Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'sada'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 18 results

  1. Iako je u matematici najbolja takmičarka na svetu i toga je i te kako svesna, Jelena Ivančić (18) iz Beograda ne pridaje veliki značaj pojavljivanju u medijima, već isključivo radu. Jer, kako ova skromna devojka kaže za Priče sa dušom, drago joj je što svojom pričom i uspesima motiviše vršnjake i one mlađe od nje, ali pre svega mora da nastavi dalje i da se usmeri na rad, a ne previše da se obazire na to što se za nju u javnosti više zna nego ranije i što je ljudi zaustavljaju na ulici da bi joj čestitali.
  2. Piše: Mirjana Bobić – Mojsilović Došla je jesen, deca krenula u školu, a Srbija se vratila u kuće da gleda rialiti programe na televiziji i da u njima, pradoksalno, pronalazi vrhunsku zabavu. Jer, šta ima zabavnije u životu nego posmatrati kako se ljudi, skupljeni skoro isključivo po principu „od zla oca i od još grđe majke“ danonoćno uzajamno da izvinete, pičkaraju, tuku, pljuju, ponižavaju, mrze i gaze, svlače, pominju polne organe, prljave gaće, pokazuju zadnjice, podriguju, pljuju, prde i psuju? Sasvim je razumljivo zašto moćne nacionalne televizije ne snimaju drame i serije, ne dovode pred svoje kamere pristojne i pametne ljude pošto pristojnost, vaspitanje, pamet i integritet ne dižu rejting, i „ti ljudi nisu dovoljno filmični“. A škola je, ionako, za gubitnike, agresija je jedino društveno isplativo ponašanje, kome je do morala taj nije razumeo moderno doba i nek ode u manastir, pošto ono što svi gledaju- poručuje samo jednu jedinu stvar – pobedniku je sve oprošteno, čak iako je i tukao i bio tučen. Pare i skandalozna slava, brišu sve. Zato, gazi preko leševa, urlaj, pljuj, psuj, otimaj, preti, lomi, penji se na sto, i pobedićeš! Sodoma i Gomora naših rialiti šou programa, međutim, deleko je opasnija od onoga što se na prvi pogled vidi. Daleko opasnije od sve te „stvarnosne proze u direktnom prenosu“ jeste nešto drugo: rialiti programi ovakve vrste osim što pojam integriteta brišu iz vrednosnog sistema, i osim što uporno lome kičmu ionako sluđenom, ojađenom malom čoveku, i čije ćemo posledice tek videti, čine jednu strašnu stvar: u svom tom naizgled stihijskom dokumentarizmu ljudskih najnižih strasti, ovi projekti promovišu koncept logora kao vrhunski cilj savremenog čoveka, i njegovu najbolju moguću sudbinu, kao njegovu prvu i poslednju šansu. Zatvoreni na neodređeno vreme, plaćeni da se međusobno mrcvare, ali i da pokažu kako je vrhunski cilj zadovoljiti, odobrovoljiti i nasmejati gospodara. Drugim rečima, opasni, grozomorni eksperiment masovne kontrole uma, koji poručuje da smo svi po malo kurve, nasilnici, zveri i bezvredna bića. To što u tim gladijatorskim arenama nema lavova, i što još uvek nismo videli ubistvo, ništa ne menja na stvari. Jer, promenjen je ne samo jezik nego i smisao javnog prostora, srušene su sve ograde, unutar strogo kontrolisane životinjske farme. Ugasiti televizor jeste početak revolucije. Izvor: AllMe / Foto: Printscreen youtube link
  3. Kada oduševljnje srpskom trobojkom i RV rondelom splasne (a neće još jer nas čeka Partner sa domaćom, srpskom, premijerom) vreme je da analiziramo i popišemo sve detalje vezane za „projekat H145M“ koje smo uspeli da rekonstruišemo, saznamo ili dobijemo kao zvanični komentar. Tango Six prati „Erbas Helikopters u Srbiji“ priču sada već tri godine. Doneli smo vam ekskluzivne informacije, preneli sva najbitnija dešavanja, obišli sve moguće lokacije na koje su nas zvali i one na koje nisu. Najviše od svega, trudili smo se da rekonstruišemo i poslednji detalj ove nabavke u oblastima prateće opreme, upotrebe i drugim segmenata. Ovo je sve što znamo do sada. Burže Kako smo već javili, H145M u srpskim bojama jedan je od dva HForce demonstratora u Erbasovom koralu na najvećoj svetskoj vazduhoplovnoj izložbi. Izložena letelica je i dalje D-HMBB (do zvanične primoporedaje koja će biti nakon Partnera svi helikopteri su formalno i dalje Erbasovi) s tim da joj je za dane izložbe privremena registracija danas ipak uklonjena. U pitanju je vojni evidencijski broj „14505“ (ne 504 kako smo javili juče) koji je Parizu „obučen“ u nevođeni set naoružanja lokalne VTI-Jugoimport proizvodnje. Kako Tango Six saznaje, nastavak isporuke H145M za Srbiju desiće se već za četiri nedelje. Prva dva primerka za Helikoptersku jedinicu MUP-a Srbije stižu u Srbiju između 8. i 10. jula. Na helidrom „Tesle“ prvi će sleteti YU-MED i YU-SAR a krajem jula i YU-ICE. Očekuje se da skoro celokupna civilna i vojna flota Srbiji bude isporučena Srbiji do kraja ove godine. Moguće je da će najviše dva helikoptera „preteći“ sa isporukom u iduću, zavisno od sitnijih logističkih faktora. Isporuka je trebalo da započne nekoliko meseci ranije ali, kako saznajemo, srpska strana nije bila krivac kašnjenju. „14505“ pored još jednne nove Erbasove letelice, A330neo / Foto: Petar Vojinović, Tango Six Erbasovi H145M će u srpskom RV i PVO najverovatnije dobitni vojnu oznaku HV-50 / Foto: Petar Vojinović, Tango Six Kokpit sa Talesovom HMSD kacigom Škorpion / Foto: Petar Vojinović, Tango Six Takođe saznajemo da je procedura razrade već potpisanog ugovora za kupovinu policijskih srednje transportnih helikoptera H215 u toku. Okvirno, obuke MUP-ovih letača i tehničara započunju polovinom oktobra 2021. godine. Prijem prve Super Pume trebalo bi po dinamici koja je trenutno aktuealna da se dogodi najkasnije u februaru 2022., druga i treća očekuju se u aprilu iste godine. Domaća stručna i šira javnost prvi put će imati priliku da „14501“ vidi tokom Partnera, već prvog dana manifestacije 25. juna, kada u Beograd dolazi i direktor Erbas Helikoptersa Bruno Evan. Tom prilikom biće uručen i sertifikat remontnom zavodu „Moma Stanojlović“ koji će formalno biti odobren od strane Erbasa za remont helikoptera Gazela (sad zvanično jelte). Erbasova prodajno-politička diplomatija se tu nije zaustavila, i kako smo već javili, planirano je da u sredu na Burže dođe i premijerka Ana Brnabić, koja će obići i H145M u srpskim bojama. Hronologija i detalji naručene opreme helikoptera Objektivno najlepši H145M u Erbasovom koralu / Foto: Petar Vojinović, Tango Six AMPS senzori vidljivi na donjem delu helikoptera / Foto: Petar Vojinović, Tango Six Ugovor za nabavku devet helikoptera H145M od kojih šest za Vojsku Srbije i tri za Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbija je, preko Jugoimport SDPR-a, sa Erbasom potpisala decembra 2016. godine. Naša zemlja je tako postala treća mušterija vojnih verzija helikoptera H145i to u najnovijoj varijanti H145M a istovremeno i prva država koja će koristiti helikoptere sa oružanim sistemom HForce Nivoa 1 i to, kako smo naknadno saznali, naoružanjem domaće proizvodnje. Svi helikopteri namenjeni za RV i PVO imaće instalacije za kasnije moguće nadogradnje na vođene pakete HForce kompleta. MUP-ovi primerci nemaju te instalacije. Erbas je od početka ovu prodaju posmatrao strateški pridodavši joj svojevrsni „zaslađivač“ u formi šire industrijske saradnje, odnosno konačne „legalizacije“ remonta Gazela, eventualno i za treća lica. Ministarstvo odbrane je priliku ozbiljno shvatilo, nije bilo kašnjenja sa naše strane, u međuvremenu je izvršena i integracija našeg naoružanja. Erbasu se strateški pristup naknadno isplatio prodajom Super Puma MUP-u. Helikopterska jedinica tako kompletno prelazi na Erbas nakon prodaje Belova i konačne nerentabilnosti zadržavanja Gazela koja će kad tad doći na dnevni red. Evropskom konzorcijumu onda ostaju prodajne aktivnosti foksirane na Er Srbiju i njihove moguće A320/319neo kupovine ili aranžmane iznajmljivanja. Tu je mnogo adekvatniji A220 ali i jedini transportni avion RV i PVO koji bi trebalo da je operativan možda može biti zamenjen sa C-295. Sve u svemu, prodajne aktivnosti Erbasa daleko su od kraja. Prema prvoj verziji narudžbine RV i PVO dobilo bi 6 a MUP 3 helikoptera. Aprila 2018. godine zvanično je saopšteno da će MUP ipak dobiti 4H145M a krajem jula iste godine ponovo je nagovešteno da bi Vojska Srbije mogla dobiti samo 5 helikoptera dok bi šesti pripao Helikopterskoj jedinici policije koja će svoje H145M koristiti za različite misije, između ostalog i za specijalne snage (Žandarmeriju, SAJ i podršku vojsci po potrebi). Definitivna potvrda da će odnos broja helikoptera biti 5 za vojsku i 4 za policiju dobijena je od predsednika Srbije Aleksandra Vučića nakon vežbe ‘’Vek pobednika 1918-2018’’. Prva fotografijasrpskog H145M objavljena je 7. septembra 2018. Primopredaja prvog vojnog H145M izvršena je 22. novembra 2018. Na toj ceremoniji prikazan je primerak sa vojnim evidencijskim brojem 14501 (fabrički broj 20231) koji je namenjen za borbeno traganje i spasavanje a bio je opremljen elektrooptičkim i infracrvenim sistemom FLIR Star Safire 380HDc, farom za traganje TRAKKA Systems TrakkaBeam A800, dizalicom Goodrich Model 44301, fiksnim konzolama za tehniku iskrcavanja ljudi fast-rope, WSPS (Wire Strike Protection System) “makazama“ za sečenje naponskih i drugih kablova. Ovu letelicu videćete na Partneru i ona je jedina koja od vojnih primeraka trenutno ima planiran elektro-optički i infracrveni sistem. Svoja prva dva H145M Ministarstvo unutrašnjih poslova zvanično je dobilo 20. decembra 2018. kada je u Nemačkoj izvršena primopredaja helikoptera sa registracijom YU-ICE (maskirni primerak, sa privremenom nemačkom registracijom D-HADR) koji je namenjen za eventualne borbene namene i kako Tango Six saznaje glavni korisnici biće Žandarmerija i SAJ a biće naoružan sa dva PKT mitraljeza koji će biti postavljeni na bočna vrata. Reč je o Zastavinim M84 7,62 koji se mogu postaviti na nosače sa obe strane. Imaće 6 sklopivih sedišta pozadi. Šest sklopivih sedišta. Ukoliko se ukloni instalacija za dva mitraljeza moguće je staviti još dva / Foto: Petar Vojinović, Tango Six Ne zaboravimo ovaj trenutak u istoriji srpskog vazduhoplovstva kada je MUP izabrao najbolje registracije ikad: YU-MED, YU-ICE, YU-SAR i YU-MUP / Foto: Tango Six Drugi helikopter koji je tada predat srpskom MUP-u bio je YU-MED (privremena nemačka registracija D-HAD0) namenjen za medicinski transport. On će biti zadužen za prevoz pacijenata kojima je već prethodno stabilizovano stanje. Od medicinske opreme imaće dva ili tri savijajuća nosila u zavisnosti od izabrane konfiguracije, mesto za dva ili tri medicinska tehničara, EKG aparat, portabl kiseonik i defiblirator. Medicinska oprema koju nosi tehnički mu omogućava obavljanje HEMS misija ali Policija to neće smeti da radi zbog domaćih regulatornih ograničenja. U periodu od kraja novembra 2018. do početka aprila ove godine objavljene su fotografije svih srpskih vojnih H145M. Najzanimljivi je svakako helikopter sa evidenicjksim brojem 14502 (fabrički broj 20236)jedini vojni primerak sa meteo-radarom Honeywell RDR 2000 koji ima ugrađenu i dizalicu Goodrich Model 44301 a koristiće se za traganje i spasavanje. Za razliku od vojnih, svi MUP-ovi Erbas helikopteri imaće meteo radar firme Telephonics, model RDR-1600. Razlog za ovo leži u fizičkoj poziciji radara koji se na civilnoj verziji nalazi na nosu dok vojna verzija (odnosno one vojne verzije koje će biti čisto borbene) na toj poziciji mora imati senzore Hensoldt AMPS sistema za aktivnu samozaštitu. Srpsko nevođeno oružje trebalo bi u nekom trenutku da bude i zvanično uvršteno u prodajni portfolio Erbasa / Foto: Petar Vojinović, Tango Six Preostala tri helikoptera koji će biti „čistokrvni borci“ imaju privremene nemačke registracije D-HADZ (14503), D-HMBB (14505) i D-HCBT(14504). Oni će pored AMPS sistema imati domaće razvijeno nevođeno naoružanje i kako saznajemo, naša vojska trenutno ne razmatra kupovinu elektro-optičkog sistema. Ciljanje nevođenog naouružanja biće moguće sa HMSD kacigom (više detalja o njoj pogledajte u našoj video reportaži) ali će određivanje daljine i drugih parametara (uz pomoć laserskog daljinometra) biti sigurno potrebno u perspektivi. Tako da je RV i PVO i dalje potencijalna mušterija za Wescamove MX-15 ili MX-15D (D – „Designator“ verzija) sisteme. Sistem ispod nosa helikoptera „14505“ na Buržeu je Wecamov MX-15. Podvešen je odlukom Erbasa u cilju promocije svih mogućih opcija nadogradnji. Integrisanje i ispitivanje domaćeg naoružanja, kontejnera GH-78 sa mitraljezom kalibra 12,7 mm i sedmocevnih saćastih lansera L80-07ruskih nevođenih raketnih zrna S-8 kalibra 80 mm kako saznajemo već se dogodilo. Za sada je proizvođač H145M vršio ispitivanja opcija HForce sistema sa naoružanjem koje je uključivalo mitraljeze, topove, nevođena raketna zrna i vođena raketa zrna (HForce Nivo 1 i 2). Nivo 3 sistem HForce podrazumevaće integraciju savremenih vođenih raketa vazduh-zemlja i vazduh-vazduh. L80-07 / Foto: Petar Vojinović, Tango Six Kontejner GH-78 sa mitraljezom 12,7 mm / Foto: Petar Vojinović, Tango Six Jedinica koja će koristiti vojne H145M biće 119. mešovita helikopterska eskadrila “Zmajevi“, 98 vazduhoplovne brigade na aerodromu ‘’Narednik pilot Mihajlo Petrović’’ u Nišu. Njeni piloti i pripadnici vazduhoplovnootehničke službe su u nekoliko grupa krenuli na obuku još u septembru prošle godine. Helikopteri će biti smešteni u novom hangaru koji je skoro identičan novom hangaru na Batajnici a njegova izgradnja je pri kraju. Do danas smo videli fotografije tri od četiri helikoptera namenjenih Helikopterskoj jedinici MUP-a, jedino još nije objavljena fotografija helikoptera registracije YU-MUP. Osim već spomenutog maskirnog YU-ICE i medicinskog YU-MED tu je i primerak za traganje i spasavanjeYU-SAR (privremena nemačka registracija D-HCBV) koji će, kako takođe saznajemo, imati dizalicu Goodrich Model 44301, elektrooptički i infracrveni sistem FLIR Star Safire 380HDc i far za traganje TRAKKA Systems TrakkaBeam A800. Policija za sada (kao i RV) dobija samo jedan FLIR koji može prebacivati sa helikoptera na helikopter budući da će kao i u slučaju vojnog „14501“, moći da ga lako instalira i deinstalira sa jedne od skija. H145M YU-MUP imaće samo dizalicu (MUP je uzeo dve dizalice za sve svoje Erbasove) i jedini neće imati specifičnu ulogu. Vojni H145M imaće instalaciju za upotrebu kuke radi prevoza spoljnog podvešenog tereta. Zanimljivo je da srpski policijski helikopteri imaju skoro potpuno identičnu šemu farbanja poput one na nemačkim policijskim H145, osim naravno maskirnog YU-ICE koji ima šemu skoro identičnu srpskim vojnim H145M ali je braon boja malo tamnija. Takođe je interesantno da će sve MUP-ove letelice imati zatamljena stakla putničke kabine. Dva policijska H145M imaće duple kuke za podvesni teret. Kuke će moći da se prebacuju sa helikoptera na helikopter a razlog zbog čega je u pitanju dupla instalacija nalazi se u strožijim civilnim „fail-safe“ zahtevima kada su HESLO (Human External Load Cargo) misije u pitanju. Ako do sada niste, pogledajte i panel o vojnim helikopterima Srbije i regije na Tango Six SEAS samitu iz marta 2018. godine. Tada smo ugostili ključne ljude iz vojnog dela priče nabavke helikoptera H145M, dr. Nenada Miloradovića, pomoćnika ministra odbrane za materijalne resurse i nekadašnjeg načelnika Uprave za odbrambene tehnologije general-majora dr. Bojana Zrnića. Na panelu su takođe govorili predstavnici kompanije Erbas kao i analitičar Igor Tabak i vazduhoplovni publicista Antonio Prlenda. Petar VOJINOVIĆ
  4. cocacola

    Do sada nevidjeno...

    Potpuno nov I jedinstven forum!Dragi naši, registrujte se na ovaj forum, krenimo da se družimo i da učimo zajedno. Samo za Vas smo pripremili besplatne kurseve iz mnogih oblasti, razmišljajući da bi bilo lepo da podelimo sa onima koji nemaju sredstava za njih.Čekamo Vas, učite nikad lakše i zabavnije !Znanje je moć, pa šta čekate da je dobijete?!:) http://zivotkakavzasluzujem.forumotion.me/
  5. Prva Novosadska nedelju ponosa biće organizovana od 13. do 17. maja, dok će biti prvi Novosadski prajd biti održan 17. maja na Trgu Republike, najavila je danas grupa „Izađi“. Grupa ”IZAĐI”, uz podršku Grada Novog Sada i OPENS 2019 - Omladinska prestonica Evrope Novi Sad, organizuje PRVU NOVOSADSKU NEDELJU PONOSA, pod sloganom “IZAĐImo ZAJEDNO!”, koja će se održati od 13. do 17. maja 2019. godine, dok je sam Prajd zakazan za petak 17. maja u 12 časova na Trgu Republike. 17. maja 1990. godine Svetska zdravstvena organizacija je uklonila homoseksualnost sa liste mentalnih poremećaja. Uprkos tome, u Srbiji, nas - osobe koje privlači isti pol i osobe koje svoj rod vide drugačije - i dalje smatraju bolesnima. I dalje nas krive zbog toga ko smo i kakvi smo rođeni. I dalje strahujemo od nerazumevanja i odbacivanja porodice, prijatelja i celokupnog društva!, kaže se u saopštenju organizatora. Grupa „Izađi“ navela je da želi da doprinese izgradnji demokratskog društva u kojem svi mogu uživati ista prava bez obzira na svoju seksualnu orijentaciju i rodni identitet. Danas, FB
  6. Iz Red Bull Srbija najavili su juče da će drugi po redu Red Bull Flugtag biti održan na Adi Ciganliji 23. juna u 15 časova. Beograd će tako biti domaćin jednom od osam globalnih Flugtag događaja ove sezone. Organizatori se nadaju da će ovoga puta biti oboren rekord iz 2013. godine kada je na prvom i do sada jedinom događaju za vazduhoplovne inženjere amatere u letačkom programu u beogradsko „jezero“ padalo 37 letelica pred 150 hiljada ljudi. Ako na „letački“ zapravo mislimo na momentalni slom nikad postojećeg uzgona od takođe gotovo nepostojećeg opstrujavanja vazduha oko „krila“ i ako kada kažemo „letelice“ zapravo mislimo na najraznovrsnije odgovore na „will it fly“ pitanje. Humor kao maska za potpuno uništavanje domaće vazduhoplovne industrije? / Foto: Predrag Vučković, Red Bull Veliki flight safety skandal u najavi Dok ovo pišemo nije poznato da li je Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije izdao dozvolu za realizaciju letačkog dela ove priredbe i da li će se ona uopšte ovoga puta i dogoditi. Jer ko će na sebe smeti da preuzme odgovornost odobravanja najvećeg skupa nesertifikovanih letelica u Srbiji toliko blizu publike? Letelica koje gotovo sigurno nemaju ni DOA ni POA papirologiju. Ako mislite da je smešno, nije. Sve što leti mora dokazati da je bezbedno po sebe i druge na zemlji a neki od učesnika očigledno imaju ozbiljnu i ranije demonstriranu nameru da upravljaju objektima koji se sopstvenim pogonom i uz pomoć (valjda) aerodinamičkih površina mogu naći u vazduhu. Što ih momentalno kvalifikuje za regulatorni nadzor kako u oblasti plovidbenosti tako i u FCL (Flight Crew Licensing) domenu. Pretpostavljamo da će Red Bull tek u FCL delu prekršiti svu moguću regulativu i da će to, nadamo se, biti još jedan osnov za hitnu zabranu ove manifestacije. Ugrožavanje bezbednosti letenja nebrojano puta zabeleženo na fotografijama i video snimcima ali atmosfera straha i cenzura su već uzeli maha / Foto: Predrag Vučković, Red Bull Šamar domaćoj vazduhoplovnoj industiji, atmosfera straha prisutna Tango Six je juče ceo dan pokušavao da dobije zvaničan komentar od nekoliko srpskih proizvođača letelica ali niko, zbog kako su nam rekli „straha za sebe i svoje porodice“, nije smeo da govori pod svojim imenom i prezimenom. Vlasnici kompanija koje proizvode avione slažu se da je po sredi očigledna nebriga države za domaću vazduhoplovne industriju: – Ne znam kome je u interesu da održi festival nesertifikovanih letelica u sred Beograda u tolikom broju? Da li je to poruka da naši projekti nisu dovoljno funkcionalni, atraktivni? Zbog čega uvek moramo da dozvolimo da se amateri bave ovako ozbiljnim poslom? I sve to pred očima Direktorata, domaće javnosti, pred promoterkama. Nemam reči. Ova zemlja ne zalužuje bolje. – rekao je za Tango Six jedan od rezigniranih proizvođača. Uništavanje srpske proizvodnje aviona pod maskom „zabavnog događaja“ Iz Red Bulla Srbija su povodom ovog skandala za sada izdali samo jedno šturo saopštenje koje ovom prilikom prenosimo u celosti: Red Bull Flugtag je verovatno najprepoznatljiviji i najotkačeniji događaj sa Red Bull pečatom, a ove godine građani srpske prestonice imaće tu nesvakidašnju priliku da ugoste jedan od svega osam Flugtaga koji će se održati 2019. godine na svetu. Kada se kaže Flugtag, misli se na nemačku reč koja znači “dan za letenje”, ali od kada se prva letelica otisnula sa platforme u Beču 1992. godine – letenje nikada nije prestalo. Do sada je Red Bull Flugtag podigao svoju čuvenu platformu za letenje u preko 150 gradova širom sveta i okupio više stotina timova otkačenih genijalaca i kreativaca. Prethodni i prvi Red Bull Flugtag u Beogradu na kome je letelo 37 letelica je zabeležio rekordnu posetu od preko 150 hiljada ljudi tog takođe rekordno vrelog junskog dana 2013. godine. Oni koji su poleteli sa Red Bull Flugtag platforme kažu da je osećaj neopisiv, a mnogo ljudi na svojoj “bucket” listi ima upravo ovaj let. Zadatak je poleteti u letelicama koje su timovi napravili u garaži, bez motora, akumulatora i katapulta – oruđe su samo vetar, ljudska snaga i genijalnost (ili otkačenost, kako se uzme). Pored kreativnosti, ocenjuju se dužina leta i nastup na platfomi pre leta, a pored dobre zabave, cilj je i preleteti 78.64m, jer je to svetski rekord koji su 12. septembra 2013. godine postavili “Šaptači kokošaka” u Kaliforniji pred 110.000 oduševljenih gledalaca. Red Bull Flugtag izaziva spretnost i hrabrost – pozivamo te da dizajniraš, osmisliš, napraviš, sklopiš, zalepiš i poletiš mašinom o kojoj sanjaš sa 6 metara visoke Red Bull platforme sa svojom ekipom! Hoće li timovi uspeti da dostignu visine ili će završiti u velikim dubinama – ostaje da vidimo 23. juna 2019. godine na Red Bull Flugtag platformi na Adi Ciganliji. Prijave za drugi Red Bull Flugtag u Srbiji se otvaraju u ponedeljak 18. februara i traju do 18. marta. Više informacija o događaju pronađite na zvaničnoj Facebook Event stranici ili na sajtu www.redbull.rs. Petar VOJINOVIĆ
  7. Ono što se proteklih par meseci naslućivalo i što je, kako je vreme prolazilo postalo sve izvesnije, juče je i zvanično potvrđeno. Hrvatska neće kupiti borbene avione F-16 iz viškova Ratnog vazduhoplovstva Izraela. U Zagrebu je juče boravila visoka izraelska delegacija koja je bila predvođena generalnim direktorom Ministarstva odbrane Udijem Adamom a glavna tema razgovora sa predstavnicima hrvatskog Ministarstva odbrane i Oružanih snaga bila je nabavka višenamenskih borbenih aviona. Izraelski F-16D Block 30 Barak-2020 prilikom posete Hrvatskoj avgusta prošle godine / Foto: Ministarstvo odbrane Hrvatske Ova poseta realizovana je pošto je hrvatsko Ministarstvo odbrane prethodno zatražilo od Izraela da se do 11. januara izjasni o tome da li je u mogućnosti da isporuči avione koje je ponudio na tenderu. Takođe Izrael je imao obavezu da od vlade SAD dobije saglasnost da se Hrvatskoj isporuče avioni u već definisanoj konfiguraciji. Izraelski zvaničnici juče su saopštili da njihova država nije i da ne može dobiti odgovarajuće odobrenje Sjedinjenih Američkih Država za prodaju aviona F-16 Hrvatskoj čime je konstatovano da je ovaj projekat propao. Ministar odbrane Damir Krstičević je nakon veoma dugog sastanka sa Izraelcima rekao da će njegovo Ministarstvo predložiti Vladi donošenje odgovarajućih odluka, da pošto ugovor o nabavci aviona nije potpisan, nema nikakve finansijske štete za Hrvatsku i da nema nikakve odgovornosti hrvatske strane. Krstičević je takođe ponovio da je govorio istinu o tome da tzv. non-paper (o kome je prvi pisao hrvatski “Jutarnji list“) odnosno dokument u kojem su SAD pre izvesnog vremena upozorile Hrvatsku da ne može dobiti onavke avione kakve je dogovorila sa Izraelom, Hrvatska nije dobila niti da on takav dokument nikada nije video, istaknuvši da Hrvatska poseduje službenu usmenu i pismenu korespondenciju SAD i Hrvatske. Kako je u obraćanju medijima izjavio direktor Ministarstva odbrane Udi Adam, Izrael je zajedno sa Hrvatskom a u kontekstu bilateralne vojne saradnje pokrenuo projekat lovaca F-16 koji su nadograđeni izraelskim znanjem i tehnologijom. Pri tom je Adam naglasio da je projekat proveden u skladu sa profesionalnim standardima u okviru međuvladinog ugovora dve države ali da nažalost uslovi nisu bili spremni, da izraelska strana nije bila u mogućnosti da osigura odgovarajuću dozvolu da se trećoj strani prodaju avioni i tako provesti projekat zbog nepredviđenih okolnosti koje su bile izvan njihove kontrole. Takođe direktor izraelskog MO rekao je i da su kroz čitav proces ovog projekta Hrvatska i Izrael bili u otvorenom i profesionalnom dijalogu a da Hrvatska osim što je pokazala profesionalizam i ispravnu procenu u svakom koraku procesa, nije mogla uticati na ishod i da ne može biti odgovorna. Delegacija MO Izraela je, kako je sinoć preneo portal Obris, nakon višesatnog sastanka u Ministarstvu odbrane, boravila zatim i u Banskim dvorima gde je održan sastanak sa hrvatskim premijerom Andrejom Plenkovićem a o tom sastanku je Vlada Hrvatske javnost obavestila preko društvene mreže Tviter gde je, osim toga da su Izraelci izvestili hrvatskog premijera da nisu dobili dopuštenje SAD o prodaji aviona, navedeno da će Vlada poništiti Odluku o nabavci borbenih aviona ali i da ostaje privržena nastavku modernizacije HRZ-a. Hrvatska je insistirala dajoj se isporuče avioni sa opremom koju je ponudio Izrael uz ugradnju sistema koji su kompatibilni sa NATO standardima / Foto: Ministarstvo odbrane Hrvatske Podsetimo, Sjedinjene Američke Države su se u načelu saglasile sa prodajom izraelskih F-16 Hrvatskoj ali samo ako se oni vrate u prvobitno stanje , dakle na nivo Block 30 kakvi su i isporučeni Izraelu 1987. i 1988. godine. SAD u principu ne dozvoljavaju da se njihova vojna tehnika prodaje sa opremom koja nije američke proizvodnje a koja je na izraelskim F-16C i D Block 30 Barak i Brakeet (tačnije novi standard Barak-2020) u velikoj meri zamenjena. Vrednost tih 12 aviona i to u originalnoj konfiguraciji Amerikanci su, prilikom procesa odlučivanja i odobrenja prodaje Hrvatskoj procenili na oko 135 miliona dolara. Međutim hrvatska strana je insistirala da se avioni dobiju sa izraelskim unapređenjima, jedino što je traženo da se u njih ugrade pojedini sistemi kako bi avioni odgovarali NATO standardima. Reč je pre svega o sistemima za identifikaciju svoj-tuđ (IFF), komunikacija i navigacija. Ostala oprema bi ostala izraelskog porekla sa čim se SAD ipak nisu mogle složiti. Hrvatska se tako našla u vrlo neugodnoj situaciji, izgubila je dragoceno vreme, proces nabavke borbenih aviona je vraćen na početak a prvobitni plan je podrazumevao da se prva dva F-16 nađu u HRZ 2020., zatim još 6 u 2021. i poslednja 4 2022. godine. Stanje borbene komponente HRZ-a je veoma loše, može se reći dramatično, pre par dana predsednica Hrvatske Kolinda Grabar-Kitarović izjavila je da su operativna samo tri MiG-a 21 što je juče potvrdio i ministar odbrane Krstičević koji je dodao i da je neko odgovoran zašto je remont MiG-ova 21 tako urađen. On je podsetio i da su ugovori o njihovom remontu i modernizaciji potpisani 2013. i da su trebali leteli 800 sati sve do 2024. godine. Veoma interesantnu informaciju o mogućem rešenju problema hrvatske borbene avijacije, izneo je juče za elektronsko izdanje britanskog vazduhoplovnog časopisa Air Forces Monthly Vladimir Trendafilovski koji je naveo da postoje glasine da će SAD Hrvatskoj donirati 12 novijih F-16C i D Block 40 dok bi Hrvatska platila produžetak njihovog životnog veka kao i željenu nadogradnju. Navodno se očekuje da će sve ovo biti obezbeđeno po ceni koja je trebala biti plaćena za izraelske avione. Ipak Trendafilovski se na kraju ogradio da je to za sada samo nezvanična pretpostavka. Hrvatska ima odličnu vojnu saradnju sa SAD od kojih su do sada primili značajne donacije vojne tehnike među kojima je i 16 izviđačko-borbenih helikoptera OH-58D(R) “Kiowa Warrior“ kao i dva višenamenska helikoptera UH-60M “Black Hawk“. Helikopteri UH-60 treba da stignu sledeće godine a očekuju se dalje nabavke ili donacije ovog tipa vazduhoplova koji bi, prema sadašnjim planovima, do 2025. godine zamenili 14 srednjih transportnih višenamenskih Mi-8 i 17. U medijima ali i od hrvatskih zvaničnika obično su dobijane informacije da bi HRZ moglo imati 9 do 15 UH-60. Video materijal Ministarstva odbrane Hrvatske o poseti izraelske delegacije sa izjavama hrvatskog ministra odbrane i direktora MO Izraela: Živojin BANKOVIĆ
  8. Srpskom svešteniku nezavisnog uma sa Kosova sada ne veruje ni jedna strana New York Times 2003: Kada je otac Sava Janjić tokom devedesetih istupio preko ranga Srpske pravoslavne crkve kako bi osudio ofanzivu Srbije na albanski narod na Kosovu, njegovi sunarodnici su ga proglasili za izdajnika kojeg plaća Centralna obaveštajna agencija. Sada je optužen za širenje srpske nacionalističke propagande koja je potpirivala deceniju ratova na Balkanu. Značajne ličnosti među kosovskim Albancima sumnjaju da on radi za srpske obaveštajne službe. Za međunarodne zvaničnike, koji upravljaju ovom južnom srpskom pokrajinom od kada je NATO 1999. godine proterao snage Slobodana Miloševića, otac Sava je branilac nekooperativnog cepidlačenja koje karakteriše odnos Beograda prema njima. Ali sa tačke gledišta ovog igumana, jedina stvar koja se promenila je prijemčivost spoljnog sveta na poruku koju šalje iz izolovanog dečanskog manastira iz 14. veka. “Moj prioritet je oduvek bila odbrana ljudskih prava,” rekao je monah sa naočarama na licu, sedeći za kompjuterskom tastaturom koja mu služi kao govornica, zahvaljujući brzoj satelitskoj Internet vezi: “Zato smo u ovom manastiru zaštitili 200 albanskih civila od Miloševićeve policije i hranili mnoge porodice koje su patile tokom rata.” Po mišljenju oca Save, svet jednostavno ne interesuju posleratne patnje kosovskih Srba. Više od 200.000 njih je pobeglo nakon što je borba pre više od tri godine prestala, kada je oteto ili ubijeno oko 2.500 Srba kao odmazda za hiljade smrtnih slučajeva nad Albancima tokom rata. Osim delića teritorije na severu, na granici sa Srbijom, većina Srba koji su ostali na ovom području, koje se smatra srcem srednjevekovnog srpskog carstva, živi u razbacanim enklavama kojim, kako bi sprečili osvetničke napade, patroliraju mirovne snage NATO-a. “Hiljade kuća, crkava, spomenika kulture i groblja su uništili albanski ekstremisti, ne za vreme rata, ili tokom vladavine balkanskog diktatora, već u prisustvu misije Ujedinjenih nacija i NATO-a” – tridesetsedmogodišnji otac Sava nedavno je napisao na društvenim mrežama. Sutradan je napadnut na stranicama vodećih kosovskih albanskih novina „Koha Ditore“. “Prema ovom Srbinu, koji ima uticaj na mišljenje javnog mnjenja na zapadu, svi su krivi, osim njegovih zemljaka sa Kosova,” rekao je kolumnista ovog lista Adriatik Keljmendi: “Srbi na Kosovu ne rade ništa kako bi dokazali da oni više nisu ti koji su ubijali i uništavali sve što je pripadalo njihovim albanskim susedima.” Otac Sava uviđa teškoće u borbi protiv ekstremizma koji često karakteriše politiku – na i o Kosovu. “To je poput dijaloga gluvih,” rekao je on, dodirujući tanku kestenjastu bradu: “Albanci kažu da Pravoslavna crkva želi da vrati srpsku kontrolu nad Kosovom. U međuvremenu, albanski ekstremisti uništavaju crkve kako bi uklonili kolektivni fokus kojim bi se Srbi privukli da se vrate.” Problem, prema njegovom mišljenju, leži u sukobu identiteta koji se već godinama krčka. Koliko god obični kosovski Albanci govorili da su voljni da prihvate prisustvo srpske manjine, Sava tvrdi da oni manastire, poput onog u kom je, vide kao pretnju, jer predstavljaju istorijsku vezu Srba sa ovom zemljom. “Mi smo trn u oku priče na kojoj Albanci grade svoj nacionalni identitet,” rekao je: „Priča u kojoj su nakon Adama i Eve samo Albanci živeli ovde, a svi koji su došli nakon njih su uljezi.“ Izvor: Kossev
  9. Iguman manastira Visoki Dečani, arhimandrit Sava Janjić, opet se našao u fokusu javnosti. Devedesetih zbog upozorenja na rat i stradanja naroda – albanskog i srpskog, ranih dvehiljaditih zbog svedočenja o stradanju srpskog naroda na KiM-u i pravoslavnih svetinja. Ove godine – prvo, zbog protivljenja izvođenju radova za put Dečani-Plav, koji podržava kosovska vlada, za koje tvrdi da se njima krši Zakon o specijalno zaštićenim zonama, u koju spada i teren oko manastira koji je pod zaštitom UNESCO-a. Potom i zbog javnog upozorenja na opasnost od tzv. dogovornog incidenta na Severu kojim bi se realizovala ideja podele, i uopšte, snažnih upozorenja o, kako iguman vidi, stradanju naroda koje bi se dogodilo ukoliko bi se realizovali scenariji koje sada javno zastupaju predsednici Vučić i Tači – (etničko) „razgraničenje“, odnosno „korekcija granica“. Iz arhive objavljujemo šta je New York Times 2003. pisao, upravo o ovom igumanu. Srpskom svešteniku nezavisnog uma sa Kosova sada ne veruje ni jedna strana New York Times 2003: Kada je otac Sava Janjić tokom devedesetih istupio preko ranga Srpske pravoslavne crkve kako bi osudio ofanzivu Srbije na albanski narod na Kosovu, njegovi sunarodnici su ga proglasili za izdajnika kojeg plaća Centralna obaveštajna agencija. Sada je optužen za širenje srpske nacionalističke propagande koja je potpirivala deceniju ratova na Balkanu. Značajne ličnosti među kosovskim Albancima sumnjaju da on radi za srpske obaveštajne službe. Za međunarodne zvaničnike, koji upravljaju ovom južnom srpskom pokrajinom od kada je NATO 1999. godine proterao snage Slobodana Miloševića, otac Sava je branilac nekooperativnog cepidlačenja koje karakteriše odnos Beograda prema njima. Ali sa tačke gledišta ovog igumana, jedina stvar koja se promenila je prijemčivost spoljnog sveta na poruku koju šalje iz izolovanog dečanskog manastira iz 14. veka. “Moj prioritet je oduvek bila odbrana ljudskih prava,” rekao je monah sa naočarama na licu, sedeći za kompjuterskom tastaturom koja mu služi kao govornica, zahvaljujući brzoj satelitskoj Internet vezi: “Zato smo u ovom manastiru zaštitili 200 albanskih civila od Miloševićeve policije i hranili mnoge porodice koje su patile tokom rata.” Po mišljenju oca Save, svet jednostavno ne interesuju posleratne patnje kosovskih Srba. Više od 200.000 njih je pobeglo nakon što je borba pre više od tri godine prestala, kada je oteto ili ubijeno oko 2.500 Srba kao odmazda za hiljade smrtnih slučajeva nad Albancima tokom rata. Osim delića teritorije na severu, na granici sa Srbijom, većina Srba koji su ostali na ovom području, koje se smatra srcem srednjevekovnog srpskog carstva, živi u razbacanim enklavama kojim, kako bi sprečili osvetničke napade, patroliraju mirovne snage NATO-a. “Hiljade kuća, crkava, spomenika kulture i groblja su uništili albanski ekstremisti, ne za vreme rata, ili tokom vladavine balkanskog diktatora, već u prisustvu misije Ujedinjenih nacija i NATO-a” – tridesetsedmogodišnji otac Sava nedavno je napisao na društvenim mrežama. Sutradan je napadnut na stranicama vodećih kosovskih albanskih novina „Koha Ditore“. “Prema ovom Srbinu, koji ima uticaj na mišljenje javnog mnjenja na zapadu, svi su krivi, osim njegovih zemljaka sa Kosova,” rekao je kolumnista ovog lista Adriatik Keljmendi: “Srbi na Kosovu ne rade ništa kako bi dokazali da oni više nisu ti koji su ubijali i uništavali sve što je pripadalo njihovim albanskim susedima.” Otac Sava uviđa teškoće u borbi protiv ekstremizma koji često karakteriše politiku – na i o Kosovu. “To je poput dijaloga gluvih,” rekao je on, dodirujući tanku kestenjastu bradu: “Albanci kažu da Pravoslavna crkva želi da vrati srpsku kontrolu nad Kosovom. U međuvremenu, albanski ekstremisti uništavaju crkve kako bi uklonili kolektivni fokus kojim bi se Srbi privukli da se vrate.” Problem, prema njegovom mišljenju, leži u sukobu identiteta koji se već godinama krčka. Koliko god obični kosovski Albanci govorili da su voljni da prihvate prisustvo srpske manjine, Sava tvrdi da oni manastire, poput onog u kom je, vide kao pretnju, jer predstavljaju istorijsku vezu Srba sa ovom zemljom. “Mi smo trn u oku priče na kojoj Albanci grade svoj nacionalni identitet,” rekao je: „Priča u kojoj su nakon Adama i Eve samo Albanci živeli ovde, a svi koji su došli nakon njih su uljezi.“ Izvor: Kossev View full Странице
  10. U martu mesecu ove godine, prilikom prvog javnog obilaska radova na lovcima MiG-29 koje je Rusija donirala Srbiji, ministar odbrane Aleksandar Vulin je, pomenuvši ove avione prvi put upotrebio oznaku SD odnosno kako je tada rekao „Сербский Доработаны“, što bi trebalo da predstavlja nivo modernizacije tzv. Faze 2 celokupnog procesa prijema, uvođenja u upotrebu, produžetka životnog veka, uvođenja održavanja po stanju i osavremenjavanja celokupne flote MiG-ova 29. Faza 2 na novopridošlim avionima (jedan je trenutno na generalnom remontu u Rusiji) trebalo bi, između ostalog da obuhvata procenu njihovog stanja radi produženja životnog veka. Ovi avioni proizvedeni su između 1989. i 1991. a remontovani 2013. i 2014. Njihov vremenski rok rada ističe 2020. i 2021. (7 godina) sem ako do tog vremena ne nalete po 700 sati od završetka remonta. Postojeći avioni su stari 31 godinu, tri primerka bi trebalo da se remontuju ove godine dok četvrti može da leti do 2021. godine ili dok ne naleti 700 sati od remonta 2011. godine (10 godina). Radovi na jednom od tri srpska aviona verzije 9.13 / Foto: Uroš Mitrović, Tango Six Osim toga donirane 29-ke dovode se na nivo na koji su osavremenjeni srpski avioni tokom remonta 2008. i 2011. godine. Ministar Vulin je prilikom opisivanja radova na MiG-ovima iz Rusije koristio oznaku SD ali u sasvim novom značenju ove skraćenice, kao što smo već preneli „Сербский Доработаны“. To je u stručnoj javnosti unelo dosta zabune jer kompanija RSK MiG već koristi oznaku MiG-29SD za varijantu koja ne odgovara u potpunosti nivou izmena odnosno dorada na avionima iz Rusije ali i onima koji su nasleđeni od bivše Jugoslavije. Do sada je za rusku oznaku SD bilo više tumačenja ali se obično navodi ‘’Самолёт Доработаны’’ (dorađeni avion). Zanimljivo je da smo do danas oznaku SD za naše starije avione zvanično čuli samo od bivšeg komandanta RV i PVO generala u penziji Dragana Katanića prilikom njegovog gostovanja u emisiji ‘’Svet sa Sputnjikom’’ juna prošle godine. Međutim ako se pogledaju specifikacije verzije MiG-29SD koje se mogu naći na internet sajtu kompanije RSK MiG može se videti da su srpski avioni koji su remontovani 2008. i 2011. samo delimično na tom nivou. Jedine MiG-ove 29SD u svetu koristi Slovačka. Ispred vetrobranskog stakla vidi se 5 antena sistema svoj tuđ BAe Systems AN/APX-113 dok je na leđima antena radio uređaja AN/ARC-210(V). Prema onome što se tamo može pročitati jedini pravi SD u svetu su slovački avioni o kojima je Tango Six već pisao. Naravno MiG nudi mnoge opcije i ugradnju različite opreme po želju naručioca ali možemo konstatovati da su naši avioni ipak skromnije opremljeni od onoga je definisano kod varijante SD. MiG-29SD je pre svega namenjen državama koje, ugradnjom određene opreme, žele da svoje 29-ke prilagode NATO i ICAO standardu. U tu opremu spadaju novi sistem svoj-tuđ ili tzv. IFF (Indentification Friend or Foe), sistem satelitske navigacije (GPS), sistem navigacije TACAN, sistem bliže navigacije, sistem za kontrolu sletanja (VOR/ILS), dodatna sredstva komunikacije, magistrala podataka po standardu MIL-STD-1553B. Sve navedeno je zapadne proizvodnje dok se u paketu nalazi i ruska oprema, stari prikazivač podataka sa gornjeg elektrooptičkog prikazivača zamenjen je novim višenamenskim prikazivačem u boji, ugrađen je sistem na kome pilot može lakše da vidi veliki broj informacija koji se tiču navigacije i identifikacije a tu su i novi računari za obradu podataka. Kokpit srpskog L-18 nakon remonta 2008. Izgled instrument table je gotovo identičan kao na slovačkim MiG-29AS (SD) / Foto: Dimitrije Ostojić Opciono se nudi produženje životnog veka za do 100 procenata i to u zavisnosti od stanja konkrentog aviona, povećanje kapaciteta unutrašnjih rezervoara za gorivo, ugradnju sistema za popunu gorivom u vazduhu, unapređenje ili zamena određenog broja sistema u avionu, remont i transfer održavanja po tehničkom stanju. Dorada aviona se ne mora uraditi u Rusiji već se to može obaviti u državi koja je posao naručila. Podsetimo, slovački avioni su dobili deo zapadne opreme koja obuhvata radio stanicu AN/ARC-210(V), sistem svoj-tuđ (IFF) BAe Systems AN/APX-113, sistemi navigacije Rockwell Collins i to VOR/ILS AN/ARN-147, TACAN AN/ARN-153 i GPS MAGR. Od nove opreme ruske proizvodnje tu su višenamenski kolor prikazivač MFI-54, kontrolna konzola PU-29, upravljački pult PUS-29 za prikaz podataka navigacije i identifikacije, novi elektrooptički gornji prikazivač (HUD) ILS-31 i računar BCVM MKV-03. Pored toga slovački jednosedi 9.12 dobili su i mogućnost nošenja spoljašnjih tankova za gorivo PTB-1150 koji se kače na potkrilne nosače. Srpski avioni su pre 10 godina dobili deo pomenute ruske opreme koja se spominje kod slovačkih dorađenih 29-ki. Uz to dobili su novoproizvedene sisteme KOLS, navigaciona svetla, GPS i transponder. Kao što smo već preneli 27. jula je poleteo prvi dorađeni donirani MiG-29 iz Rusije (MiG-29A 9.12A 18151) a 1. avgusta dvosed MiG-29UB 18351. Na njima nema spoljašnjih vidljivih promena koje bi ukazivale je izvršeno značajnije osavremenjavanje, vide se samo nova poziciona svetla kao i kod do sada korišćenih aviona. Na jučerašnjoj svečanosti izvršena je njihova primopredaja a već danas se ovi avioni, kako kažu iz RV i PVO, nalaze u stroju. Živojin BANKOVIĆ
  11. O našem Ratnom Vazduhoplovstvu se u stranim medijima relativno retko piše a da se s vremena na vreme i tamo nešto vidi i čuje o nama brine se naš vojno-politički komentator Aleksandar Radić koji već više od 25 godina piše za najpoznatji britanski vojni časopis na svetu – Air Forces Monthly (AFM). Postojeći srpski MiG-ovi 29 trebalo bi da lete do 2027, Ipak RSK MiG razmatra produženje životnog veka za još 5 godina / Foto: Dragan Trifunović, Tango Six Najnoviji, majski broj AFM-a donosi nam Radićevu priču o trenutnom stanju i perspektivama RV i PVO Vojske Srbije u kome pored brojnog stanja, tipova letelica i formacijskog sastava ima i nekih zanimljivosti koje do sada nisu objavljivane koje smo rešili da prenesemo. Polovni MiG-ovi 29 kao privremeno rešenje za lovačku avijaciju / Foto: Uroš Mitrović, Tango Six Ono o čemu se malo pisalo i malo znalo do sada vezano je pre svega za nabavku novog višenamenskog borbenog aviona, ponuda koje smo imali i za polovne vazduhoplove, od svega toga znamo nije bilo ništa i izabrali smo donaciju 6 ruskih polovnih MiG-ova 29 kao privremeno rešenje. Za neke od iznesenih podataka se spekulisalo a sada je dobijena i dosta pouzdana potvrda. Tu su zatim neke nove informacije o modernizaciji jurišnika Orao koji je u međuvremenu dobio prioritet u odnosu na školsko-borbeni avion G-4 za čiju modernizaciju su postojali veliki planovi koji nisu realizovani. Kao još jedna zanimljivost koju smo izdvojili, jeste integracija ubojnih sredstava domaće proizvodnje na nemačke helikoptere H145M koji su nabavljeni za RV kao i modernizacija Gazele. Izbor novog borbenog aviona Sve do pre nekoliko godina RV i PVO je insistiralo da se nabave isključivo novi višenamenski borbeni avioni, tokom jeseni 2010. godine Ministarstvo odbrane dobilo je odgovore na tzv. Zahtev za informacijom (RFI – Request for information) na koji je odgovorilo 6 od 7 proizvođača. Dobijene su ponude za američki F-16C i D, ruske MiG-29M i M2, Su-30, francuski Rafale, evropski EF-2000 i kineski JF-17. Švedski SAAB, za traženu informaciju o Gripenu nije odgovorio. FORCE REPORT: Serbian Air Force and Air DefenceThe Serbian Air Force and Air Defence has given itself the goal of putting years of crisis behind it and embarking on the road to recovery, as Aleksandar Radić explains. Međutim početkom 2011. pripreme za početak procedure raspisivanja tendera su obustavljene. U međuvremenu je od ruske kompanije RSK MiG dobijena ponuda za 10 bivših mađarskih polovnih MiG-ova 29, ta ponuda je odbijena jer su u obzir dolazili samo novoproizvedeni avioni. Nakon promene vlasti 2012. godine usledio je još jedan pokušaj nabavke novih aviona, u avgustu iste godine u Moskvi je prvi put razgovarano o mogućoj nabavci MiG-ova 29M i M2. Ova ideja je zbog nedostatka novca definitvno napuštena 2015. godine. Prototip MiG-29M2 za Siriju (Izdelije 9.47S) koji je 2012. bio na aeromitingu na Batajnici / Foto: RSK MiG Iste godine Srbija se obratila Rusiji za donaciju polovnih MiG-ova 29, kao deo paketa koji je obuhvatao i raketne sisteme za protivvazduhoplovnu odbranu. Odgovor Rusije je bio pozitivan i na proleće 2016. Srbija je bila obaveštena da će dobiti 6 MiG-ova 29 a nakon toga i 30 tenkova T-72 i 30 modernizovanih oklopnih automobila BRDM-2A. Nakon dugotrajnih pregovora s kompanijom Rosoboronoeksport i nekoliko političkih intervencija da se uslovi dogovora poboljšaju, decembra 2016. potpisana su dva ugovora. Ovim ugovorima je definisano da 6 ruskih aviona bude dovedeno na standard postojećih srpskih aviona kao i to da svih 10 aviona bude remontovano. Avione su donirale Vazdušno-kosmičke snage Rusije ali je tehnička podrška, koja obuhvata, kako piše Radić, dodatne motore RD-33, rezervne delove, pokrivena komercijalnim ugovorom s Rosoboronoeksportom. Takođe životni vek aviona će biti produžen prvo na 30, zatim na 35 i na kraju na 40 godina. Navedena je i mogućnost odnosno razmatranje produžetka veka i na 45 godina. Ono na šta je podsetio Radić, jeste da je predsednik Srbije u decembru 2016. izjavio da će prva dva aviona ući u upotrebu 9 meseci od aktiviranja ugovora a da će radovi na preostala četiri aviona biti završeni dva meseca kasnije. Međutim nakon toga su usledili teški pregovori oko detalja ugovora koji su rešavali pre svega tehnička pitanja i način transporta. Srpska strana je insistirala da se avioni prebace u Srbiju i da se radovi na avionima obave na Batajnici, u saradnji kompanije RSK MIG i domaćeg vazduhoplovnog zavoda “Moma Stanojlović“. Nova verzija MiG-a 29 u RV i PVO, Izdelije 9.13 / Foto: Petar Vojinović, Tango Six Interesantno, Radić navodi da je pre transporta u Srbiju avionima izvađena određena oprema, između ostalog i sistem za identifikaciju “svoj-tuđ“ (IFF). Takođe izneo je informaciju da će radovi na novopridošlim avionima biti gotovi u drugoj polovini 2018. nakon čega će oni ući u upotrebu. U međuvremenu će postojeći avioni morati na remont zbog isteka međuremontnog roka. Kada se oni vrate u stroj, na remont će morati i 5 bivših ruskih primeraka, kako kome bude isticao resurs a Srbija će tek 2020. godine imati spremnu eskadrilu od 10 aviona. Već oko 2025. Srbija će morati da izabere novi višenamenski borbeni avion. Spomenuti su i prošlogodišnji pregovori s Belorusijom gde je naveden podatak da su nuđena 4 modernizovana MiG-29BM kao i 4 obične jednosede 29-ke. Modernizacija Orla i G-4 Jurišnici Orao dugo su smatrani neperspektivnim vazduhoplovima zbog nastojanja da se nabave novi višenamenski borbeni avioni koji bi, osim njih, zamenili i postojeće lovačke avione. Prioritet u modernizaciji imao je školsko-borbeni avion G-4 “Super Galeb“ dok je bilo očekivano da Orlovi budu prizemljeni nakon što im je već jednom produžen životni vek. Međutim početkom 2016. godine došlo je do promene plana i odlučeno je da se izvrši modernizacija Orlova nakon čega bi započela i modernizacija G-4. Kako Radić navodi, modernizacija je planirana u dve faze i obuhvatiće ugradnju nove elektronske opreme i integraciju novog pre svega domaćeg naoružanja. Ovaj zadatak poveren je Vojno-tehničkom institutu iz Beograda a istovremeno je odlučeno da se obezbede rezervni delovi i hitni remonti u Vazduhoplovnom zavodu “Moma Stanojlović“. Broj operativnih Orlova bi trebao prvo da se poveća na 10 a zatim i na eskadrilu od 14 aviona. Prvi Orao na kome su izvršene dorade za ispitivanje naoružanja / Foto: Uroš Mitrović, Tango Six Radić se osvrnuo i na produženje životnog veka Orlova koji je u početku iznosio 24ali je 2010. to produženo na 29 godina. Analiza struktukture aviona pokazala je da se vek dodatno može produžiti na 40 godina a u izuzetnim slučajevima, dakle u zavisnosti od stanja pojedinačnih aviona i do 48 godina odnosno još 8 godina ili 1000 sati naleta nakon remonta. To bi značilo da bi Orlovi koji su proizvedeni između 1985. i 1992. mogli da lete i u 2030-tim. Radovi na doradi prvog primerka su završeni krajem 2017. a od elektronske opreme avioni bi između ostalog trebali dobiti tzv. “stakleni“ kokpit i novi napadno/navigacijski sistem. Ispitivanja bi trebala da traju do 2021. godine nakon čega bi bila izvršena modernizacija svih planiranih primeraka. Paralelno VTI radi i na novim vođenim ubojnim sredstvima. 27. decembra 2017 je s Orla NJ-22 ev. broja 25530 koji je dorađen panelom i prikazivačem za vođenje, izvršeno prvo probno lansiranje inercijalno i televizijski vođene rakete vazduh-zemlja VRVZ-200 koja je nastala na osnovu vođene leteće mete PRM-200 koja je razvijena tokom 70-tih godina prošlog veka. Modernizacija G-4 izgubila prioritet, to bi trebalo biti urađeno nakon osavremenjavanja Orla / Foto: Dragan Trifunović, Tango Six Modernizacija školsko-borbenog aviona G-4 prestala je da bude primarna onda kada je bilo jasno da nema ništa od nabavke savremenog višenamenskog borbenog aviona. Studija iz 2007. godine predviđala je digitalizovanu varijantu G-4MD(Modernizovani Digitalizovani) kako bi se u obuci olakšao prelaz na moderni borbeni avion. 2011. godine Ministarstvo odbrane tražilo je ponude od 11 kompanija za predlog modernizacije G-4 a zanimljivo da su među njima, kako navodi Radić, bile i firme iz Kanade i Južne Koreje. Međutim planirani tender nije realizovan a u međuvremenu je srpska vlada pristupila pregovorima o strateškom partnerstvu s kompanijom Erbas. Memorandum o razumevanju je potpisan 7. oktobra 2016 godine a taj dokument podrazumeva tehnološku podršku za nadogradnju trenažnog i lakog borbenog aviona. Međutim moguće je, kako navodi Radić, da se to ipak odnosi na unapređenog Orla. H145M i modernizacija Gazela Krajem ove i početkom sledeće godine Srbija će primiti prve helikoptere Erbas H145M. Od 9 naručenih, 6 idu Vojsci Srbije od čega će 4 biti naoružana, jedan će biti za traganje i spasavanje/medicinsku evakuaciju i jedan za prevoz veoma važnih osoba (VIP). Srbija će postati prvi korisnik H145M sa sistemom naoružanja HForce u opciji odnosno Nivoa 1 koji omogućuje upotrebu balističkog naoružanja uz upotrebu nišana i prikazivača na kacigi pilota. Prvi H145M za Vojsku Srbije / Foto: Alex Lutz Naoružani H145M će na bočnim stranama nositi aerodinamički kontejner s naoružanjem, svaki kapaciteta od po 200 kg. Prema ugovoru, RV i PVO će koristiti domaće naoružanje, VTI radi s Erbasom na integraciji kontejnera s mitraljezom M87 kalibra 12,7 mm kao i nevođenih raketnih zrna S-8 kalibra 80 mm čija je serijska proizvodnja započeta prošle godine u fabrici Krušik iz Valjeva. Postoji opcija za opremanje helikoptera sistemom HForce Nivoa 3 s optoelektronskim sistemom L3 Wescam MX-15 i domaćim protivoklopnim raketama 2T5 dometa 5 km. Srpski H145M će imati sistem za samozaštitu koji uključuje 4 senzora AN/AAR-60 MILDS za detekciju lansirane rakete zemlja-vazduh kao i dva bacača mamaca. Balističku zaštitu sadržaće modularne HPPE ploče koji omogućuju zaustavljanje zrna kalibra 7,62 mm. Biće zaštićena sedišta posade kao i teretna kabina. Demontsrator modernizacije helikoptera GAMA / Foto: Živojin Banković, Tango Six RV i PVO planira upotrebu lakih višenamenskih helikoptera Gazela do 2030-tihgodina. Paralelno s sertifikacijom Vazduhoplovnog zavoda ‘’Moma Stanojlović’’ za remont, popravku i održavanje ovih helikoptera, što je deo ugovora s Erbasom, radi se na modernizaciji lake borbene varijante. Pored dorade kabine, iznad kabine je ugrađena multisenzorska platforma koja je zamenila žiro-stabilisani nišan. Takođe biće integrisane i nove protivoklopne rakete 2T5 kao i rakete Pauk s IIR (imagine infrared) tragačem uz prenos signala za navođenje preko fibr-optičkog kabla. Živojin BANKOVIĆ
  12. Zbog lekova protiv bolova sam postao gej: Sada sam srećan i otvoren (FOTO) On je raskinuo šestomesečnu vezu sa devojkom i okrenuo se muškarcima Foto: Tanjug/AP Mladi Britanac tvrdi da je postao homoseksualac nakon što je popio lekove protiv bolova. Nakon preloma noge u nesreći u kartingu, počeo je da pije lekove, zbog kojih je, kako je istakao, promenio seksualnu orijentaciju. http://www.telegraf.rs/zanimljivosti/svastara/2951482-zbog-lekova-protiv-bolova-sam-postao-gej-sada-sam-srecan-i-otvoren-foto Nezaposleni Skot Purdi (23) je bio heteroseksualac i uživao je u druženju sa ženama, pre nego što je počeo da uzima tablete Pregabalin, poznate i pod nazivom Lirica. Gej iz Srbije živi već 4 godine u Hrvatskoj i u braku je sa Zagrepčaninom: Obožavam ovu zemlju, ovde nemam nikakav problem (FOTO) Skot je rekao da je ubrzo izgubio interesovanje za žene, pa je čak i raskinuo sa svojom tadašnjom devojkom sa kojom je bio šest meseci u vezi, piše Dejli mejl. - Primetio sam da mi je libido pao i da mi treba muška pažnja. S devojkom sam bio u vezi šest meseci i nikad me nisu privlačili muškarci, ali nakon uzimanja Pregabalina više mi nije bila fizički privlačna. Rekao sam joj da ne znam šta mi se događa, da mi se sviđaju muškarci i da ne možemo više da budemo zajedno - rekao je Skot i dodao kako je devojka ''relativno dobro podnela raskid''. Pregabalin je lek koji se uzima za epilepsiju, bolove povezane s mozgom i često se javljaju nuspojave koje uključuju i gubitak libida. Ovaj lek prepisao mu je doktor nakon nesreće u kartingu, a Skot je želeo da svi znaju šta se njemu desilo kada ih je popio. Britanac je nastavio da pije lekove jer ga čine srećnim Foto: pixabay.com - Trebalo mi je neko vreme da shvatim šta se dešava. Prestao sam da uzimam lekove nekoliko nedelja i želja za muškarcima je nestala - ispričao je on. Međutim, Skot je ponovo počeo da ih pije jer ga čine srećnim. - Lekovi me čine srećnim i otvorenim. Pregabalin se koristi i za kontrolu paranoje i anksioznosti, zbog čega sada ne marim šta ljudi misle i govore o meni - rekao je Skot. Prema njegovim rečima, uskoro treba da se vidi sa muškarcem koji živi u Londonu i veoma je uzbuđen zbog toga. - Nisam ljut jer sam sada konačno shvatio ko sam i šta želim - zaključio je on.
  13. Dragica Nikolić, supruga bivšeg predsednika Srbije Tomislava Nikolića izabrana je za počasnog člana ULUS-a, objavljeno je prilikom otvaranja Prvog Bijenala savremene crkvene umetnosti u Paviljonu "Cvijeta Zuzorić". Ovo je potvrdio i bivši predsednik ULUS-a, sada član Upravnog odbora, Dušan Rusalić, prenosi Kaleidoskop media, gde se može pogledati i mozaik Nikolićeve. Istovremeno, rad Dragice Nikolić - mozaik Presvete Bogorodice, izložen je na ovom bijenalu, na koje je konkurisalo oko 150 umetnika, a žiriranje je prošlo 95 autora. FOTO: NEBOJŠA RAUS / RAS SRBIJA Dragica Nikolić Pravo iz Statuta ULUS-a, rukovodstvo Udruženja iskoristilo je pod obrazloženjem "doprinosa likovnoj umetnosti" Dragice Nikolić, ali i njenom donacijom, kao i pokroviteljstvom nad donatorskom večerom 2014. godine, kada je Fondacija tada prve dame otkupila radove u vrednosti od više od dva miliona dinara, piše "Danas". - Dragica Nikolić pomogla je ULUS-u u dva najkritičnija trenutka i omogućila da ULUS nastavi da funkcioniše - objašnjava Rusalić, naglašavajući da je ranije Ministarstvo kulture opredelilo samo 500.000 dinara, a za operativne troškove "Cvijete" i Galerije ULUS u Knez Mihailovoj, potrebno je izdvojiti 380.000 dinara na mesečnom nivou. - Gospođa Nikolić se na amaterski način bavi mozaikom, što je veliki razlog da se donese odluka da postane počasni član ULUSA-a - rekao je Rusalić, i naveo da u "bliskoj istoriji nema dobrotvora tako privrženog kulturi". ULUS je formiran 1919. godine u vrlo impozantnom sastavu: Uroš Predić, Đoka Jovanović, Simeon Roksandić, Milan A. Milovanović, Branka Popović, Paško Vučetić, Ljubomir Ivanović, Beta R. Vukanović, Ana V. Marinković, Stevan Milosavljević, Kosta Miličević… Ubrzo su mu se priključili Moša Pijade, Marko Murat... https://www.blic.rs/vesti/politika/pocasna-titula-dragica-nikolic-se-sada-pronasla-u-ovom-zanimanju/57mppxr
  14. Voja Antonić napustio Srbiju u 65. godini: Devedesetih smo makar imali nadu, a čemu sada da se nadamo? Tvorac legendarnog domaćeg računara "Galaksija" odselio se u Kaliforniju, gde je dobio posao Vojislav Antonić, pronalazač i novinar, tvorac legendarnog domaćeg računara "Galaksija", otkrio je u intervjuu Danasu da je njegovo jugoslovensko čedo (i čudo) ušlo u Muzej istorije računara u Silicijumskoj dolini u Kaliforniji, ali i da je dan pre 65. rođendana napustio zemlju i dobio posao u SAD. "Period devedesetih bio je strašan, ali smo tada makar imali nadu da će se stvar promeniti kada Miloševićevoj autokratiji dođe neizbežan kraj. Čemu sada da se nadamo? Istina, sad se nešto jasnije vidi kraj Vučićeve tiranije, ali šta je sledeće? Pored ovakvog naroda, svaka vlast će se pretvoriti u ono što vodi državu ka besmislu", kazao je Antonić. On se na preokret, kaže, odlučio u ozbiljnim godinama, i zaposlio se u kompaniji "Supplyframe". Cilj mu je, navodi, da pripremi teren da tamo pređu i njegovi sinovi Marko i Ivan. "Nas vetrovi bacaju s kraja na kraj, mi nemamo ni vlast, ni duh, ni kulturu, pa ni narod kojim bismo se tome usprotivili. Naša vlast čini sve da što više mladih obrazovanih ljudi napusti zemlju, kao i da bude što više bednika koji preturaju po kontejnerima, jer je njih lako kupiti jednim sendvičem", rekao je Antonić u intervjuu za današnji broj Danasa. Izvor
  15. NOVI SAD 17.08.2017. | 10:44 Foto: Pixabay Budisti su prisutni u Srbiji još od dvadesetih godina XX veka. Istorija budizma u Srbiji počinje sa dolaskom zajednice Kalmika, zapadnomongolskog naroda budističke vere, koji je u tadašnju Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca prebegao iz Rusije, nakon Oktobarske revolucije. Kalmici su svoj hram sagradili 1929. na Zvezdari, na granici sa Malim Mokrim Lugom, a odobrenje im je dao kralj Aleksandar Karađorđević. Tadašnji budistički hram u Beogradu je bio prvi budistički hram u Evropi. Drugi svetski rat i pobeda komunizma naveli su Kalmike da 1944. spas potraže dalje u Zapadnoj Evropi i SAD. Pre dvadesetak godina grupa pojedinaca iz Srbije zainteresovala se za izvorno Budino učenje (Dhamma) i od tada do danas rade na promovisanju proverenih budističkih tehnika i metoda razvijanja unutrašnjeg mira i harmonije, sa posebnim naglaskom na vrlini, meditaciji, mudrosti i saosećanju. Marta 2009. godine registrovani su kao udruženje građana i krenuli sa izdavačkom delatnošću. Kako navode iz Theravada budističkog društva "Srednji put" koje otvara manastir, sa budističkim centrom u Čortanovcima, budistički monasi neće biti u Srbiji samo povremeno, već će tu stalno boraviti. Oni pozivaju sve zainteresovane da prisustvuju ceremoniji otvaranja koja će se održati u nedelju od 10 časova. Lokacija manastira možete videti na mapi. Autor: 021.rs http://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/169567/Prvi-budisticki-manastir-otvara-se-kod-Novog-Sada.html
  16. SAMO U SRBIJI Država joj je platila školovanje u inostranstvu uz uslov da se vrati, a sada je tera nazad iz NEVEROVATNOG RAZLOGA Aleksandra Tabakov iz Zrenjanina vratila se u Srbiju kao specijalista kliničke farmakologije, ali ovde ne može da radi kao lekarka jer nijedan državni organ ne može ili neće da joj prizna papire. Da apsurd bude veći, stipendiju za dodatno usavršavanje dobila je upravo od države Srbije! Tabakov je, kako piše portal 021,m kao odličan, svršeni student medicine, 2008. godine dobila stipendiju Fonda za mlade talente Ministarstva omladine i sporta. Stipendija joj je omogućavala da završi master studije u Madridu, gde se i uputila u nameri da radi na svom obrazovanju. Ugovor koji je potpisala sa Fondom obavezao ju je da se, po završetku studija, vrati u Srbiju i radi najmanje pet godina. Pošto je završila master, uvidela je da može da dobije i specijalizaciju u Španiji, te je, uz "amin" Fonda za mlade talente, ostala da se usavršava. Međutim, kada se 2015. godine vratila u Srbiju da radi, sačekalo ju je iznenađenje - niko ne može da joj nostrifikuje zvanje! Šetnja po ministarstvima - Odmah po povratku, obavestila sam Fond za mlade talente da sam se vratila. Nisu imali nikakvu posebnu reakciju. S obzirom na to da pri Ministarstvu prosvete postoji ENIC/NARIC centar za priznavanje diploma, prvo sam se njima javila u nameri da mi se srede papiri. Tamo su me obavestili da više ne rade nostrifikaciju specijalističkih lekarskih diploma jer im je to suviše komplikovano, te da je procedura prebačena u Ministarstvo zdravlja. Međutim, u Ministarstvu zdravlja negiraju i tvrde da se nikada nisu time bavili i da je nadležno Ministarstvo prosvete - priča Aleksandra Tabakov svoje doživljaje sa srpskom administracijom i prebacivanjem "vrućeg krompira", piše portal 021. Tabakov je, kako piše portal 021,m kao odličan, svršeni student medicine, 2008. godine dobila stipendiju Fonda za mlade talente Ministarstva omladine i sporta. Stipendija joj je omogućavala da završi master studije u Madridu, gde se i uputila u nameri da radi na svom obrazovanju. Ugovor koji je potpisala sa Fondom obavezao ju je da se, po završetku studija, vrati u Srbiju i radi najmanje pet godina. Pošto je završila master, uvidela je da može da dobije i specijalizaciju u Španiji, te je, uz "amin" Fonda za mlade talente, ostala da se usavršava. Međutim, kada se 2015. godine vratila u Srbiju da radi, sačekalo ju je iznenađenje - niko ne može da joj nostrifikuje zvanje! Šetnja po ministarstvima - Odmah po povratku, obavestila sam Fond za mlade talente da sam se vratila. Nisu imali nikakvu posebnu reakciju. S obzirom na to da pri Ministarstvu prosvete postoji ENIC/NARIC centar za priznavanje diploma, prvo sam se njima javila u nameri da mi se srede papiri. Tamo su me obavestili da više ne rade nostrifikaciju specijalističkih lekarskih diploma jer im je to suviše komplikovano, te da je procedura prebačena u Ministarstvo zdravlja. Međutim, u Ministarstvu zdravlja negiraju i tvrde da se nikada nisu time bavili i da je nadležno Ministarstvo prosvete - priča Aleksandra Tabakov svoje doživljaje sa srpskom administracijom i prebacivanjem "vrućeg krompira", piše portal 021. To je samo početak - s obzirom na to da je bila uporna u nameri da dobije prave odgovore, pisanim putem je pisala ministarstvima i dobila, nažalost, samo negiranja nadležnosti. U sektoru za zdravstvo rečeno joj je da bi univerzitet na kojem je diplomirala mogao da uporedi specijalizacije i reši probleme, ali je i u ovoj ustanovi dobila negativne odgovore. "Što si se uopšte vraćala?" - Dočekana sam sa odgovorom da se "pobogu, ovde niko nikad time nije bavio". Čak su mi poručili da se vratim u inostranstvo i lepo tamo nastavim život, što sam se uopšte vraćala. Međutim, ja ovde želim da radim i da ostanem u Srbiji, a dobijam samo pečat na papir i odgovor - nismo nadležni. Ja sam se u roku predviđenom za povratak vratila i sada mi ne omogućavaju da radim u Srbiji, a na to su me obavezali - priča Aleksandra Tabakov. Aleksandra je dobila 13.000 evra da se usavršava, a ukoliko uskoro ne sredi papire, kršiće ugovorna načela i trpeti posledice - sve zbog državnog aparata. Uvek isti odgovor: Mi nismo nadležni Ivana Knežević iz ENIC/NARIC centra kaže za 021 da se ovo krilo Ministarstvo prosvete ne bavi priznavanjem stranih specijalizacija. - Centar radi priznavanje stranih isprava sa osnovnih, master i doktorskih studija - tvrdi ona. Svetlana Zeković iz Ministarstva zdravlja kaže za 021 da nostrifikacija diploma lekara specijaliste nije u njihovoj nadležnosti. - Upućujemo vas da se obratite Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja iz razloga što je članom 14. stav 1. Zakona o ministarstvima propisano da Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja obavlja poslove državne uprave koji se odnose na istraživanje, planiranje i razvoj predškolskog, osnovnog, srednjeg i visokog obrazovanja i učeničkog i studentskog standarda, dopunsko obrazovanje dece domaćih državljana u inostranstvu, te nostrifikaciju i ekvivalenciju javnih isprava stečenih u inostranstvu", navodi ona, piše ovaj novosadski portal. U Regionalnoj lekarskoj Komori Vojvodine poralu je rečeno da se obrate - Pokrajini. Međutim, pokrajinski sekretar za obrazovanje Mihalj Njilaš kaže da ovaj organ nije nadležan za visoko obrazovanje, već Ministarstvo prosvete i Univerzitet. "Biću primorena da ponovo odem iz zemlje" U Vladi Srbije nisu za 021 odgovorili da li postoji i koji je nadležan organ za ovaj postupak, a uzimajući u obzir da svi negiraju da im je to posao. Time država Srbija suštinski tera svoje obrazovane lekare u inostranstvo, gde će njihovo obrazovanje biti cenjeno, istovremeno kukajući kako ostajemo bez vrednog lekarskog kadra, zaključuje poral. - Sada ne radim u struci, jer ne mogu, ni u državnim, ni u privatnim ustanovama. Ukoliko se država ne organizuje i konačno uredi ko je nadležan za svaki postupak prema građanima, biću primorana da se vratim u Španiju i nastavim da živim i radim - zaključuje Aleksandra Tabakov. Inače, klinička farmakologija je na zvaničnom spisku deficitarnih oblasti medicine u Srbiji za 2017. godinu. Izvor
  17. Na ulazu u Crkvu časnog krsta na Novom groblju osvanuo je cenovnik sa uslugama. Na navedenom papiru stoji da se jednokratno pominjanje naplaćuje 20 dinara po imenu. Onaj koj želi da ga sveštenici imenuju tokom 40 dana ovu uslugu će platiti 100 dinara, ista polugodišnja procedura košta 450 dinara, a godišnja 800. Ova svetinja potez objašnjava sledećim rečima: ”Jedna baba je davala spisak sa dvadesetak imena, pa ko bi sve njih pomenuo. Iz tog razloga je odlučeno da se pominjanje imena tokom crkvene službe naplaćuje. To nije nikakva obaveza, već lična želja, pa je u redu i da bude naplaćena.” Nišlije kažu da 800 dinara godišnje nije mnogo ali da nije u redu da Božiju milost dobijaju u zavisnosti koliko para imaju! foto: srbijadanas.com/Profimedia/ilustracija http://www.naissus.info/vest-Od-sada-će-Nišlije-Božiju-milost-plaćati-po-utvrđenom-cenovniku-8288.htm
  18. "Svi mi južno od Ibra želimo da živimo normalno i u miru, ali kad god političari podignu tenziju, mi smo ovde žive mete." To ističe za "Blic" Darko Dimitrijević iz Goraždevca, srpske enklave kod Peći. Darko je urednik-novinar na radiju "Goraždevac" i najbolje zna kako je nositi žig Srbina među albanskom većinom dok se napetost oseća u vazduhu. Tenzije zbog "slučaja voz" ponovo su mu uvukle jezu pod kožu. "Ovo su dani kada po pogledu vidiš da si nepoželjan" - Ćerke bliznakinje od tri godine i žena ne izlaze iz sela dok se ne smire malo strasti, a ja zbog posla moram da se krećem. Idem automobilom do Peći i nije mi svejedno pošto imam srpske tablice i mogu svakog trenutka da me kamenuju. Ovo su dani kad po pogledu vidiš da si nepoželjan. Taman uspostaviš zajednički odnos sa Albancima i onda se opet sve naruši - kaže Dimitrijević. U Goraždevcu, kako navodi, ima barem 50 automobila sa srpskim registarskim oznakama i njihovi vlasnici se ovih dana osećaju kao glineni golubovi. - Recimo, saobraćajna policija je komšiju izvukla iz kolone samo zato što ima kragujevačke tablice - objašnjava Dimitrijević. Život između dva haosa Da situacija nije nimalo naivna kaže i Živojin Rakočević, direktor Doma kulture u Gračanici, inače pesnik i novinar sa Kosova. - Sve ovde je zasnovano i postignuto zahvaljući incidentima i haosu koji je posle njih nastao. Decenijama od jednonacionalnog trovanja do pogroma 17. marta, živi se između dva haosa, jer nema demokratskih promena i funkcionalnih institucija, pa je puštanje krvi "neophodno" - priča on. Kako navodi, Srbi računaju vreme od 17. marta 2004. godine jer posle njega više ništa nije isto, a hiljade incidenta, koji se u međuvremenu dešavaju na terenu, služe da održavaju mržnju i psihologiju konačnog obračuna. U strahu od novog pogroma - Hapšenje Ramuša Haradinaja u Francuskoj i slučaj "voz" postali su jedan incident, tako da su stvoreni svi uslovi da se na Kosovu i Metohiji ponovi martovski pogrom iz 2004. godine. Odnos prema Srbima se promeni bukvalno za nekoliko sati, kada nastupi povišena i naglašena hladnoća u komunikaciji, ponašanje prodavca u trgovini, policajca ili nekog činovnika, i sve to pokazuje da je sve spremno za zlo - opisuje Rakočević šta se dešava posle svakog trvenja albanske i srpske strane. Život u stalnom strahu od novog zla Kako navodi, Srbi imaju taj refleks za atmosferu koja se kreira, pa se čitaju znakovi koji im se šalju i prema njima se uređuje život i ponašanje. - To znači ne putuj ako ne moraš, kloni se gradova, gledaj da si manje vidljiv, upotrebi svaki oblik mimikrije, čekaj i trpi da te muka zaobiđe i nadaj se da stihija ne krene - priča on. "Čim sam videla dekoraciju voza, sve mi je bilo jasno" Čitava priča sa vozom je neka politička igra, kaže za "Blic" Olivera Radić, profesorka srpskog jezika iz Orahovca. - Ne razumem se u tu visoku politiku, ali kad sam videla da je voz išaran natpisima "Kosovo je Srbija", znala sam da neće proći. A zašto? Zato što živeći poslednjih 17 godina na Kosovu i Metohiji znam da se sa tim natpisom ja i moji sunarodnici ne smemo slobodno kretati. To je ispisano u mojoj duši, i zbog mog verovanja da to jeste tako, živim ovde sa svojom porodicom - priča ona. Surova realnost Međutim, kaže, mnoge činjenice ukazuju na to da na terenu tako ne stoje stvari. Radić kaže da ona i njeni sunarodnici na KiM nemaju isti pasoš kao i ostali građani Srbije, tačnije uz pasoš moraju da imaju i vizu. - Imamo dupla dokumenta i Republike Srbije i "Republike Kosovo", moramo da posedujemo dve registarske tablice iako kažu da je potpisana sloboda kretanja... Ja i moji sunarodnici okrećemo na telefonu 00381 pa onda pozivni broj grada u Srbiji kad hoćemo da čujemo rođake - priča Olivera. Kaže da se poradovala kada je čula da su u vozu Beograd-Kosovska Mitrovica motivi sa fresaka, jer smatra da ljudi treba da odmaraju oči uz poglede na lepu umetnost, ali... Nezpaoslenost i strah su ovde glavni problemi - A šta mi u Orahovcu i Velikoj Hoči imamo od toga? Ja znam da se tim vozom u Orahovac ne bi vratilo dvadesetoro Srba koji su se letos iselili iz Orahovca. Zašto? Zato što za njih nema novih radnih mesta, zato što ovde važi zabrana zapošljavanja u javnom sektoru, zato što ni jedan jedini Srbin nije dobio posao, zato što se ništa na infrastrukturi nije uradilo u Orahovcu, zato što smo sabijeni u deo grada oko crkve, zato što su nam godinama predstavnici naših (srpskih) vlasti pričali da smo prioritet, a od tog prioriteta se na terenu ne vidi ništa. Zato što u školi (improvizovanoj) nije ništa popravljeno, iako se prilikom svake posete obećavali da će doći sve renovirati, doneti novi inventar - navodi Olivera. "Zaštite sem Božije odavno nemamo..." Na pitanje da li se plaši nekakvog revanša albanske strane zbog provokacija sa vozom, ona kaže da su Srbi na Kosovu "pod svakodnevnom prismotrom". Ne treba oružje da nas neko poubija nego to mogu kamenjem, ako hoće. Zaštite, sem Božje odavno nemamo. I ubijaju nas svakodnevno pretnjama, provokacijama, uvredama... - priča ona. Kaže da ljudi negoduju, da nije trebalo da se ovo sa vozom ovako izdešava, "ali mi smo ovde odavno mrtvi, što se nekog delovanja tiče". - Mi smo manjina, i nas niko nizašta ne pita. Ideja o ovakvom vozu bi bila realna samo kada u Briselu i u drugim sporazumima, Šiptarima sa Kosova ne bi bilo dato sve što je dato - ističe Radićeva. blic

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Креирај ново...