Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'rusija'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 41 results

  1. https://www.youtube.com/watch?v=M1BsCLh9hP8 link Dva genija, mislioca, dva ruska knjizevna velikana, koji su obojica na svoj nacin obiljezili epohu, Rusiju i dali nenadmasno blago knjizevnom bogatstvu svijeta. Obojica su pisali i o aktuelnim drustvenim motivima tog vremena, i o univerzalnim ljudskim vrijednostima, strastima i stradanjima. Bili su razliciti kao licnosti, i cak ne ni u dobrim odnosima. Imali su razlicitu percepciju komunizma koji je u njihovo vrijeme stasao u Rusiji kao ideja, Tolstoj je vidio plemenitost te ideje, i komuniste prikazao u 'Vaskrsenju' kao humaniste i idealiste, a Dostojevski je prorocki vidio zlokobnost stvarnih namjera i tendencija tog pokreta, a ljude prikazao kao bezdusne i amoralne oportuniste - 'Zli dusi'. Dostojevski je sumnjao i 'rvao se s Bogom' i u svom djelu i u zivotu, ali se vracao vjeri i smatrao da ce pravoslavlje, dobrota, ljepota spasiti svijet. A Tolstoj nikad nije gubio vjeru u Hrista, ali je izgubio povjerenje u Hristovu Crkvu, i umro je izopsten i anatemisan (nazalost). Uporedimo ih i sami, i opisimo nas dozivljaj ova dva velika genija..
  2. Na svečanoj ceremontiji koja je u Kazanjskom avijacijskom zavodu S.P. Gorbunov održana 16. avgusta ove godine, javnosti je prvi put prikazan modernizovani bombarder Tu-22M3M koji predstavlja prvi opitni avion na kome su izvršeni radovi u okviru obimnog programa osavremenjavanja vazduhoplovne tehnike ruske Daljne avijacije na kojoj radi kompanija Tupoljev. Reč je o primerku Tu-22M3 proizvedenog 1987. godine koji nosi evidencijski broj 42, ima serijski broj 92-05 i fabrički 3792153 a njegov prvi let je planiran za kraj septembra. Nakon završetka ispitivanja ovog aviona uslediće modernizacija serije od, kako je zvanično saopšteno 30 aviona. Na nosu Tu-22M3M se jasno uočava izbočina na nosu za koju se spekuliše da je deo sistema za popunu gorivom u vazduhu. Za sada se ne zna koliko će trajati razvoj Tu-22M3M ali postoje informacije da bi serijska modernizacija mogla započeti 2019. godine a da bi prvi avioni mogli biti predati jedinicama 2021. Trenutno Vazdušno kosmičke snage Rusije (VKS) raspolažu sa oko 60-70 Tu-22M3 od toga oko 40 operativnih. Na prikazanom prvom modernizovanom avionu uočavaju se dve glavne razlike u odnosu na M3, prva je izbočina na nosu za koju se smatra da predstavlja sistem za popunu goriva u vazduhu. Druga razlika je kućište u zadnjem delu korena vertikalnog stabilizatora koje je postavljeno umesto repnih topova i njihovog sistema za navođenje. Mnogi stručnjaci smatraju da se tu nalazi novi sistem za protivelektronska dejstva. Kada je u pitanju elektronska oprema zvanično je saopšteno da je M3M dobio nove sisteme za navigaciju, komunikaciju i upravljanje vatrom dok je značajno unapređen samoodbrambeni sistem. Članovi posade sada se de u kabinama koje na instrument tablama imaju savremene višenamenske pokazivače a navodno će sve to biti unificirano sa opremom bombardera Tu-160M. Mnogi mediji su ranije, pozivajući se na razne zvanične i nezvanične izvore, plasirali vesti o tome da će M3M imati nove motore NK-32-02 predviđene za Tu-160M i M2 ali se na promociji prvog primerka videlo da on za sada ipak ima stare NK-25. Topovi za odbranu od ciljeva iz zadnje polusfere zamenjeni su kućištem u kome se verovatno nalazi sistem za protivelektronska dejstva. Takođe radilo se i na unapređenju naoružanja. Tu-22M3M će sasvim sigurno dobiti novu krstareću raketu H-32 koja predstavlja unapređenu već dobro poznatu H-22koja je bila osnovno naoružanje Tu-22M3. Spekuliše se da će se borbena moć aviona dodatno značajno povećati integracijom hiperzvučnih raketa vazduh-zemlja (more) H-47M2 “Kinžal“ koja se za sada nalazi samo u naoružanju modifikovanih presretača MiG-31K. Ako se ispostavi da je Tu-22M3M zaista dobio sistem za popunom goriva u vazduhu to znači da će ovaj tip aviona ponovo postati strategijski bombarder.Podsetimo potpisanim sporazumima sa SAD SALT 2 avion Tu-22M je izgubio namenu strategijskog bombardera jer je uklonjen sistem za popunu gorivom u vazduhu. Mnogi Tu-22M3 i danas svrstavaju u strategijski bombarder što se ipak ne može reći jer se u ruskoj literaturi pretežno nalazi podatak da je to tzv. дальнийbombarder raketonosac. Takođe ako uzmemo u obzir da je njegov borbeni radijus samo 2200 km i da je domet njegovog naoružanja tj. raketa H-22 svega 600 km (tu su i rakete H-15dometa u zavisnosti od verzije 150 do 280 km a među njima su i one sa nuklearnomm bojevom glavom snage 150 do 300 kT ) onda on sigurno ne spada u grupu interkontinetalnih strategijskih bombardera. Sa sistemom za popunu goriva u vazduhu Tu-22M3M moći će da dejstvuje na bilo koju tačku na planeti, domet njegovog naoružanja će biti znatno veći, rakete H-32 imaju domet od 1000 km a “Kinžal“ do 2000 km. Živojin BANKOVIĆ
  3. Kako Tango Six saznaje, juče je sa vojnog aerodroma Batajnica, nakon skoro 10 meseci od pristizanja u Srbiju, poleteo prvi lovački avion MiG-29 koji je doniran od strane Ruske Federacije. Kako saznajemo reč je jednosedu 9.12A evidencijskog broja 18151. Podsetimo, u periodu od 2. do 4. oktobra prošle godine Srbiji je iz Rusije isporučeno 6 lovaca MiG-29 od kojih je jedan (jednosed 9.13) zbog isteka resursa odmah vraćen na generalni remont u ruski 121. remontni zavod iz Kubinke. Tako je 20. oktobra piltikom manifestacije ‘’Sloboda-2017’’ prikazano 5 aviona i to jedan jednosed 9.12A, dva jednoseda 9.13 i dva dvoseda 9.51A. Radovi na „ruskim“ MiG-ovima na Batajnici / Foto: Uroš Mitrović, Tango Six Odmah nakon završetka ovog događaja na doniranim ruskim avionima su u hangaru aerodroma Batajnica započeli radovi koji su obuhvatali sve neophodne preglede i radnje kako bi se utvrdilo njihovo tehničko stanje radi daljeg produžetka životnog veka a ujedno je i rađeno na dovođenju ovih aviona na nivo postojećih srpskih aviona koji su u periodu od 2007. do 2011. u velikoj meri dovedeni na standard MiG-29SD. Treba napomenuti i da šesti donirani avion još uvek nije stigao sa remonta u Rusiji. U međuvremenu srpska lovačka avijacija je i dalje u teškoj situaciji. Od tri dostupna MiG-a 29 koja uključuju jedan dvosed, na dva aviona (jednosed i dvosed) su u majuistekli resursi ali su oni i pored toga nastavili da lete. Četvrti MiG-29 u inventaru Vojske Srbije nije leteo još od 2010. godine. Takođe, leteo je i samo jedan dvosedi MiG-21 koji je dorađen kako bi mogao da bude naoružan raketama vazduh-vazduh i tako čak bio korišćen i u dežurstvima pare lovaca u okviru sistema PVO. Preostala dva dvoseda MiG-21 koja su poslednjih godina bila aktivna nisu skoro primećena u letu.
  4. Odnosi Rusije i SAD nisu uvek bili teški i zategnuti kao što su danas. Za vreme Američkog građanskog rata Sankt Peterburg je podržao Uniju, pre svega zato što je glavni geopolitički protivnik Rusije u to vreme bila Velika Britanija, a ona je bila na strani Konfederacije. Pored toga, SAD i Rusija su u prvoj polovini 19. veka bile u dobrim odnosima bez obzira na vrlo različite političke sisteme. Nema sumnje da je građanski rat bio prekretnica u američkoj istoriji. Ruski vladari su živeli daleko od poprišta ovog rata, ali su pomno pratili događaje i na kraju odigrali malu, ali važnu ulogu koja je u znatnoj meri doprinela pobedi Severa. Od početka rata Rusija je izrazila punu podršku vladi Abrahama Linkolna, tvrdeći da je to jedina legitimna vlast na američkom tlu. „Rusija želi pre svega da podrži Američku uniju kao jednu nedeljivu zemlju“, napisao je ministar spoljnih poslova Aleksandar Gorčakov 1862. godine Bajardu Tejloru, sekretaru američke ambasade u Sankt Peterburgu. Od ostalih evropskih zemalja samo je Švajcarska tako snažno podržala Uniju. Što se tiče dveju vodećih sila u Evropi – Velike Britanije i Francuske – njihovi lideri su razmatrali mogućnost intervenisanja na strani Konfederacije, ali su kasnije odustali od te ideje i ostali neutralni. U gorepomenutom pismu Tejloru Gorčakov je pomenuo da je njegova zemlja dobila poziv da se pridruži koaliciji koja će verovatno podržati Konfederaciju, ali je taj predlog bez dvoumljenja odbila. Uloga Rusije u Američkom građanskom ratu se nije svodila samo na izražavanje diplomatske podrške. U septembru 1863. godine ruska flota od šest ratnih brodova otplovila je na istočnu obalu Severne Amerike i tamo ostala sedam meseci. Brodovi su bili bazirani u Njujorku i patrolirali su u okolini. Slično je bilo i na zapadnoj obali gde je ruska flotila od šest ratnih brodova doplovila u San Francisko. Tako je Rusija pomogla da se spreče iznenadni napadi južnjaka na ove luke koje su bile izuzetno važne za Uniju. I građani i vlasti Unije su priredili topao prijem ruskoj flotili. Savremenici svedoče da su Amerikanci težili da vide ruske mornare i oficire, i da ih pozovu na bankete i proslave. „Rusija je poslala flotu u američke vode kako bi izrazila svoju naklonost Uniji“, napisao je sa entuzijazmom američki istoričar Džejms Kalahan 1908. godine. Kasnije su, međutim, istoričari saznali da nije sve bilo baš tako jednostavno. Istraživanje ruskih državnih arhiva potvrđuje Bolhovitinovljevo gledište da je Rusija podržala SAD iz pragmatičnih, a ne ideoloških pobuda. Ta činjenica ne umanjuje veliku važnost koju je pomenuta saradnja imala za Uniju. Rusija je 1867. godine prodala SAD teritoriju Aljaske za tadašnjih 7,2 miliona dolara. Dobri odnosi u 19. veku, neće biti takvi u 20. veku. RIVALSTVO U POVOJU Prvi svetski rat uveliko traje, godina je 1916, u Carskoj Rusiji nezadovljstvo vladom i načinom vođenja rata uveliko raste. Uprkos uspešnoj Brusilovljevoj ofanzivi u istočnoj Galiciji avgusta meseca, uspeh je bio potkopan odupiranjem ostalih generala da angažuju svoje trupe da bi se osigurala pobeda. Ruske i savezničke snage su samo privremeno dignute iz mrtvih ulaskom Rumunije u rat 27. avgusta. Nemačke snage su došle u pomoć austrijskim trupama u Transilvaniji i Bukurešt je pao u ruke Centralnim silama 6. decembra 1916. godine. U međuvremenu, nemiri su rasli u Rusiji, kako je car Nikolaj II Romanov ostao na frontu. Nesposobna vladavina carice Aleksandre je izazvala proteste i rezultovala je ubistvom njenog miljenika Raspućina krajem 1916. godine. U 1917. godini, ruska ekonomija je doživela kolaps pod ratnim pritiskom. Dok je ratni materijal bio poboljšan, nedostatak hrane u velikim gradovima doveo je do građanskih nemira, koji su doveli do abdikacije Cara i Februarske revolucije. Veliki ratni gubici su takođe doveli do pada morala, koji je dao mogućnost boljševičkim agitatorima i novoj liberalnoj politici Ruske privremene vlade prema armiji (abolicija smrtne presude i organizovanje vojnih komiteta). Poslednja ofanziva koju je sprovela ruska vojska je bila kratka i neuspešna ofanziva Kerenskog u julu 1917. godine. Dana 29. novembra 1917. godine, Boljševici su preuzeli vlast pod vođstvom Vladimira Lenjina. Lenjinova nova boljševička vlada pokušala je da okonča rat ali su Nemci tražili ogromnu nadohnadu. Konačno, u martu 1918. godine, sporazumom u Brest-Litovsku istočni front više nije bio ratna zona. Postignutim mirom, boljševici su moglu da se okrenu građanskom ratu u cilju preuzimanja potpune vlasti, što je omogućilo nastajanje Finske, Estonije, Litvanije, Letonije i Ukrajine. Gubitkom velike saveznice, preostale sile Atante osetile su snažan pritisak Nemačke na Zapadnom frontu. Istovremeno, kako je div sa istoka nestajao, pojavio se div sa zapada. Uprkos politici izolacionizma, SAD će ući u rat na strani sila Atante. Januara 1917, nakon pritiska mornarice na kajzera, Nemačka je nastavila neograničeni podmornički rat. Britanska tajna kraljevska mornarička kriptoanalitička grupa, Soba 40, je razbila nemačku diplomatsku šifru. Presreli su nemački predlog Meksiku (Cimermanov telegram) da Meksiko uđe u rat kao nemački saveznik protiv Sjedinjenih Država u slučaju da SAD uđu u rat. Po ovom predlogu, ako SAD uđu u rat, Meksiko bi objavio rat Sjedinjenim Državama i u rat uveo i Japan kao svog saveznika. Ovo bi sprečilo Amerikance da pošalju trupe u Evropu, i dalo vremena Nemačkoj da podmorničkim ratovanjem uguši Britaniju prekidanjem vitalnih linija snabdevanja. Zauzvrat, Nemci su obećali Meksiku podršku u ponovnom zauzimanju Teksasa, Novog Meksika i Arizone. Nakon što su Britanci pokazali sadržaj Cimermanovog telegrama Amerikancima, predsednik Vilson, koji je ponovo izabran za predsednika između ostalog i na osnovu činjenice da je sprečio uplitanje zemlje u rat, je objavio telegram kako bi dobio podršku za ulazak SAD u rat. Prethodno je vodio politiku neutralnosti, mada je pozivao na naoružavanje američkih trgovačkih brodova koji su doturali municiju Britaniji, i krišom podržavao britansku blokadu nemačkih luka i miniranje međunarodnih voda, i sprečavao isporuke hrane iz Sjedinjenih Država i sa drugih strana Nemačkoj. Nakon što su podmornice potopile sedam američkih trgovačkih brodova, i nakon što je objavljen Cimermanov telegram, Vilson je pozvao na rat sa Nemačkom, a Kongres je rat objavio 6. aprila 1917. godine. Simbolično ili ne godina 1917, predstavlja početak rivaliteta između SAD i Rusije na međunarodnoj sceni. Iako sam period od 1917. godine do kraja Drugog svetskog rata, na taj rivalitet sigurno ne ukazuje direktno, iza horizonta se se nešto ocrtavalo. SAD i naslednik Carske Rusije tadašnji Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika (SSSR), period do početka novog svetskog rata bili su okupirani svojim problemima i ništa nije ukazivalo da će oni postati ozbiljni rivali posle Drugog svetskog rata. Međutim, senke rivalstva stidljivo su isplivljavale na površinu. U početku neprimetno. Još tokom Građansko rata u Rusiji (1917-1923.), koji je vođen između Boljševika (Crvena armija) i Belog pokreta (Belogardejaca), SAD su bile angažovane protiv Boljševika. Amerikanci su direktno intervenisali u građanskom ratu u Rusiji, a postojao je Američki ekspedicioni korpus „Sibir“, a postojala je i ekspedicija Polarni medved na severu, kod Arhangelska. Pobeda Crvene armije i uspostva boljševičke vlasti (komunističke), stidljivo je ucrtavala put kojim će ići odnosi SAD i SSSR danas Rusije. Određeni propusti koje je učini Sovjetski Savez uoči početka Drugog svetskog rata, pa i podrška Nemačkoj oko podele Poljske 1939. godine, učinjeni su zbog slabosti samog SSSR- a i lakovernosti vlasti u Kremlju. Naime, bilo je jasno da Sovjetski Savez nije bio spreman za novi sukob sa Nemačkom. Posebno, posle ogromnih gubitaka prourokovanih Prvim svetskim ratom, Građanskim ratom i političkim represalijama i čistkama unutar same države. Nakon kraja građanskog rata, Sovjetska Rusija je bila opustošena i skoro uništena. Suše 1920. i 1921. godine i glad 1921. godine, pogoršale su katastrofu. Rat je uzeo približno 15 miliona života, uključujući najmanje milion vojnika Crvene armije koji su umrli u borbi. Još 50000 ruskih komunista su pobili kontra-revolucionarni Beli. Milione su još ubili glad, zaraze, veliki masakri obe strane i progoni Jevreja u Ukrajini i južnoj Rusiji. Ekonomski gubitak za Sovjetsku Rusiju je bio 50 milijardi rublji ili 1,8 milijardi tadašnjih američkih dolara. Industrijska proizvodnja je opala na 4-20% nivoa iz 1913. godine. Još milion ljudi je napustilo Rusiju, mnogi sa generalom Vrangelom, neki preko Dalekog istoka, ostali su pobegli na zapad u novoosnovane baltičke države da bi pobegli od strahota rata, gladi ili vladavine jedne od zaraćenih strana. Ti iseljenici uključuju velik broj školovanih ljudi. Ratni komunizam je spasio sovjetsku vladu tokom građanskog rata, ali je mnogo ruske ekonomije prekinuto. Privatna industrija i trgovina su bile zabranjene, a novouspostavljena (i jedva stabilna) država nije bila sposobna da pokrene ekonomiju na dovoljan nivo. Procenjeno je da je ukupna proizvodnja u rudnicima i fabrikama 1921. bila na 20% predratnog nivoa, a mnogi važni elementi su preživeli još drastičniji pad. Na primer, proizvodnja pamuka je pala na 5%, a gvožđa na 2% predratnog nivoa. Seljaci su na oduzimanje dobara odgovarali odbijanjem da obrađuju zemlju. Do 1921. godine, obrađena zemlja je pala na 62% predratnih površina, a prinos je bio samo 37% od uobičajenog. Broj konja je opao sa 35 miliona u 1916. godini na 24 miliona 1920, a stoke sa 58 na 37 miliona. Odnos američkog dolara i rublje je pao sa dve rublje za jedan dolar 1914. na 1200 rublji za jedan dolar 1920. godine. Tokom dvadesetih i početkom tridesetih godina 20. veka, odnosi su bili prilično bliski u ekonomskom pogledu. Došlo je do upliva američkog kapitala u SSSR pa je tako npr. uz pomoć SAD izgrađena hidroelektrana Dnjepr, koja je bila najveća na svetu do njenog rušenja. Izgrađena je i fabrika GAZ uz pomoć Forda. Iako se Rusija oporavila i čak prošla kroz ekstremno brz ekonomski napredak u tridesetim godinama 20. veka, zajednički efekti Prvog svetskog i građanskog rata su ostavili trajan ožiljak na rusko društvo i imali su stalan uticaj na kasniju istoriju Sovjetskog Saveza. Od tih posledica naslednik Carske Rusije, pa i sama Rusija se nisu bili oporavili, a novi sukob je već kucao na vrata. ZAHLAĐENJE ODNOSA Napadom Nemačke na Sovjetski Savez 22. juna 1941. godine počinje da se piše nova istorija u odnosima između SAD i SSSR (danas Ruska Federacija). U Drugom svetskom ratu samo je SSSR dao oko 25 miliona žrtava, uz podatak da i danas Rusija potražuje oko pet miliona ljudi iz tog velikog svetskog sukoba. Kraj Drugog svetskog rata jasno će pokazati rivalitet između dojučerašnjih saveznika – SAD i Sovjetskog Saveza. Krimska konferencija je bio samit savezničkih vođa koji je trajao od 4. do 11. februara 1945. godine u Jalti. Tu je utanačen plan za konačno razračunavanje sa Hitlerovom Nemačkom u Drugom svetskom ratu. U stvari, Konferencija je značila podelu sveta na intertesne zone. Ubrzo po okončanju rata, svet je klizio kao blokovskoj podeli. U to vreme Sovjetski Savez je pokušavao da se oporavi od katastrofalnih posledica rat. Do pogoršanja međunarodnih odnosa i pojave Hladnog rata došlo je posle raspada Antihitlerovske koalicije i sukoba između bivših saveznika – velikih sila, a pre svega između dve supersile posle rata – SAD i SSSR. Još pre završetka rata Drugog svetskog rata na pacifičkom ratištu, Vinston Čerčil je kovao plan da napadne Sovjetski Savez. Nada čovečanstva da će rat prestati da bude sredstvo politike i da će se svi politički i međunarodni problemi rešavati mirnim putem – počela je da se gubi. Organizacija ujedinjenih nacija je mnogo puta rešila krupne međunarodne sporove i krize, ali nije uspela da obezbedi stalan i čvrst mir i uvek onemogući upotrebu sile i rata. SAD su prihvatile da brane Grčku i Tursku od spoljne intervencije, kako ih ne bi predali komunizmu, i da im pruže vojnu i ekonomsku pomoć, a posebno je politika američkog predsednika Harija Trumana (Trumanova doktrina) formalno ocrtala podelu sveta na dva suprotna bloka ili lagera. Trumanova doktrina je predstavljala odgovor na sovjetsku ekspanziju u Evropi i Bliskom istoku (Iranu, Turskoj i Grčkoj) i odražavala se u američkoj spremnosti da pruži pomoć svim narodima i zemljama koje su bile pod pretnjom komunističke vlade. Takozvani Maršalov plan bio je još jedan plan SAD, koji se sastojao u, prvenstveno, novčanoj pomoći zemljama Evrope posle Drugog svetskog rata, kako bi se oporavile od posledica nemačke agresije. Zapadne zemlje na inicijativu tadašnjeg britanskog premijera Vinstona Čerčila, a pod vodstvom SAD formiraju svoj odbrambeni savez. Do podele Nemačke, a i drugih teritorija, na interesne sfere između velikih sila došlo je na nekoliko konferencija, kao što su Jaltska ili Potsdamska, gde se razmatralo o završetku Drugog svetskog rata, kao i uređenju sveta posle njega. Na kraju Drugog svetskog rata saveznici su podelili poraženu Nemačku na četiri zone, pod kontrolom SAD, Sovjetskog Saveza, UK i Francuske. Sovjeti su kontrolisali istočne oblasti – Saksoniju, Tiringiju, Saksonija-Anhalt, Brandenburg i Meklenburg-Zapadnu Pomeraniju; Britanci su preuzeli Severnu Rajnu-Vestfaliju, Donju Saksoniju i Šlezvig-Holštajn; američka i francuska zona bile su u južnoj Nemačkoj. Godine 1949. tri dela Nemačke su se udružila i stvorila Zapadnu Nemačku, dok je sovjetska zona postala Istočna Nemačka, pod vlašću komunista. Iako ceo u ruskoj zoni i glavni grad Berlin je bio podeljen na četiri zone. Komunisti su u noći između 12. i 13. avgusta 1961. godine započeli izgradnju zida dugog 45 km, posred Berlina kako bi sprečili ljude da prelaze sa Istoka na Zapad. Bio je visok 3,6 m i širok 1,2 m. Zid je podignut zato što je u periodu 1949-1961. Prebeglo je oko 2,5 miliona Istočnih Nemaca u Zapadnu Nemačku. Takođe, privreda Istočne Nemačke je bila na ivici propasti, jer su mnogi građani zapadnog Berlina dnevno prelazili u istočni deo grada da bi obavili svoju kupovinu, zato što su cene proizvoda u istočnom Berlinu bile jako niske. Pretvoren je u sistem betonskih zidova na čijem je vrhu bila bodljikava žica i koji je čuvan, sa osmatračnice, topovima i minama. Čitav zapadni Berlin bio je okružen zidom i fizički potpuno odvojen od istočnog dela grada. Mnoge porodice su bile rastavljene, i mnogi ljudi odvojeni od svojih kuća ili poslova. Mnogi su organizovali demonstracije protiv izgradnje, ali su one bile neuspešne. Zapadni Berlin je sad predstavljao izolovanu enklavu u neprijateljskoj zemlji. Zid je od tada postao i ostao simbol Hladnog rata i hladnoratovske podele. Namera podele Nemačke je bila da se iskorene nemački militarizam i nacizam. Ulogu vodeće sile preuzele su SAD, sa ambicijom da zaustave sovjetsku ekspanziju i ideju komunizma, pre svega u Francuskoj i Italiji, gde je ovaj pokret počeo da jača. Međutim, razlog podele Nemačke bio je sam Hladni rat. Obe supersile su se najviše plašile da će se njihov ratni neprijatelj svrstati uz njihovog hladnoratovskog protivnika: ako bi se to dogodilo, posledica bi bila koncentracija vojne, industrijske i ekonomske moći koja bi postala toliko velika da se više ne bi mogla savladati. Takođe, i Austrija je bila pod savezničkom okupacijom sve do 15. maja 1955. godine kada je proglašena za nezavisnu i demilitarizovanu državu. Na dan 26. oktobra iste godine formalno proglašava svoju neutralnost. Ne treba zaboraviti da su se SSSR i SAD i pored različitih interesa našli 1947-1948. godine na istom zadatku – stvaranju Države Izrael. Izraelci su naoružavani preko Čehoslovačke i FNR Jugoslavije. Za to su znale i SAD i SSSR, ništa nisu poduzeli da to spreče, naprotiv. Projekat Izrael, je zajednički projekat SAD i SSSR. Na tom projektu radili su zasebno, ali je rezultat očigledan. nastaviće se... Danko BOROJEVIĆ Published by vojnopolitickaosmatracnica
  5. Џуманџи

    Rusija je div

    ...s malim penisom, a Hrvati joj se uporno dive Извор: http://www.index.hr/vijesti/clanak/rusija-je-div-s-malim-penisom-a-hrvati-joj-se-uporno-dive/1031301.aspx
  6. Dolazak lovaca MiG-29 koje je Rusija donirala Srbiji i dalje privlači pažnju pre svega stranih medija. Britanski specijalizovani vojni vazduhoplovni časopis Air Forces Monthly (AFM) je ovom događaju do sada dva puta posvetio pažnju, prvi put u novembarskom broju u kome je naš vojno-politički komentator Aleksandar Radić preneo vest o tome da su avioni stigli. Najnoviji decembarski broj, u rubrici vesti, donosi nešto opširnijI i zanimljivijI tekst a ovoga puta autor je Vladimir Trendafilovski. Trendafilovski je prvo opisao kako su MiG-ovi iz Rusije stigli na Batajnicu, naveo je da su 2. oktobra u transporteru An-124-100 kompanije Volga-Dnjepar Airlines koji je poleteo sa aerodroma Tretjakovo, stigla dva jednoseda, 9.12A sa našim evidencijskim brojem 18151 i 9.13 sa brojem 18201. Potom su sutradan 3. oktobrastigla dva 9.13, 18202 i 18203 da bi 4. oktobra stigla i dva dvoseda 9.51 18351 i 18352. Prethodno je naveo da su svi avioni ofarbani u novu šemu i da imaju evidencijske brojeve RV i PVO. Zanimljivo da je pri tom autor naveo da je sva osetljiva oprema koja uključuje i ruski sistem identifikacije svoj-tuđ (IFF) zamenjena izvoznim verzijama iste.Takođe napomenuto je da je avion 18201 rano ujutru 5. oktobra vraćen u Rusiju na remont koji će se obaviti u 121. vazduhoplovno remontnom zavodu u Kubinki. U daljem tekstu se kaže da donirani avioni neće odmah biti uvedeni u upotrebu već da će prvo proći kroz modernizaciju u Vazduhoplovnom zavodu ’’Moma Stanojlović’’ uz asistenciju ruskih specijalista. Pri tom će avioni biti opremljeni sa navigacijskom i komunikacijskom opremom po ICAO standardu kojom su opremljena postojeća 4 srpska aviona. Ovaj proces bi po Trendafilovskom, trebao biti završen do druge polovine sledeće godine do kada bi svih 6 bivših ruskih aviona bili uvedeni u upotrebu dok bi 4 postojeća srpska aviona trebala da budu poslata na remont. U međuvremenu bi po originalnom sporazumu iz Rusije trebalo da stignu rezervni delovi i naoružanje a preneseno je i da se potom očekuje da se nakon definisanja detalja sa kompanijom RSK MiG potpiše i ugovor o modernizaciji aviona. Interesantno da Vladimir raspolaže sa informacijama da je donacija 8 beloruskih MiG-ova 29 odložena zbog političke situacije u Srbiji. On zatim govori o tome da bi ovog meseca prilikom zvanične posete srpskog predsednika Belorusiji ugovor za donaciju aviona trebao da bude finalizovan i potpisan. U posebnoj tabeli dati su podaci o doniranim 29-kama koji su isporučeni RV i PVO. Sada imamo nešto drugačije podatke što se tiče naših i ruskih evidencijskih brojeva. Takođe dati su i fabrički (pasportni) brojevi svih aviona. Jednosed 9.12A proizveden januara 1989. koji je imao ruski broj 14 plavi, registraciju RF-92185, fabrički broj 2960526364 i koji je remontovan 2013. je postao 18151, jednosedi 9.13 proizveden jula 1989. koji je imao ruski broj 04 plavi, registraciju RF-93709, fabrički broj 2960727445 i koji je remontovan 2010. je postao 18201, 9.13 proizveden avgusta 1989. koji je imao ruski broj 31 plavi, registraciju RF-93713, fabrički broj 2960728107 i koji je remontovan 2014. dobio je broj 18202, 9.13 proizveden decembra 1989. koji je imao ruski broj 10 plavi, registraciju RF-93717, fabrički broj 2960728141 i koji je remontovan 2014. je 18203, dvosed 9.51 proizveden oktobra 1990. koji je imao ruski broj 101 plavi, registraciju RF-29166, fabrički broj 50903019679 i koji je remontovan 2013. je postao 18351 i 9.51 proizveden septembra 1991. koji je imao ruski broj 75 plavi, registraciju RF-92196, fabrički broj 50903025459 i koji je remontovan 2014. je sada 18352. Živojin BANKOVIĆ
  7. Milan Nikolic

    Srbija - Rusija, EP u Istanbulu

    Jeste da su nam braca, ali moramo im pokazati maksimalnu igru. Veceras od 20:30h.
  8. Ненад Поповић: Складан однос Руса и Татара: изражен национални идентитет као брана од међуетничког сукоба 09 септембар 2014 Ненад Поповић др Ненад Поповић[1] Складан однос Руса и Татара: изражен национални идентитет као брана од међуетничког сукоба „Није ми добро ако је мом комшији лоше“ (древна татарска изрека) На помен међуетничких односа у Руској федерацији, на Западу, па и у Србији, прво падну на памет сукоби и насиље у Чеченији, Дагестану и Ингушетији. Затрпана западним изворима информација који пласирају црно-беле поруке о угрожености муслиманских народа у Руској Федерацији, јавност ретко примећује успешне моделе међуетничких и међуверских односа који су заживели широм највеће земље на свету. Најзначајнији од тих модела је свакако онај у руској Републици Татарстан (3,8 милиона становника), у којој Татари муслиманске вероисповести (53%) и етнички Руси православци (40%)[2] живе складно управо захваљујући могућности да снажно испољавају свој национални идентитет. Татари су најмногољуднији муслимански народ у Русији и броје око три милиона. У целој Русији по статистикама и проценама живи између 15 и 20 милиона муслимана, има преко 5,000 џамија и преко 100 исламских школа и медреса.[3] Татари су поборници либералног ислама и отпорни су на радикалан ислам, односно вахабизам који је спојен са политичким сепаратизмом и спољним геополитичким интересима допринео крвавим сукобима на Кавказу, другом муслиманском региону Руске Федерације. Сам поглед на Татарстан и његов главни град Казањ брише ТВ стереотип о Татарима као „освајачима на коњима са неуредним брадама и тешким бундама“. Додуше, из времена „освајача“, Татари су свету подарили чувени „татар бифтек“ који је по легенди настао тако што су Татари током својих похода стављали сирово месо испод седла, а онда додавали разне травке и зачине на масу која се временом стварала трењем. Међутим, главни град Татарстана, Казањ, је данас модерна метропола, са свим најсавременијим инфраструктурним, културним и привредним садржајима, што је и показао када је од 6. до 17. јула 2013. био домаћин летње Универзијаде. Висока лична примања те велика налазишта нафте и гаса свакако су допринели да слика данашњег Татарстана буде позитивна[4]. Ипак, оно што чине посебну снагу ове републике су складни односи Татара и Руса, муслимана и православаца, који се остварују кроз међусобно поштовање историје и традиције. Вековни напори на превазилажењу неповерења Историјат односа две нације није увек био једноставан. Руси често говоре о „татарском зулуму“ који је трајао три века, све до 1552. године, када је Иван Грозни у свом походу у битци код Казања победио Татаре и припојио град Русији.[5] Око 100,000 православаца је тада ослобођено од татарске управе, али су се улоге промениле: од тада су се Татари нашли не само под влашћу Русије, већ и на граничном бранику империјалне Русије. Међутим, и поред иницијалних напора да Татари пређу из ислама у православље, односи су се релативно брзо стабилизовали. Руске и татарске елите су пронашле заједнички језик и успоставиле модел сарадње, уз уважавање посебности друге стране. Тај модел је касније надграђиван вековима, упркос тензијама и незадовољствима која су тињала. Ипак, Руси и Татари су кроз све касније изазове пролазили заједно. Катарина Велика је омогућила стварање скупштине и увела додатне верске слободе. Мало људи зна да су Татари служили у царској војсци и морнарици, и имали током службе исламске верске обреде, јели храну без прасетине направљену специјално за њих, те били декорисани орденима са специјалним дизајном без крста.[6] Каснија комунистичка репресија није правила разлику између вера и у неку руку је приближила и солидарисала вернике муслимане и православне по принципу: „мени као вернику Татару муслиману, верник Рус православац је ближи него Татар атеиста“.[7] Суочени са дискриминацијом, православци и муслимани нису себи смели да допусте међуетничко сукобљавање. Упркос напорима совјетских власти, Татари су задржали снажан национални идентитет. Своје незадовољство нису усмерили ка православним Русима, већ ка Комунистичкој партији, те је локална Комунистичка партија, под контролом Султана Галијева, иритирала федералну администрацију, задржавајући снажну националну ноту. Тако је, на пример, 1967. године, Комунистичка партија Татарстана издала саопштење у којем критикује „пролетаријат за непоштовање етничких мањина“.[8] Татари су, по принципу прављења административних граница, подељени. Створена је Аутономна совјетска социјалистичка Република Татарстан. Међутим, Татарстан је у периоду после Другог светског рата представљао модел „културног отпора“.[9] Татари су били одлучни да сачувају свој национални и културни идентитет. У томе су успели. Почетком 90-их, распадом СССР и након дугих преговора са Михаилом Горбачовом и касније Борисом Јељцином, Татарстан је добио већу територијалну и културну аутономију. 2. Снажан национални идентитет као модел међуентичких односа данас Татарстан данас контролише своје финансије и уређује област промовисања националне културе и језика. Татари имају право на коришћење свог језика у званичним дописима, али сви говоре и руски језик, што омогућава међуетничку комуникацију. Један од кључних аспеката међуетничке и међуверске толеранције је чињеница да се Татари држе либералне интерпретације ислама. Оваква интерпретација ислама је подржана и од самог републичког врха. Политички саветник председника Татарстана, Рафаел Хакимов, овако оцењује начин на који су Татари применили исламску веру у контекст православне Русије: „Шеријат не функционише у Русији, већину чине православни хришћани. Муслимани би требало да се ускладе с овим животним контекстом... ова земља је једноставно другачија. То је наша судбина, да пронађемо прави пут у овим условима. Од нас не може да се направи Саудијска Арабија, али не можемо ни да постанемо хришћанска Европа. Таква смо какви смо. Урме не расту на руској земљи“.[10] Управо је оваква „флексибилност“ омогућила Русима и Татарима да живе заједно у миру још од времена Ивана Грозног.[11] У совјетско време, татарски муласи су дозволили да се жене моле у џамијама заједно са мушкарцима. То је створило ефекат јединства унутар татарског народа и смањило разлике између муслимана и православаца. Аналитичари оцењују да се „захваљујући реформском „џадизизму“, код Татара пробудила свест о томе да су они, иако припадају старом народу који има своје традиције и своје специфичности, ипак део велике Русије. У њима се родио „здрав“ национализам који их није терао да се супроставе Русима, већ да уђу у дијалог са њима како би се изборили за што већу аутономију“.[12] Данас су односи између поглавара православне и муслиманске цркве у најмању руку присни. Када је 2005. године казањски Кремљ рестауриран, а Кул Шариф џамија обнављана унутар зидина Кремља, патријарх руски Алексеј је вратио у Казањ најсветију икону града, икону Богородице. Татари су у овом гесту препознали „гест дубоког поштовања Татарстана и татарске културе од стране Руске православне цркве“[13]. Током церемоније, патријарх Алексеј је оценио да је таква сарадња омогућила Русима и Татарима да „одрже мир, да сарађују у спречавању уништавања моралних начела и да очувају традиционалне културне вредности“.[14] Аналитичари у самом Татарстану оцењују да су „свеукупно гледајући, верници – Руси и Татари – толерантнији једни према другима него они који нису верници“.[15] Спољни аналитичари оцењују да је „упркос историјским разлозима за антагонизам и бројним мањим контроверзама претходних година, културна толеранција између Руса и Татара – снажна. Захваљујући снажним верским позивима на толеранцију, широким економским слободама и просперитетом за татарску мањину, Руси и Татари су одржали добре међусобне односе“.[16] 3.Руски модел за цео свет Канадски аутор Кристофер Баркер оцењује да је Москва добро проценила потребу регионалне аутономије те да Татарстан може да пружи „грубе оквире за федералну политику у конфликтним зонама“. Он сматра да Русија, као и све федерације, имају тежак задатак балансирања, те да „федерације које се суочавају са етничким поделама могу да науче више ствари из примера Татарстана“. Најпре, Русија је на примеру Татарстана показала да етнички анимозитет може да буде превазиђен. Наравно, ово је изузетно спор процес и поверење се не стиче за дан или изборни циклус, већ сви укључени у процес морају да покажу стрпљење и упорност“. Затим, Татарстан је доказ како централна влада може да преносом овлашћења ослаби нетрпељивост и отпор према влади. Најзад, татарски пример показује важну улогу коју могу да имају црква и невладино цивилно друштво уколико преузимају лидерске улоге у друштву с циљем јачања међуетничке сарадње.[17] Рафаел Хакимов оцењује да руско искуство у Татарстану показује важност „не само историјске традиције, већ и реформе ислама (...) и финансирање из сопствених извора како би се уништио утицај непожељних фондација. Ово последње је проблем у целом свету и руско искуство би могло да буде корисно“.[18] Руско руководство, на челу са председником Владимиром Путином, добро је разумело важност међуетничких и међуверских односа. Крајем 2012. године, усвојена је нова „Национална стратегија за етничке односе до 2025. године“ и председник Путин је нагласио важност њене пуне имплементације. „Морамо пуно да тога да урадимо да ова стратегија не остане само декларација о намерама“, истакао је Путин на састанку председничког Савета за међуетничке односе у фебруару 2013. године.[19] Он је истакао важност више тачака које су од важности за примену. Пре свега, рекао је Путин, „руски језик, наш национални језик, је фундаментална основа националног јединства наше земље као језик међуетничке комуникације. Он обликује заједнички грађанско, културно и образовно окружење. Сваки грађанин Русије мора да га добро говори... али је неопходно створити добре основе да се то оствари“. Руска влада је у том контексту усвојила документ „Руски језик од 2011-2015“, по којем ће до 2015. године бити издвојено 2,5 милијарде рубаља. Друга тачка на којој је Путин инсистирао је улога школства у обликовању и јачању међуетничких односа. „У уџбеницима, спефицични примери морају да буду искоришћени да би показали да је судбина Русије створена на уједињењу различитих народа, традиција и култура“, рекао је Путин, истовремено наглашавајући да је „формално моралисање потпуно неприхватљиво и неефикасно, те чак понекад може да буде и контрапродуктивно“. С тим у вези, Путин је нагласио и трећу тачку, а то је улога невладиних организација. „Данас Русија има 989 регистрованих етничких културних аутономија. Поред тога постоје бројна етничка удружења, асоцијације и све ове организације имају огроман хуманитарни потенцијал и могу да постану ефективна платформа за етничку и културну размену (...) у складу са новим одредбама федералног Закона о непрофитним организацијама, све ове организације могу сада да конкуришу за државну помоћ као друштвено оријентисане непрофитне организације“. Руски председник је закључио да „свако мора да научи праву историју уједињења државе, уједињења руских земаља у једну моћну мултиетничку државу ...а не да учи на основу псеудо-научних, пристрасних шпекулација о овом питању“. Русија је данас, упркос многобројним проблемима и изазовима, једна од најмоћнијих земаља света – не само у војном, енергетском и економском смислу. Дипломатска улога Русије у данашњем свету у којем јача конфронтација између Запада и ислама, где се преплићу „хуманитарне“ интервенције с једне и радикални фундаметализам с друге стране, може да буде изузетно велика. Татарски пример говори о томе да је поштовање и очување снажног националног идентитета предуслов за дипломатско самопоуздање, а ауторитет Русије да буде прави медијатор у данашњим и будућим сукобима цивилизација црпи се, у великој мери, и из искустава која има у сопственом дворишту. Кључан предуслов, међутим, остаје напор да се одбрани национални идентитет уопште у данашњем глобализованом свету, о чему говори патријарх руски Кирил: „Ако Европа, можда и цео свет, буду унификовани на основу јединствене културно-цивилизацијске норме, можда ће њима бити лакше управљати, али у њима, по свему судећи, неће бити више лепоте која произилази из плурализма, нити ће бити више људске среће. Осим тога, данас потпуно очигледна постаје немогућност бесконфликтне експанзије либерализма нарочито у оним сферама егзистенције друштва које најјаче држе вредности изнедрене у националној и духовно-културној традицији (...) на европском континенту морају да постоје вредности заједничке за све, вредности без којих је немогуће постојати у условима глобализације (али) ми настојимо да постигнемо да у инвентар ограничења манифестација људских права буде укључена вера. Не смеју се вређати национална осећања. И додајемо: не смеју се вређати ни верска осећања, не смеју се разарати светиње“.[20] РЕФЕРЕНЦЕ Barker, Christopher, “Russian Federalism and Tatarstan’s Ethnic Peace”, Federal Governance, vol. 8, no. 2, pp. 44, 2011. Екер, Кристијан, “Боснизација зависи од Москве“, дневни лист Данас, 12. септембар 2012, http://www.danas.rs/danasrs/drustvo/terazije/bosnizacija_zavisi_od_moskve.14.html?news_id=247454#sthash.Akdjj5XN.dpuf Khakimov, Rafael, “An Untapped Politcal Capial”, Russia in Global Affairs, no. 3, Jul-septembar 2008., 9 august 2008, http://eng.globalaffairs.ru/number/n_11277 Hahn, Gordon “Russia’s Islamic Threat”, London, Yale, 2007. Malashenko, Alexei, "The Islamic Factor in Russia," New Europe Review, Nov. 2004, www.neweuropereview.com/English/english-maIashenko.cfm Мinistry of Economy of the Republic of Tatarstan, http://mert.tatarstan.ru/eng/ Митрополит волоколамски Иларион, „Патријарх Кирил: Живот и гледишта“, Службени гласник, Београд, 2012. Official Tatarstan, http://tatarstan.ru/eng/about/population.htm Putin, Vladimir, 17. фебруар 2013, излагање http://eng.kremlin.ru/news/5017 RIA Novosti, “Patriarch Alexei says Christian-Muslim dialogue is a Priority for the Russian Orthodox Church”, RIA, 25. jul 2005. Rorlich, A.A. “The Volga Tatars”, Hoover Press: Stanford, 1986. [1] Потпредседник Народне скупштине Републике Србије. [2] Official Tatarstan, http://tatarstan.ru/eng/about/population.htm [3] Alexei Malashenko, "The Islamic Factor in Russia," New Europe Review, Nov. 2004, www.neweuropereview.com/English/english-maIashenko.cfm [4] Ministry of Economy of the Republic of Tatarstan, http://mert.tatarstan.ru/eng/ [5] Храм св. Василија Блаженога на Црвеном тргу у Москви је посвећен комеморацији победе Ивана Грозног над Татарима. Свака од купола на храму представља победу у царском походу. [6] Rafael Khakimov “An Untapped Political Capital”, Russia in Global Affairs, no. 3, Jul-septembar 2008., 9 august 2008, http://eng.globalaffairs.ru/number/n_11277 [7] Christopher Barker, “Russian Federalism and Tatarstan’s Ethnic Peace”, Federal Governance, vol. 8, no. 2, pp. 44, 2011. [8] Ibid, 45. [9] Rorlich, A.A. “The Volga Tatars”, Hoover Press: Stanford, 1986. [10] Hahn, Gordon “Russia’s Islamic Threat”, London, Yale, 2007. [11] Barker, 48. [12] Кристијан Екер,“Боснизација зависи од Москве“, Данас, 12. септембар 2012, http://www.danas.rs/danasrs/drustvo/terazije/bosnizacija_zavisi_od_moskve.14.html?news_id=247454#sthash.Akdjj5XN.dpuf [13] Ibid. [14] RIA Novosti, “Patriarch Alexei says Christian-Muslim dialogue is a Priority for the Russian Orthodox Church”, RIA, 25. jul 2005. [15] Интервју са Д.К. Мукхетдиновим, Barker, 49. [16] Barker, 50. [17] Barker, 51. [18] Rafael Khakimov “An Untapped Politcal Capial”, Russia in Global Affairs, no. 3, Jul-septembar 2008., 9 august 2008, http://eng.globalaffairs.ru/number/n_11277 [19] Излагање Владимира Путина на сајту Кремља, http://eng.kremlin.ru/news/5017 [20]Митрополит волоколамски Иларион, „Патријарх Кирил: Живот и гледишта“, Службени гласник, Београд, 2012, стр. 560. Izvor: Vidovdan
  9. Градоначелник Роланд Рајс уручио је у понедељак неопходне папире представницима Московске патријаршије. Локална управа одобрила је пројекат цркве, који је израдио петроградски архитекта Јури Кирс и који је благословио Патријарх московски и све Русије Кирил. Црква ће имати и културни центар у коме ће се одржавати разни догађаји и сусрети. Парохија Руске православне цркве у Стразбуру основана је 2003. Извор: Радио Светигора
  10. Guest

    400 година дома Романових

    Царски мученици ће се помињати на отпустима богослужења од 1/14 јануара до краја 2013. године, по сљедећем обрасцу ̶ „светих благовјерних страстотрпаца: цара мученика Николаја, царице Александре, царевића Алексија, принцеза Олге, Татјане, Марије и Анастасије, свете преподобномученице велике кнегиње Јелисавете и инокиње Варваре и са њима убијених“. Општецрквено празновање 400 година Дома Романових биће у Свето-Тројицком саборном храму у Торонту (Канада) од 5. до 8. септембра 2013. године, када ће се организовати и конгрес руског православног друштва и редовно засједање архијерејског Синода. Упоредо са тим, на предлог Архиепископа кливлендског Петра, одлучено је да се молитвено обиљежи 200 година побједе над Наполеоном. Извор: Радио Светигора
  11. Композиција ће бити откривена у оквиру фестивала „Руска зима“, саопштава Интерфакс-религија. Свечаностима ће присуствовати представници Нижњег Новгорода, Чувашје, Ивановске, Ростовске и Кировске области, Алтајског краја и Далеког Истока. „Ледена скулптура ће бити опремљена оригиналним освјетљењем и украшаваће центар престонице до 20. јануара 2013. године. Гости фестивала ће моћи купути јефтине оригиналне поклоне, провозати се на атрактиван руски традиционалан начин и присуствовати фолклорним, циркуским и анимираним програмима. Радио Светигора
  12. Guest

    Игралишта поред храмова

    „Средства за изградњу игралишта на територији храмова биће издвојена из градског буџета. Према ријечима Јурија Артјуха, „изградња нових храмова је добар примјер изградње, а дјеца су наша садашњост и будућност. Ми смо дужни да васпитавамо у њима духовност, моралне вриједности, понос према својој земљи и њеној историји“, убијеђен је он. Радио Светигора
  13. Обраћајући се присутнима, министар је истакао блискост ставова Министарства иностраних послова и Руске православне цркве о питањима везаним за јачање хуманитарних веза између народа Русије, Блиског истока и Сјеверне Африке, као и хуманитарног и културног присуства Русије у Светој земљи. Лавров је високо оцијенио посјету Патријарха Кирила Блиском истоку, примјетивши да његова посјета Светој земљи показује улогу Руске православне цркве у промоцији мира и слоге у том региону. Министар иностраних послова Русије је изразио забринутост могућношћу да „Арапско пролеће“ у неким земљама резултира довођењем на власт екстремистичких група и допуштањем дискриминације против одређених етничких и конфесионалних заједница. „Прије свега, ми смо, наравно, забринути за судбину хришћана“, казао је он. Министар је, такође, истакао велики значај саопштење Савјета императорског православног палестинског друштва „О заштити хришћана на Блиском истоку и у Сјеверној Африци“, рекавши да ће његово Министарство упутити своје представнике, укључујући и оне у УН-у, да у свом дипломатском раду активно користе овај документ. У закључку, г. Лавров је истакао да је Министарство иностраниних послова Русије увијек високо цијенило допринос Савјета императорског православног палестинског друштва у одбрани мира и стабилности и у јачању ауторитета руске државе у Светој земљи. Извор: Радио Светигора
  14. „У Вашој личности још једном захваљујемо благочестивом свештенству и народу Руске цркве за тако великодушну помоћ указану са великом усрдношћу, која свједочи о Вашој великој љубави и дугогодишњим духовним и братским везама међу нашим светим Црквама“, каже се у писму. Архиепископ Јероним је саопштио да су средства која је сакупила Руска православна црква расподјељена на 81 митрополију и Грчке цркве, сразмјерно њиховим величинама. По његовим ријечима, новац је намијењен народним кухињама и добротворним пројектима за помоћ жртвама економске кризе. Његово Блаженство је нагласио да ће централна економска служба Грчке цркве припремити детаљан извјештај о свим трошковима добијених средстава. Кампања сакупљања средстава за народ Грчке погођен економском кризом отпочела је у јануару 2012. у црквама и манастирима Руске православне цркве са благословом Патријарха Кирила. Извор: Радио Светигора
  15. Акатист Свима Светима Који су у земљи Руској просијали Кондак 1 Изабрани од Бога свети угодници, у земљи Руској просијали и који сте нашу Цркву украсили као светле звезде.Сишавши данас вером хвалимо пречасни спомен ваш. Ви пак, пошто имате слободу пред Спаситељем, ослободите од свих невоља нас који вам кличемо: Радујте се, сви свети, који сте просијали у Руској земљи! Икос 1 Творче и царе Анђела и људи, отвори сада грешна уста наша да достојно опевамо све свете Твоје, који су благодаћу Твојом просијали у земљи Русији, и Тебе, Бога нашега прoславили својом побожношћу, да би са љубављу клицали њима говорећи: Радујте се, седмочислени свештеномученици, крљу вашом сте Цркву Христову у Херсону Таврическом утврдили, од које и ми примисмо освећење! Радујте се, Теодоре са младим Јованом, првомученици Руски пострадали за Христа пре просвећења наше земље! Радуј се, равноапостолна Олго, осветлила си таму многобоштва светлошћу Христове вере! Радуј се, равноапостолни Владимире, славни крститељу земље Руске! Радуј се, Михаиле, просветитељу руске цркве и засадитељу православне побожности и поретка у нашој земљи! Радујте се, преподобни Антоније и Теодосије, уредитељи свете Кијево-Печерске лавре и оснивачи монашкога живота! Радујте се, сви свети, који сте просијали у Руској земљи! Кондак 2 Господ видевши невоље и тескобе малога разумнога стада Свога, у земљи нашој коме се чини неправда од идолскога зловерја, дарова Своју силну помоћ, да би се посрамила вражија обмана и да се утврди у вери Христовој и да непрестано пева: Алилуја! Икос 2 Одбацујући разум разумних овога века, и уништавајући слабоумну премудрост премудрих, примио си Господе, као прекрасни плод од новога винограда Твога, зeмље наше, све свете, који су у њој просијали, чија дела сада хвалимо и прослављамо их овако: Радујте се, Борисе и Глебе, свети мученици, који сте се принели чисти Богу! Радујте се, Леонтије свештеномучениче, просветитељу земље Ростовске, и Исаијо, Игњатије, Теодоре, Јакове, епископи града Ростова! Радујте се, Кукшо, благовесниче и свештеномучениче земље Вјатске! Радујте се, Никито и Јоване, који сте послужили знамењу Богомајке и остали светитељи Великог Новгорода! Радуј се, Кириле,светитељу Туровски, изванредни проповедниче науке Божије! Радуј се, преподобни Јефреме, просветитељу града Торжа са Аркадијом и девојком Јулијанијом! Радујте се, сви свети, који сте просијали у Руској земљи! Кондак 3 Сила Божија у немоћима људским се показује, укрепљавајући вас, свети Божији угодници, који сте у нашој земљи послужили на разне начине Господу, коме заједно са вама певамо: Алилуја! Икос 3 Имајући облак који нас окружује толико сведока, све мноштво светих, који су просијали у нашој земљи, радосно празнујемо и духовно се веселимо, приносећи им ове похвалне песме: Радуј се, Симеоне, светитељу Владимирске и Суздаљке земље, и усрдни саздатељу цркава Божијих! Радујте се, Теодоре и Јоване, са преподобним Дионисијем, Евтимијем и Ефросинијом, пресветле звезде Суздаља! Радујте се, Муромскога краја просветитељи Константине са децом твојом, Михаилом и Теодором! Радујте се, Петре и Февронијо, Муромски чудотворци, са праведном и милостивом Јулијаном! Радујте се, светитељу Василије, који си у Мурому добио погрде и натприродно си препливао Рјазан! Радујте се, Никито Столпниче и Даниле, погребниче мртвих, Перејаславски и Залески украсе! Радујте се, сви свети, који сте просијали у Руској земљи! Кондак 4 Бура безбожничког идолопоклонства, која се подигла у нашој земљи на Цркву Христову, ипак није могла да је потопи: до сада она стоји у реду своме победно певајући Богу: Алилија! Икос 4 Свети чуше преслатку реч Христову, која позива на спасење, и Његово лако бреме кроз цео живот свој поневши, сада безболни и вечни спокој у рајским насељима нађоше. Зато од нас чују ове похвале: Радујте се, Несторе, списатељу дела достојних свакога помињања, Јоване многострадални, Алипије живописцу светих икона и сав хору осталих прподобних Печерских, прослвљени од Господа! Радуј се, Јове,украсе Почајевске Лавре, са свима угодницима и чудотворцима Волинским! Радуј се, Ефросинијо, граду Полоцку радости и светлости девојакама! Радујте се, преподобни Аврамије и мучениче Меркурије, Смоленски чудотворци! Радујте се, Антоније, Јоване, и Евстатије, Литвански мученици, који сте одбили да принесете жртву огњу, страдањима својим многе људе привели сте Христу! Радуј се, Исидоре презвитеру, са свим сабором мученика у Јурјеву граду Ливонском, пострадали од латина за православну веру! Радујте се, сви свети, који сте просијали у земљи Руској! Кондак 5 Боговођене звезде, ви сте нашу земљу благодаћу озарили, због чега вас хвалимо, угодници Божији, једни у светитељству (епископуству), други у монаштву, неки пак у јуродству Христа ради су се подвизавали, сви светошћу и правдом Богу су послужили, Коме једнодушно певамо: Алилуја! Икос 5 Видевши просијале свете Божије, у земљи Русији, њихово несмањено трпљење у овом веку и неисказану славу на небесима, сами себе и једни друге похитајмо да подстакнемо да их у томе подржимо, кличући им: Радуј се, Сергије Радоњешки, чудотворче, началниче монаха и молитвениче за целу нашу земљу! Радуј се, Сергије и Германе Валаамски, Александре Свирски и Арсеније Коневски, учитељи монаха и просветитељи иноверних! Радуј се,Антоније, из старога Рима, отечества твога, у Велики Новгород препливао си на камену и овде си пројавио пример монашкога живота! Радуј се, Варлааме Хутински чудотворче, похвало Новгорода и светило целе наше земље! Радујте се, Зосимо, Саватије и Германе, пресветле звезде монаштва са свима преподобнима Соловецким! Радуј се, цела Тиваидо Руска: пустиње и долине Олоњецка, Белојезерска и Вологодска, која си узрасла мноштво светих и славних преподобних отаца! Радујте се, сви свети, који сте просијали у земљи Руској! Кондак 6 Били сте на земљи проповедници вере Христове и хришћанске побожности; зато сада на небесима радосно стојите пред Христом Коме неућутно певате: Алилуја! Икос 6 Засијали сте нам, свети, преукрашени изобиљем различитим даровима, којим вас је овенчао подвигоположник Христос. Прилазећи вам, молимо вас: молитвама вашим да и ми добијемо благодат и милост Божију. Стога вам кличемо: Радујте се, часни страдалници Черњиговски, Михаиле, Теодоре, који се нисте приклонили заповести мучитеља, изабрали сте да се клањате само јединоме Богу! Радујте се, Александре Невски и Андреје Богољубиви, Георгије и Глебе, владимирски чудотворци, ревнитељи и заштитници вере! Радуј се, мучениче Аврамије Бугарски, пострадали у граду Казану, који си украсио град Владимир! Радуј се, Даниле, покровитељу града Москве, наследниче родитељскога благослова! Радујте се, Арсеније, светитељу Тверски, кнеже Михаило и Ано Кашинска, молитвеници наши! Радујте се, сви свети, који сте просијали у земљи Руској! Кондак 7 Желећи да добијете вечно спасење, свети, уским и тесним путем пошли сте за Христа и трудили сте се да Њему јединоме угодите, и сада лицем у лице гледате Њега у слави, певајући Му: Алилуја! Икос 7 Нова светила која украшавају Православну Цркву, видимо све свете, прослављањем пак својим они утврђују веру нашу и посредују нам спасење од Бога, да би им клицали: Радуј се, Петре, велики светитељу, првопрестолниче Московски! Радуј се, Алексије, лекару предивни, похвало града Москве и целе наше земље! Радуј се, Јоно, наставниче и заступниче пастве твоје! Радуј се, Филипе, изобличитељу безумнога цара и свирепо убијени! Радуј се, свештеномучениче Ермогене, послужио си прослављању Казанске иконе Мајке Божије, положио си душу своју за православну веру! Радујте се, Василије, Јоване и Максиме, Московски чудотворци, блажени јуродиви Христа ради, нелажни подвижници и топли молитвеници! Радујте се, сви свети, који сте просијали у земљи Руској! Кондак 8 Необично је када неверни виде како се сила Божија показује у немоћи, ми пак Христову веру чврсто држећи, радујемо се слави наших светих и Господу који их је прославио, непрестано и усрдно певамо: Алилуја! Икос 8 Сву животну бригу одбацивши и одрекавши се самих себе, непоколебљиво пођосте за Христом, увек блажени: не може језик достојно да искаже и опева веру и љубав вашу, дела ваша и болести, трпљење и злостављање, којима сте ушли у радост Господа свога. Зато вас хвалимо овако: Радујте се, Никоне Радоњешки, наследниче преподобног Сергија, смирени Михеју, и Саво Звенигородски, Стефане Махришчски, и остали чученици Сергијеви, оснивачи многих манастира! Радујте се, Макарије Каљазински и Макарије Уњжењски, Желтоводски, Богу сте угодили! Радујте се, Ниле Столобенски, непрекидно си се подвизавао у молитвама и у раду, и Ниле Сорски, који си заволео монашко сиромаштво! Радуј се, Јосифе,оче Волоцки, ревнитељу манастирскога чина! Радујте се, Пафнутије Боровски, исправитељу палих са Тихоном Калужским чудотворцем који је боравио у деблу дрвета! Радујте се, сви свети, који сте просијали у земљи Руској! Кондак 9 Сваки подвиг и сваку врлину исправисте, свети, собом показасте пример хришћанске побожности, да би они видевши добра дела ваша, прослављали Оца који је на небесима, певајући Му: Алилуја! Икос 9 Превазишавши сваку красноречивост, свети благодатну силу вере Христове, својим животом и подвизима објавили сте благодаћу Божијом, непрестано сте побеђивали невидљивога врага. Због тога вам кличемо: Радуј се, Стефане светитељу Пермске земље славни апостоле! Радујте се, његови наследници: свештеномученици Герасиме и Питириме, и Јоно Уст-Вимски чудотворци! Радујте се, преподобни Трифуне, чудотворче Печенгски,похвало твога манастира, који си донео светлост вере Христове у поноћну таму незнабожачке земље! Радујте се, Гурије, Варсануфије и Германе, пресветле звезде града Казана и свих околних земаља! Радујте се, Инокентије Иркутски, апостоле Сибира, први епископе са премудрим Софронијем и Јованом Тобољским, добротом вашом обасјали сте сав Сибир! Радујте се, сви свети, који сте просијали у Руској земљи! Кондак 10 Желећи да спасе људе наше земље, подарио си нам, Господе, све свете који су у њој просијали, као примере спаситељнога живота и као заступнике за нас и помоћнике, да би благодарећи Теби клицали: Алилуја! Икос 10 Тврђава и заштита си свима који вам прилазе. Свима пак, вама даде се благодат да дајете корисно и потребно: болеснима исцељење, ожалошћенима утеху, онима који су у невољама избављење, да вам овако кличемо: Радујте се, Свеволде Кротки и Довмонте, граду Пскову необориве тврђаве! Радујте се, Никандре, пустиножитељу и Ефросине преподобни, који сте се подвизавали у земљи Псковској! Радуј се, блажени Прокопије, који си твој град Устјуг избавио од кише камења! Радуј се, Симене праведни, Верхотурски молитвениче и утврђење целоме Уралу! Радујте се, блажени јуродиви Христа ради Николају и Теодоре Новгородски и Исидоре Ростовски, изобличитељи неправде и посрамитељи премудрости века овога! Радуј се,и ти руски Златоусти, Ростовски светититељу Димитрије, који си сабрао житија светих и на корист свима написао речи поуке! Радујте се, сви свети, који сте просијали у Руској земљи! Кондак 11 Примите од нас, угодници Божији, ове похвалне и благодарне песме, јер прилазећи вама полажемо сву наду нашу на заштиту и помоћ вашу, кличући Богу: Алилуја! Икос 11 Светлозарни зраци различитих подвига ваших осветише сваку хришћанску душу, побуђују на скрушеност и ревност ка спасењу, и опомињу да вам овако певамо: Радуј се, Митрофане, похвало Вороњешка, простодушни и премудри водитељу душа ка Христу! Радуј се, Тихоне, Задонски чудотворче, медоточива уста, преслатки проповедниче Јеванђеља Христовога! Радуј се, Теодосије, светитељу Черниговски, прекрасни свећњаку! Радуј се, Јоасафе, Белогородски молитвениче и велики ревнитељу побожности! Радуј се, Питириме, заступниче земље Тамбовске изванредни посредниче пред Богом! Радуј се, и ти Серафиме преподобни, радости наша, прехвални подвижниче Саровски! Радујте се, сви свети, који сте просијали у Руској земљи! Кондак 12 Благодат Господа нашега Исуса Христа, и љубав Бога Оца, и заједница Светога Духа измолите нам, свети угодници наши, да би штићени силом и дејством Пресвете Тројице, избегли несреће, јереси и расколе, православно појући: Алилуја! Икос 12 Опевајући велики и пресветли ваш пук, сви свети просијали у земљи нашој, благодарно величамо Господа који вас је прославио, чију милост и опроштај нам измолите да вам усрдно певамо: Радујте се, свети који сте се потрудили у нашој земљи у благовести Христа и засадили православну Цркву у Сибиру, Кини, Јапану, Америци и Индији! Радујте се, јер сте благовеснички подвиг запечатили својом крвљу и положили душу за исповедање Христа! Радујте се, свети царски мученици и преподобни старци Оптински, сви остали свети наше земље, овде од нас непоменути, Богу познати, Цркви јављени и нејављени, ли који се увек молите за нас! Радујте се, Нино равноапостолна, а мноштвом мученика и преподобних Иверских! Радујте се, апостоли Христови Вартоломеје и Симоне Кананите, који сте дошли у наше крајеве! Радуј се, Клименте Римски, свештеномучениче, окончао си подвиг твој у нашој земљи! Радуј се, Атанасије Цариградски, који си нам дошао и у граду Љубену своје мошти нам оставио на благослов! Радуј се, и ти ,првоначалниче Руске Цркве, Андреје Првозвани апостоле, који сада гледаш на обилни плод твога првога сејања! Радујте се, сви свети, који сте просијали у Руској земљи! Кондак 13 О, угодници Божији, свети, просијали у земљи Руској, свечасни спомен ваш сада празнујући, прилазимо вашој молитвеној заштитити и застушништву, вашим молитвама да се избавимо у овом веку од греховних падова од напада злих људи и од напрасне смрти и да се удостојимо да у будућем веку да добијемо спасење и наслађење вечних добара, да би заједно са вама певали Богу: Алилуја! (Овај кондак чита се три пута, а потом икос 1 и кондак 1) Молитва прва О,свеблажени и богомудри угодници Божији, подвизима својим осветили сте Руску земљу и тела своја, јер семе вере у њој оставивши душама својим стојите пред престолом Божијим и непрестано за њу се молите. Ево, сада у дан општега вашега празника, ми грешни, мања браћа ваша, осмељујемо се да вам принесимо ове похвалне песме. Величамо ваше велике подвиге, духовни војници Христови, трпљењем и храброшћу до краја победисте врага, и нас избављате од његове прелести и обмане. Славимо ваше свете животе, светионици Божански, светлошћу вере и светлим врлинама богомудрено осветљуте наше умове и срца. Прослављамо ваша велика чудеса, цветови рајски који сте у северној нашој земљи прекрасно процветали и дарованим мирисима и чудесим свуда миомирисали. Хвалимо вашу богоподражаватељну љубав, заступници и заштитници наши, и надајући се на помоћ вашу прилазими вам и вапијемо: Равноапостолни просветитељи наши, помозите људима руске (и србске) земље да чврсто очувају православну веру од вас предану, да спаситељно семе од вас посејано, не буде осушено знојем неверја, него кишом Божије помоћи да донесе обилни род. Светитељи Христови, молитвама вашим утврдите Православну Руску Цркву, и истребите у њој јереси расколе и неслоге у њој ,растурене овце саберите у једно и заштитите од свих вукова који долазе у јагњећој кожи у стадо Христово. Преподобни оци, сачувајте нас од обмана овога лукавога света, да би одрекавше се себе и узевши крст свој пошли за Христом, распевши тело своје са страстима и похотама, носећи тешкоће једни других. Благоверни кнежеви, милостиво погледајте на земаљско отачаство ваше,и све безбожности и саблазни које су сада у њему, уништите оружијем молитава ваших, да као некада, тако и сада и у будуће време да се прославља у светој Русији име Господње! Преславни мученици руски, укрепите нас у храбром стајању све до крви за веру православну, да нас ни тешкоће, ни тескобе, ни гоњења, ни глад, ни нагота, ни беда, ни мач ме могу одвојити од љубави Божије, која је у Христу Исусу. Блажени јуродиви Христа ради и праведни, посрамите мудрост овога века, која се горди против премудрости Божије, помозите нам да се утврдимо спаситељном лудошћу Крста Христовога, да би били постајани од саблазни мудрости света, да би размишљали о небеском а не о земаљском Богомудре жене, у немоћној природи јавиле сте велике подвиге, молите се да дух ваше љубави према Господу и ревност за угађање Њему и за спасење свога ближњега не оскудева у нама. Сви свети сродници наши, који сте просијали од давних времена и подвизавали се у последње дане, јављени и нејављени, знани и незанани, помените нашу немоћ и понижење и молитвама вашим измолите од Христа Бога нашега да и ми безбедно препливавши животну пучину мора и неповређено сачувавши ризницу вере дођемо у пристаниште вечнога спасења и настанимо се у блаженим становима горњега отачаства заједно са вама и са свима који су Му угодили од века светима, благодаћу и човекољубљем Спаситеља нашега Господа Исуса Христа, коме са Превечним Оцем и Пресветим Духом приличи непрестано славословље и поклоњење од свих створења у векове векова.Амин! Молитва друга О,преславни и свехвални угодници Божији, сви свети знани и незнани просијали у Руској земљи, вама као топлим посредницима и заступницима нашим са љубављу прилазимо и смирено се молимо: умолите Господа Бога, да вашим благопријатним молитвама, Својим човекољубљем да подари нама ( кажи имена),да тих и побожан живот поживимо у овоме веку, да нас избави од искушења и сабалазни лукавога ђавола и од невоља и напасти, и од свакога зла, а на Страшноме Суду Своме удостоји нас да станемо са десне стране, и учини наследницима Царства Свога Небескога, јер се благослови пречасно и величанствено име Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова. Амин Акафист Всем святым,в земли Российской просиявшим http://our-pravoslavie.narod.ru/lib_acaf.gr.7.htm http://www.fotinia.orthodoxy.ru. Са црквено-словенског језика превео Протонамесник Животије Милојевић
  16. Митрополит Иларион освештаће у суботу, 17. новембра, обновљену Иверску капелу и Руски некропољ на Новом гробљу у Београду, док ће у недељу, 18. новембра 2012. године, саслуживати Патријарху српском на светој архијерејској Литургији у београдском Саборном храму. Извор: СПЦ
  17. Guest

    Благословена песница

    Свештенство РПЦ нема јединствен став према професионалном спорту. Једни кажу да је то „извор греха“, а други благосиљају излазак на ринг. Међутим, на аматерском нивоу православни свештеници су на добром путу да помраче славу руског монаха-ратника Пересвета и ратоборних становника храма Шаолин. Црни појас и карактер Архимандрит Силвестар Лукашенко, настојатељ храма светог мученика Андреја Стратилата у селу Сулост у Јарославској области, на протеклој Олимпијади у Лондону био је духовник читаве руске репрезентације. Овај свештеник је дебитовао на њиви спортског „капеланства“ две године раније, на Светском такмичењу у борилачким вештинама у Пекингу. То је потпуно логично, јер отац Силвестар има црни појас (пети дан) у једној верзији теквондоа и потпредседник је регионалног одељења Савеза борилачких вештина Русије. „У младости сам се озбиљно бавио атлетиком, али већ тада су ми изнад кревета биле окачене боксерске рукавице“, прича он за „Московске новости“. „Отац је имао жарку жељу да ја будем способан да се одбраним у свакодневном животу и зато ме је учио основама бокса. Теквондоом сам почео да се бавим недавно, када сам већ обукао мантију. Не видим у томе ништа неприродно.“ Свештеник тврди да професионални спорт и борилачке вештине нису у супротности са основним постулатима његове вере. „Сваки спорт правилно изграђује човеков карактер. Данас је то и иначе један од основних начина да се наша омладина сачува од погубних саблазни. Успеси професионалних спортиста су стимуланс за масовно бављење спортом. Уверен сам да то мишљење дели и наш патријарх, иначе тешко да бих добио благослов за одлазак у Лондон“, каже отац Силвестар. Борба као метафора Мишљење оца Силвестра дели и настојатељ московског храма Светог Николе у Тројекурову, отац Александар (Немченко). Међу својим колегама по мантији он, по свему судећи, има највишу спортску титулу: крајем 1980-их је постао мајстор рвања слободним стилом. И дан-данас се он свакодневно труди да остане не само у духовној, него и у спортској форми. „Вежбам на справама, бавим се јогом, понекад спарингујем“, каже он. „Када сам постао свештеник рвање је за мене својеврсна метафора, као неки непрекидни двобој са својим људским страстима.“ Од 2000. године при храму ради Центар за рехабилитацију бивших затвореника и помоћ адолесцентима и наркоманима. Кажу да је то можда први такав центар у нашој земљи. Ту увек има педесетак људи којима је потребан опоравак, и отац Александар сматра да је бављење спортом један од начина да се они врате у нормалан живот. Бокс по благослову Засада се само један православни свештеник професионално бави борилачким вештинама. То је отац Сергије Акимов. Он служи у Нелидовској парохији при храму Баликинске иконе Пресвете Богородице у Тверској области. У мају ове године је отац Сергије први пут изашао на професионални ринг. Изгубио је меч, и могуће је да ће то бити његов једини професионални наступ. „Ипак ја имам већ 34 године“, прича отац Сергије за „Московске новости“. „А и жена је против тога, каже да се много брине за мене. У своје време сам био доста успешан у аматерском боксу, доспео сам до звања мајстора спорта, а био сам близу звања мајстора међународне класе. Да будем искрен, изашао сам на професионални ринг због новца. Наша парохија је сиромашна.“ У септембру је отац Сергије поново отворио дечију секцију бокса за парохијане. Пре тренинга се сви прекрсте и направе метанију. У секцију се примају деца независно од вероисповести. „За све то ја имам благослов, иначе не бих наставио да боксујем“, прича свештеник-боксер. Витезови – то смо ми Има и друкчијих мишљења. Јеромонах Теоктист Петров, творац система борилачких вештина „Светоруско витештво“, каже да је професионални спорт „извор греха“. По његовим речима, витештво је систем руковања свим врстама оружја и вештина борбе без оружја, као и борбе без оружја против наоружаног противника. Отац Теоктист тврди да сви називи захвата и техника имају староруски корен. Све се то учи у центру „Витешка слобода“ који се налази у Самарској области. „У нашем случају је циљ учења борилачких вештина искључиво одбрана вере и православне отаџбине“, каже отац Теоктист за „Московске новости“. „То је свето и богоугодно дело. Ми не желимо да имамо никакве везе са спортом, поготово професионалним. Чим се неко издвоји као најбољи, он одмах почиње да испољава гордост и грубост, а то су пороци. Због тога је такмичарски дух избачен из нашег система борилачких вештина. Није грех применити силу у име виших циљева, али је грех ако се то ради из забаве.“ Извор: Росијска газета Радио Светигора
  18. Молебан поводом отварања храмовног комплекса служио је епископ Петропавловски и Камчатски Артемије. „Чињеница да ми овде отварамо храм, на острву Комодора, је значајан догађај. После свега овде почиње да свиће нови дан, који ће својом светлошћу обасјати крстове храма Светог Николе.“ – рекао је Епископ Артемије. Свечаности је присуствовао и губернатор Камчатке Владимир Иљухин, који је рекао да су Влада Камчатке и Епархија потписали споразум, на основу кога ће се овакви храмовни комплекси појавити у сваком регионалном центру Камчатке. „У будућности, ми ћемо настојати да један овакав комплекс буде у сваком селу“ – рекао је губернатор. Као поклон за нову цркву он је даривао икону Спаситеља, направљену од камена коју су израдили камчатски мајстори. Црква Светог Николе је била готова већ у пролеће ове године, а на Васкрс је служена прва служба. Током лета је уређена окућница храма и дом за свештеника. У оквиру храмовног комплекса биће смештена недељна школа за децу, парохијска библиотека, и хотел за путнике. Нови храм је добио и свештеника, оца Јевгенија, који је на Камчатку дошао из Москве. Изградња храма на Беринговом острву је почела пре две године, са благословом патријарха Кирила и уз подршку председничког изасланика за Централни федерални округ Александара Беглова. Храм у Никољком је један од три која се граде ове године на Камчатки. Још два храма се подижу у престоници Камчатског краја Кориак Палани и у селу Озерново. У септембру 2010, патријарх је током посете Далеком истоку освештао место за изградњу цркве у Никољском. Он је такође поклонио локалној болници нову медицинску опрему а школи две стотине књига духовног садржаја. Никољски – јединствено место у Русији где компактно живе Алеути. Православна парохија је овде организована 1887, али са доласком совјетске власти 1926. црква је затворена. Године 2000. у Никољском је основана парохијска заједница у част Светог Николе. (Интерфакс) Превод: Бошко Јовановић Фотографија Прес служба Камчатске епархије. Епархија нишка
  19. У Русији је предложено да се прихвате нова законска ограничења, која су преписана са западних закона и која су утицала на смањење нивоа употребе никотинских производа. Сагласно новом закону биће ограничена реклама производа од дувана, забрањено пушење на јавним мјестима и повећане акцизе на цигарете за два пута. Највише стопе пушења су у земљама Источне Европе, гдје је једини изузетак Румунија, због увођења жестоких противдуванских закона. Американци се на овој пушачкој листи налазе у средини са око 1000 цигарета по становнику годишње, као и Израелћани, Аустралијанци и Исланђани. Жути народи су такође велики пушачи. И код њих ниво употребе цигарета прелази 1 700 цигарета годишње по глави. Сагласно подацима, што је земља сиромашнија тим води здравији начин живота. У земљама Африке, јужне пустиње Сахаре и Јужне Азије ниво употребе дуванских производа је најнижи: у Индији је то 96 цигарета годишње, а у Етиопији чак упола мање. Правмир.ру
  20. Отац Алексеј Тарасов отпочео је рад на спашавању нерођене дјеце у својој парохији у граду Вољску, гдје је свакодневно сатима разговарао са женама које су размишљале о абортусу, да би потом ову дјелатност проширио на локалну болницу и коначно, са неколико свештеника, основао кризни центар. Уз подршку епархије, обратио се локалним властима са молбом за помоћ у ширењу пројекта. „Администрација Вољска је 2002. одобрила пројекат“, каже о. Алексеј. „Онда се идеја развила у стварање регионалног центра, уз подршку администрације Волгограда“. Резултат је отварање Центар за заштиту материнства и дјетињства, под покровитељством Православног медицинског друштва Архангел Рафаил. Према подацима Одјељења за здравље, од тада је више од 2000 жена одлучило да одустане од своје првобитне намјере да абортира. Отац Алексеј објашњава да је суштина његовог пројекта једноставна: пружити женама обучене и саосјећајне саговорнике који ће саслушати њихове бриге, дати им информације о процедури абортуса и потенцијалним последицама по њихово здравље, и обезбиједити материјалну помоћ. „Веома често, све што је потребно да би се мајка одвратила од ове страшне одлуке је једноставан разговор са особом отвореног срца“, каже о. Алексеј. Центар за заштиту материнства и дјетињства пружа женама смјештај, као и правну помоћ и одјећу. Извор: Радио Светигора
  21. Акатист у част иконе Божије Мајке «Владимирске – Мироточиве» Кондак 1 Изабраној од свега народа Пречистој Дјеви и Мајци Бога нашаега, која нам је даровала дивну утеху - Своју мироточиву икону, Теби Безбрачна приносимо благодарне песме.Ти пак, као Милостива и Блага наша Заступница, услиши нас који хитамо да послужимо Теби и да се уневесtимо Сину Твоме. Измоли нам од Њега опроштај грехова да нас неосуђене на Суду Твоме постави са десне стране. Теби пак,као Посредници нашој, Свеблагој Царици и Владичици кличемо: Радуј се, надо и прибежиште наше, која нас тешиш иконом Твојом! Икос 1 Анђели и душе праведених непрестано певају Тебе, Царицу свих, Богородице, Ми пак, грешне и непотребене слуге Твоје, смирено гледајући на пречисту икону Твоју у овоме манастиру, прослављену мироточењем, са скрушеношћу певамо Ти овако: Радуј се, Изабранице предвечнога Савета! Радуј се, Мати Саздатеља света! Радуј се, Девојчице, стану Божанске благодати! Радуј се, златни ковчеже, који си у себи сместио не само таблице завета него и Христа Бога! Радуј се, јер си се удостојила неисказане благодати да се назовеш Мајком Божијом! Радуј се, јер си проузрасла Спаситеља свету! Радуј се, јер си се прва поклонила Детету као Богу и Своме Саздатељу! Радуј се, Царице небеса, који си Сама послужила на земљи! Радуј се, Царице, која са Сином Твојим вечно царујеш! Радуј се, Госпођо, која са Господом вечно владаш! Радуј се, украсе небескога света! Радуј се, заштито доњега света! Радуј се, надо и прибежиште наше, која нас тешиш иконом Твојом! Кондак 2 Видевши дивно изливање мира из преславне иконе Твоје, Пресвега Дјево, ми ако и лењи и грешни, ипак свакога дана са вером и љубављу прилазимо под пречисти покров Твој и топло вапијемо: не одврати лице Твоје од нас, него као Блага, брзо услиши и не остави у невољама нас који певамо Богу:Алилуја! Икос 2 Подари нам разум да песмама похвалимо Тебе, Свебеспрекорна Дјево, јер многа чудеса си јавила из ове иконе: изливаш миро из ње, исцелила си многе болесне, ослободила си обузете злим духовима и постали су здрави. Због тога Те прослављамо, поклањајући се светој икони Твојој, и благодарно певамо: Радуј се, јер си славом дивнога лечења украсила Твоју икону! Радуј се, јер си јој подарила благодат! Радуј се, јер си исцелила многе немоћне! Радуј се, јер си ослободила бесне од власти демонске! Радуј се, јер не одбацујеш наше молбе! Радуј се, јер нас учиш да се истински молимо! Радуј се, јер нам дајеш силу да опраштамо онима који нам чине неправду! Радуј се, јер нас поучаваш да волимо непријатеље! Радуј се, јер искорењујеш мржњу и непријатељство! Радуј се, јер међу нама настањујеш мир! Радуј се, Царице Неба и земље! Радуј се, Господарице свакога створења! Радуј се, надо и прибежиште наше која нас тешиш иконом Твојом! Кондак 3 Силом дарованом од Тебе, Владичице наша, часна икона Твоја изливањем мира исцелитељски се прослави и у виђењу у сну трикратно си се јавила старици, која је имала Твоју икону, и заповедила си да га подариш овоме манастиру као Твоје изабрано место. Ми,пак, видевши дивна чуда од Тебе, смирено прилазимо пред чудотворном иконом Твојом, прослављајући Те као Матер Бога нашега, Коме певамо: Алилуја! Икос 3 Имајући богату милост и топлу љубав према људима искупљенима Крвљу Сина Твога, Владарко, Ти становнике Твога манастира у тескобним годинама непрестано си испуњавала њихове сузне молитве, који су Ти узносили: Радуј се, јер помажеш онима који се надају у милост Твоју! Радуј се, јер прослављаш оне који се у смирењу моле! Радуј се, Даватељко небеских милости! Радуј се, јер се Матерински стараш за нас! Радуј се,јер Својим молитвама избављаш од невоља! Радуј се, јер заступништвом Твојим брзо избављаш од невоља! Радуј се, јер нас учиш да славимо заштиту Твоју! Радуј се,јер побуђујеш да Те непрестано хвалимо! Радуј се, јер милосрђем загреваш наша срца! Радуј се ,јер извлачиш из вечне погибли! Радуј се, надо и прибежиште наше која нас тешиш иконом Твојом! Кондак 4 Имајући небеску милост према људском роду, Пресвета Владичице, ниси оставила овај манастир у дане страдања и невоља, и оне који су се са сузама молили избавила си од злих искушења.Због тога благодарно кличемо Богу: Алилуја! Икос 4 Чувши вест о невољи која долази, становници Твога манастира, Владарко, сву наду положише на Тебе, прибегоше чудотворној икони Твојој, узнесоше Ти молбе са сузама,смирено молећи: Радуј се, Путеводитељко, која помажеш слугама Твојим да иду путем побожности! Радуј се, јер крепиш оне који се труде у добрим делима! Радуј се, јер манастир Твој чуваш од невоља! Радуј се, јер поништаваш зле намере! Радуј се, јер нас поучаваш послушности према старијима! Радуј се, јер упућујеш наше умове од заблуде на прави пут! Радуј се, јер рушиш душепагубне замисли! Радуј се, јер уређујеш наш живот на земљи! Радуј се, јер нам показујеш пут у Царство Небеско! Радуј се, надо и прибежиште наше, која нас тешиш иконом Твојом! Кондак 5 Твоја икона поста слична пресветлој звезди, када ова источи миро, које је и до сада очувано на Твоме лику, као залог Твоје благодати и силе са том иконом, њему и ми прилазећи приносимо Ти наше усрдне молбе: не презри нас којима треба Твоја помоћ, умекшај срца оних који непријатељују против нас и загреј љубављу Христовом,да би духовно утешени певали Сину Твоме: Алилуја! Икос 5 Видевши икону Твоју, о Госпођо Богомати, прослављену чудесима, испунисмо се страхом и радошћу, разумевши да нам у овом јављању би Твоја добра воља према нама. Стога поклањамо Ти се, и целивајући лик Твој, благодарно Ти кличемо: Радуј се, златни сасуде, многоисцелитељнога мира! Радуј се, драга ризнице, која држиш лекове против сваке болести! Радуј се, изворе многоисцелитељних чудеса! Радуј се, неисцрпна Посреднице благодати! Радуј се, утврђење Светој Цркви и манастирима! Радуј се, укрепљење православних светитеља! Радуј се,похвало свих верних! Радуј се, страху и посрамљење грешника ! Радуј се, брза Помоћнице оних који се боре са страстима и пожудама! Радуј се, росоносни Облаку, који газиш пламен греховних жеља! Радуј се, умољавање Праведнога Судије! Радуј се, опроштају грехова наших! Радуј се, надо и прибежиште наше, која нас тешиш иконом Твојом! Кондак 6 Света Црква проповеда величанственост Твоју Пресвета Дјево, и светло се украшава Твојим чудотворним иконама, јављеним по свој васељени. Ова пак,иконаТвоја, као пресветла звезда сија у овом храму, пред њом ми приклоњени усрдно се молимо: немој оставити у сујети (таштини) жалости земљу нашу, него светлошћу истинитога Богопоштовања просвети Свету Цркву у њој узвеличај и пошаљи јој мир да би осветљени Тобом певали Богу: Алилуја! Кондак 6 Твоје чудотворне иконе засијаше као пресветле звезде освећујући све крајеве земље и светлошћу богопознања озаравајући умове, пред којим се непрестано клањамо,Тебе величамо и неседално Ти певамо: Радуј се, усрдна Заштитнице рода хришћанскога! Радуј се, јер верним дајеш неочекивану радост! Радуј се, Свеблага Брзопослушнице, која наше молбе на добро испуњаваш! Радуј се, похвало наша и целога света надо и утехо! Радуј се, Радости наша, која нас покриваш од свакога зла! Радуј се, Царице Богородице, надо и прибежиште наше! Радуј се, благодатна Богородице Дјево, Радости свих ожалошћених Радуј се, Помоћнице наша, која помажеш нама који се молимо пред иконом Твојом! Радуј се, блага Вратарко, која вернима отвараш рајске двери! Радуј се, Помоћнице хришћана и милосрдна Заступнице за грешне! Радуј се, благодатна Несагорела Купино, која нас чуваш од огња! Радуј се, Радости наша, која нас избављаш од свакога зла и која ублажаваш жалости наше! Радуј се,надо и прибежиште наше, која нас тешиш иконом Твојом! Кондак 7 Онима који хоће да буду наследници горњега света човекољубиви Господ, који има бездан милости и милосрђа, Тебе, Матер Своју дарова нама у покров и заштиту, да увек посредујеш за нас пред Сином Твојим и Судијом нашим, Коме певамо: Алилуја! Икос 7 Нови и вечни станови су припремљени онима који љубе Сина Твога. Ми пак,обложени слабошћу тела, преступивши заповести Његове, упавши у грехе и далеко од ових станова одосмо. Коме,дакле, да приђемо,ако не Теби, о Богородице? Ти си наша заштита, и Тебе величајући певамо: Радуј се, топла Заступнице за нас пред престолом Божијим! Радуј се, Посреднице оних који траже духовно спасење! Радуј се, јер са небеских висина милостиво посматраш земнородне! Радуј се, јер брзо испуњаваш молбе оних који Те поштују! Радуј се, јер уразумљујеш оне који стоје на неравном путу греха! Радуј се, јер искушаванима од ђавола јављаш брзу помоћ! Радуј се, јер упућујеш грешне покајању! Радуј се, јер све учиш да иду ка спасењу! Радуј се, Даватељко спаситељних небеских и земаљских добара! Радуј се,исцелитељко наших душевних и телесних болести! Радуј се, јер очекујемо да Тобом будемо сачувани од изненадне смрти! Радуј се, јер се надамо да Тобом добијемо вечне станове на небесима! Радуј се, надо и прибежиште наше, која нас тешиш иконом Твојом! Кондак 8 Ми смо странци и дошљаци на земљи,држани буром страсти, и опет коме да приђемо у жалостима странствовања нашега, ако не Теби,чедољубива Мати, која си код Крста Твога све нас усиновила. Не одбаци нас и не реци нам: «Не познајем вас због ваших грехова», него као лако послушна,која тешиш у жалостима и у тугама, заштити, спаси к помилуј оне који кличу Цару славе Христу: Алилуја! Икос 8 Сав свет хришћански прославља Тебе, Матер Божију, и сву наду полаже у Тебе: а ми видевши Твоју чудотворну икону,као скупоцену ризницу,радосно певамо: Радуј се, јер си нас све усиновила код Крста Сина Твога! Радуј се, јер си пречисте ране Његове сузама својим опрала! Радуј се, Богородице Царице, по Богу Цара над царевима! Радуј се, миомирисна јабуко у Христовој десној руци! Радуј се, тихо пристаниште у странствовању нашем! Радуј се, наша брза помоћнице у овој земљи! Радуј се, јер нас учиш чистоти и целомудрију! Радуј се, јер нас поучаваш кротости и смирењу! Радуј се, благодатно ободрење малаксалима! Радуј се, изненадно поткрепљење изнемоглих! Радуј се, јер благодатно просвећујеш мрак душа наших! Радуј се, јер никада не оскудеваш у милости према страдалнима! Радуј се, надо и прибежиште наше, која нас тешиш иконом Твојом! Кондак 9 Ублажи све болести и приведи тихом пристаништу потапане буром животнога мора, а нас који смо оставили метеж света и на своје раме узели Анђелски лик, која га веома много волиш, изведи из блата страсти: отвори двери милосрђа Твог и уведи нас у дворану славе Сина Твога да са хором Анђела певамо Њему: Алилуја! Икос 9 Многоречити говорници не могу Те достојно похвалити, и не знају да опевају величине и чудеса Твоја. Међутим, прими ове наше оскудне песме које Ти певамо: Радуј се, јер нас штитиш од напада клеветника! Радуј се, јер нас избављаш од поруга људи! Радуј се, јер Бог благоизволе да Твоју икону прослави чудесима! Радуј се, јер онима који на њу гледају са вером дајеш благодат! Радујсе, јер невидљиво обитаваш у сазданом храму због прослављања Твога имена! Радуј се, јер нико ко се у њему са вером моли не излази празан и неуслишен! Радуј се, пресветла Звездо на путу ка спасењу! Радуј се, јер поучаваш да чувамо монашку скромност до краја! Радуј се, јер са небеских висина видиш наше молбе! Радуј се, јер се заступништвом Твојим удостојавамо вечнога живота! Радуј се, јер хиташ да испуниш молбе свакога! Радуј се, јер не одбацујеш мољења очајних грешника! Радуј се, надо и прибежиште наше, која нас тешиш иконом Твојом! Кондак 10 Желећи спасити људе од разних невоља и недаћа, онима који прилазе под Твој покров шаљеш Твоју богату милост. И чудотворну икону Твоју си подарила овом манастиру као залог непрестанога Твога старања за њега. Гледајући на њу и на Богомладенца који седи на руку Твоју певамо Ти: Алилуја! Икос 10 Ти си непобедива тврђава и покров монасима, који су оставили красоте света и који су узели на раме своје крст, и моћна заступница свима који Ти долазе, поштују Твоју икону и Теби певају: Радуј се, тврђаво и покрове онима који Ти прилазе! Радуј се,Олакшање оних који очекују утеху! Радуј се, Даватељко вечне радости добробрижном монаштву! Радуј се, Посреднице спасења оних који се добро подвизавају! Радуј се, јер стојиш на путу гресима нашим! Радуј се, јер речима молитве Твоје одбијаш грехе наше,молећи се за нас Богу! Радуј се, јер увек јављаш материнску љубав према овом манастиру! Радуј се, јер у њему чудесно умножаваш храну! Радуј се, јер у данима тешких искушења не остављаш манастир! Радуј се, јер његове становнике не остављаш у затвору и прогонству! Радуј се, заштитнице неправедно прогоњених и онеправдованих! Радуј се, правосудна казнитељко гонилаца и оних који чине неправду! Радуј се, надо и прибижиште наше,која нас тешиш иконом Твојом! Кондак 11 Свеусрдне и двоструке песме осмељујемо се да Ти принесемо, али недостају речи, не зна ум како да их искаже. Знаш пак, да Ти их из пуноте љубави и усрђа приносимо. Пречиста, просвети ум наш и Сама нас научи да непрестано певамо Богу:Алилуја! Икос 11 Светлоносна свећо, која гори љубављу према Богу, просвети и наша окорела срца и запали љубављу према Богу и ближњима да Ти певамо: Радуј се ,добра учитељице покајања са сузама! Радуј се, јер си многе душе уневестила Христу! Радуј се, јер снажиш оне који живе у овој обитељи! Радуј се, јер за њу јављаш добро старање! Радуј се, силна тврђаво Православља! Радуј се, његова једина Заштитнице! Радуј се, Даватељко духовне утехе огорченим душама! Радуј се, неуспављива бранитељко манастира! Радуј се, јер си узнесена руком Господа у станове рајске! Радуј се, јер си од свих прослављена! Радуј се, свима нама крепка заштитнице! Радуј се, усрдна Посреднице доброг нам одговора пред Праведним Судијом! Радуј се, надо и прибежиште наше, која нас тешиш иконом Твојом! Кондак 12 Измоли нам благодат и милост од Сина Твога и Бога, Кога си неисказано родила. Човекољубива Владарко, утврди нас у трпљењу и у бедама, пошаљи нам братољубље,и избави нас од злопамћења, да радујући се милосрђу Твоме, велегласно певамо Господу: Алилуја! Икос 12 Прослављајући Тебе, нашу милосрдну Покровитељку, која је мироточивом иконом јавила Своју милост имајући Тебе као једину надежду и прибежиште, чистим срцем приносимо Ти похвалу: Радуј се, трогодишња Девојчице, која си са славом уведена у храм Божији! Радуј се, јер си од арханђела Гаврила обавештена о зачећу Сина и Бога! Радуј се, јер си родила Цара Христа на спасење људи! Радуј се, Најчистија, јер си испунила закон очишћења! Радуј се, јер си разнежила окамењено срце многих грешника! Радуј се, јер си доласком у земљу Египатску уништила рукотворене идоле! Радуј се, јер си горко оплакивала Сина Твога распетога на Крсту! Радуј се, јер си збуњено посматала Живот положен у гробу! Радуј се, јер си у срцу носила ране Сина Твога! Радуј се, јер си сву твар задивила дубином страдања и трпљењем ! Радуј се, јер си се удостојила да прва од свих видиш Васкрслога Сина Твога! Радуј се, јер си се пре свих наслађивала Његових беседа! Радуј се, надо и прибежиште наше, која нас тешиш иконом Твојом! Кондак 13 О, Свемилостива Мајко, пресветла звездо, јавила си нам Сунце Правде Христа. Прими садашње наше молитве које Ти смирено приносимо пред иконом Твојом. Избави нас од свих вевоља и ослободи вечних мука да би у рајским становима вечно певали Богу: Алилуја! Овај кондак чита се три пута,а потом икос 1 и кондак 1 Молитва Пресветој Богородици пред Њеном иконом званом „Владимирска – Мироточива“ О, Пресвета Владарко Дјево Богородице, надо и прибежиште наше, Ти си нам даровала ову мироточењем овде прослављену Твоју икону, пред којом ми стојећи молимо се: не одврати лице Твоје од нас, не отступи од нас због безакоња наших, него као блага прими нас под свој покров. Огањ нечистоте и сваке прљавштине који је у нама потопи морем благодати Твоје, дај нам познање сопствених грехова и слабости и бекство од људских похвала. Омекшај нас отежале тврдим срцем и немилосрђем, дај нам да састрадавамо са ближњима, избави од злопамћења, одбаци од нас излишну љубав овога живота и насладу телеснога одмора, а смрт, суд, муке припремљене грешницима у спомен учини да буду дубоке, срца пак,наша одврати од свакога зла,да би чистим устима и срцем прославили Тебе,Владарку нашу.Амин! Икона Божије Мајке ,,Владимирска – Мироточива“ и Гродњенски Свето-Рођењско–Богородични женски манастир На месту где се сада налази Гродњенски Свето-Рођењски-Богородични женски манастир од старих времена (ХII век), налазила се Саборна Свето-Пречистанска црква. У XVI веку оснивачи цркве били су Михаил Глински и Велики кнез Литвански Александар. Али са уласком у унију црква је била претворена у унијатску. Благогословом унијатског митрополита Јосифа –Венијамина Руцкога, при цркви је било организаовано сетринство сестара Василијанки[1].Тако је у Гродном изникао женски манастир. Сестре Василијанке су основале на месту изгореле старе Свето-Пресчистанске цркве цркву Рођења Пресвете Богородице и живеле су поред ње.Чести пожари су били препрека за оснивање манастира и он је био освећен тек 1756.г.(у ХVIII веку) Када су се по одлуци Полоцкога Сабора, 1839.године белоруски унијати вратили у окриље Православне Цркве, гродњенски василијански женски маанастир претворен је у православни Рођењско–Богородични женски манастир. У то време у манастиру су живеле само две престареле унијатске монахиње. По њиховој молби оне су биле премештене у католичкки манастир. Тако је 1839.године почела дуга етапа развоја Гродњенског манастира. Урађена је обнова и рестаурација старих манастирских зграда и црква Рођења-Богородице, подигнута је домска (зимска) црква посвећена преподобном Сергију Радоњешком (1866.г). При манастиру је отворено прихватилиште за девојке из сиромашних породица и сирочад. 1877. у манастиру догодило се чудо мироточења Владимирске иконе Мајке Божије. Историја те свете иконе је овакава: Близу града Гродна живела је побожна православна породица Домбровских. У тој породици чувала се као породична светиња копија Владимирске иконе Мајке Божије. Када је кћер Домбровских саопштила родитељима своју жељу да иде у манастир, њена мајка је три пута видела у сну Богородицу и чула речи које јој заповедају да отпусти кћер у манастир са својом светом иконом. Мати је благословила кћер Владимирском иконом и искушеница Наталија Домбровска понела ју је са собом у манастир и поставила свету икону у својој келији, где је она одједном замироточила. Мироточење Владимирске иконе Мајке Божије продужило се још пола године. Свето миро по благослову игуманије било је скупљано у ковчежић у облику крста, и сада се чува у кивоту код иконе. Владимирска-Мироточива икона (тако су почели да зову ову светињу) прославила се чудеснима и у том броју чудом исцељења побеснеле жене. У ХХ. веку у част Владимирске - Мироточиве иконе Мајке Божије састављен је акатист. Историја Гродњенског манастира у 20.веку је почела са необичним развојем. 1900.г. Свети Синод је донео одлуку да се Свето-Рођењско-Богородични Гродњенски манастир пренесе у место Красноток, које је близу града Гродна, са циљем проширења и уређења манастира.Таквом одлуком древни манастир у Гродну постао је подворјем новопроцветалога Краснотоцкога Свето-Рођењско-Богородичног женскога манастира. Подворја тога манастира су била отворенау Санкт –Петресбургу и Дрогичину. Краснотоцки манастир је постао један од узорних манастира у империји. При манастиру је радило сиротиште за сирочад, школа, пољопривредна школа, апотека, амбуланта, болница; производили су се изврсна мајсторска дела. Земљишни поседи манастира обрађивали су се на самом примереном стандарду, тако да се у пољопривредим школама,одн.њиховим изложбама манастирка производња окитила се многим медаљама и дипломама.Припремао се и долазак императора Николаја II у манастир, али је тај план пореметио први светски рат.Због приближавања фронта манастир је био евакуисан 1914.г. у Москву,где су сестре на челу са игуманијом преживеле револуцију, грађански рат и почетак бољшевистичких гоњења Цркве. 1921.г.сестре на челу са игуманијом су добиле решење о враћању у Гродно.У то време Гродно је постао део Пољске републике и пољске власти су Краснотоцки манастир предали католичкој цркви.Зато су се сестре вратиле у зидине древног Гродњенскога манастира,који је годинама био подворје Краснотоцкога манастира.Од сада до свога затварања, 1960.г манастир је био активан не гледајући на све догађаје светске историје: сједињење са Совјетском Белорусијом 1939.г.,почетак великог отаџбинског рата[2], немачку окупацију,и послератне совјетске репресије против свештенослжетеља. Управо у Гродњенском Свето-Рођењско –Богородичном манастиру завршио је своје последње богослужење свети свештеномученик Серафим Жировицки. 1960.г.Совјетске власти су донеле решење о затварању Гродњенског женског манастира. Власти су намеравале да преселе сестре у активни женски манастир далеко у пределима Белорусије (то је био Пјухтицки манастир у Естонији), но милошћу Божијом сестре су нашле прихватилиште у Свето-Успењском Жировицком манастиру. После тога како су Совјетске власти предузимале мере да затворе Жировицки манастир, сви су увидели промисао Божији у пресељењу сестара Гродњенског манастира на територији мушког Жировицког манастира. Благодарећи томе, власти нису могле затворити Жировицки манастир. Прогнане сестре су са собом понеле у Жировицу главне светиње свога манастира :икону Владимирске-Мироточиве Мајке Божије.и друге светиње. У изгнанству схиигуманија Гродњенско манастира мати Гаврила (Рисицкаја) саставила је акатист у част Владимирској-Мироточивој икони Мајке Божије. Духоносна старица схиигуманија Гаврила починула је у Жировицком манастриру. 1992.г.почела је обнова Гродњенског манастира,под руководством игуманије Гавриле II (Глухове). Сестре после 30.година изгнанства смогле су снагу да се врате у зидине древнога манастира, где је после исељења манастира од стране богоборачких власти био отворен музеј атеизма. Али све зграде манастира још нису враћене сестрама. Обновљење је ишло постепено, савлађивањем мноштва препрека. Јануара 1993.г.мирополит Филарет је осветио установљени храм преподобног Сергија Радоњешког,а јула месеца враћен је манастиру главни храм посвећен Рођењу Богоодичном. 1995.г.манастир је посетио патријарх Алексеј II,а 1998.г.у Гродњенском манастиру је боравио председник А. Лукашенко и те године председничким указом манастиру су враћене све манастирске зграде. Акафист в честь иконы Божией Матери „Владимирския-Мироточивая“ находящейся в Свято-Рождество-Богородичном храме Гродненского женского монастыря (Написала га је схиигуманија Гаврила (Рисицкаја) умрла 12.јуна 1976.г.у Жировицком.Св-Успењском манастиру Издање Гродњенско Свето-Рођењско-Богородичног Женскога манастира.Москва,1999. По благослову Најсветијег патријарха московскога и целе Русије Алексија II http://akafist.narod...rotochivaya.htm http://www.btatstvo....ry/grod/mon.htm са црквено-словенскога језика превео протонмесник Животије Милојевић [1] Василијани ,одн.Василијанке је монашки ред на Западу.Добиоје име посв.Василију Великом. Створен је од стране Руцкога за пропаганду уније усред православног становништва 2) отаџбински рат- руси тако називају други светски рат
  22. Ова књига претставља збирку светоотачких изрека, и биће дељена као дар свима који желе да се упознају са мудрим саветима, преко педесет православних светитеља са различитих крајева света. Изреке су груписане тематски и подељене су у шест поглавља. Састављач ове збирке је професор са Московске Духовне Академије, ђакон Георгиј Максимов. Извор: Православна Охридска Архиепископија Превод: Поуке.орг тим
  23. У име Његове Светости Патријарха московског и све Русије г. Кирила, митрополит Иларион је уручио је г. Чепурину захвалницу као признање за његов рад за добробит Цркве Христове поводом његовог шездесетог рођендана. У току разговора који је протекао у пријатељској атмосфери, расправљало се о различитим аспектима руско-српских односа. На крају разговора, митрополит Иларион је госту поклонио примерак књиге У служби Цркви - У сусрет 65. годишњици Одељења за међуцрквене безе Московске Патријаршије. Извор: Московска Патријаршија
  24. У својству председника Међународне хуманитарне Фондације за очување хришћанских светиња на Косову и Метохији "Свети Сава Освећени" лично је уручио стипендије за 25 ученика Богословије у присуству Ректора Богословије, Епископа Рашко-призренског Теодосија, и професора ове школе. Истовремено г. Торшин је предао новчани прилог Владики Теодосију за наставак обнове Богословије. Благодарећи г. Торшину и народу Русије на помоћи Богословији, Владика Теодосије је посебно указао на улогу руског конзула Ивана Степановича Јастребова који се нарочито залагао за отварање Богословије у Призрену 1871. године и традиционалну помоћ и подршку коју је верни народ братске Русије одувек пружао Србима на Косову и Метохији. Г. Торшин допутовао је у Призрен у пратњи: г. Андреја Шугурова, шефа канцеларије Руске канцеларије у Приштини, г. Александра Конанјкина саветника Амбасадер Руске Федерације у Београду, г. Игора Матвејева, заменика шефа Директората за међународне односе Руске Федерације и г. Андреја Туљајева, заменика шефа кабинета г. Торшина. Овај догађај пропратили су и новинари Гласа Русије који су такође допутовали са г. Торшином. САЈТ Међународне фондације Св. Сава Освећени http://saintsabbas.com/ РАЗГОВОР СА АЛЕКСАНДРОМ ТОРШИНОМ - ГЛАС РУСИЈЕ http://serbian.ruvr.ru/2012_10_07/aleksandar-torsin-brtske-veze-ne-mogu-da-budu-strateske/ Како је дошло до идеје формирања Фонда, чиме је она условљена? Веома је тешко одговорити на то питање. Главно је, што нас је подстакло да формирамо тај фонд, била је велика љубав према Србији. Братска осећања према тој земљи. Међутим, то је само укратко. Када се то узме конкретно, ми смо били присутни устоличењу Српског Патријарха Иринеја у Печкој патријаршијим, видели, у колико сложеној ситуацији се налази СПЦ. Највише духовно лице Србије је реално морало да се устоличи на окупираној територији, и то окупираној не само од стране људи, који су пожелели ту лепу покрајину, већ људи друге вере, који не цене вредности других народа. Стално је било видљиво да те светиње траже заштиту, подршку. Данас су православне светиње Косова или у изолацији, или под притичком месних власти. Данас само међународне снаге некако помажу да успоставе систем безбедности и мање-више миран живот. Међутим, међународне снаге одлазе, па ће ускоро светиње бити незаштићене. Ми смо одлучили са мојом супругом, која је завршила економски факултет МДУ и бавила се Србијом, добро зна српско-хрватски језик: зашто се не би формирао међунаролдни фонд, који би присуствовао овде и помагао. Не желим да оптужујем власти, оне су се промениле. Био је рат, али се рат завршио. Данас је неопходна брига о светињама. Фонд није против некога, Фонд је за Православље, за очување јединствених цркава. У чему видите перспективу руско-српских односа? Братске везе не могу а да не буду стратешке. Руски народ и грађани Русије живели су заједно са српским народом и у тешким тренуцима су били заједно. То је велика перспектива. Економско и политичко стање Србије се стабилизовало. Плодно земљиште није главно, Срби и други народи је велико богатство, које треба стручно искористити. Како се односите према техничким преговорима Београд-Приштина? Пре свега бих хтео да кажем да су било који лоши преговори бољи од рата. Не требају конфликти. Живимо у 21. веку, те морамо да улажемо напоре у цивилизовано решење питања. Једна од гаранција је заштита српског становништва и економска интеграција. Косово је било део Југославије, зато има много интеграционих веза, које нису прекинуте. То је јединствени енергетски систем, јединствени транспортни систем. Прошло је време, када су мостове рушили и дизали у ваздух, треба их градити. Имам утисак да су косовске власти почеле да долазе на такву идеју. Из контаката с њима је разумљиво да је могуће се договорити о конкретним корацима, који неће кардинално променити ситуацију, али могу да омогуће кораке усусрет једни другима. Циљ нашег фонда, с обзиром на то да је православље религија добра, религија среће – зашто да не саградимо духовни мост? Каква осећања имате као Рус, када посетите Корсово? То је осећај дубоког бола и жалења. Ходамо улицама Призрена, говоримо руски, осећамо се сасвим мирно. Зашто је била потребна огорчена борба? Зашто је била спаљена богословија, саграђена 1996. године? Који је она имала стратешки интерес? Шта су хтели људи, који су срушили споменик Јастребову, то није тврђава. Та бесмисленост просто пренеражује. Међутим, видимо да овде уче лепи млади момци. Уверен сам да је с њима повезана будућност. Мора да се учини све да би будућа генерација имала могућности да скупи оно камење, које смо разбацали, сагради балканску кућу, где није тесно. Тај храм заједничког живљења почиње од образованих људи. Образовање је пут ка мирном животу. То је све трагедија, али оптимистичка. Од 8 хиљада Срба је у Призрену остало само 18 људи. Погледајте размере те несреће. Као Фонд ћемо чинити све да би та духовна установа била обновљена и радила за добробит не само Србије, већ и читавог Балкана, као и Косова. Извор и фотографије
×
×
  • Create New...