Sa broda su iskrcana jedra i njihova oprema kao i sve ono što je moglo da izazove požar. Aprilski rat 1941 Za vreme aprilskog rata 1941. godine Jadran se zatekao u Boki Kotorskoj ispred Đenovića. Brod je mobilizacijskim planom pretpočinjen Komandi podvodonog oružja, odnosno Južnom sektoru pomorske odbrane. Posada nije bila popunjena, jer je jedan deo popunio jedinice Flote, ali je i tako smanjena mogla da izvrši zadatak koji je imala- prevoz jedinica unutar zaliva. Neprijateljski avionu nisu napali brod, a posada je nekoliko puta otvarala mitraljesku vatru na niskoleteće avione. Posada je ostala na brodu sve do 17. aprila kada je potpoljen razarač “ Zagreb“. Tog dana je po naređenju posada napustila brod zajedno sa posadama ostalih brodova Flote, koji su predati Italijanima. Nakon kapitulacije Kraljevine Jugoslavije zarobili su ga Italijani koji su ga koristili kao školski brod pod imenom “ Marko Polo“ za školovanje pomorskog pomlatka. Nakon kapitulacije Italije 1943. brod se našao u Veneciji i od tada počinje njegovo propadanje. Niko ga nije održavao i kraj rata dočekao je potpuno opljačkan jedva održavajući se na vodi. Njegov trup je služio kao most na jednom od venecijanskih kanala. Na zahtev jugoslovenske vlade brod je vraćen i dotegljen u Tivat. Odmah je počela njegova obnova u Mornaričko-tehničkom remontnom zavodu “ Sava Kovačević“ u Tivtu. Posada koja je učestvovala u obnovi broda birana je pažljivo ( vojni rok u moraniric je tada trajao četiri godine), a jedan deo podoficira i oficira bio je i ranije na Jadranu. Obnova je počela 21. aprila 1947. godine glavni radovi su završeni 17. decembra 1948. godine, ali zbog neki delova bilo je to stvarno tek polovinom 1949. godine. Jadran je od olupine ponovo postao beli lepotan. Istovremeno sa obnovom broda, posada je obučavana svaki dan. Ugrađen je novi dizel motor 353 kW, novi osovinski vod i propeler. Ugrađeni su novi pomoćni uređaji, rekonstruisana drenaža i cevovodi, elektroinstalacija, navigacijska oprema i sredstva. Rekonstruisane su i stambene prostorije, adapitrana palubna oprema, popravljen snast i oputa i nova jedra. Već 1949. brod je bio spreman za plovidbu ušavši u sastav Vojnopomorskog školskog centra u Divuljama, gde je uplovio jula 1949. godine. U junu 1953. brod je krstario po Jadranu i Sredozemnom moru, ali nije uplovljavao u strane luke. Tad je donesena odluka da se izvrši generalni remont koji je urađen u toku 1956 i 1957. godine. Brod je potpuno ogoljen, sa njega je skinut kompletan inventar i jarboli. Demontriana je paluba. Na brodu je izmenjeno sve što je bilo potrebno. Ugrađena je nova oprema i nova jedran. Posle generalnog remonta brod je 1962. ponovo krenuo na četiri duža krstarenja po Sredozemnom moru, ali uplovljavajući i u Crno More i do Port Sudana. Pošto je 1967 brod bio već u sastavu Ratne mornarice 34 godine odnesena je odluka da se Jadran generalno remontuje i modernizuje. Nosilac remonta je opet bio Mornaričkotehnički remonti zavod „Sava Kovačević“. Remont je počeo 1. novembra 1967 i završen 30. jula 1969. Sa broda je demontrina celokupna oprema i skinuta sva tri jarbola i tri krsta sa 12 jedara. Izvađen je i balast od 125 tona. Rekonstruisan je komandni most, ugrađen novi krmeni jarbol sa ispušnim cevima, Stavljena su nova platnena jedra od materijala nabavljenog u Engelskoj. Stari brodski motor je skinut i ugrađen novi od 353 kW, i potpuno izmenjena kompletna brodska mreža i ugrađen novi generato. Brod je dobio novi radar i kompletnu navigacijsku opremu. Od 1. juna 1956. matična luka broda je u Divuljama gde se nalazio Odred školskih brodova Vojnopomorskog školskog centra. Transofrmacijom Vojnopomorske akademije u Mornaričku vojnu akademiju školovanje na Jadranu u nastavnom planu i programu dat je veći akcenat. Brod je tako do početla građanskog rata u Hrvatskoj 1991 imao matičnu luku u Splitu. Raspad SFRJ brod je zatekao u MTRZ “ Savo Kovačević“ u Tivtu. Veći deo posade je napustio brod svi oficiri, na čelu sa komandantom broda Dušanom Zaklanom. Preostali deo posade uspešno je završio remont i kasnije popunjen novim starešinskim kadrom i ponovo je zaplovio. Zanimljivo je da je ostatak posade dugo vremena čuvao bivše stvari odbeglih kolega, a jedan zastavnik i njihov novac od pripadajućih plata po koje nikad nisu došli. Iz ovoga se vidi da “ Jadran“ nije ukraden i da je ostao u luci Tivat u koju je uplovio 16.07.1933. Zašto je to tako na ovo pitanje odgovorio je kontraadmiral u penziji Boško Antić pomorski publicista i autor monografije o jedrenjaku Jadran. “ Na sastanku 2006. godine predsednika Filipa Vujanovića i Borisa Tadića potpisan je ugovor da Srbija može da koristi jedrenjak Jadran u protokolarne svrhe, ali od tada to više niko ni ne spominje, to se čak i ne zna. Srbija nema nikakva potraživanja, ne meša se, nezainteresovana je potpuno za čitav slučaj“, kaže kontraadmiral u penziji Boško Antić. Na pitanje zašto Srbija nije nikad pokrenula pitanje slučaja jedrenjaka Jadran Anitć kaže: “ Ne znam zašto nije, valjda zato jer Srbija nema pomorsku orjentaciju. Najveći primer je dotegljenje podmornice kao muzejskog eksponata. Mnogi tvrde šta će nam, pa ako je to tako, onda po tome treba sve eksponate koje imamo po našim muzejima, a nisu našeg porekla vratiti. Mi treba da se uključimo i dademo do znanja da je Srbija najviše novca dala za kupovinu Jadrana, kao i od ratnih reparacija, odšete koje je dobila Srbija, a ne Hrvatska koja je trebala nama da plati repraciju jer su bili Austrougarska i ne mogu pripsati da je te pare dala Hrvatska, a dala ih je Srbija, ističe Antić i dodaje: “ Brodu je bila matična luka Tivat, zato jer je počeo tamo, jer je remontnovan tamo i boravio veliki deo vremena. Antić kaže da je brod posle Drugog svetskog rata završio u Divuljama na osnovu rasporeda snaga i da to Zagrebu ne daje pravo vlasništva, jer su brodovi bili zajedničko vlasništvo svih republika i pokrajina i nisu pripadali samo Hrvatskoj, zato što su bili na njenoj teritoriji. “ Oni su pripadali Oružanim snagama SFRJ, a ne tadašnjoj Hrvatskoj, dodaje Antić. Na pitanje na koji način bi Srbija trebala da se uključi i formalno traži jedrenjak „Jadran“ Antić ističe: “ Srbija bi trebalo formalno Crnoj Gori da stavi do znanja kod donošenja konačne odluke, da li će brod dati Hrvatskoj da je važno da kontaktiraju Srbiju kao suvlasnika broda, kao i potpisnika ugovora o protokolarnoj upotrebi iz 2006. koja je i dalje na snazi. S druge strane visoki oficir mornarice koji je službovao dugo u Komandi RM Vojske Jugoslavije i VSCG i plovio Jadranom, a koji nije želeo da mu se spominje ime kaže: “ Školski brod Jadran je ponovo zarobljenik jugoslavenske krize. Jedrenjak za koji su najviše novca dali Srbi, sada se nalazi kod Crnogoraca koji su najmanje izdvojili novca. Komandant broda je Makedonac a brod traže Hrvati na osnovu toga što mu je matična luka bila Lora u Splitu. Pošto su Hrvati članovima posade Jadrana oteli stanove u Splitu, oni ne bi trebali da traže Jadran bar do povratka stanova i imovine članova posade. On dodaje još da ironijom sudbine Jadran je završio u državi koja je najmanje ulagala u njega, a traži ga država koja se pozivala na ne baš verodostoje argumente i narcisoidnu pomorsku tradiciju, dok država koja je najviše prikupila novca i finansirala od 2000 do 2006 godine dva remonta i krstarenja je potpuno nezainteresovana za njega, što je porazno. “ Jadran mora imati punu po formaciji posadu koja je vrhunski obučena. Na brod se moraju ukrcavati disciplinovani kadeti i njihovi nastavnici. Brod treba da stalno plovi da bi bio isplativ. Da li to mogu Crna Gora i Hrvatska da obezbede. Teško. Imam osećaj da je njima bitno da se slikaju pod nacionalnim barjakom ili stijegom a posle ko će to plaćati nije važno. Ima država i velikih mornarica koji nemaju školske jedrenjake, pa nemaju problema u obuci kadeta, kaže on. Od 2000. godine finansiranje krstarenja, remonta i opremanja vršeno je isključivo novčanim sredstvima iz Srbije. Najviše sredstava utrošeno je na prošireni mali remont 2004/2005. godine i kupovinu desalinizatora. Za potrebe školskih krstarenja, od goriva do toalet papira, trošena su sredstva poreskih obaveznika Srbije. Posebno vrednu donaciju dala je vlada Grčke sa 100.000 evra od čega su kupljena nova jedra i ostale opreme. Sudbina jedrenjaka Jadran Od samog početka “ Jadran“ je delio sudbinu država koje su nastajale i nestajale na ovim prostorima. Na njegovom jarbolu su se vijorile do sada zastave šest mornarica (Kraljevine Jugoslavije, italijanska, nemačka, SFRJ, SRJ, i Crne Gore. Čudna je ironija sudibine da brod vije do sada najveći barijak- crnogorski 14×7 metara i čudna sudbina da sve države koje su nosile zastavu su se raspale. Poslednje krstarenje Jadranom pre raspada SCG Poslednje krstarenje sa studentima Odseka Ratne mornarice Vojne akademije realizovano je 2005. godine. Tada je školski brod Jadran plovio rutom: Tivat-Kadiz-Portsmut-Kartahena (Španija)-Krf-Tivat. Prilikom učešća u takmičenjima svih mornarica sveta povodom proslave 200 godina Trafalgarske bitke, studenti Odseka mornarice VA iz Beograda postigli su visoke rezultate. U takmičenju u veslanju na čamcu „Dragon boat“ osvojili su prvo mesto. U polufinalu su pobedili ekipu posade nemačke fregate Sashen a u finalu ekipu posade francuskog nosača aviona Šarl de Gol. Pobeda budućih mornaričkih oficira -veslača sa Save i Dunava iznenadila je sve prisutne. Jedan britanski admiral nije mogao prežaliti što trofej ide u Beograd, pa je tražio da se ekipa sa Jadrana još jednom takmiči sa ekipom britanske kraljevske mornarice, koja je već izgubila u takmičenju. Načelnik Odseka RM Vojne akademije mu je rekao tom prilikom da se to može održati 3005. godine na proslavi 300 godišnjice Trafalgarske bitke. Andrej MLAKAR, Vojnopolitička osmatračnica
  7. Kako Tango Six saznaje iz više izvora, država Srbija nabavila je poslovni avion Embraer Legacy 600 za Avio-službu Vlade Srbije. Prema informacijama koje su trenutno dostupne iz nekoliko izvora na internetu i izvora koji su informaciju potvrdili Tango Sixu, Embraer 135BJ, odnosno Legacy 600, novi je član flote Avio-službe Vlade Srbije pored Falcona 50 i Lear Jeta 31A. Falcon 50 je nedavno bio na redovnom održavanju u Americi i vek upotrebe će mu, kako saznajemo, biti dodatnih šest godina. Avio-služba Vlade Srbije dobija svoj treći avion / Foto: Wikimedia Prema holandskom spoterskom sajtu Scramble, avion je proizveden 2007. godine, i kako navode, u pitanju je serijski broj 14501006 koji je većinu svoje službe proveo u Brazilu. Internet baza Planespotters.net već je ažurirana sa Srbijom kao novim korisnikom letelice. Scramble takođe navodi da je na letelici primenjeno uobičajeno označavanje kada su letelice koje prevoze državnike u pitanju. Na trupu je na engleskom sa jedne i srpskom sa druge strane ispisano „Republic of Serbia“ i „Република Србија“. Prema ovom izvoru avion je ofarban pre 3. septembra a trenutno se navodno nalazi na Le Buržeu u Francuskoj na sređivanju enterijera i generalnog „osvežavanja“ pred predaju novom operateru. Petar VOJINOVIĆ
  8. Ana B.

    Čudesna zemlja Srbija

    Evo čovek hteo da malo počisti i zaradio prijave...
  9. U obraćanju medijima nakon pokazne vežbe koja je održana 29. jula na poligonu Tehničko-opitnog centra za naoružanje i vojnu opremu u Nikincima, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je govoreći o nabavci vazduhoplovne tehnike za Vojsku Srbije akcenat stavio na avione i helikoptere spomenuvši MiG-ove 29, H145M, Mi-17 i Mi-35. Veoma prodavana u svetu kineska borbena MALE bespilotna letelica Wing Loong II / Foto: Petar Vojinović, Tango Six Ono što je privuklo manje pažnje je njegova izjava da Srbija sa nekoliko zemalja razgovara o nabavci naoružanih bespilotnih letelica (BPL) pri tom naglasivši da po tom pitanju ‘’naša pamet nije dovoljno daleko odmakla’’. Da li se odustalo od domaće BPL Pegaz ili samo od njegove naoružane verzije? / Foto: Ministarstvo odbrane Srbije Na osnovu ove izjave može se zaključiti da je moguće da se odustalo od naoružane verzije domaće bespilotne letelice Pegaz čiji je razvoj usporen, moguće i prekinut ili je za sada potpuno izgubio prioritet. Uprkos tome što je Vučić na istom gogađaju rekao da i dalje postoji želja da sami proizvodimo BPL Vrabac i Pegaz. Što se tiče bespilotnog helikoptera Stršljen koji može nositi malogabaritna ubojna sredstva, nije još uvek objavljeno da li je Vojska Srbije (VS) zainteresovana za ovaj projekat pa se može pretpostaviti da bi se radio samo za izvoz a da bi se za VS nabavila klasična naoružana BPL. U narednom periodu trebalo bi da saznamo da li će Srbija zaista nabaviti naoružane BPL ili će to biti obične srednje letelice koje će se koristiti samo za izviđanje. Impresivna gama izraelskih bespilotnih letelica. Danas u svetu veliki broj država proizvodi bespilotne letelice (UAV – Unmanned Aerial Vehicle) različitih veličina i namena ali mali broj njih one koje mogu biti naoružane (UCAV – Unmanned Combat Aerial Vehicle). Borbene BPL uglavnom pripadaju klasi srednjih BPL ili tzv. MALE letelicama (Medium Altitude Long Endurance) koje obično lete na visinama od oko 3000 do 9000 metara i mogu ostati u vazduhu 20 do 60 sati. Ovakve BPL obično su pogonjene klipnim ili turboelisnim motorom u potisnoj konfiguraciji, imaju savremene elektro-optičke sisteme koje sadrže TV, termalne i IC kamere, laserske obeleživače i daljinomere, tu je zatim satelitska navigaciju, potom linkovi za prenos podataka, neke imaju i radare, njima se može upravljati sa srednjih i velikih daljina, obično nose najmanje dva do četiri ubojna sredstva za dejstvo po ciljevima na kopnu i moru (neke mogu nositi i mnogo više). Američke borbene BPL MQ-1B Predator i MQ-9A Reaper. Najsloženije i najsavremenije borbene BPL danas dolaze iz SAD. Izrael je jedna od vodećih zemalja kada je u pitanju razvoj ovakvih letelica a poslednjih godina veliki proboj na tržište UCAV imala je NR Kina. Na razvijanju naoružanih BPL i njihovih uglavnom malogabaritnih ubojnih sredstava danas intenzivno rade Turska, Rusija, Iran, Pakistan i još par zemalja. UCAV iz SAD Srbija vrlo verovatno neće nabavljati jer su takve letelice, poput na primer BPL MQ-9 ‘’’Reaper’’ skupe a njih mogu kupiti samo najbliži saveznici, politički podobne kao i bogate države. U obzir bi mogle doći letelice iz Izraela, NR Kine, Pakistana, Belorusije. U sredu 1. avgusta srpsko izdanje ‘’Sputnjika’’ prenelo je svoja nezvanična saznanja od izvora iz Vojske Srbije da se o nabavci naoružanih BPL trenutno pregovara sa nekoliko izraelskih firmi, da su ti pregovori u povoju ali da se oni odvijaju i sa još nekoliko proizvođača iz drugih zemalja. Izraelske bespilotne letelice su u svetu najprodavanije i veoma cenjene, Izraelci imaju dugu tradiciju u njihovom razvoju a do sada su određene tipove BPL nabavljale čak i SAD i Rusija. Ipak, te letelice su uglavnom nenaoružane. Izraelci su dugo vešto krili da postoje i naoružane varijante ali je poslednjih godina otkriveno da su neke od njih korišćene u borbenim dejstvima uz upotrebu pre svega raketa. Izraelska BPL Hermes 450 makedonske policije. Srbija bi nabavkom noružane bespilotne letelice bila prva zemlja u regionu koja bi imala takve vazduhoplove. Postojale su informacije da su dve BPL Hermes 450 koje je 2010. nabavila makedonska policija dobile naoružanje ali za sada nema takvih dokaza i one su do sada viđane bez bilo kakvih ubojnih sredstava. Hermes 450 je jedna od najprodavanijih i najtraženijih srednjih BPL u svetu. Ipak, do sada korisnici nisu nabavljali borbenu varijantu već samo obične verzije za izviđanje. Pojedine informacije govore o tome da Izrael koristi naoružani Hermes 450 koji nosi dve američke protivoklopne rakete (PO) AGM-114 ‘’Hellfire’’ ili dve rakete iste klase izraelske proizvodnje. Druga izraelska BPL za koju je tek nedavno otkriveno da može da nosi naoružanje jeste IAI Heron. Taktička laka borbena BPL CH-3 kineske proizvodnje. Borbene bespilotne letelice koje se već izvesno vreme nalaze u operativnoj upotrebi i koje su već imale primenu u ratnim uslovima, mogle bi se nabaviti iz NR Kine. Visoka vojna delegacija Srbije boravila je u periodu od 23. do 27. jula u poseti NR Kini a prvog dana posete delegacija je obišla dve kineske kompanije AVIC i CATIC koje se bave razvojem i proizvodnjom vazduhoplova, između ostalog i bespilotnih letelica. Kina je na polju BPL kao i u ostalim segmentima vojnog vazduhoplovstva imala nezadrživ kolosalni napredak u proteklih 20 godina koji i dalje traje a smatra se da će vrlo brzo njihovi proizvodi biti veoma konkurentni kada je reč o odnosu cene i kvaliteta. Kod mnogih njihovih proizvoda to jeste slučaj već danas a predviđanja govore da će u bliskoj budućnosti oni stati rame uz rame sa tehnološki najnaprednijim nacijama na svetu. Kineska UCAV CH-4B vazduhoplovnih snaga Iraka. Prodaja kineskih bespilotnih letelica raste, neki tipovi BPL su jeftini i što je najvažnije relativno lako dostupni a ima i onih koje su dovoljno sofisticirani da ih, u nemogućnosti nabavke sličnih zapadnih letelica, nabavljaju bogate države Bliskog istoka. Tako je na primer Saudijska Arabija kupila čak i fabriku u kojoj će se proizvesti oko 300 kineskih naoružanih BPL. Kinezi danas imaju najviše tipova UCAV, pojedine kompanije razvile su čitave game takvih letelica. Jedna od njih je Chengdu Aircraft Industry Group (CAIG) koja je deo korporacije AVIC (Aviation Industry Corporation of China). CAIG je razvio familiju naoružanih BPL Yìlóng odnosno Pterodaktil poznatu i kao Wing Loongkoju čin 6 letelica. Wing Loong I u naoružanju kazahstanskih oružanih snaga. Prva je Pterosaur 1, zatim Pterodactil 1 (Wing Loong I), potom izvozna Rui Yingkoju je razvila firma Norinco i ima i naziv Sky Saker. Sledeće dve UCAV su derivati Pterodaktila 1 sa oznakama WJ-1 i GJ-1, a tu je i značajno unapređeni Wing Long II. U toku je razvoj varijante Wing Loong ID koja bi trebala da poleti ove godine. Za ove letelice razvijen je veliki broj malogabaritnih ubojnih sredstava kao što su vođene bombe FT-7, FT-9, FT-10, YZ-212, LS-6, GB-4, GB-7, bombe za uništavanje žive sile YZ-102A, protivoklopne rakete HJ-10 u varijantiama AR-1 i AR-2, vođena raketna zrna BRM-1 kalibra 90 mm. Osim pomenutih borebnih BPL grupa CAIG radi i na mlaznoj BPL koja je nazvana Cloud Shadow u varijantama CS-1, CS-2 i CS-3 od koja poslednja pripada UCAV. Najnovija kineska CH-5 može poneti čak 16 vođenih bombi ili raketa. Druga familija kineskih UCAV nastala je na akademiji China Academy of Aerospace Aerodynamics korporacije CASC (China Aerospace Science and Technology Corporation) koji je poznat i kao 11. akademija CASC korporacije ili još i kao 701. istraživački institut. Familija ovih letelica je nazvana Rainbow odnosno na kineskom Cai Hong (CH). Njihove naoružane BPL nose oznake CH-3, CH-4, CH-5 i CH-901 od kojih CH-4 i CH-5 pripadaju kategoriji srednjih MALE UCAV. Korisnici kineskih UCAV su u proteklih nekoliko godina imali bogato borbeno iskustvo, letelice Wing Loong je upotrebio Egipat u borbi protiv islamista na Sinaju, UAE iznad Jemena koriste Wing Loong II kao i CH-4 a iznad Libije Wing Loong II. Nigerija je tokom operacija protiv islamističke militantne grupe Boko Haram koristila CH-3; letelicu CH-4 Irak u sukobu sa tzv. Islamskom državom a Saudijska Arabija u ratu protiv Huta u Jemenu. Turska borbena BPL Anka-S / Foto: Ministarstvio odbrane Turske Još jedna država koja je napravila veliki pomak u razvoju bespilotnih letelica jeste Turska. Njena vazduhoplovna industrija danas je sposobna da proizvede školske turboelisne avione, lake jurišne COIN avione, bespilotne letelice, rakete vazduh-vazduh, vazduh-zemlja, krstareće rakete, protivoklopne rakete, vođena raketna zrna, malogabaritna ubojna sredstva klase vazduh-zemlja. Trenutno se radi na razvoju školsko-borbenog i višenamenskog borbenog aviona. Danas postoje tri tipa turskih UCAV od kojih dve pripadaju klasi srednjih MALE letelica. Krajem prošle i tokom ove godine u naoružanje turske armije ušla je bespilotna letelica Anka u serijskoj varijanti Anka-S koja je u osnovi nenaoružana ali je kompanija TAI u međuvremenu uspešno integrisala ubojna sredstva turske proizvodnje i to lansere laserski vođenih raketnih zrna CIRIT kalibra 70 mm i malogabaritnu poluaktivno laserski vođenu municiju MAM-L i MAM-C. Naoružana UCAV Bayraktar. Druga turska MALE UCAV (iako su je turske oružane snage okarakterisale kao taktičku BPL) jeste Bayraktar proizvođača Kale-Baykar koja je uvedena u naoružanje 2014. godine a iste godine započelo se sa razvojem naoružane varijante Bayraktar TB-2. Ova UCAV koristi isto naoružanje kao i BPL ANKA-S a borbeno je upotrebljena protiv kurdeskih snaga, kako u samoj Turskoj tako i u Siriji. Treća turska borbena BPL koja pripada klasi taktičkih UCAV jeste Vestel Karayel-SU koja može nositi ista UBS kao i letelice Anka i Bayraktar. Turska trenutno radi na razvoju znatno veće dvomotorne borbene BPL koja nosi naziv Akinci (Akindži) koja će moći da nosi krstareče rakete SOM-A, jedereće kao laserski vođene bombe mase do 227 kg. O drugih zemalja u svetu koje proizvode slične UCAV sisteme jeste Iran koji je 2013. započeo serijsku proizvodnju svoje borbene letelice Shahed 129 naoružanu raketamas Sadid-1. Ova takođe MALE BPL poslednjih godina borbeno je upotrebljena kako u Iranu tako i iznad Iraka i Sirije. Pakistan je 2013. godine uveo u naoružanje taktičku bespilotnu letelicu NESCOM Burraq za koju se smatra da je konstruisana na osnovu kineske CH-3 a njenu naoružanu varijantu prvi put je predstavio i borbeno upotrrebio 2015. godine. Ova BPL može biti naoružana domaćom laserski vođenom raketom vazduh-zemlja Barq. Beloruski Burevestnik-MB sa dronovima kamikazama Petrel-MB. U svetu se razvijaju i lake borbene BPL, najbolji primer je beloruski Burevestnik-MB koji može biti naoružan sa dve BPL Petrel-MB koje ustvari predstavljaju dronove-kamikaze. Pored toga tu su i nevođena raketna zrna kalibra 57 i 80 mm. Prva fotografija naoružane ruske BPL Orion-E pojavila se ove godine. Rusija koja za sada dosta kasni za svetom kada su u pitanju UCAV radi na razvoju ubojnih sredstava kojim bi se naoružale taktičke BPL Forpost (ruska verzija izraelske IAI Searcher II) kao i najnovije MALE UAV Orion-E kompanije Kronstadt koja je primećena prošle godine. Živojin BANKOVIĆ
  10. Prošle godine obeleženo je 180 godina od uspostavljanja britansko-srpskih diplomatskih odnosa. Tokom skoro dva veka međusobni odnosi oscilirali su od nerazumevanja do poptune podrške i od ratnih savezništava do sukoba 1999. godine. U vreme Velikog rata Srbija i Britanija postale su neočekivano ratne saveznice. To je bilo neočekivano jer Britanija nije nameravala da ulazi u kontinentalni sukob, ali je u njega uvučena nemačkom invazijom na Belgiju. Uz to, događaji vezani za kraljeubistvo u Beogradu 1903. ostavili su veoma napovoljan trag na međusobne odnose koji su bili i formalno prekinuti tri godine. Uprkos nepovoljnom nasleđu, tokom Velikog rata došlo je do velikog preokreta u međusobnim odnosima. Otpor Srbije nadmoćnim protivnicima, stradanja stanovništva u epidemijama, i posebno pad Srbije krajem 1915, ostavili su dubok utisak na britansko javno mnjenje. Vesti o prvim srpskim pobedama odjeknule su u Britaniji 1914, kao i vesti o sve goroj sanitarnoj situaciji. Epidemija tifusa pogodila je Srbiju krajem 1914, a dosegla je vrhunac u prvim mesecima 1915. godine. Gotovo 400.000 ljudi obolelo je od ove bolesti, a najmanje 160.000 umrlo. Pri takvim okolnostima malobrojno medicinsko osoblje u Srbiji nije moglo da izađe na kraj sa zarazom. Zato je medicinska pomoć bila dragocena. U Srbiju je do marta 1915. stiglo 14 stranih medicinskih jedinica od od kojih je šest bilo britanskih, četiri američke, tri ruske i jedna grčka. Pojedinačno gledano u ovim jedinicama apsolutno su dominirali Britanaci kojih je bilo 64% ili 244 osobe, uz njih bilo je i 18% Rusa, 11% Amerikanaca i 7% Grka. Među Britancima bilo je Engleza, Škota, Velšana i Iraca. Zahvaljujući stranim medicinskim misijama u kojima su Britanci činili, u jednom trenutku, dve trećine osoblja spasene su desetine hiljada ljudi u Srbiji. Do juna 1915. u Srbiji je bilo 16 britanskih medicinskih misija, a ukupan broj stranih medicinskih radnika popeo se na najmanje hiljadu osoba. Pored medicinske pomoći, Srpski potporni fond Velike Britanije prikupio je ogromnu finanijsku pomoć koja je dolazila sa svih strana carstva, a organizovao je i prihvat srpskih dečaka za nastavak školovanja u Britaniji. U njemu se posebno istakla britanska katolkinja Getruda Florens Vajld koja je upamćena kao „srpska majka“. Ukupno je Fond tokom rata sakupio oko milion funti pomoći za Srbiju iz svih delova Britanskog carstva što bi bilo oko 90 miliona današnjih funti (ako uzmemo prosečan multiplikator za pet ratnih godina). Svu ovu pomoć sakupljali su prevashodno građani, a ne država, i to na privatnu inicijativu, a to svedoči o posvećenosti građana i građanki Britanije i Britanskog carstva da pomognu Srbiji tokom Velikog rata. Pomoć je stizala do srpskih vojnika na Solunskom frontu, ali i do Srba u ratnim logorima na područjima Centralnih sila. Tokom jeseni 1914. ispoljavaju se otvorene simpatije za Srbiju u britanskom javnom mnjenju. Taj odnos prerasta u posvećenost Srbiji 1915. i glorifikaciju ove balkanske saveznice 1916. godine. Dolazi do prosrspke euforije koja kuminira 1916. godine obeležavanjem Kosovskog dana, odnosno Vidovdana širom Britanije. Cirkular o Kosovskom danu štampan je u 85.000 primeraka i razaslan je školama, crkvama, novinama i raznim udruženjima. U nedelju, 2. jula, održane su službe u crkvama širom Britanije. Oko 12.000 osnovnih i srednjih škola u Britaniji prihvatilo je da obeleži Kosovski dan. Najzanimljiviji spomenik britanske naklonosti prema Srbiji predstavlja mural koji se nalazi u Forin ofisu, na centralnom mestu, na ambasadorskim stepenicama. Svaki novi ambasador prilikom prve posete ministru inostranih dela mora da prođe pored ovog murala koji je naslovljen Britannia pacificatrix. Glavnu temu murala čini alegorija Britanije prikazane u obličju boginje Atene. S leve strane prikazani su saveznici Britanije oličeni u ženskim likovima. U centralnom delu Atena-Britanija grli male saveznice Belgiju i Srbiju koje su prikazane kao anđelčići, a Britanija kao njihova zaštitnica. Tako je, uz obnavljanje nezavisnosti Belgije, i obnova Srbije prikazana kao simobilički veoma važan deo ratnog napora Britanije. Kada se zagledamo 180 godina unazad i pokušamo da izvojimo ličnosti koje su simbolizovale bliske kulturne i druge veze Britanije i Srbije dobijaju se dva izuzetna spiska. Lista istaknutih srpskih anglofila sadrži sledeća imena: Dositej Obradović, Vladimir Jovanović, Čedomilj Mijatović, Stojan Protić, LJubomir Nedić, Nikolaj Velimirović, Bogdan i Pavle Popović, Slobodan Jovanović i Borislav Pekić. I spisak britanskih delatnika koji su pokazali posebnu posevećenost humanitarnim naporima da pomognu Srbiji, ali i da podrže kulturna i druga nastojanja u Srbiji i Jugoslaviji veoma je impozantan. Na njemu su velečasni Vilijam Denton, Ričard Kobden, arheolog ser Artur Evans, prva istoričarka Srbije Elodi Loton Mijatović, Adelajn Irbi, prva žena dopisna članica Srpskog učenog društva, premijeri Britanije Vilijam Gledston i Dejvid Lojd Džordž, ministar Eduard Karson koji je podneo ostavku zbog Srbije. Tu su i lord Kromer, istaknuti administrator Britanskog carstva i predsenik Srpskog društva, doktorka Elsi Inglis i niz britanskih doktorki i medicinskih sestara, admiral Trubridž, istoričari Harold Temperli i Robert Vilijam Siton-Votson, spisatljeica Rebeka Vest, najuticajniji britanski istoričar u ΧΧ veku Ej Džej Pi Tejlor. Niz obuhvata i prelate Anglikanske i drugih crkava, uključujući i pojedine kanterberijske arhiepiskope, kao i reditelja Timotija Džona Bajforda koji je bio državljanin obe države. U novije vreme istaknuto mesto na ovom spisku, kao posrednica između dveju kutlura, zauzma spisateljica Vesna Goldsvorti. Tokom Prvog svetskog rata Britanija je 1916. širokih ruku primila srpske đake. Njih oko 370 nastavilo je obrazovanje u najboljim britanskim gimnazijama i na univerzitetima. Upisani su u poznatu školu Džordž Heriot u Edinburgu, ali i na univerzitete Kembridž i Oksford. Kasnije je primljeno i više desetina studenata teologije. Od tada nije prošla nijedna godina bez srpskih i jugoslovenskih studenata na britanskim univerzitetima. U prethodnih dvadesetak godina Britanija je finansirala boravak više stotina specijalizanata, studenata master studija i stručnjaka na studijskom boravku na najprestižnijim britanskim univerzitetima. Već niz godina nekoliko najboljih đaka Matematičke gimnazije u Beogradu, kao i gimnazija u Novom Sadu i Nišu, odlazi na studije u Kemrbidž, a ponekad i u Oksford. Danas u Londonu deluje Srpski Siti klub koji okuplja uspešne poslovne ljude koji rade u finansijskom centru Evrope, londonskom Sitiju, a koji su poreklom iz Srbije što pokazuje da se među srpskim iseljenicima u Londonu nalazi u poslovnom pogledu najuspešniji sloj ljudi. Odnosi Britanije i Srbije posle 2000. odvijaju se u senci intervencije NATO-a iz 1999, a opterećeni su i suštinski različitim odnosom prema pitanju nezavisnosti Kosova. Uprkos tome tokom prethodne dve godine čule su se veoma tople reči upućene Srbiji od strane princa od Velsa, koji je jedini govor tokom regionalne posete održao u zdanju Skupštine Srbije. Reči podrške čule su se više puta i od britanskog ministra inostranih dela Borisa Džonsona, koji je prošle godine bio domaćin prijema u Forin ofisu, povodom 180 godina međusobnih odnosa. Sve ovo govori u prilog tome da su odnosi Srbije i Britanije postali višedimenzionalni. Dve države i njihovi narodi spojeni su na najrazličitije načine od nauke i kulture, do privrede i sporta. Vek u kome živimo sadrži najrazličitije potencijale za razvoj čovečanstva i dalji razvoj nauke i obrazovanja. Na svim svetskim listama najbolji univerziteti u Evropi su upravo britanski. Ako 21. vek bude i vek nauke i obrazovanja nesumnjivo je da će dve kulture nastaviti živu saradnju u oblasti u kojoj je saradnja uspostavljena primanjem srpskih đaka u Britaniju tokom Velikog rata. Ta saradnja neprikinuto i uspešno traje više od jednog veka. Slobodan G. Marković
  11. Danijela

    Srbija - crna, ali prelepa!

    "Velika mi je želja da dođem u Srbiju po kojoj nosim ime" Mlada Nigerijka živi u Lagosu i bavi se organizacijom gradskih događaja, a osim toga je i modna blogerka. Ništa to ne bi bilo neobično za mladu osobu koja prati trendove da se ne zove Srbija Vilson. Srbija Vilson je takođe i uticajna na Instagramu gde objavljuje svoje fotografije iz Lagosa, a mnoge mlade devojke se ugledaju na ovu urbanu Nigerijku. Pitate se da li je ime Srbija uobičajeno u Nigeriji? Pa, ne baš. “Moje ime je i ovde neobično, a kada me ljudi pitaju kako sam ga dobila i šta ono znači ja kažem da se tako zove jedna zemlja u Evropi“, kaže za B92 Srbija koja s ponosom ističe svoje neobično ime. Kaže da nije čula da se još neko tako zove u Lagosu, ali je zato njen narod i te kako čuo za našu zemlju. Osim što se bavi organizovanjem događaja, Srbija poseduje radnju polovnih stvari i ističe da život u Lagosu nije ni malo jednostavan. “Život u Lagosu je ništa drugo nego opstanak najsposobnijih“, izjavila je za naš sajt. Da dobije ime Srbija smislila je njena mama zbog jako teškog života, ali i porodične situacije. “Mama mi je dala ime Srbija jer sam jedina od sve njene dece koja je preživela“ Nažalost, Srbija nikada nije bila u Srbiji i velika joj je želja da dođe u našu zemlju po kojoj nosi ime a, kako kaže, volela bi i da radi i živi u Srbiji. https://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2018&mm=04&dd=20&nav_id=1383503 https://www.instagram.com/serbia_w/
  12. Prilikom nedavne posete delegacije Ministarstva odbrane Srbije Moskvi prvi put smo zvanično dobili potvrdu da se sa Rusijom, pored dodatnih transportnih helikoptera Mi-17, pregovara i o nabavci, kako je rečeno, borbenih helikoptera Mi-35. Do sada smo o mogućoj kupovini ovakvih helikoptera obično dobijali informacije iz pojedinih domaćih medija koji su najavljivali nabavku četiri helikoptera Mi-24 (NATO oznaka “Hind“ što u prevodu s engleskog jezika znači košuta) ne samo iz Rusije već i iz Belorusije. Do sada je nove Mi-35M u svetu nabavilo 9 zemalja / Foto: Žarko Skoko, Tango Six Ovoga puta takođe je rečeno da bi iz Rusije stiglo 4 primerka Mi-35 koja je jedna od izvoznih varijanti čuvenog desantno-jurišnog Mi-24 koji je najraspostranjenijiborbeni helikopter u svetu, trenutno upotrebljava čak 58 država a koristilo ga je još 12. Ujedno to je borbeni helikopter koji je istoriji učestvovao u najviše sukoba, korišćen je u preko 30 ratova a mogli smo ga videti i u borbenim dejstvima u našem regionu, pre svega u Hrvatskoj, na Kosovu i Metohiji kao i u Makedoniji. Trenutno su 24-ke angažovane u kriznim žarištima u Iraku, Siriji, Libiji, Maliju, Nigeriji, Čadu, Sudanu, Južnom Sudanu, Avganistanu, Mjanmaru, Nagorno-Karabahu. Dvocevni top GŠ-23 kalibra 23 mm u pokretnoj nosnoj tureli NPPU-23 na helikopteru Mi-24VM (Mi-35M). Borbeni komplet topa je 450 granata / Foto: Živojin Banković, Tango Six Cilj ove analize je da se pre svega razjasne nedoumice šta je moguće nabaviti iz Rusije kao i Belorusije što se tiče novih ili polovnih helikoptera Mi-24. O samom tipu helikoptera ćemo se pozabaviti nekom drugom prilikom odnosno kada bude sasvim sigurno da će se takve letelice naći u inventaru RV i PVO iako je ministar odbrane Aleksandar Vulin najavio da helikopteri iz Rusije stižu krajem ove ili početkom sledeće godine. Danas se Mi-24 kao polovan može nabaviti iz nekoliko zemalja ali kao nov samo iz Ruske Federacije koja je i originalni proizvođač. Mnoge, pre svega afričke i azijske države su u proteklih 26 godina polovne Mi-24 nabavljale iz Ukrajine, Belorusije ali i same Rusije. Međutim svoje viškove helikoptera prodavali su i Češka, Slovačka, Bugarska, Indija. Dva Mi-24V koji su proizvedeni 1983. i 1985. nabavljena su za potrebe nekadašnje Jedinice za specijalne operacije RDB MUP-a Srbije 1998. iz Ukrajine. Predata su Vojsci Srbije 2006. ali zbog lošeg tehničkog stanja i nepotpune dokumentacije nikada nisu remontovani / Foto: Živojin Banković, Tango Six Najsvežiji su primeri kupovine tri polovna primerka iz Slovačke za Senegal (remontovani u Poljskoj), Indija je donirala 4 helikoptera Avganistanu koji je takođe prethodno nabavio Mi-24 i iz Češke, Libija nabavlja Mi-24 iz Belorusije a Bugarska je deo svog viška prodala Maliju. Sve su to naravno bili polovni helikopteri u verzijama Mi-24D kao i noviji Mi-24V i P. Trenutno u našem susedstvu Mi-24 koristi Makedonija, svoje helikoptere Mađarska je poslala na remont u Rusiju dok je Bugarska samostalno remontovala dva primerka. Na tržištu polovnjaka se najčešće mogu nabaviti verzije Mi-24V čija je izvozna oznaka Mi-35, tu je potom Mi-24P (izvozna oznaka Mi-35P), zatim mnogi prodaju i varijante s ograničenim borbenim mogućnostima poput Mi-24K koji je služio za korekturu artiljerijske vatre kao i Mi-24R (RHR) koji se koristi za radio-hemijsko izviđanje. Ruski Mi-24P u Siriji naoružani lanserima B-8V-20 nevođenih raketnih zrna S-8 kalibra 80 mm i protivoklopnim raketama 9M114 Kokon sistema 9К113 Šturm-V / Foto: Ministarstvo odbrane Rusije Jedini novi Mi-24 se mogu nabaviti u Ruskoj federaciji, helikopteri za Armijsku avijaciju Rusije nose oznaku Mi-24VM dok su za izvoz to Mi-35M (postoje i podvarijante Mi-35M2 i Mi-35M3) koji se proizvode u fabrici ’’Rosvertol’’ u Rostovu na Donu. Ruska vojska je do sada primila preko 60 Mi-24VM a svoju borbenu premijeru ova najnovija varijanta Mi-24 je imala u Siriji dok je pre toga izvozni Mi-35M iračke armijske avijacije upotrebljen protiv takozvane Islamske države. Izvozne Mi-24VM s oznakom Mi-35M su do sada nabavili Azerbejdžan (24 helikoptera za svoju Graničnu gardu), Brazil (12 Mi-35M3, brazilska vojna oznaka AH-2 Sabre), Irak (28 isporučenih), Kazahstan (4 isporučena od 12 naručenih), Mali (naručena 4, isporučena dva), Nigerija (nabavila 12, isporučena dva), Pakistan (dobio za sada 4 primerka), Venecuela (10 isporučenih Mi-35M2 nazvani ’’Caribe’’), Uzbekistan (10 naručenih). Četvorocevni rotirajući mitraljez JakB-12,7 na helikopteru Mi-24V / Foto: Aleksandar Milošević Od starijih verzija najrasprostranjenija verzija u ruskoj armijskoj avijaciji je Mi-24P koja je karakteristična po tome što na desnom boku prednjeg dela trupa ima montiran teški dvocevni top GŠ-30K kalibra 30 mm. Danas je mnogo manje je zastupljena varijanta Mi-24V s četvorocevnim rotirajućim mitraljezom Jakušev-Borzov JakB-12,7 kalibra 12,7 mm. U Mornaričkoj avijaciji može se videti retka verzija Mi-24VP koja u nosnoj pokretnoj tureli ima dvocevni top GŠ-23 kalibra 23 mm koji je preuzet i kao rešenje za Mi-24VM (Mi-35M). Nabavka polovnih Mi-24 bila bi samo privremeno rešenje jer bi oni mogli da lete još maksimalno nekoliko godina. Proizvodnja Mi-24V prestala je još 1986. a Mi-24P 1989. godine. Danas se na tržištu za tri do 5 miliona dolara mogu nabaviti takve letelice koji se mogu i modernizovati (Uganda je npr. nabavila Mi-24PN) pre svega kada je u pitanju elektronska oprema, za šta je potrebno izdvojiti i koji milion više. S druge strane nov Mi-35M košta oko 20 miliona dolara. Helikopteri Mi-24VM i Mi-24P ruske armije u letu iznad Sirije. Na fotografiji se u prvom planu vidi primerak Mi-24VM opremljen sistemom za samozaštitu helikoptera L370 “Vitebsk“. Iako se smatra dubokom modernizacijom Mi-24V, varijanta Mi-24VM je ipak sasvim nov, dosta drugačiji helikopter. Za razliku od svih drugih verzija Mi-24, Mi-35M ima fiksni stajni trap koji omogućuje lakše i bezbednije sletanje usled vanrednog događaja a uz to je i pojednostavljena konstrukcija i proizvodnja. Ima nešto manji razmah krila s 4 umesto 6 podvesnih tačaka. Tu su zatim novi jači motori Klimov VK-2500-II, a od helikoptera Mi-28 su preuzete kompozitne lopatice nosećeg rotora kao i tzv. “X“ repni rotor. Tu je potpuno nova elektronska oprema koja obuhvata i osmatračko-nišanski sistem OPS-24N, žirostabilisani optoelektronski sistem GOES-324 koji ima termalni i televizijski kanal, laserski daljinomer i pelengator. Kabine posade su opremljene modernim višenamenskim kolor prikazivačima. Već smo spomenuli top GŠ-23L kalibra 23 mm s borbenim kompletom od 450 granata koji je smešten u pokretnoj nosnoj tureli NPPU-23. Ostalo naoružanje je uglavnom ostalo isto, tu su 20-cevni saćasti lanseri B-8V-20nevođenih raketnih zrna S-8 kalibra 80 mm, petocevni lanseri B-13L nevođenih raketa S-13 kalibra 122 mm, kontejneri UPK-23-250 s dvocevnim topom GŠ-23 23 mm s 250 granata, infracrveno samonavođene rakete Igla-V za desjtvo po sporoleterćim i niskoletećim vazduhoplovimam, poluaktivno radio komandno vođene protivoklopne rakete 9M114 Kokon sistema 9K113 Šturm-V dometa 5 km, probojnosti 650 mm homogenog čeličnog oklopa, zatim protivoklopna raketa 9M120 Ataka (dalji razvoj 9M114) dometa 6 km, probojnosti 800 mm oklopa. Video na kome se vidi helikopter Mi-35M najnovijeg korisnika ovog helikoptera, Pakistana Živojin BANKOVIĆ
  13. Na intervidovskom poligonu ’’Pasuljanske livade’’ danas su pripadnici Vojske Srbije izveli taktičku vežbu bataljonskog nivoa s bojnim gađanjem ’’Sadejstvo-2018’’čija je tema bila ’’Borbena grupa u izvođenju protivpobunjeničke operacije’’. Na vežbi je učestvovalo 794 pripadnika 4. brigade Kopnene vojske koja je bila i nosilac vežbe, 85 pripadnika 98. vazduhoplovne brigade RV i PVO, 44 vojnika Specijalne brigade i posada transportnog aviona 204. vazduhoplovne brigade RV i PVO. Pripadnici 4. brigade Kopnene vojske nastupaju iza izviđačko-borbenih vozila BRDM-2 / Foto: Uroš Mitrović, Tango Six U toku priprema za izvođenje ove vežbe pripadnici 4. brigade su od 19. marta boravili na poligonu na kome su izvršili redovne sadržaje obučavanja realizacijom gađanja ličnim i kolektivnim naoružanjem, taktičke vežbe i taktičke vežbe s bojevim gađanjem. Uvek atraktivno borbeno dejstvo tenkova M-84 iz pokreta / Foto: Uroš Mitrović, Tango Six Ovo je bila jedna od najvećih vežbi 4. brigade koja je planirana godišnjim planom realizacije vežbi u Vojsci Srbije za 2018. godinu. Kako je pre početka vežbe izjavio Načelnik Generalštaba general Diković “Sadejstvo-2018“ je samo uvod u složenije i vežbe većeg obima koje Vojska Srbije planira da izvede u sadejstvu s ostalim snagama bezbednosti. Laki borbeni helikopteri GAMA 714. protivoklopne helikopterske eskadrile “Senke“ / Foto: Uroš Mitrović, Tango Six Glavni cilj vežbe bio je da se kroz izvođenje taktičkih vežbi među kojima su i one s bojevim gađanjem, unapredi obučenost snaga za komandovanje, taktička i vatrena osposobljenost posada, posluga i odeljenja i da se kroz kolektivnu obuku proveri osposobljenost jedinica za izvršenje namenskih zadataka, u ovom slučaju pripremi, organizovanju i izvođenju ovakve vežbe. Iskrcavanje specijalaca tehnikom “fast-rope“ iz helikoptera Mi-8T / Foto: Uroš Mitrović, Tango Six Ona je realizovana kroz posedanje linije blokade, blokadu naseljenog mesta, izvođenje napada, poziv na predaju i neutralisanje pobunjenika u naseljenom mestu. Po planu vežbe pobunjeničke snage bile su jačine jedne ojačane čete a veoma dinamične aktivnosti sadržale su izviđanje, demonstrativna dejstva, pretres terena, kontrolu teritorije, zasedu, blokadu i udar. Helikopter Mi-8T se takođe koristio i za evakuaciju ranjenika / Foto: Uroš Mitrović, Tango Six Na vežbi su učestvovale sve jedinice 98. vazduhoplovne brigade, jurišnim avionima Orao fugasnim bombama i topovima je po ciljevima na zemlji dejstvovala 241. lovačko-bombarderska eskadrila ’’Tigrovi’’ čiji su piloti vršili i izviđanja, lakim borbenim helikopterima GAMA upravljale su posade 714. protivoklopne helikopterske eskadrile ’’Senke’’, iskrcavanje specijalaca tehnikom “fast rope“ kao i evakuacija ranjenika izvršeno je iz helikoptera Mi-8T 119. mešovite helikopterske eskadrile ’’Zmajevi’’ a iznad poligona je preleteo je transportni avion An-26 138. transportne eskadrile 204. vazduhoplovne brigade. Borbeno vozilo pešadije M-80A i laki mobilni raketni PVO sistem Strela-1. Zanimljiv je način maskiranja vozila / Foto: Uroš Mitrović, Tango Six Od ostale vojne tehnike na poligonu su se mogle videti bespilotne letelice “Orbiter“, tenkovi M-84, borbena vozila pešadije M-80A, protivoklopno lansirno oruđe M83 POLO, laki mobilni raketni sistemi PVO Strela-1, samohodne haubice 2S1 ’’Gvozdika’’, višecevni bacači raketa M63/94 ’’Plamen-S’’, izviđačka oklopna vozila BRDM-2, naoružana terenska vozila HMMWV, tenk za izvlačenje JVBT T-55, tenk nosač mosta MT-55. Na poligonu je bilo postavljeno ukupno 227 meta. Na vežbi su učestvovale sve jedinice 98. vazduhoplovne brigade / Foto: Uroš Mitrović, Tango Six Posmatranju taktičke vežbe prisustvovali su, između ostalih, i predsednik Aleksandar Vučić i Ministar odbrane Aleksandar Vulin. Nakon njenog izvođenja Vučić se obratio prisutnima, a na pitanje novinara da prokomentariše najave Hrvatske o kupovini novog naoružanja od Izraela, rekao je da je Srbija isposlovala mnogo bolje: – Mi nemamo ništa protiv. Svako brine o svojoj bezbednosti. Želim im mnogo uspeha, želim im dobru opremljenost, ništa više. Ne bih ulazio u specifičnosti nabavke koju obavljaju osim što, i da sam neko sa strane, bio bih zadovoljniji poslom koji je Srbija napravila. – Kako je protekla vežba pogledajte na video snimku Uroša Mitrovića: Živojin BANKOVIĆ
  14. Zapad od Srbije očekuje da se kroz sporazum o normalizaciji odnosa otkloni svaki vid nesporazuma između Beograda i Prištine i da tako dobije sporazum koji će u njegovim rukama biti argument da ubedi države koje do sada nisu priznale nezavisnost Kosovo da to urade. Ako je za Ameriku Kosovo završena priča da li je i za nas? Šta sa onim delom Zapada koji ne priznaje Kosovo zbog svojih unutrašnjih problema? Šta dalje posle tvrdog stava Vašingtona i Prištine koji odbijaju svaki konsenzus? Ovo su samo neka od pitanja koja se nameću posle posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića Americi, a koja se tiču rešavanja dubokog i zamršenog spora između Beograda i Prištine. Politika i odnos Zapada prema Kosovu nije nikakvo iznenađenje i logično je bilo za očekivati da će oni koji su to isto „nezavisno“ Kosovo i stvorili, sada stati u njegovu odbranu, jer braneći nezavisnost Kosova, deo Zapada koji je priznao lažnu državu, brani i sve svoje postupke, uključujući i bombardovanje SRJ, kojim su prekršena sva moguća međunarodna prava. S druge strane, dobar deo sveta i danas smatra da je „nezavisnost Kosova“ pogrešna i neuspešna priča, a poslednja dešavanja u Španija direktan su primer za to. U isto vreme, sama Srbija, koja je faktički razapeta između očuvanja Kosova i Metohije i evropskog puta, tvrdim i nepopustljivim stavom Zapada stavljena je pred zid. Da li će morati da udari u njega ili će uspeti da ga preskoči ili makar odloži, zavisi od mnogo faktora, a nijedan nije do kraja u našim rukama. Kakva je u ovom važnom trenutku pozicija Srbije po pitanju odbrane teritorijalne celovitosti? Sagovornici Sputnjika Stefan Surlić sa Fakulteta političkih nauka i Milovan Drecun, šef Odbora za Kosovo i Metohiju u Skupštini Srbije, saglasni su da nismo čuli ništa novo kada je stav Zapada u pitanju. Surlić dodaje da je činjenica da je Srbiji skučen prostor za manevar, bar u ovom momentu, ali s druge strane ističe da „Srbija u svojim rukama ima međunarodno predstavljanje Kosova kao nezavisne države“. „Bez saglasnosti Srbije, Kosovo ne može da bude član nijedne važnije međunarodne institucije, pre svega ne može da bude punopravan član Ujedinjenih nacija. U tom smislu, Srbija i dalje ima diplomatske moći da ospori kosovsku nezavisnost. Mada, kada govorimo o faktičkom stanju na terenu, a uz podršku zapadnih ambasada i misija koju Priština ima, Kosovo egzistira kao nezavistan politički subjekt“, objašnjava Surlić. Drecun kaže da je na nama da štitimo naše interese bez obzira na iznete stavove Zapada i dodaje da jedino novo što je čuo iz Amerike jeste da Vašington nije spreman da sada otvori prostor za razgovor između Beograda i Prištine na temu konačnog rešavanja statusa Kosmeta. „Dakle, oni neće da pomene svoju jednostranu politiku, koja je definisana stavom — Kosovo je država i to je završena stvar i Srbija samo to treba da prihvati. To je u suprotnosti sa onim što Srbija poslednjih godina radi. Beograd upravo intenzivno radi da se otvori manevarski prostor da možemo, upravo takvu politiku, da promenimo. Da nateramo zapadne države koje podržavaju samoproglašenu državu Kosovo da sednu za sto i da se jednim kompromisnim rešenjem postigne dugoročno održivo rešenje. Zapad u ovom momentu nije na to spreman“, navodi Drecun. Ono što mi možemo da uradimo, dodaje naš sagovornik, jeste da radimo i sarađujemo sa onim državama koje su prijateljske, koje razumeju našu poziciju i koje štite međunarodno pravo i protive se promeni nacionalnih granica jedne međunarodno priznate države. Svet je podeljen po pitanju Kosova i među članicama EU ima zemalja, na čelu sa Španijom, koje brane snažan stav da je neprihvatljiv ovakav način otimanja dela teritorije jedne države članice UN, podseća Drecun. „Njihova snaga je i do sada bila presudna u sprečavanju kosovske nezavisnosti. I mi ćemo prema njima da gradimo jači odnos, kao što ćemo to raditi i sa državama koje ne dele naše mišljenje, kako bismo u jednom trenutku došli u poziciju da od te njihove ’gotove stvari‘ dođemo u situaciju da započnemo razgovore o Kosovu“, kaže Drecun. On ističe da postoji veliki broj zemalja koje sada predvode multipolarni međunarodni poredak — od Rusije, preko Kine, do Brazila, koje su na stanovištu Srbije, a koje su moćne države. S druge strane, Drecun podseća i da imamo Ameriku, koja je isto tako moćna, i koja je silom svog oružja i izdejstvovale samoproglašenu nezavisnost Kosova. „To je realnost. Ali mi nismo dovedeni u situaciju da je ona bezizlazna, upravo zbog ovog dela međunarodne zajednice koji je na našoj liniji. To ne samo da nam daje novu snagu, već nam daje i kapacitet i perspektivu da se borimo da zaštitimo naše interese“, uveren je Drecun. Surlić se slaže da države koje ne priznaju Kosovo jesu neka vrsta potencijala, uz jedno ali. „Zapad od Srbije očekuje da se kroz sporazum o normalizaciji odnosa otkloni svaki vid nesporazuma između Beograda i Prištine i da tako dobije sporazum koji će u njegovim rukama biti argument da ubedi države koje do sada nisu priznale nezavisnost Kosovo da to urade“, napominje naš sagovornik. Ovo su tri opcije da se Rusija uključi u pregovore oko Kosova S obzirom da je Srbija jasno izabrala put ka EU, Surlić veruje da ćemo biti pod sve većim pritiskom da pravimo ustupke zbog Kosova. Drecun se slaže da je Poglavlje 35 o Kosmetu veoma značajno, kao i da će na kraju pregovora biti presudno, ali je uveren da će se mnogo toga desiti dok se dođe do tog kraja. „Do tada mi treba da jačamo svoju poziciju i stav da nećemo da priznamo samoproglašenu državu Kosovo. Na EU je izbor da li će se odreći Srbije kao najznačajnije države regiona. Ako se odluči na takav korak, EU bi destabilizovala region koji je od presudnog značaja za njenu vlastitu stabilnost“, uveren je Drecun. Pitanje koje je za sada ostalo bez odgovora, a na koje svakako treba tražiti odgovor jeste zašto se Zapad plaši da pregovore u vezi sa Kosovom prepusti direktno Albancima i Srbima? (Sputnjik)
  15. Kada sam govorio u Senatu Sjedinjenih Država, prilikom potvrdnog saslušavanja (za mesto ambasadora, prim. prev.), primetio sam da je strateški interes Amerike da podrži razvoj Srbije ka modernoj, prosperitetnoj evropskoj državi u miru sa sobom i svojim susedima, uz iskazivanje punog poštovanja za vladavinu prava i prava svih njenih građana. Kada se osvrnem na poslednjih dvanaest meseci, zadovoljan sam svime što je 2017. američko-srpsko partnerstvo postiglo, a oprezno sam optimističan kada je reč o 2018. godini. Godine 2017. Sjedinjene Države su proširile i produbile svoje partnerstvo sa Srbijom. Sve veći broj američkih kompanija pokazuje interesovanje za ulaganje u Srbiji. Firme SAD u Srbiji trenutno zapošljavaju više od 17.000 ljudi - što je povećanje od blizu 10 odsto od mog dolaska. Američke kompanije su dobri partneri i kreatori poslova, a radna mesta koja one nude spadaju u najtraženije među srpskim radnicima. Naše kompanije sa sobom često donose novu tehnologiju, visoke radne i ekološke standarde, kao i dobre korporativne prakse. Pomagati ovim kompanijama da budu uspešne je važno za budućnost Srbije. Uspešne priče i transparentno i gostoljubivo poslovno okruženje u Srbiji najbolja su marketinška sredstva za privlačenje dodatnih investitora. Tokom protekle godine finansijska pomoć SAD pomogla je Srbiji da nastavi da izgrađuje snažne ekonomske institucije i prakse koje privlače strana ulaganja. Pomoć SAD igrala je značajnu ulogu u reformama da se načine fleksibilni i pravični zakoni o radu, efikasni režimi inspekcija, bolji pristup sudstva, koraci ka legalizaciji biznisa iz sive ekonomije, kao i zakoni koji pomažu pojedincima spremnim da ustanu protiv korupcije i bespotrebnog trošenja. Naše partnerstvo u bezbednosti bilo je naročito plodonosno. Srbija je duže od decenije bila aktivan učesnik programa NATO Partnerstvo za mir. Program partnerstva država koji predvodi naša Nacionalna garda Ohaja je ugaoni kamen bezbednosnog odnosa koji razvija dinamične i bliske bilateralne veze između naših oružanih snaga. Srpski i američki oficiri i podoficiri zajedno se obučavaju i uče jedni od drugih u našim najprestižnijim vojnim školama. Zapravo, jedna srpska oficirka nedavno je postala prva Evropljanka koja je diplomirala pri Pešadiji SAD. Sjedinjene Države takođe poštuju doprinose Srbije globalnim naporima za očuvanje mira. Srbija je cenjena članica koalicije koja pobeđuje Islamsku državu Iraka i Sirije i bori se protiv međunarodnog terorizma. Juna ove godine pridružio sam se predsedniku Vučiću u jednom od njegovih prvih zvaničnih koraka kada su SAD Srbiji donirale i isporučile 19 vozila Hamvi kako bi podržale srpsko učešće u operacijama UN širom planete. Time je ukupan broj besplatno dostavljenih Hamvija u okviru našeg programa Vojnog finansiranja u inostranstvu (FMF) uvećan na 40. U stvari, SAD su u poslednjih šest godina Srbiji uputile više od 22 miliona dolara bezbednosne pomoći za modernizaciju odbrane i obuku. U istom periodu Srbija je za više nego deset puta uvećala svoje doprinose operacijama UN za održavanje mira. Naš strateški cilj za Srbiju je takođe strateški cilj ove vlade: integrisanje sa EU. To je bila ključna poruka koju je predsednik Vučić čuo kada je u julu posetio Vašington. Mi smo posvećeni partneri u naporima Srbije ka reformama koje vode tom cilju. Od 2000. godine doprineli smo sa milijardu dolara ekonomske i bezbednosne podrške Srbiji da dostigne taj cilj. Protekle godine Srbija je otvorila brojna nova poglavlja u procesu pristupanja EU. Godina 2018. doneće nove izazove ekonomskim i strukturalnim reformama, racionalizaciji javnog sektora, unapređenju zdravstvenog i obrazovnog sistema, suzbijanju korupcije, normalizaciji odnosa sa Kosovom i drugim koracima ka pomirenju sa ostalim susedima Srbije i - što je možda najvažnije - izgradnji građanskih institucija koje unapređuju vladavinu prava, nezavisno pravosuđe i jake, zdrave medije koji su temelj snažne i dinamične demokratije. Međutim, ja ostajem optimista kada je reč o perspektivama Srbije i rešen sam da učinim sve što mogu na snaženju i produbljivanju naših bilateralnih veza. Autor je ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji
  16. Kako je za Tango Six zvanično potvrđeno u Ministarstvu odbrane Srbije, u domaći Vazduhoplovni zavod ‘’Moma Stanojlović’’ na Batajnici, na remont su pre izvesnog vremena stigla dva transportna višenamenska helikoptera Mi-17 koji pripadaju Ministarstvu unutrašnjih poslova Makedonije. Nezvanično saznajemo i da su makedonski helikopteri, u razmaku od par dana, na batajnički aerodrom sleteli još krajem novembra. Imajući u vidu da je reč o međudržavnom poslu nije teško zaključiti da se on obavlja preko kompanije Jugoimport SDPR. Takođe, kako naš vazduhoplovni zavod do sada nikada samostalno nije radio remont helikoptera Mi-17 najverovatnije je reč o tesnoj saradnji sa Rusima, jer ne samo da se radi o Mi-17 već su Makedonci poslali noviju verziju ovog helikoptera – Mi-171. Interesantno da je Ministar odbrane Srbije Aleksandar Vulin još 13. septembraove godine, na sednici Odbora za bezbednost i unutrašnje poslove Narodne skupštine, izjavio da naš vazduhoplovni zavod trenutno radi na remontu makedonskih helikoptera Mi-17. Do sada je međutim u ‘’Momi’’ rađen samo remont helikoptera Mi-8T a njegovi zaposleni su učestvovali i u određenim aktivnostima prilikom remonta dva Mi-17 za Vojsku Srbije koji su tokom 2010.upravo u ovom zavodu izvršili ruski stručnjaci. Treba reći i da su određena iskustva na novijim verzijama ruskih Mi-17, stručnjaci VZ ‘’Moma Stanojlović’’ stekli i prilikom modifikacije i modernizacije helikoptera Mi-17V-5 i Mi-171Š RV Iraka kada je rađeno na unapređenju njihovih borbenih mogućnosti, ugradnjom nove elektronske opreme i integracijom novog naoružanja. Ovaj posao, koji je takođe vodio Jugoimport SDPR, odrađen je pre nekoliko godina. Testiranje koncepta „regionalnog remontnog centra za ruske helikoptere“? / Foto: Igor Božinovski Moguće je da je ovo prvi konkretan pokušaj da vazduhoplovni zavod iz Batajnice zaista jednom postane regionalni remontni centar za ruske helikoptere familije Mi-8 i 17, što je već nekoliko puta najavljivano, kako iz Rusije tako i od domaćih političara. Postavlja se međutim pitanje da li je to i dalje realno s obzirom da su se okolne države već snašle, Mađarska je svoje Mi-17 remontovala u Rusiji, za remont u Rusiji se po svemu sudeći priprema i Hrvatska (u pitanju su helikopteri Mi-171Š), BiH je to poveravala Ukrajini, Bugarska to sama radi a Makedonija je vojne primerke remontovala u Litvaniji. Zanimljivo je da su Makedonci na svojim policijskim Mi-17 u hrvatskom zavodu ZTC iz Velike Gorice februara 2016. godine odradili preglede sistema helikoptera, njihovih motora kao i radioničko ispitivanje sistema infracrvene opreme. Ovaj posao obavljen je uz stručnu pomoć i saradnju posada i tehničkog sastava Helikopterske jedinice MUP-a Makedonije. Ova formacija danas raspolaže sa dva helikoptera Mi-171 i jednim Mi-17V-5. Dva Mi-171 nabavljena su krajem novembra 2008. godine preko litvanske kompanije Aviabaltika Aviation iz Kaunasa pod ugovorom koji je vredeo 20,4 miliona dolara dok su krajem decembra iste godine preko jedne finske kompanije naručena i dva helikoptera Mi-17V-5 u vrednosti od 21,7 miliona dolara. Helikopter Mi-17V-5 srušio se 10. jula 2014. prilikom noćnog trenažnog leta a sva četiri člana posade su poginula. Živojin BANKOVIĆ
  17. Korisnici Fejsbuka u Srbiji mogli su da primete veliku promenu pošto su sa stranice za priliv vesti ("njuz fid") uklonjene objave organizacija, a slovački novinar Filip Struharik naveo je da je to slučaj u svega šest zemalja. Foto: Getty Prema Struhariku, uredniku slovačkih novina "Denik n" (Dnevnik N), Fejsbuk je u Slovačkoj, Srbiji, Kambodži, Šri Lanki, Boliviji i Gvatemali na primarnom "njuz fidu" ostavio samo objave prijatelja i plaćene reklame (sponsored posts), navodi portal Midijum (Medium.com). Objave (postovi) organizacija, odnosno stranica (Page) izmeštene su u poseban deo (Explore feed), a da bi one bile vraćene u glavni "njuz fid", te stranice za to moraju da plate. Struharik je naveo da mu je zvaničnik kompanije Fejsbuk rekao da je reč o eksperimentu koji će trajati nekoliko meseci i da nema planova da se promena uvede na globalnom nivou. Promena je u Srbiji i drugih pet zemalja nesumnjivo uticala na znatno smanjenje vidljivosti objava (reach) stranica, a verovatno će najviše biti pogođeni oni koji imaju česte objave, kao što su mediji. Struharik je naveo da su profili nekih slovačkih organizacija, odnosno stranice (Pages), imali u četvrtak i petak pad vidljivosti objava za čak dve trećine u odnosu na period pre uvođenja promene. Stranice slovačkih medija beleže četiri puta manju interakciju, merenu lajkovima, komentarima i prosleđivanjem (share), ali Struharik dodaje da je promena pogodila samo manje medije, a ne i najveće koji imaju velik broj pratilaca. B92 Tehnopolis https://www.b92.net/tehnopolis/vesti.php?yyyy=2017&mm=10&nav_id=1317551
  18. Milan Nikolic

    Srbija - Rusija, EP u Istanbulu

    Jeste da su nam braca, ali moramo im pokazati maksimalnu igru. Veceras od 20:30h.
  19. U malom istraživanju na reprezentativnom uzorku od 1200 ispitanika, u intervjuima licem u lice, imali smo četiri pitanja o odnosu građana Srbije prema drugim zemljam - i mnogo različitih odgovora na ta pitanja. Tu sliku o mnogo različitih odgovora kvari podatak da u proseku na ova četiri pitanja nije odgovorila četvrtina ispitanika. Četiri ključna nalaza: 1) Natpolovičan broj ispitanika je za Srbiju bez vojnih baza (53%), a ako već mora da ih bude, onda je tu Rusija (20%). 2) Rusija je najveći prijatelj Srbije (41%). 3) Najčešće se kao zemlja u kojoj bi ispitanici voleli da žive, navodi Nemačka (11%), Švajcarska (7%), Austrija, Italija, Švedska (po 5%)… 4) Ispitanici bi svojoj deci za život i rad preporučili Nemačku (16%), Švajcarsku (7%), Austriju i Italiju (po 5%), Švedsku i Norvešku (po 4%)… (Prvo pitanje: Dakle, kad je reč o parama pričamo o Nemačkoj, Švajcarskoj…) (Drugo pitanje: A kad je reč o budućnosti, opet Nemačka!) (Treće pitanje: A kad je reč o ljubavi, onda metafizički odgovor – Rusija!) (Četvrto pitanje: A kad je reč o nama…i vojnim bazama – Titov odgovor!) Preferencije i sociodemografska obeležja Ispitivali smo relacije preferencije pojedinih zemalja i sociodemografskih obeležja. Našli smo da pol ispitanika nije ni iole statistički u značajnom odnosu sa odgovorima, a da je nešto izrazitija povezanost odgovora sa starošću ispitanika i njihovim radnim statusom. Na kraju smo dali i nekoliko naznaka o povezanosti preferencije stranih zemalja i izborne/političke orijentacije građana. Starost: najmlađi ispitanici više od ostalih preferiraju Nemačku kao zemlju u kojoj bi voleli da žive – tako misli svaki šesti ispitanik među onima koji imaju između 18 i 25 godina, a u proseku Nemačku preferira svaki deseti ispitanik. Ispitanici do 45 godina starosti manje od ostalih se izjašnjavaju da ne bi menjali Srbiju ni zašta, a pogotovo oni najmlađi. Najstariji ispitanici (75 i više godina) samo u 2% slučajeva biraju Nemačku, dok je za Srbiju vezano 32% (za razliku od proseka – 17%). Kad je reč o tome koju bi zemlju preporučili deci, po potpunom odsustvu izbora Srbije karakterišu se najmađi ispitanici, a po vezanosti za Srbiju, stariji od 65 godina. Broj ne-odgovora na ovo pitanje najveći je kod najstarijih a najmanji kod najmlađih. Izbor Rusije kao najvećeg prijatelja Srbije raste sa starenjem; rusofilija karakteriše 32% najmlađih, a čak 52% najstarijih ispitanika. Školska sprema jedino diferencira naš uzorak ispitanika u slučaju preferencije zemlje u kojoj bi najradije živeli. Tu nalazimo da sa rastom obraazovanja opada vezanost za Srbiju kao zemlju u kojoj bi najradije živeli: 28%-11%-12%-9%, a prosek je 17%. Radni status donekle diferencira odgovore u izboru zemlje u kojoj bi voleli da živimo – Nemačku nešto malo više biraju zaposleni u državnoj službi i nezaposleni po 15% u odnosu na prosek od 10%. Po malom broju ne-odgovora izdvajaju se učenici i studenti, kao i zaposleni u državnoj službi, a po velikom broju ne-odgovora penzioneri i poljoprivrednici. Nemačku bi svojoj deci više od ostalih preporučile domaćice (21% naspram proseka od 15. Broj ne-odgovora je najmanji kod zaposlenih u državnoj služni (14%), a najveći kod penzionera (29%). Rusiju kao najvećeg prijatelja Srbije manje od proseka navode domaćice (26% naspram 39%). Domaćice se izdvajaju i po velikom broju ne-odgovora na ovo pitanje (36%), a po malom broju ne-odgovora zaposleni u državnoj službi (17%). Političke orijentacije su, razumljivo, povezane sa preferencijama stranih zemalja. Orijentacije smo indicirali na osnovu glasanja na prethodnim predsednički m izborima i na osnovu izjave o tome za koga bi ispitanici glasali na sledećim parlamentarnim izborima. Zbog malog broja ispitanika koji nisu glasali za Vučića i onih koji neće glasati za naprednjake, posmatraćemo samo relaciju prema Vučiću u kontekstu preferencije drugih zemalja. Nalazi ovog istraživanja upućuju na nšto veću vezanost za Rusiju onih koji su glasali za Vučića i onih koji će glasati za naprednjake. Ispitanici koji su glasali za Vučića vide Rusiju kao najvećeg prijatelja Srbije u 51% slučajeva, a oni koji će glasati za naprednjake u 54% slučajeva (dok je prosek za uzorak 39%). Oni koji su glasali za Vučića „dali“ bi baze u Srbiji – samo Rusiji u 28% slučajeva, a prosek je 20%. Na kraju, 21% Vučićevih glasača bi svojoj deci preporučili Nemačku, a opšti prosek je 15%. Prilog: A da nije, možda, ljubav jednostrana? U sistematski istraživanjima ruskog Levada centra, od 2006. godine istražuje se koje zemlje Ruski građani smatraju prijateljskim. U istraživanju obavljenom prošle godine, Srbija je na 12-om mestu. Ispred Srbije su: Belorusija, Kazahstan, Kina, Indija, Jermenija, Kuba, Sirija, Uzbekistan, Azerbejdzan, Venecuela. – Pogledati tabelu u prilogu (http://www.levada.ru/2016/06/02/13400/ pristup 5.9.2017.) “ДРУЗЬЯ” И “ВРАГИ” РОССИИ НАЗОВИТЕ ПЯТЬ СТРАН, КОТОРЫЕ ВЫ МОГЛИ БЫ НАЗВАТЬ НАИБОЛЕЕ БЛИЗКИМИ ДРУЗЬЯМИ, СОЮЗНИКАМИ РОССИИ? (несколько вариантов ответа; ответы ранжированы по последнему замеру) 2006 2007 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 Беларусь 47 38 50 49 35 34 46 51 55 50 Казахстан 33 39 38 32 33 28 31 37 41 39 Китай 24 19 18 16 18 16 20 40 43 34 Индия 15 14 12 14 16 9 7 13 18 18 Армения 14 15 15 15 11 11 12 15 18 13 Куба – 8 11 10 13 8 9 10 14 10 Сирия 1 1 1 1 1 2 2 4 2 10 Узбекистан 6 6 9 5 7 5 5 6 8 9 Азербайджан 7 5 10 8 9 9 8 9 11 7 Киргизия 7 7 9 4 6 5 5 6 10 7 Венесуэла – 2 8 10 6 5 6 5 9 6 Сербия 4 3 5 5 4 4 3 5 8 6 Таджикистан 3 7 9 4 5 4 5 8 7 6 Япония 6 5 5 5 5 4 4 4 2 5 Бразилия – – – – – – – – – 5 Болгария 10 9 9 8 9 7 10 8 4 4 Греция – – – – – – – – – 4 Вьетнам – – – – – – – – – 4 Болгария 10 9 9 8 9 7 10 8 4 4 Монголия – 3 5 4 5 2 3 3 6 3 Египет 1 2 2 2 5 2 2 2 4 3 Северная Корея 3 2 1 2 4 1 1 3 3 3 Израиль 3 3 3 4 5 4 3 4 2 3 Италия 7 8 5 8 6 7 5 3 1 3 Грузия 3 1 1 1 2 1 2 1 3 2 Германия 22 24 17 24 20 17 14 4 2 2 Иран 4 3 2 2 1 2 1 2 2 2 Молдавия 4 4 5 5 4 4 6 7 2 2 Испания – – – – – – – – – 2 Туркмения 2 8 5 1 3 2 2 3 4 2 Чехия 2 2 1 2 2 2 3 1 3 2 Франция 8 9 9 11 9 9 4 1 1 2 Украина 10 11 3 20 21 13 16 1 1 2 Финляндия 6 6 5 5 7 6 4 3 1 1 Южная Корея 2 1 1 1 2 1 2 3 1 1 Словакия, Афганистан, Ирак, США, Австрия, Великобритания, Польша, Турция, Австралия, Голландия, ЮАР, Венгрия, Швейцария, Швеция (в мае 2016 г. каждая страна набрала от 0,5% до 1%) 10 Канада, Пакистан, Саудовская Аравия и другие страны (в мае 2016 г. каждая страна набрала 2 Нет таких 13 10 13 11 11 17 15 13 11 14 Затруднились ответить 15 18 14 12 15 18 14 16 14 11 http://www.levada.ru/2016/06/02/13400/ pristup 5.9.2017. Srećko MIHAILOVIĆ
  20. Srbija ima najljepše odjevenu sirotinju na svijetu. Ognjen Daković·Thursday, August 24, 2017 Srbija ima najsuroviji antisocijalni sistem koji svoje stanovnike svodi na bijelo roblje, sa pravom da rade, bez radosti i nade. Srbija je ugledna na svojim periferijama a ohola u svojim centrima, i skroz će da nestane ako se od sebe same ne prepadne. Beograđani i cijela Srbija trpe teror samoproklamovane humane elite i kultur - tregera tamošnjih već 25 godina. To je hermetična manjina. U Srbiji ne postoje regije, osim nominalno. Postoji samo Beograd kojem svi imamo da punimo guzicu, dok Srbija najzad ne opusti. Beograd je neodrživ, kao jama bezdanica. Uslijed toga je Južna Srbija dolina gladi, jer nema ovlasti da rukovodi svojim budžetom. Srbija je prepuna poltrona koji su zarad iščekivanja zaposlenja kadri da svoje ljudsko dostojanstvo podrede partijskoj pokornosti. Srbija je dopustila da joj voda i vazduh postanu zagađani zbog stranih kompanija kojima je omogućeno da do 2030 ne ugrađuju prečišćivače. Srbija nema more, ali ima kopno, za koje je boli kurac. Srbija, zemlja u kojoj ne smeju da umiru babe i dede, zbog beskonačne bede. Srbija će prestati da postoji ako ne počne sebe da se boji. Srbija se plodova prejela ali nove nije posejala. Srbija ne može propasti, ali Srbi mogu. Srbija neće vidjeti lice kulture, sve dok država naličje podržava. Jugoslavija je imala petogodišnji plan, a Srbija nema ni dnevni red. Uzrok propasti Srbije nije u tome što je narav njenih žitelja lenja. Problem su umnožena i nagrađena nepoštenja. To što nisam bio zagovornik velike Srbije, ne znači da mi je milo što je od nje ostalo ovako malo. Otkad pamtim, ekonomija Srbije se stalno oporavlja, a niko i ne pamti da je ikad zdrava i bila. Oporavlja se od vlasti svake naopake. Nema oporavka Srbije, ukoliko se ne preduzmu radne akcije u svrhu izgradnje infrastrukture i industrije. Kakve crne strane investicije. Vlado Srbije, pređi na drugoga. Vlado Srbije, hleb naš navodni daj nam danas. Najveći neprijatelji Srbije, nisu njeni zakoni, nego njene sudije. Srbija oskudjeva u ludnicama, ali ne i ludacima. Srbija oskudeva u zatvorima, ali ne i u zlotvorima. Ludnice i zatvore gradite pa pobijedite. Kafkin "Proces" pravi je ustav Srbije. Ako je Kosovo srce Srbije, onda nam je srce sišlo u pete. U Srbiji možete sve da počnete, ali ništa ne možete da završite. Raspravljaju nebeska i zemaljska Srbija, a problem je u onoj podzemnoj. U Srbiji živi 1.350.000 nepismenih punoletnika. Zabraniti im da glasaju. Kad bi kriminal u Srbiji bio pobijeđen, malo ko bi na slobodi bio viđen. U Srbiji se često dese stabla koja rađaju kese. U sekularnoj Srbiji, na snazi je redovna odbrana od popova. U Srbiji se dnevno ukrade pet miliona evra, dok se narod svađa zbog azilanata, rijalitija, Kosova, popova, lezbejki i pedera. Neumjesno je porediti pisane i elektronske medije u Srbiji sa pornografijom, jer je potonja neuporedivo poštenija, uzbudljivija i bezazlenija. Srbija među šljivama, a knedle u grlima. Nobelova nagradu za rekord u padu standarda, pripala bi Srbiji. Nagrada državu ne obavezuje da u tom rekordu istraje. Otkad imamo demokratiju, otad nemamo industriju. Otkad nemamo industriju, otad imamo lutriju. Na njoj smo izgubili Srbiju. Najprikladnije je osnovati devetu Srbiju, jer je u svim krugovima ostvarila Danteovu komediju. Srbija je ponekad čarobna frula, ali je najčešće truba. Ognjen Daković https://www.facebook.com/notes/ognjen-daković/srbija-ima-najljepše-odjevenu-sirotinju-na-svijetu/10155789031999497/?fref=mentions
  21. Vanredni inspekcijski nadzor Direktorata civilnog vazduhoplovstva (DCV) nad avio-prevoznikom Er Srbija, Aerodromom Nikola Tesla i pružaocem usluga zemaljskog opsluživanja „Air Serbia grounding services“, započet je 10. avgusta, saopšteno je iz DCV-a. Kako navode, nadzor je započet zbog događaja prilikom registracije putnika 06. avgusta za let JU 184, sa poletanjem za Tivat u 17:05 časova: – Tokom inspekcijskog nadzora izvršen je uvid u procedure avio-prevozioca u kojima je opisan postupak koji primenjuje avio-prevozilac u slučaju prijema na let putnika sa posebnim potrebama. Shodno navedenim procedurama prilikom registracije putnika za let, lice koje vrši tu registraciju dužno je da izvrši preliminarnu procenu putnika za let, što je i učinjeno , a o čemu je obavešten šef smene zastupnika avio-prevozioca, koji je poštujući navedenu proceduru, zajedno sa putnikom i pratiocem otišao do dežurnog lekara na aerodromu „Nikola Tesla“. Lekar je izvršio procenu spremnosti putnika za let i utvrdio da putnik u datom trenutku i stanju nije bio spreman za let. Nakon izvršene procene lekara, predstavnik avio-prevozioca na aerodromu doneo je odluku da se putniku uskrati ukrcavanje u vazduhoplov. – Prema rečima Direktorata, u toku vanrednog inspekcijskog nadzora izvršen je i uvid u zapise iz rezervacionog sistema koji koristi avio-prevoznik gde je utvrđeno da rezervacija putnika kome je uskraćeno ukrcavanje nije sadržala informaciju da se radi o putniku sa posebnim potrebama. Tada je takođe utvrđeno je da je avio-prevoznik poštovao odredbe procedura navedenih u priručniku, kao i da nije bilo povrede Zakona o vazdušnom saobraćaju i Zakona o obligacionim i osnovama svojinsko-pravnih odnosa u vazdušnom saobraćaju. – Direktorat podseća, da svi putnici imaju pravo da prilikom rezervacije karata prijave putovanje i lica sa posebnim potrebama kako bi takvim licima bili omogućeni uslovi za prihvat i prioritetno ukrcavanje u vazduhoplov. – kažu iz DCV-a. Marta LUTOVAC
  22. Strane kompanije drže oko 80 odsto proizvodnje flaširane vode u našoj zemlji Srbija je u tišini prodala izvorišta * Nada Vidović: Bez javne rasprave i saglasnosti građana za 60 miliona evra prodata su izvorišta, novac nije iskorišćen da se reše problemi vodosnabdevanja u gradovima * Novi korak je priprema za privatizaciju gradskih vodovoda, čime bi u potpunosti izgubili samostalnost u raspolaganju tim resursom Gotovo 80 odsto flaširane vode iz srpskih izvora proizvode fabrike koje su u rukama stranih kompanija. Od oko 300 izvorišta, tek trećina, ali najkvalitetnijih i najbogatijih, koristi se za plasman na tržište, a s obzirom na to da je reč o strateškoj sirovini, kojom će se u budućnosti meriti bogatstvo nacija, malo je učinjeno na zaštiti tog resursa. 10 Piše: Miroslava Pudar, M. N. Stevanović Beograd, Zrenjanin 03. jun 2016. 20:11 Foto: Fonet - Srbija je u tišini prodala izvorišta vode bez javne rasprave, bez mišljenja javnosti i saglasnosti svojih građana. Naša zemlja nije iskoristila šansu da kroz svoj najbogatiji prirodni resurs državu pretvori u strateški važnu i bogatu zemlju. Tih 60 miliona evra ostvarenih prodajom nije iskorišteno da se reše problemi sa vodosnabdevanjem u našim gradovima - kaže ekonomistkinja Nada Vidović. Ona je na predavanju pod nazivom "Voda kao javno dobro ili strateški interes", koje je organizovao Zrenjaninski socijalni forum, upozorila na novi korak koji se priprema, a to je privatizacija javnih vodovoda, čime Srbija u potpunosti gubi samostalnost u raspolaganju ovim resursom. Vidovićeva je podsetila da izvorom Vlasinačke Rose, koja inače drži gotovo 15 odsto srpskog tržišta flaširanih voda, sada upravlja jedna od najvećih kompanija i eksploatatora vodnih resursa širom sveta, kompanija Koka-Kola. - U februaru 2005. godine svetske kompanije Koka-Kola i Koka- Kola HBC kupile su po ceni od 21,5 miliona evra srpsku fabriku Vlasinka koja proizvodi mineralnu vodu "Rosa". U tom regionu sada se pribojavaju da sledi nestašica vode, i da će Koka-Kola pokušati da iscrpi što više može vode za što kraće vreme, čime će oštetiti ravnotežu prirodnih podzemnih rezervoara, koji često zavise jedan od drugog. Koka-Kola je to isto već uradila u Ugandi – tvrdi Vidovićeva. Ona ukazuje da su strane firme do izvorišta vode dolazile i putem Beogradske berze, kupovinom akcija punionica vode, što je slučaj prehrambene industrije "Kolinska" iz Slovenije, koja je 2002. godine prva stekla vlasništvo nad "Palanačkim kiseljakom" iz Smederevske Palanke, tako što je otkupila kontrolni paket akcija na berzi. Jedna od najznačajnih privatizacija fabrika vode u Srbiji, ističe Vidovićeva, odigrala se 2004. godine, kad je većinski paket akcija srpskog Brenda "Knjaz Miloš" iz Aranđelovca otkupila Danube Food Group. Inače, tom fabrikom koja drži 24,36 odsto srpskog tržišta flaširanih voda danas upravlja holandski Clates holding koji je pod kontrolom takođe holandskog Adriatic BidCo B. V. Druga po prodaji, BB Minakva, koja drži 18,5 odsto tržišta, u vlasništvu je Global Water investment grupe sa Devičanskih ostrva. Vidovićeva dodaje da su za 26,5 miliona evra Beogradsku industriju piva, koja eksploatiše i flašira mineralnu vodu, kupili u julu 2007. godine litvanska firma Alita i švedska United Nordic Beverages. Takođe, u septembru 2008. godine, za četiri miliona evra država je prodala preduzeće "Nova Sloga" iz Trstenika, koje proizvodi "Mivelu", jednu od najkvalitetnijih domaćih voda čiji je tržišni udeo sada nešto iznad pet odsto. Kupac “Mivele” je beogradski Frikom, čiji je vlasnik Agrokor, hrvatskog biznismena i prema Forbsovoj listi jednog od najbogatijih ljudi na Balkanu - Ivice Todorića. U vlasništvu domaćih firmi ostala je fabrika mineralne vode "Heba" iz Bujanovca, prodata je u novembru 2008. godine, za 2,5 miliona evra preduzeću Nektar iz Bačke Palanke. Slično je i sa prokupačkim "Milanom Toplicom", koga je u aprilu 2011. država prodala za 165 miliona dinara beogradskom preduzeću Invest-import international. Međutim, Vidovićeva upozorava da na prodaju čekaju još i Ribarska banja, Banja Žubor, Specijalna bolnica Banja Koviljača, kao i druge specijalne bolnice koje se, ne slučajno, nalaze na izvorima geotermalnih ili mineralima bogatih voda. Povratak Vodavode Do pre nekoliko godina na srpskom tržištu dominantan domaći brend bila je Vodavoda, koja je započela i izvoznu ekspanziju. Ipak, nakon što je fabriku preuzeo poznati košarkaš Vlade Divac, ona je zapala u teškoće, u jednom trenutku se verovalo da će izvorišta i oprema biti prodati kompaniji iz Bahreina, ali je te planove sprečilo otvaranje stečaja. Spor oko vlasništva tog preduzeća, između osnivača Vojina Đorđevića i Divca, još uvek traje. Đorđević je u međuvremenu na svom izvoru u susedstvu prve fabrike otvorio novo postrojenje i Vodavoda je ponovo počela da se bori za poziciju u domaćim trgovinama, dok je put ka kupcima sa Dalekog istoka već uveliko trasiran. Žalba Povereniku Da priča o eksploataciji vode nije za vlast ugodna, signalizira činjenica da od Ministarstva poljoprivrede Danas ni posle više od mesec dana nije mogao da dobije podatke o tome koliko država naplaćuje naknadu za eksploataciju tog dobra, koliko je pojedinačno zaduženje domaćih fabrika kao i to koje od njih i koliko duguju po tom osnovu. Zbog ćutanja administracije Danas je podneo žalbu Povereniku za informacije od javnog značaja. http://www.danas.rs/danasrs/ekonomija/srbija_je_u_tisini_prodala_izvorista.4.html?news_id=321626
  23. Čuli ste sigurno par puta na televiziji kako članovi Vlade Srbije ubeđuju narod da zdravstvene kartice, građavinske dozvole, katastar itd. mogu obaviti od kuće. Sve je to lepo i fino, ali postoji jedan problem. Problem je taj, što veza sa serverom eUprave je nezaštićena. Primetićete da ako odete na sajt eUprave, videćete znak obaveštenja u vašem browser-u da sajt koji koristite ne koristi "https" protokol, i da se ne preporučuje nikakvo unošenje osetljivih podataka jer cyber kriminalci mogu zloupotrebiti vaše informacije. Kao što su krađa indentiteta i drugo.
×
×
  • Create New...