Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'rkc'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 4 results

  1. Sloboda savjesti (lat. conscientia– suznanje, znanje čega i zajedno s drugima) u katoličkoj duhovnosti često se primjenjuje na slobodu drugih da izaberu ono što katolici misle da je jedino ispravno, a rijetko na slobodu samih katolika da misle i žive po svojoj savjesti. To je – reći će “pravovjerni“ katolici – paradoksalna situacija jer vjerniku njegova savjest ne može naložiti ništa što nije u skladu sa “službenim“ katoličkim moralom. Oblikovana savjest prihvaća moralne norme zajednice. Na prigovor, pak, da se moralne norme mijenjaju kroza povijest, odgovaraju kako posljednja instanca ipak nije savjest, nego – “volja Božja“. Crkveno učiteljstvo često se prema vjernicima odnosi kao prema nedorasloj djeci u čije ime mora odlučivati i kojima mora tumačiti što je “volja Božja“ za ovu ili onu situaciju. Time se stavlja na mjesto koje bi trebalo biti sačuvano za Duha Svetog te zapravo uspostavlja ideologiju nasilja. Ako se etički zakon shvaća kao nešto čovjeku izvanjsko, onda je njegovo nametanje – grijeh protiv slobode savjesti. A ako je zakon, kako tvrdi apostol Pavao, upisan u ljudsko srce, onda se sloboda savjesti događa u njegovoj intimi. Moralne norme nisu same sebi svrhom nego su okvir za etički temelj na kojem bi trebale počivati, a koji je: dobro čovjeka i dobro zajednice. A dobro se ozbiljuje preuzimanjem odgovornosti. Kada savjest prihvaća neku normu, odmah ju i razgrađuje, pounutarnjuje – ona postaje ne samo čovjekov slobodan izbor, nego i sama njegova odgovorna sloboda koja i jest njegovo dobro. Premda, za nju valja trajno biti budan. Pavao je, govoreći o moći grijeha, priznao da je svakodnevno njime varan: “Ne radim što bih htio, već ono što mrzim” (Rim 7,14). Pritom se u idealističkoj tradicionalnoj teologiji ova Pavlova misao pretvara u vrst metafizičke šizofrenije, dok je, zapravo, riječ o svakidašnjem iskustvu većine ljudi. Pozvani smo ponajprije na svetost, ne na borbu protiv grijeha. Iz Knjige Postanka crkveno učenje dugo je crpilo svoje argumente za govor o kaznama za grijeh, pritom često zaboravljajući da biblijski pisac nije imao na raspolaganju ni jezična ni spoznajna sredstva kojima bi progovorio o uvjetovanostima ljudskoga života. Tako se u biblijskom tekstu kao kazne za grijeh navode: stid od spolnosti, porođajne muke u žena, spolna želja, mukotrpno obrađivanje zemlje i smrt (usp. Post 3,7-24). Dakle, seksualnost, rad i smrtnost – sve su to područja u kojima čovjek doživljava svoja ograničenja, a koja Crkva tumači kao posljedice Istočnoga grijeha. Međutim, ljudske uvjetovanosti upravo su i jedina područja ljudske slobode: seksualnost je prostor u kojem čovjek može doći do krajnjeg ispunjena svojih ljudskih mogućnosti da voli i bude voljen, rad je prostor u kojem može doživjeti rascvat svojih stvaralačkih i suradničkih sposobnosti, a njegova smrtnost ono je što ga vraća sadašnjem trenutku i svakodnevnom životu. A budući da su to područja najvećih mogućnosti, ujedno su i područja gdje je na djelu i najveća otuđenost, pa i onda mogućnost manipulacije. Marx razlikuje četiri oblika otuđenja u radnom (proizvodnom) procesu: osoba koja radi posao koji ne upošljava njezinu cjelovitost, srce i razum, otuđuje se od sebe same, od prirode, od ljudi kojima je okružena te od ljudske vrste. Oholost Istočnoga grijeha ima svoju strukturalnu stranu koja se očituje u brojnim društvenim nepravdama, uključujući i onu koju ponekad nanosi ili dopušta i sama Crkva. Freud je rekao da je odricanje od iskonske ljudske prirode odricanje i od sposobnosti čovjeka da misli. No, vrijedi i obrnuto: lišavanje od mišljenja (i odlučivanja) i njegovo nadomještanje gotovim obrascima ponašanja lišava čovjeka i sposobnosti da istinski suosjeća s drugima, da ih prihvaća i razumije. Teologija savjesti uglavnom savjest karakterizira kao odnos ljudske osobe sa samom sobom, no, Pavao, međutim, ide i dalje: savjest zove svjedokom, ne instancom optužbe i suda (usp. Rim 9,1; 1 Kor 4,4; 2 Kor 1,12). Stoga bi bilo potrebno reinterpretirati fenomen savjesti kroz kritičko prisvajanje savjesti kao poziva na brigu, brigu za sebe i za druga bića, kao i na pozornost za božanske intervencije u svijetu. Gdje postoje odgovornost i briga, ne bi trebalo biti mjesta strahu, pa ni od ”društvenog inženjeringa“ ili od “antropološke revolucije“. Strah nas drži vezane uz ono čega se bojimo. Ukoliko je prošlost neke vrsti ekrana na kojoj čovjek projicira viziju svoje budućnosti, onda ono što se u srednjem vijeku nesvjesno strukturiralo kao apologija zla, danas postaje stvarnost: okrivljavanje “desnih” i “lijevih” zadobilo je planetarne razmjere, ratovi se više ne vode samo po vojnim pravilima niti se oružja koriste u razmjeru s “neprijateljskim” snagama, a vrijednosti koje su do jučer jamčile kakvu-takvu društvenu sigurnost, sve su dovedene u pitanje. Čini se da je čovjek ponovno ušao u carstvo u kojem vlada Scila straha i Haribda krivice, samo su promijenjene koordinate. Je li Foucault imao pravo kad je rekao da “se danas može misliti samo u praznini ostaloj iza iščezlog čovjeka” te da se “svima onima koji još žele govoriti o njegovu oslobođenju može suprotstaviti samo filozofski osmijeh”? Ipak, iako proživljavamo smrt vremena, a raspad tzv. tradicionalnih vrijednosti najvjerojatnije nećemo moći zaustaviti, čovjek ne može sam sebe dokinuti sve dok ima ljudi koji vole svoje partnere i djecu, pomažu ljudima oko sebe, savjesno obavljaju svoj posao i ne šute pred nepravdama ovoga svijeta. Tjeskoba postojanja može se, prema Drewermannu, nadvladati samo ako se pojam grijeha – strah od grijeha i osude – shvati kao bolest. Tek ispunjeno biće može činiti dobro. Grijeh je, zapravo, manjak ljubavi, a vjera je isto što i želja za odsutnošću otuđenja i nastojanje oko njegova dokinuća. Vjera bi trebala biti kraljevski put prema izgradnji i ispunjenju osobe, aktivno zalaganje za dobro. Ni moral koji sudi i osuđuje, ni dogma koja proglašava istinu klonulu čovjeku zasigurno ne mogu pomoći da ustane. Savjest je mjera slobode, a mjera kršćanske slobode je ljubav. Pastoralna uputa iz 1992, Aetatis novae (Nadolaskom novoga doba) ističe važnu ulogu sredstava javnog priopćavanja u službi dijaloga sa svijetom. U dijelu o crkvenom zajedništvu između ostalog se kaže da ”vjernici imaju pravo, te nekad i dužnost da se suprotstave svojim pastirima te izraze vlastito mišljenje o pitanjima koja se tiču dobra Crkve“ jer ”između članova toga zajedništva što čini Crkvu postoji temeljna jednakost u dostojanstvu i poslanju, koja izvire iz krštenja i na kojoj se temelji hijerarhijska struktura i mnogostrukost zadaća i službi. Toj se jednakosti mora naći izražaja u iskrenu i poštivanja punom sudjelovanju u informacijama i očitovanju mišljenja“ (AN 10). Kršćanska se vjera ne da svesti na tvrdnju da je Bog onaj tko govori u našoj savjesti te da je Crkva njezina odgajateljica kako bismo čuli Božji govor. Zapravo, kada apostol Pavao govori o “opravdanju po vjeri”, on ga ne identificira s ispoviješću vjere u Isusa kao Krista. Savjest je autonomna, a ispovijesti vjere simbolička struktura. Kršćanin je onaj tko u pozivu savjesti prepoznaje “suobličnost Kristu”, a ovo je prepoznavanje interpretacija kakve se uvijek iznova treba boriti za vlastitu vjerodostojnost i intelektualno poštenje. Svaka sinteza savjesti i vjere rizik je. Upotrijebiti Boga kao jamstvo naše želje da imamo krajnje jamstvo – nasilje je nad savješću. A vjera je upravo suprotno od takvoga jamstva – ona je rizik na koji pristajemo stavljajući svoj život pod znak Krista koji trpi. Prihvatiti Krista u slobodi savjesti znači odreći se predodžbe o Bogu kao jamstva sveg našeg znanja, znači prihvatiti znati tek jednu stvar o Bogu, a ta je da je prisutan u raspetom Kristu. Nužnost ponad svake logične nužnosti jest da je jedino jamstvo što ga Bog daje kršćanima – znak njegove posvemašnje izručenosti čovjeku i njegovoj savjesti. Čovjek je trajno dovođen u pitanje te stoga otvoren izazovu da odgovori, da ne bude ničijim sucem, nego prorokom. извор: http://www.autograf.hr/o-slobodi-savjesti-put-prema-izgradnji-i-ispunjenju-osobe/
  2. Бискуп: јама је празна Боговић је у својству представника Хрватске бискупске конференције у Уреду за жртве комунистичких злочина изјавио: "Жртве партизанских злочина гура се у заборав, а свима је познато да се о усташким и њемачким злочинима писало опширно, често их се и преувеличавало. Тако Пуповац и Голдстеини дођу на Јадовно и кажу да је тамо бачено 40 тисућа жртава, а - та је јама празна". Хрватски логори смрти били су једини којима нису руководили немачки нацисти. Међу њима се издваја комплекс логора Јасеновац, као највећи, и комплекс логора Јадовно, као први. Усташе у холокаусту нису биле следбеници, већ претходници нациста. Прва масовна и систематска убиства Срба и Јевреја почела су у Јадовну априла 1941. Пре Каунаса (јун), Јасеновца (август), Хелмна (децембар) и коначног решења (јануар 1942). Такође, пре оружане побуне коју су усташе користиле као изговор за репресалије, и пре састанка Павелића са Хитлером, који је те репресалије могао надахнути (оба у јуну 1941). Комплекс Госпић - Јадовно - Паг је основан непосредно по проглашењу НДХ, а укинут већ након четири месеца на захтев италијанских власти. Десетине хиљада жртава које је прогутао за то кратко време сведоче да је за усташе геноцид био сврха по себи и приоритет њихове политике од самог почетка. За разлику од нациста, усташе су нарочито истицале своју припадност Римокатоличкој цркви, а велики број клерика је активно учествовао како у усташом покрету, тако и у масакрима. Тим више забрињава серија порицања усташког геноцида од стране данашњих клерика. ПребиловциНа коју јаму је бискуп мислио? На подручју логора Јадовно познате су 32, а на читавој територији НДХ 328 јама у које су усташе бацале своје жртве. Најпознатија је Шаранова, за коју се претпоставља да крије остатке хиљада жртава, али они никада нису извађени. Једино масовније ископавање обављено је 1990-91, на подручју села Пребиловци, где су из осам јама извађени посмртни остаци преко 4000 усташких жртава из 1941. Нажалост, већ следеће 1992. године остатке је минирала Хрватска војска. Најцрње јаме се не отварају у динарским кршу, већ у људском срцу. Можда је та јама бискупу празна. Удружење Јадовно 1941 Постоји Удружење потомака и поштовалаца жртава комплекса усташких логора Јадовно 1941, чији први циљ је "да крашке јаме на Велебиту буду лоциране и истражене". За више информација посетите jadovno.com Извор: Антисрбизам ДРУШТВО ЗА ОЧУВАЊЕ СЕЋАЊА НА ХОЛОКАУСТ ПОВОДОМ НЕГИРАЊА УСТАШКИХ ЗЛОЧИНА У ЈАДОВНУ Савремена Хрватска држава, на прагу Европске уније, запада у тренд негирања најгрознијих злочина на тлу Европе, чија зверства људски разум не може ни да замисли. Прво је свештеник Стјепан „Разум“ релативизовао Јасеновац, а сада „ситнији злочин“ (Јадовно) негира бискуп Богојевић (http://antisrbizam.c...-jama-je-prazna). Да нећемо ускоро да „сазнамо“ како је НДХ продукт великосрпске пропаганде? Имајући у виду ко је творац „Независне државе Хрватске“, занимљиво је да римокатоличка хијерархија, која је отпочела Холокауст (над Јеврејима) у Европи и починила крвави геноцид над Србима, Ромима и антинацистима сваког порекла, сада почиње да негира своја злодела. Александар Вељић председник Извор: Друштво за сећање на Холокауст
  3. Тако је постао највиши великодостојник те цркве у Америци који је осуђен, пише дневни лист “Канзас Сити стар”. Суд у Канзас Ситију је осудио бискупа Роберта Фина на две године затвора условно, након што је католички свештеник изразио кајање због сексуалног злостављања деце. Заштита деце је највишем месту, и сексуално злостављање не сме да се толерише, казао је Фин пре изрицања пресуде. Њему је претила затворска казна од највише годину дана. Оптужница је подигнута пошто је у лаптоп компјутеру свештеника Шона Ратигана пронађено на стотине развратних фотографија девојчица у децембру 2010. године а Фин о томе пет месеци није обавестио полицију. Утврђено је да је само пет фотографија, од више стотина, скинуто са интернета, док је остале свештеник Ратиган сам сликао. Овај свештеник је након откривања афере покушао самоубиство а сада чека пресуду због поседовања дечије порнографије. Извор: B92, PCNEN
  4. Папа: Православље нам је најближе На сусрету са највишим представницима православних и оријенталних цркава Немачке, папа Бенедикт XВИ рекао да се нада да „није далеко дан када ћемо заједно славити евхаристију” Папа Бенедикт XВИ, који се налази у вишедневној посети својој домовини, састао се у Фрајбургу са највишим представницима православних и оријенталних цркава Немачке. Делегацију је предводио митрополит Цариградске патријаршије за Немачку Августинос, преноси Виа. Према објављеној процени, у Немачкој живи око 1,6 милиона православаца. Папа се захвалио на могућности «пријатељске размене мишљења». «Радо ћу поновити то што сам и на другим местима говори, међу хришћанским црквама и заједницама православље нам је најближе. Католици и православни имају исту древну црквену структуру. Тако се можемо надати да није далеко дан када ћемо заједно славити евхаристију». Католичка црква, рекао је папа, са пажњом прати развој православља на западу Европе. Православни су у Немачкој постали саставни део немачког друштва. Они освежавају благо хришћанске културе и хришћанске вере Европе. Рад на разјашњењу теолошких разлика остаје значајан, њихово уклањање води ка поновном успостављању пуног јединства, коме се надамо и за њега се молимо. Ради се првенствено о питању примата, око чијег правог разумевања још треба даље да радимо. У томе нам може помоћи разликовање између суштине и форме обављања примата, о чему је говорио папа Јован Павле Други, рекао је он. Папа «са захвалношћу» гледа на рад Заједничке комисије за богословски дијалог између Католичке и старооријенталних цркава. Католицима и православнима стало је до заштите људског живота од зачећа до природне смрти, оне су против манипулације и селекције у медицини. Такође се залажу за интегритет брака између мушкарца и жене. И за породицу, наглашава епископ Рима. Пред сусрет са папом Бенедиктом, митрополит Августинос је изјавио да католици и православни деценијама воде «дијалог љубави и истине», дијалог је «задовољавајући», мада се лакше постиже љубав, него истина. Како је рекао, за православље је «папство проблем», различито га разумемо. Председавање универзалном црквом у љубави (агапе) је потребно. За православље, као за католичанство, напоменуо је митрополит Августинос, целибат «није проблем». Пре рукополагања свештенички кандидат сам одлучује да ли жели брак или целибат. Што се екуменизма тиче, неки са тим «имају проблем», посебно на Истоку, у бившим комунистичким земља, где су до скоро били неслободни. Они су како против Запада, тако и против екуменизма, протоком времена стање ће се изменити, рекао је митрополит Августинос. ЖАЉЕЊЕ ЗБОГ ПАТЊЕ СЕКСУАЛНО ЗЛОСТАВЉАНИХ Папа Бенедикт XВИ срео се са жртвама сексуалног злостављања чији су виновници свештеници и изразио дубоко жаљење због њихове патње и бола њихових породица, саопштио је Ватикан. Папа је био "дубоко потрешен патњама жртава" и рекао им је да ће црква све учинити ради спровођења правих мера заштите деце. До овог приватног сусрета је дошло у семеништу у Ерфурту, у источној Немачкој и он је био сличан онима који су се већ одиграли на другим скорашњим путовањима, па и у Великој Британији у септембру, а јучерашње саопштења Ватикана и речи употребљене у њима су такође веома слични, примећује британска агенција Ројтерс. Католичка црква у Немачкој до сада је примила скоро 600 захтева за обештећење због сексуалног злостављања, а удружење жртава процењује да су протеклих деценија католички свештеници сексуално злоупотребили више од 2.000 особа. ИЗВОР
×
×
  • Create New...