Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'prvi'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 34 results

  1. Passover Lamb could be Sacrificed on Temple Mount for first Time in 2,000 Years ENDTIMEHEADLINES.ORG OPINION (ETH) - Recently we reported on how there has been an increase in activity in regards to the push for what many are...
  2. Uf... odakle da se pocne? Novi i zadnji (?) film u sagi o Skajvokerima ponovo rezira J.J. Abrams. Koliko je to bilo porazavajuce za nas veterane dok smo gledali ep. VII, toliko je sad donekle ohrabrujuce, jer on bar ima smisla da drzi nit price koliko-toliko. Ne znam sta ce da bude ovaj novi film i na sta ce da lici, ne zelim da sad nagadjam, nek` vreme pokaze polako...
  3. Dok je Vojska Srbije tek primila svoj drugi naručeni Erbas H145M, Helikopterska jedinica MUP-a Srbije svoju do sada pristiglu flotu (preostaje im isporuka još jednog primerka najkasnije do aprila sledeće godine) operativno već koristi u punom kapacitetu. Pored prevoza državnih zvaničnika, već jedne snimljene komercijalne reklame i učešća na pokaznim vežbama („Povratak 2019“ i „SAREX 38-19), MUP-ovi Erbasovi su od danas počeli da se koriste i u misiji gašenja požara. Kako Tango Six saznaje, YU-SAR je danas gasio požar u rejonu Vranja. Svi helikopteri H145M u MUP-ovoj floti mogu podvesno nositi „Bamby Bucket“ vedro za gašenje požara kapaciteta 1.500 litara vode. Danas je YU-SAR na aerodromu „Konstantin Veliki“ punio svoje vedro uz pomoć mobilnog bazena na aerodromu čiji je kapacitet 40 tona vode. Helikopterska jedinica MUP-a tako se upisala i u geografski mnogo širu istoriju budući da je najverovatnije prva jedinica u Evropi (ako ne i u svetu) koja je sa ovim tipom letelice gasila požar. Svi policijski Erbasovi naručeni su sa duplim podvesnim kukama. Duple kuke su regulatorni EASA zahtev prilikom nošenja ljudskog tereta (fail safe princip). Erbasovi Vojske Srbije imaju samo jednu kuku budući da ova organizacija ne mora poštovati EASA pravila / Foto: Tango Six Kako Tango Six takođe saznaje, Helikopterska jedinica bila je aktivirana i prvog dana izbijanja požara na Staroj Planini. Po uobičajenoj proceduri poslata je „izviđačka“ Gazela i ustanovljeno je da zbog postojanja dima može doći do ugrožavanja bezbednosti letenja. Letenjem blizu veće količine dima može doći do rizika ulaska čestica u motor helikoptera što može dovesti do njegovog oštećenja. Jedinica je dan kasnije na misiji gašenja požara letela sa Belovima 212 u okolini Vranja. Tango Six saznaje i da je za sva tri naručena helikoptera Super Puma kupljeno po jedno vedro kapaciteta 4,5 tone. MUP će tako ukupno imati 8 vedra za gašenje požara. Tango Six je već pisao o stanju srpske i regionalne flote protivpožarnih letelica. Izvestili smo detaljnije i o izazovima upotrebe helikoptera i aviona u specifičnim uslovima koji postoje u našoj zemlji kroz iskustvo Helikopterske jedinice MUP-a, jedinice koja se najviše bavila ovom vrstom misija. Pored opcije rusko-srpskog humanitarnog centra, na stolu je uvek i opcija da MUP dobije i svoje prve avione (za gašenje požara). [EKSKLUZIVNO] MUP-ov Erbas H145M danas prvi put od uvođenja u upotrebu gasio požar - Tango Six TANGOSIX.RS D je Vojska Srbije tek primila svoj drugi naručeni Erbas H145M, Helikopterska jedinica MUP-a Srbije svoju do sada pristiglu flotu...
  4. Kako vam se dopada novi note 10 i note 10+? Vredi li toliko para? Vredi li preći na primer sa s10+ na note?
  5. Francuski inženjer konstruisao je prvi prototip hoverboard-a, a testirao ga je tako što je preleteo Lamanš. Neko gleda tuđe živote a neko menja svet.
  6. Dobrila, beloglavi sup poreklom iz Srbije, letela je na nekoliko puta većoj visini nego obično 12. aprila ove godine kada je inicijativom kompanije Turkish Airlines i njene podružnice Turkish Cargo vraćena u matični vazdušni prostor. Priča o epopeji ptice sa zvanično najvećim rasponom krila u Srbiji nije toliko herojska ni srceparajuća. Dobrila, budući da spada u visokoperformansne letače sposobne za međunarodne letove, jednostavno je letela dok je mogla na svojoj redovnoj migracionoj ruti skoro 1600 kilometara. Prizemljila se u decembru prošle godine na granici Turske i Sirije i budući da je bila legalna za let odmah je ustanovljeno odakle je. Možda je i mogla da se vrati kući nakon rehabilitacije ali ju je, prema nekim tumačenjima, jednostavno mrzelo. „Dobrila čarter“ prilikom opsluživanja u Beogradu / Foto: Turkish Airlines Kompanija Turkish Airlines preuzela je inicijativu. Besplatno je preletela Dobrilu u jednom od svojih A330-200F i svet je saznao za nju. Juče je premijerno na YouTube kanalu turske nacionalne avio-kompanije prikazan video ove simpatične vazduhoplovne priče. Samo nekoliko nedelja nakon što su marketing Turkish Airlinesa i njegova video produkcija ponovo postali popularni na društvenim mrežama u Srbiji.
  7. Ratno vazduhoplovstvo Severne Makedonije (zvanično Vozduhoplovna Brigada na Armijata na Republika Severna Makedonija) proslavilo je 10. juna 27. godišnjicu skromnom proslavom koja je održana u vazduhoplovnoj bazi Petrovec, koja se nalazi 17 km jugoistčno od glavnog grada Skopja. To je prva proslava od kako je država promenila svoje ustavno ime iz Republika Makedonija u Rešublika Severna Makedonija, promena koja je takođe uticala na neformalno ime Ratnog vazduhoplovstva Severne Makedonije. Prelet helikoptera Mi-8/17 i Mi-24 iznad aerodroma Petrovec / Foto: Igor Božinovski Transporter Mi-17 sa zastavom Republike Severna Makedonija / Foto: Igor Božinovski Proslava je imala letački program koji je uključivao prelet šesthelikoptera: par jurišnih helikoptera Mi-24V Hind-E (ev. Brojeva 209 i 210) iz Borbene helikopterske eskadrile ‘’Noćni gromovi’’ (Skvadron na borbeni helikopteri „Nokjni Molnji“, sbh) i četiri transportera Mi-8MT i 17 Hip-H iz Transportne helikopterske eskadrile (Skvadron na transportni helikopteri, sth). Helikoptersku formaciju koja je preletela Petrovec predvodio je Mi-17 ev. broja 303 koji je nosio ogromnu zastavu Republike Severne Makedonije, njega su u stopu pratili Mi-24 kao i trio koga su činili Mi-17 302 i Mi-8MT 307 i 308. Školski avion Zlin 143L / Foto: Igor Božinovski Laki mobilni raketni sistem PVO Strela-10M / Foto: Igor Božinovski Na statičkoj izložbi prikazana su četiri različita domaća vazduhoplova od kojih je najatraktivniji bio helikopter UH-1H Huey 321, jedan od dva višenamenska helikoptera koje je marta 2001. godine Grčka donirala Makedoniji. Takođe, na statici su bili Mi-24V 207, Mi-8MT 306 i četvorosedi školski avion Zlin 143L Z3-DCS kao i naoružanje Bataljona vazdušne odbrane ‘’Kobre’’ (Bataljon za protivvozdusna odbrana „Kobri“), laki prenosivi raketni sistem 9K38 Igla i laki mobilni raketni sistem PVO 9K35 Strela-10M kratkog dometa. Američki HH-60M koji je prvi gost u istoriji obeležavanja Dana RV Severne Makedonije / Foto: Igor Božinovski Ovogodišnju proslavu obogatila je prva poseta stranog vazduhoplova – srednjeg helikoptera za medicinsku evakuaciju Sikorsky HH-60M Black Hawk (20171) američke vojske koji je baziran u Ramštajnu, jedne od tri takve letelice koje su učestvovale na međunarodnoj vojnoj vežbi „Decisive Strike“ koja je u periodu od 5. do 9. juna održana u Centru za podršku obuke Krivolak, u Severnoj Makedoniji. Na papiru formirano 10. aprila 1992. RV Severne Makedonije slavi 10. jun kao Dan Ratnog vazduhoplovstva obeležavajući prvi let makedonskog vojnog vazduhoplova koji se dogodio 10. juna 1992. godine kada su major Dane Ilijevski i kapetan Aleksandar Manev u klipnom, dvosedom školskom avionu Utva-75A-21 poleteli sa aerodroma Petrovec što se danas slavi kao prvi istorijski let za Republiku Severnu Makedoniju. Za sada je planirano da leteće topovnjače Mi-24 ostanu u upotrebi do 2025. godine / Foto: Igor Božinovski Helikopteri Mi-8 i Mi-17 činiće oslonac buduće Vazduhoplovne brigade / Foto: Igor Božinovski Strategijski pregled odbrane Severne Makedonije za 2018. predviđa zadržavanje u upotrebi dva operativna helikoptera Mi-24V do oko 2025.godine dok će se istovremeno ulagati u flotu Mi-8 i Mi-17 koji će činiti jezgro buduće Vazduhoplovne brigade. U tom clju, očekivanja su da će helikopteri Mi-8MT 305 i 306 biti vraćeni u letno stanje sledeće godine. Pored toga, nakon pridruživanja NATO savezu Severna Makedonija bi takođe morala da uloži u podmlađivanje svoje helikopterske flote, zatim u izgradnju sistema vazdušnog osmatranja i modernizaciju svojih PVO kapaciteta. Kada se Severna Makedonija 2020. godine bude pridružila Severnoatlantskoj Alijansi, za kontrolu njenog vazdušnog prostora biće odgovorna susedna Grčka. Igor BOŽINOVSKI
  8. Kako Tango Six saznaje iz više izvora, prvi laki višenamenski helikopter H145M za RV i PVO Vojske Srbije sleteo je danas oko 14 časova na vojni aerodrom Batajnica. U pitanju je helikopter kojeg je šira javnost prvog i videla tokom posete ministra odbrane Srbije fabrici Erbasa u novembru prošle godine. „14501“ je tako prvi od pet vojnih primeraka koji je isporučen Srbiji. Jutros je oko 11 časova poleteo iz Graca pod privremenom nemačkom civilnom registracijom rezervisanom za Erbas D-HADD. Kako je Tango Six već ranije rekonstruisao, „14501“ biće namenjen za borbeno traganje i spasavanje. Od opreme ima FLIR-ov Star Safire 380HDC, TRAKKA far za traganje, dizalicu, fiksnu instalaciju za „fast-rope“ iskakanje i WSPS sistem, „makaze“ za sečenje naponskih i drugih kablova. D-HADD je civilna registracija koju Erbas privremeno koristi za helikoptere koje testira nakon proizvodnje u Donevortu ili tokom letačke obuke mušterija u Mančingu / Foto: Ministarstvo odbrane
  9. Kako je 14. maja preneo hrvatski Dnevnik.hr (informativni portal Nove TV), prilikom nedavne posete ministra odbrane Hrvatske Damira Krstičevića Austriji bilo je, između ostalog, reči i o mogućoj predaji aviona MiG-21 kojim je pilot Rudolf Perešin preleteo 1991. godine iz tadašnje Jugoslavije u Austriju. Pri tom je austrijski ministar odbrane svom hrvatskom kolegi rekao da će im biti data Perešinova odeća. Jugoslovenski MiG-21 se čuva u muzeju na aerodromu Celtveg ali taj avion trenutno nije javno izložen. Jedno kraće vreme ipak se mogao videti kao deo zbirke muzeja i bio za posetioce izuzetno zanimljiv eksponat. Hrvatska već duže vreme pokušava da dođe do tog aviona a čini se da su sada preduzeti najozbiljniji koraci ka ostvarenju tog cilja. – Dogovorili smo se da otvorimo to područje, a ministar mi je rekao da je prvi korak da će nam vratiti odoru od našeg junaka i pilota, a da naši eksperti pravnici sjednu i vide da taj avion koji je za nas strateški važan dođe u Hrvatsku – rekao je ministar odbrane Damir Krstičević. Njegov austrijski kolega Mario Kunesek ja zatim dodao: – Za Hrvatsku je to emocionalno pitanje, za austrijsku stranu pravno pitanje, ali ja sam uveren da tamo gde postoji volja, tamo će se naći i put – Austrijski ministar rekao da će hrvatskoj strani biti predata Perešinova odeća / Foto: Nebojša Mirković Prelet, tada kapetana I klase Rudolfa Perešina, bio je prvi od 4 prebega pilota hrvatske nacionalnosti iz RV i PVO JNA. Sva četiri su izvršena avionima MiG-21 od kojih su tri odmah uključena u sastav novoformiranog hrvatskog Ratnog vazduhoplovstva. Perešin je bio pripadnik 352. izviđačke eskadrile, 117. avijacijske brigade na aerodromu Željava kod Bihaća. Perešin je 25. oktobra 1991. avionom MiG-21R (službena vojna oznaka L-14i, NATO oznaka Fishbed-H) vojnog evidencijskog broja 26112 poleteo na zadatak izviđanja iznad dela Hrvatske i Slovenije. On je kasnije za hrvatskoj televiziji izjavio da se u toku leta dvoumio kako da napusti ljude sa kojima je godinama radio. Kada je došao do rejona Karlovca, javio je kontroli leta da zbog slabe vidljivosti za njim ne poleće drugi izviđač. Stigavši blizu Ljubljane uočio je da je vidljivost odlična, potom se okrenuo i leteo do Kopra gde je napravio krug, zatim preko Ljubljane prešao u Austriju u rejon Blajburga da bi potom, potpuno iznenadivši austrijsku vojsku kao i vlasti, sleteo na aerodrom u Klagenfurtu. Ovaj prelet bio je veliki medijski događaj koji je izazvao pravu senzaciju a svetskim medijima je još više skrenuo pažnju na rat u bivšoj SFRJ. MiG je ostao u Austriji, nakon aerodroma Klagenfurt avion je uskladišten a u proleće 2002. godine je bio prikazan u Beču, kao deo izložbe “10 godina od početka rata na Balkanu“. Potom se nalazio u vojnom skladištu Feliksdorf da bi se 2011.godine našao na aerodromu Celtveg gde je jedno vreme bio izložen u muzeju. Rudolf Perešin poginuo je 2. maja 1995. na borbenom zadatku prilikom dejstva po ciljevima na zemlji, u okviru operacije “Bljesak“. Njegov MiG-21bis evidencijskog broja 119 pogodila je srpska PVO, verovatno lakim prenosivim raketnim sistemo Strela-2 a moguće i topovima M55A4 kalibra 20 mm. Uspeo je da se katapultira iznad Gradiške ali zbog oštećenja aviona u izuzetno nepovoljnom položaju. Upao je u reku Savu sa delimično otvorenom kupolom padobrana. Perešinovo telo je pronađeno nakon nekoliko dana na obali Save blizu Odžaka, vojnici VRS koji su ga našli bili su primorani da ga sahrane u tom gradu a telo je razmenjeno avgusta 1997. Oboreni avion hrvatske su snage pronašle tek 28. juna 1995.
  10. Prva Novosadska nedelju ponosa biće organizovana od 13. do 17. maja, dok će biti prvi Novosadski prajd biti održan 17. maja na Trgu Republike, najavila je danas grupa „Izađi“. Grupa ”IZAĐI”, uz podršku Grada Novog Sada i OPENS 2019 - Omladinska prestonica Evrope Novi Sad, organizuje PRVU NOVOSADSKU NEDELJU PONOSA, pod sloganom “IZAĐImo ZAJEDNO!”, koja će se održati od 13. do 17. maja 2019. godine, dok je sam Prajd zakazan za petak 17. maja u 12 časova na Trgu Republike. 17. maja 1990. godine Svetska zdravstvena organizacija je uklonila homoseksualnost sa liste mentalnih poremećaja. Uprkos tome, u Srbiji, nas - osobe koje privlači isti pol i osobe koje svoj rod vide drugačije - i dalje smatraju bolesnima. I dalje nas krive zbog toga ko smo i kakvi smo rođeni. I dalje strahujemo od nerazumevanja i odbacivanja porodice, prijatelja i celokupnog društva!, kaže se u saopštenju organizatora. Grupa „Izađi“ navela je da želi da doprinese izgradnji demokratskog društva u kojem svi mogu uživati ista prava bez obzira na svoju seksualnu orijentaciju i rodni identitet. Danas, FB
  11. Kako je saopšteno iz Javnog akcionarskog društva PAO “Il“, sa aerodroma Voronjež-Pridača koji koristi preduzeće PAO “VASO“ (nalazi se u sastavu Odeljenja za transportnu avijaciju Ujedinjene vazduhoplovne korporacije), danas je obavljen prvi let prvog prototipa ruskog lakog transportnog aviona Il-112V(fabrički broj 01-01) koji je konstruisan po ugovoru potpisanim sa ruskim Ministarstvom odbrane. Posadom je komandovao glavni pilot PAO “Il“ nosilac zvanja Heroj Rusije Nikolaj Kuimov a navedeno je da je let prošao u normalnom režimu. Let je trajao 45 minuta, ostvarena je maksimalna brzina od 250 km/h, napravljena su tri kruga oko aerodroma i izvršene dve simulacije sletanja. U pratnji Il-112V leteo je avion laboratorija Il-114LL čija je posada pratila parametre prvog leta novog ruskog transportnog aviona. Prvom letu prethodila su ispitivanja na zemlji tokom kojih su testirani sistemi aviona, na pisti su izvršena rulanja sa zaletima i kočenjima kao i delimična odlepljivanja od tla. Nakon što se komisija uverila da svi sistemi normalno funkcionišu, odobren je početak letnih ispitivanja. Generalni direktor PAO “Il“ Aleksej Rogozin izjavio je da je Il-112V je prvi vojni transportni avion koji je stvoren od nule u post-sovjetskom periodu i da će ovaj avion pomoći rešavanju mnogih problema, kako u oblasti vojne logistike tako i u civilnom sektoru. On je dodao i da predstoji izvršenje ključnih i važnih zadataka letačkih testova koji će se obaviti u Voronježu a naglasio je i da je 100 postodelova i agregata Il-112V ruske proizvodnje odnosno da je većina proizvedena u Državnoj korporaciji “Rosteh“. 25 people are talking about this Twitter Ads info and privacy Projekat ovog aviona započet je u prvoj polovini 90-tih godina 20. veka finansijskim sredstvima tadašnjeg Avijacijskog kompleksa koji nosi ime S. V. Iljušina a prvobitno je avion predstavljen kao civilni putnički vazduhoplov. Planovi da se projekat finansira iz prodaje nafte kao i da serijska proizvodnja počne već 1994. godine nisu realizovani. U tu svrhu bilo je stvoreno preduzeće “ll-Baškirija“, postojale su namere da se proizvodnja organizuje u preduzeću KumAPP, Kumertau ali je kasnije odlučeno da to ipak bude kompanija VASO iz Voronježa. Usled nedostatka novca projekat nije mogao biti završen a tek aprila 2004. godine projekat Il-112V izabran je u konkursu Ministarstva odbrane za razvoj novog lakog transportnog aviona. Najave da prototip poleti 2006. a da serijska proizvodnja započne 2007. takođe se nisu ostvarile. Potom je ovaj projekat uvršten u Državni program za naoružanje u periodu od 2011-2020. sa planom da se ugovor potpiše 2015. godine. Konstrukcija prvog prototipa započeta je avgusta 2010. ali je maja 2011. Ministarstvo odbrane odustalo od Il-112V i umesto toga je odlučilo da kupi 7 An-140 pa su jula iste godine radovi na proizvodnji prvog prototipa obustavljeni. Avgusta 2013. zvanično je saopšteno da je projekat Il-112V obnovljen a ugovor sa Ministarstvom odbrane za razvoj novog transportnog aviona potpisan je decembra 2014. godine. Pripreme za proizvodnju započele su januara 2016. a u decembru iste godine je sastavljen trup prvog prototipa. Tokom 2017. izvršena je predaja krila i njegovo spajanje sa trupom, montiran je eksperimentalni proceduralni trenažer i započeta su ispitivanja sistema aviona. Krajem novembra prošle godine avion Il-112V predat je u letno-ispitnu stanicu kompanije VASO. Prvi let Il-112V je do sada više puta odlagan, prvo za kraj 2018., potom za početak ove godine a u medijima je obično navođeno da postoje problemi sa motorima. Decembra 2018. u institut CAGI koji nosi ime N. E. Žukovskog dostavljen je drugi prototip koji će služiti za statičko ispitivanje resursa. Pre nekoliko godina Ministarstvo odbrane iskazalo je potrebu za 60 Il-112V koji bi u vazduhoplovni jedinicama zamenilo avione An-26 a u kompaniji VASO se pripremaju za serijsku proizvodnju do 12 aviona godišnje. Trenutno vojne vazduhoplovne snage Rusije koriste oko 72 An-26 različitih verzija a do 2030. godine polovina celokupne flote vojnih i civilnih An-26 će biti prizemljena dok će do 2032. 90 procenata ovh aviona biti povučeno iz upotrebe. Il-112V bi mogao da doživi i lep izvozni uspeh, postoji velika potražnja za avionom te kategorije a familiju aviona An-26, 30 i 32 u svetu još uvek koristi oko 38 Ratnih vazduhoplovstava. https://tangosix.rs/2019/30/03/prvi-let-novog-ruskog-transportnog-aviona-il-112v/
  12. Pilot paraglajder iz Beograda Petar Lončar, član Aero-kluba „Jat“ i jedan od sportista Vazduhoplovnog saveza Srbije, postao je prvi pilot na svetu koji je leteo paraglajderom na svih sedam kontinenata, saopšteno je iz Saveza. Kako navode, Svetska vazduhoplovna federacija do sada nije zabeležila ovakav primer, a Lončar je svojim nedavnim letenjem u Australiji kompletirao i poslednji svetski kontinent: – Sa svoje 33 godine i 12 godina letačkog iskustva, Petar je uspeo da leti u čak 65 zemalja na svih 7 kontinenata. Sve je počelo sa letenjem u Evropi 2007. godine, pa je na red došla Azija 2010. i let na Himalajima u Nepalu, kao i 2013. godine let u Pakistanu na visini od oko 7.000 metara. Dalje se Petar uputio 2013. na Havaje, a Severnu Ameriku je posetio i 2017. godine kada je leteo u Kanadi. Prvi let u Južnoj Americi ostvario je 2015, kada je obišao Kolumbiju, a prošle godine je imao najveći zadatak pred sobom, a to je bio odlazak i letenje na Antarktiku, što je i realizovao. Početkom marta ove godine, otišao je u Australiju i već leteo iznad Sidneja, čime je zaokružio i svoj sedmi kontinent. – U letu / Foto: Vazduhoplovni savez Srbije Poslednji let u Australiji / Foto: Vazduhoplovni savez Srbije Let iznad Antarktika bio je najteži, ističe Lončar i objašnjava da je eskpedicija posebno bila zahtevna zbog vremenskih uslova, pre svega jakih vetrova i niskih temperatura, ali i zbog nepristupačnosti terena: – Imao sam samo 10% šanse da poletim zbog uslova na Antarktiku. U periodu boravka od šest dana, bilo mi je dozvoljeno da brod napustim samo jednom dnevno u trajanju od sat vremena i da u to vreme obavim svoj zadatak letenja. To mi nije uspevalo i poslednja prilika je bila izlazak sa broda na kopno, što mi je i donelo uspeh. Vetar se smirio, magla podigla, a ja sam odmah iskoristio priliku i uspeo da napravim dva kratka leta. Takođe, Antarktik je bio najteži i zbog pripreme puta, a tu mislim na pronalazak načina kako da posetim ledeni kontinent sa nevelikim budžetom kojim sam raspolagao, ali i zbog toga što sam sve organizovao sam. – Lončar na Antarktiku / Foto: Vazduhoplovni savez Srbije Sletanje / Foto: Vazduhoplovni savez Srbije Kako navode iz Saveza, Petar je podelio i svoja iskustva o Aziji, za koju kaže da je najlepši kontinent za letenje i to pre svega zbog planinskog venca Himalaji: – Tu sam imao svoje najbolje letove u karijeri, a pored Himalaja, takođe bih izdvojio i letenje u Pakistanu na 7.000 metara, kada sam bio najbliži drugom po visini najvišem planinskom vrhu na zemlji – vrhu „K2“. – Indija, Himalaji / Foto: Vazduhoplovni savez Srbije
  13. Ovogodišnji nastup srpske vazduhoplovne industrije u organizaciji Jugoimport SDRP-a inovativniji je po ponuđenom nego ranije. Isključivi „krivac“ za to je trenutno najaktivnija domaća privatna kompanija u namenskoj industriji EDePro. Pored već predstavljenog Stršljena i nove planirajuće bombe, EDePro je na IDEX-u prvi put javnosti prikazao projekat VTOL bespilotne letelice. Aleks (ALECS- Advanced Light Electric Composite System) je kvadkopter sa dodatnom petom potisnom elisom koji je u mogućnosti da poleće i sleće vertikalno, lebdi u mestu ali i obavi tranziciju između vertikalnog i horizontalnog leka i na posletku leti horizontalno. Aleks za sada u dve verzije, veličine i upotrebe / Foto: Petar Vojinović, Tango Six Kako je ekskluzivno za Tango Six ispričao Vladimir Jezdarević, sistem inženjer EDeProa i vođa grupe za bespilotne (električne) letelice, ideja kompanije bila je da prikaže da koncept petomotornog bespilotnog VTOL-a radi: – Aleks trenutno postoji u dve verzije. Manji težine 35 kilograma uz nosivost 6 kilograma korisnog tereta koji je koncept demonstrator ali koji će biti i poseban proizvod dominantno za civilne upotrebe nadzora i druge opcije moguće sa odgovarajućim senzorima. Veći je ideja militarizacije dizajna, čija je prva verzija izložena ovde na IDEX-u. On teži 250 kilograma i može nositi 70 kilograma korisnog tereta. Ideja kompanije Jugoimport SDPR je da se veća verzija razvije u borbenu bespilotnu letelicu a mi ćemo u nju integrisati turbo džet motor. Ovde na sajmu smo prikazali mogućnost nošenja nevođenih raketa ali naravno postojaće opcija i za vođena sredstva. – kaže Jezdarević. Pozicija podvesnih tačaka će se menjati, opcije naoružanja biće nevođene i vođene / Foto: Petar Vojinović, Tango Six Motor broj 5 će biti ili klipni ili turbojet / Foto: Petar Vojinović, Tango Six Kako nam je takođe rekao, EDePro će manji Aleks pripremiti za nastupajući sajam naoružanja Partner u Beogradu. Ideja je da letelica demonstrira poletanje, tranziciju u horizontalni let, prelazak u lebdenje pred cilj i da ispali dve rakete koje će biti urađene specijalno za ovu demonstraciju. Nakon lebdenja letelica će se horizontalnim i na kraju vertikalnim letom vratiti na početno mesto poletanja. Za više detalja pogledajte ceo intervju: https://tangosix.rs/2019/21/02/video-sve-o-novom-projektu-kompanije-edepro-prvi-srpski-bespilotni-vtol-imace-civilne-i-vojne-verzije-letni-prikaz-uz-simulirano-dejstvo-vec-ove-godine-na-partneru/
  14. Kako jedna potpuna neznalica da se odvaži na prvi korak - da pođe na liturgiju? Ceo život živim na par koraka od najvećeg pravoslavnog hrama u Srbiji, jednom sam zavirila iz radoznalosti. Nikada nisam bila na liturgiji, a kamoli pričestila. Kada je pravo vreme da se obratim svešteniku za dalje upute? Posle liturgije? Pre? Koji sveštenik postaje moj duhovnik? Čitam ovo uputstvo i čini mi se nedovoljnim za nekoga ko ne zna baš ništa. https://svetosavlje.org/objasnjenje-svete-bozanske-liturgije/ Oprostite mom neznanju... osećam da treba da pitam.
  15. Vlada Slovenije donela je odluku o pripremi i lansiranju prvog slovenačkog satelita pod nazivom „Nemo HD“, prenosi „The Slovenia Times“. Kako piše ovaj medij, ukupni troškovi pripreme i lansiranja iznosiće 2,3 miliona evra, dok početna odobrena sredstva iznose 830 hiljada evra: – Nemo HD će biti deo evropskog sistema Kopernikus, ali će služiti i kao dopuna ovog sistema vlastitim izvorom podataka za potrebe urbanizma, ekologije, šumarstva i transporta. Satelit težak 65 kilograma orbitriraće oko Zemlje na nadmorskoj visini od 600 kilometara proizvodeći panhromatske i multispektralne slike. – Prvi od dva planirana slovenačka satelita „Nemo HD“ razvio je Istraživački centar za svemirske nauke i tehnologije – Vesolje-SI, a njegovo lansiranje raketom kompanije Arianspace zakazano je za prvu polovinu sledeće godine, navodi taj slovenački medij.
  16. Kako Tango Six saznaje, juče je na vojnom aerodromu Batajnica izvršen prvi probni let helikoptera Mi-17 koji pripada Ministarstvu unutrašnjih poslova Makedonije a koji se trenutno nalazi na generalnom remontu u Vazduhoplovnom zavodu „Moma Stanojlović“. To je jedan od dva helikoptera u varijanti Mi-171 koji je na radove u naš remontni zavod poslat još krajem novembra prošle godine. Posao remonta makedonskih 17-ca sasvim sigurno se odvija preko kompanije Jugoimport SDPR ali kako VZ „Moma Stanojlović“ ne bi trebalo da poseduje ruski sertifikat za remont Mi-17 odnosno novijih varijanti ovog helikoptera, najverovatnije da su većinu posla uradili upravo ruske firme. Sasvim je moguće da su prilikom remonta makedonskih helikoptera angažovani i Izraelci obzirom da je deo opreme i naoružanja ovih letelica izraelske proizvodnje. Uz to treba dodati da srpski zavod nikada nije samostalno radio opštu opravku Mi-17 ali je tokom 2010. godine stekao određena iskustva prilikom remonta dva primerka za RV i PVO koji su radili Rusi. Takođe stručnjaci Mome su pre nekoliko godina učestvovali i u poslovima dorade i osavremenjavanja dva iračka Mi-17 kada im je integrisana nova elektronska oprema kao i naoružanje. Podsetimo ministar odbrane Srbije je 13. septembra 2017. izjavio na sednici Odbora za bezbednost i unutrašnje poslove Narodne skupštine Srbije da VZ „Moma Stanojlović“ radi na remontu makedonskih Mi-17. Ipak, kako smo već preneli, oni su sleteli tek krajem novembra iste godine a našem portalu Ministarstvo odbrane Srbije je to i potvrdilo krajem decembra 2017. Živojin BANKOVIĆ
  17. U Narodnoj bašti u Pančevu, uz kafe galeriju, postavljena je biblioteka na otvorenom sa solarnim napajanjem. Osnovna ideja je da knjige i časopisi u ovoj biblioteci budu dostupni svima zainteresovanima za čitanje, ali i razmenu po principu: ko donese i ostavi knjigu koja mu više ne treba, može da uzme neku drugu iz biblioteke. Biblioteka je postavljena u javnom prostoru uz praktičnu upotrebu solarne energije, a svaki komad ugrađen u nju specijalno je napravljen na osnovu projekta arhitekte. Luka Mladenović, mladi arhitekta i direktor Arhitektonskog biroa Dominante iz Beograda, koji je dizajnirao i projektovao izgled biblioteke, objasnio je zašto je komad urbanog mobilijara baš ovakav i koliko je za mlade arhitekte važno da imaju punu slobodu prilikom kreiranja nekog novog proizvoda.U procesu projektovanja, kako kaže, prošao je kroz više različitih varijanti same forme, dok se na kraju nije odlučio za ovaj oblik koji je izrađen i postavljen u Narodnoj bašti u Pančevu.„Mislim da je veoma izazovna i atraktivna i nadam se da će biti jedno mesto susreta u parku. Ovde je poseban izazov bio formu pretvoriti u kvalitetan funkcionalan element koji je postavljen u park. Zahtevna su bila i vrata od pleksiglasa, zbog kojih je sada potpuno izolovana od svih atmosferskih uticaja i hermetički zatvorena. Odlučili smo se da bude plave boje jer je to boja neba i boja beskraja i pomislio sam kako beskrajno ljudsko znanje koje je zapisano u knjigama zaslužuje da ima boju beskraja“, objasnio je Luka Mladenović, stipendista Fonda za mlade talente.Nemanja Rotar, član Gradskog veća zadužen za kulturu i mlade Pančeva kaže da je grad podržao realizaciju ovog projekta pre svega jer je jedinstven u zemlji, ali i regionu.„To je projekat koji se bavim jednim savremenim vidom razmene knjiga, koji afirmiše knjigu i čitanje. Ovo je nešto što je pre svega uobičajeno u zapadnim zemljama, pre svega Skandinaviji, gde su čitanje, knjige i biblioteke na najvišem nivou razvoja u Evropi“, rekao je Rotar.
  18. Prva četiri desantno-jurišna helikoptera Mi-24 koji su remontovani u Rusiji, isporučeni su Mađarskoj u ponedeljak 10. septembra. Njih je iz Sankt Peterburga, gde se nalazi 419. avijacijski remontni zavod, dostavio teški transporter An-124-100 iz sastava ruskih Vazdušno-kosmičkih Snaga čija je posada sletela u mađarsku vazduhoplovnu bazu Kečkemet. Sutradan, 11. septembra dva primerka u varijanti Mi-24P (evidencijski brojevi 335i 336) su kopnenim putem odnosno kamionima prevezeni na svoj matični aerodrom, vazduhoplovnu bazu Solnok gde će leteti u sastavu 86. helikopterskog puka. Druga dva isporučena helikoptera u verziji Mi-24V su stigla u Solnok 12. septembra. Nakon remonta mađarski Mi-24 moći će da lete 7 godina ili 1000 sati / Foto: Ministarstvo odbrane Mađarske U Rusiji će biti remontovano još 8 mađarskih Mi-24, po 4 Mi-24V i P a ugovor za remont ukupno 12 helikoptera, vredan oko 69,35 miliona evra potpisan je 31. oktobra 2017. godine. Prethodno su mađarski Mi-24 prizemljeni 2013. godine a prva 4 poslata su na remont 22. novembra 2017. Osim remonta helikoptera, ugovorom je predviđena i isporuka rezervnih delova kao i obuka odnosno osvežavanje znanja tehničkog osoblja i posada s obzirom da ti helikopteri u Mađarskoj dugo nisu leteli. Nakon izvršenih radova remontni zavod garantuje upotrebu ovih letelica još 7 godina ili 1000 sati naleta. Postoje informacije da će mađarski Mi-24 pretrpeti dodatne izmene odnosno da će biti osavremenjeni modernom elektronskom opremom što u zavodu u Sankt Peterburgu nije odrađeno jer su na snazi sankcije prema Rusiji. Za ovaj posao očekuje se potpisivanje ugovora sa trećom stranom kako bi se helikopteri ne samo modernizovali već i uskladili sa NATO standardima. Video snimci isporuke prva 4 remontovana mađarska Mi-24: Živojin BANKOVIĆ
  19. Simbolično, prvi put smo razgovarali telefonom 7. januara ove godine. On je bio u Australiji, a ja u Srbiji. Kod mene je, zbog vremenske razlike, još uvek bilo Badnje veče i zima, a kod njega letnje vrelo jutro, a veliki praznik uveliko stigao. Čestitao sam mu Božić. Tek kad se zahvalio, shvatio sam da sam Sretena Božića (86), u svetu poznatijem po imenu B. Vongar, pozvao baš na sveti dan, čiji je naziv u stvari njegovo prezime, a koje na lošem srpskom u kombinaciji sa imenom može da zvuči kao „Srećan Božić“. Kasnije sam čuo da je jedna australijska novinarka, saznavši da je on poreklom iz Srbije, a ne iz plemena australijskih domorodaca Aboridžina, u vreme kada je devedesetih poredio Srbe u bivšoj Jugoslaviji sa onim što su australijske vlasti učinile Aboridžinima, želeći da ga diskredituje pokušala da predstavi njegovo ime kao pseudonim – Merry Christmas (Srećan Božić). Da bih bio siguran da će prihvatiti razgovor, po uspostavljanju veze odmah sam rekao odakle zovem –iz njegove i moje, Gornje Trešnjevice, zabukuljskog sela udaljenog 15 kilometara od Aranđelovca i 20 kilometara od Topole, u kojem je Sreten Božić rođen 1932. godine. Te dve reči su izgleda bile svojevrsna lozinka, koja mi je omogućila da sa ovim neverovatnim čovekom razgovaram skoro sat vremena. Dugo me je ispitivao. Gde se nalazi kuća moje porodice, kako su zvali mog dedu, koliko sam daleko od crkve, da li sam čuo za čuvene Čumiće iz Trešnjevice, po kojima je nazvano Čumićevo sokače u Beogradu, da li poznajem čuvenog pukovnika poreklom iz Trešnjevice… Božić je govorio na tečnom srpskom jeziku, sa šumadijskim akcentom, iako u zemlji u kojoj je rođen nije bio od 1982. godine. To je ujedno bila njegova jedina poseta posle napuštanja tadašnje Jugoslavije i odlaska u beli svet. Krajem pedesetih pisao je na srpskom jeziku, radio kao novinar u više gradova, da bi silom prilika ostavio sve i nastavio karijeru u Francuskoj. Tamo je sarađivao i družio se sa Žan Pol Sartrom i Simon de Bovoar i pisao za njihov politički, književni i filozofski časopis Les temps modernes. Po dolasku na peti kontinent, gde je stigao da radi na građevini, krenuo je kroz pustinju na jednoj kamili, ostao bez hrane i vode i bio na ivici smrti. Utonuo je u san, a sledeće čega se setio bio je susret sa jednim Aboridžinom i kasnije sa njegovim sunarodnicima. Vongarova poznata rečenica posle „oživljenja“ je: „Niko mi nije rekao da je Sveti Petar crn“. Aboridžini su ga nazvali „glasnikom iz drugog sveta“. Sreten Božić tada se ponovo rodio u pustinji Tanami kao B. Vongar, a kulturu Aboridžina posle decenija borbe spasio od zaborava. Pod tim imenom je pisao knjige, bavio se temom domorodačkog stanovništva Australije, jedinim narodom na svetu koji je preživeo dve nuklearne katastrofe: prvi put kad su tragači za rudama uranijuma potpuno uništili njihovu otadžbinu, a drugi put tokom tragičnih nuklearnih proba od strane belih ljudi, odnosno britanske imperije, pedesetih godina. Vongar je prvi belac koji je deset godina živeo sa Aboridžinima. Ušao je u srž njihove kulture i bio je oženjen Aboridžinkom Đunalom koja ga je naučila kako da živi u skladu sa prirodom. Imali su dva sina, ali su oni sa majkom preminuli pod nerazjašnjenim okolnostima, najverovatnije od trovanja vodom. Kada je shvatio da žene i dece više nema, vodeći se verom Aboridžina da se duše umrlih sele u dingoe, pustinjske pse koji sami prilaze ljudima, počeo je da živi sa njima na imanju nedaleko od Melburna, koje je planirao za svoju porodicu. Tu i danas stanuje. Iz drugog braka dobio je sina, supruga je preminula 2004. godine. On je jedini pisac na svetu koji je postavio pitanje nuklearnog holokausta, odnosno pomenutih atomskih proba na severu zemlje, posle kojih su uništena mesta na kojima su Aboridžini živeli hiljadama godina. Jedini je imao hrabrosti da samostalno stane, svojim perom i znanjem ispred britanske imperije i njenih kolonijalnih interesa. Zbog toga su mu izložbe često bile zabranjivane, imao je problema sa izdavanjem knjiga, čak u jednom trenutku nije mogao slobodno da se kreće celom teritorijom Australije. Progonjen je i skrajnut kao pisac, ali je s druge strane dobijao najveće australijske i američke nagrade za književnost. Njegove knjige su prodate u milionskim tiražima i prevedene na petnaestak jezika. Sa Božićem sam se, želeći da proverim da li će mi poslati odgovore na pitanja za Priče sa dušom,ponovo čuo, takođe sasvim slučajno na veliki praznik, Bogojavljenje, 19. januara 2018. U toku telefonskog razgovora jedina tema koje smo se dotakli, ponovo je bila Gornja Trešnjevica. I ovaj tekst je, nekoliko meseci kasnije, nastao u tom selu. Postavljao je pitanja. Pitao me je koliko ljudi danas živi u njegovom selu, da li ima dece u školi, kakva je ova zima, da li je udario jak minus… Prisetio se kako je Trešnjevica bila puna meštana u vreme kada je iz nje otišao, kao i 1982. kada se jedini put vratio da poseti svoju majku. To je bio njihov poslednji susret. Našalio se kada je rekao zbog čega ne može ponovo da dođe u Srbiju. „Verovatno bih umro kad bih video kako je Trešnjevica opustela i kako se broj ljudi desetostruko umanjio“. Pitao me je ko je bio moj deda i odakle mi je baba. Sa neverovatnom preciznošću je znao da kaže gde je čija kuća i kuda tačno prolazi put. Kao da je ispred sebe imao mapu sela, odnosno slike svih predela. Odrastao je u seoskoj porodici i kao dete je često slušao legende, priče, narodne pesme i umotvorine. U njegovoj kući se oduvek cenila pismenost, a porodična osobenost bila epski razuđena, pa su se čuvenoj seoskoj vodenici sastajali, čitali knjige i pričali o junacima. Posebnu pažnju Sreten pridaje vilama, pa ih u jednoj od svojih knjiga spominje u priči sa poznatom vodeničarkom Canom iz Gornje Trešnjevice koja je, kako kažu, imala posebne moći. Vilama je i nazivao žene koje su tokom Prvog svetskog rata došle iz Engleske, Australije i Kanade da se kao dobrovoljci brinu o srpskim vojnicima. Otac mu je pričao o jednoj čudesnoj zemlji iz koje su doletele i u kojoj nije nikad nije bilo ratova. Inspirisan tim pričama, maštao je da jednog dana ode u Australiju, da nađe zemlju punu vila, zemlju bez ratova i ljudske zlobe. Bežeći od nesreće u koju je zapala njegova porodica i država u kojoj je živeo, Sreten upada u australijski pakao i u brojne probleme koje je imao sa tamošnjim vlastima. Zvaničan intervju ipak nismo uradili, jer mi je više puta ponavljao da je star za to, da je čovek u godinama i da retko koristi računar. Kad smo se zimus čuli, u Australiji su buktali požari i bilo je previše vruće, pa je i to bio jedan od razloga za naše neformalne razgovore telefonom. U Gornjoj Trešnjevici se zna za Vongara, ali, doduše, retko ko ima pravu informaciju o tome šta je ovaj čovek napravio za čovečanstvo. Još kao dečak, dok sam provodio raspuste u selu, upamtio sam priče o tome da je jedan čovek otišao u Australiju, da živi u plemenu sa crncima i da su mu psi najbolji prijatelji. Skoro da među meštanima Gornje Trešnjevice nije poznato koliko je knjiga napisao i koja je njihova vrednost na svetskom nivou. – U Trešnjevici su mi pupak i duša. Još uvek sanjam stado stoke koje sam pazio u brdima. Svaku ovcu i goveče znao sam po imenu – dolazili su da ližu so sa mog dlana. Još uvek to rade u mom snu gotovo svake noći. To me i motiviše da pišem – izjavio je Vongar svojevremeno u jednom intervjuu. Po rečima profesora dr Aleksandra Petrovića, urednika izabranih Vongarovih dela u izdavačkoj kući Jasen, B. Vongar, odnosno Sreten Božić je onakav pisac kakav pisac treba da bude: sam protiv svih, sam protiv cele kulture, sam protiv cele civilizacije. Dolazeći u Australiju samo sa jednim papirom, bez dinara u džepu, na kojem je pisalo „Ovaj čovek za sebe tvrdi da se zove Sreten Božić“ koji mu je izdala francuska policija potpuno je prevazišao ravan jednog radnika koji se bori za preživljavanje. On je počeo da se bori za nov život jednog naroda koji se nalazio pred uništenjem. Uspeo je da spase od zaborava kulturu koja ima najduži kontinuitet na našoj planeti, kulturu Aboridžina dugu 50.000 godina. Knjige B. Vongara, među kojima prvo preporučujem autobiografsku Dingovo leglo, naručite u izdavačkoj kući Jasen na ovom LINKU, a emisiju o ovom izuzetnom čoveku, čiji delovi su korišćeni u ovom tekstu pogledajte OVDE. Tekst: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com (Tekst je autorsko delo) http://pricesadusom.com/filmska-prica-od-sumadije-do-australije-kako-je-sreten-iz-gornje-tresnjevice-postao-vongar-prvi-belac-u-plemenu-aboridzina/ Fotografije: arhiva izdavačke kuće Jasen, Nenad Blagojević (fotografije Gornje Trešnjevice)
  20. Kako Tango Six saznaje, juče je sa vojnog aerodroma Batajnica, nakon skoro 10 meseci od pristizanja u Srbiju, poleteo prvi lovački avion MiG-29 koji je doniran od strane Ruske Federacije. Kako saznajemo reč je jednosedu 9.12A evidencijskog broja 18151. Podsetimo, u periodu od 2. do 4. oktobra prošle godine Srbiji je iz Rusije isporučeno 6 lovaca MiG-29 od kojih je jedan (jednosed 9.13) zbog isteka resursa odmah vraćen na generalni remont u ruski 121. remontni zavod iz Kubinke. Tako je 20. oktobra piltikom manifestacije ‘’Sloboda-2017’’ prikazano 5 aviona i to jedan jednosed 9.12A, dva jednoseda 9.13 i dva dvoseda 9.51A. Radovi na „ruskim“ MiG-ovima na Batajnici / Foto: Uroš Mitrović, Tango Six Odmah nakon završetka ovog događaja na doniranim ruskim avionima su u hangaru aerodroma Batajnica započeli radovi koji su obuhvatali sve neophodne preglede i radnje kako bi se utvrdilo njihovo tehničko stanje radi daljeg produžetka životnog veka a ujedno je i rađeno na dovođenju ovih aviona na nivo postojećih srpskih aviona koji su u periodu od 2007. do 2011. u velikoj meri dovedeni na standard MiG-29SD. Treba napomenuti i da šesti donirani avion još uvek nije stigao sa remonta u Rusiji. U međuvremenu srpska lovačka avijacija je i dalje u teškoj situaciji. Od tri dostupna MiG-a 29 koja uključuju jedan dvosed, na dva aviona (jednosed i dvosed) su u majuistekli resursi ali su oni i pored toga nastavili da lete. Četvrti MiG-29 u inventaru Vojske Srbije nije leteo još od 2010. godine. Takođe, leteo je i samo jedan dvosedi MiG-21 koji je dorađen kako bi mogao da bude naoružan raketama vazduh-vazduh i tako čak bio korišćen i u dežurstvima pare lovaca u okviru sistema PVO. Preostala dva dvoseda MiG-21 koja su poslednjih godina bila aktivna nisu skoro primećena u letu.
  21. Teško je reći šta će biti sa svetom i Amerikom u godinama koje predstoje. Profesor Frensis Fukujama, američki politikolog i ekonomista, trenutno direktor u Centru za demokratiju, razvoj i vladavinu prava na univerzitetu Stenford, u razgovoru za Danas pominje dve mogućnosti. – Amerika je na odmoru. Kada se vrati, možemo se vratiti na pravi put – kaže Fukujama aludirajući na Donalda Trampa, kojeg oštro kritikuje. Ali upitan da li američka Republikanska partija već bira nekog „normalnog“ kandidata za sledećeg predsednika države, Fukujama odgovara da aktuelni ima sve šanse da bude reizabran 2020. – To je zato što ekonomiji ide veoma dobro. Slična je – dakle, neizvesna, iako „savršeno moguća“ – perspektiva, nazovimo to tako, obnove liberalnog svetskog poretka. * Koja je bila tajna planetarnog uspeha, na prvom mestu vaše ideje o kraju istorije u vreme propasti komunizma, pa onda i knjige „Kraj istorije i poslednji čovek“? Tim redosledom, s obzirom na to da je većina ljudi nije čitala. – Mislim da je razlog što je privukla puno pažnje to što sam članak napisao u zimu 1988/1989, a objavljen je u leto 1989, pre nego što je pao Berlinski zid (članak „Kraj istorije“ objavljen je u časopisu „The National Interest“, a knjiga 1992, prim.aut.). U suštini, ja sam obrazlagao da se makar marksistička verzija kraja istorije neće dogoditi. Rekao sam to šest meseci pre nego što su ljudi shvatili da se komunizam zaista urušava. * Ako se sada osvrnete unazad, da li biste nešto promenili? – Svakako. Posle 30 godina mnoge stvari su drugačije. Svet je u veoma drugačijem periodu globalne politike u kojem je demokratija na mnogim mestima dovedena u opasnost usponom populizma, religije… Zapravo sam napisao knjigu u dva toma o političkom poretku koja je predstavljala napor da preradim „Kraj istorije“. Dve najvažnije modifikacije su najpre rasprava koliko je teško napraviti modernu državu, a druga ima veze sa propadanjem demokratskih institucija jer u prvobitnom „Kraju istorije“ govorio sam o progresivnom toku istorije, a ne o mogućnosti nazadovanja. U drugom tomu osvrnuo sam se na propadanje demokratije u SAD. U septembru izlazi moja knjiga o identitetu koja zapravo preuzima deo knjige „Kraj istorije i poslednji čovek“ koji se odnosi na deo ljudske ličnosti koji žudi za priznavanjem dostojanstva. Jedan od problema liberalne demokratije je što nužno ne zadovoljava tu žudnju. * Kako definišite sebe u ideološkom smislu? O vama se piše kao o osobi koja je najviše doprinela stvaranju Reganove doktrine, bili ste bliski neokonzervativcima, da biste se od njih distancirali u vreme Buša mlađeg… – Jedan od nesporazuma u vezi s „Krajem istorije“ bio je da je on predstavljao pozicije američke politike i interese američke spoljne politike. To nije bio slučaj. U mnogim pogledima EU je uvek oličavala ideje koje stoje iza kraja istorije mnogo više nego bilo šta u SAD. Amerikanci su mnogo više „istorijski“, još uvek su patriotski, oni vole svoju vojsku… Rekao bih da je moj stav uvek bio da verujem u liberalnu demokratiju kao oblik vlade, normativno ne samo empirijski. Takođe sam relativni internacionalista, verujem u potrebu za međunarodnom saradnjom, smatram da SAD imaju odgovornost da podržavaju demokratske institucije širom sveta. Zaista ne volim uspon nacionalizma. Tramp je stvarno katastrofa. On je protekcionista, šovinista, ima veoma usko razumevanje nacionalnog interesa. Mislim da to nije dobro za SAD, niti za svetski poredak. * Kako biste opisali trenutnu situaciju na Zapadu u kontekstu takozvanog populizma? Kažem takozvanog, jer s jedne strane imate autore koji govore o njegovim korenima u XIX veku, i one koji smatraju da je reč „populista“ samo sredstvo za diskvalifikaciju političkih protivnika. – Definicija populizma koju bih upotrebio ima veze sa stilom harizmatičnog liderstva uz pomoć kojeg lider pokušava da uspostavi neposrednu vezu sa narodom i tako postaje veoma antiinstitucionalan. Jer, u liberalnoj demokratiji imamo posla ne samo sa izborom naroda, već i institucionalnom strukturom koja ograničava vlast. Populistički lider uzima demokratski mandat i obično ga koristi da potkopa te institucije – sudove, nezavisne medije, zakonodavnu vlast, nepristrasnu birokratiju – a sve one postoje da bi ograničile moć osobe na vrhu. On predstavlja demokratski deo liberalne demokratije koji napada njenu liberalnu stranu. Još jedna odlika mnogih populista je da imaju restriktivne definicije naroda. To nije čitav narod, već izvesna etnička grupa, ili se sledi neko tradicionalno razumevanje nacionalnog identiteta koje isključuje određene delove stanovništva. Viktor Orban je rekao da je mađarski nacionalni identitet zasnovan na mađarskoj narodnosti što je sasvim slično onome kako je Adolf Hitler video nemački narod, kroz krv, a ne državljanstvo. * Tramp je drugačiji? – Ne, i kod njega je reč o etnicitetu. On je zaista prvi prilično otvoreno rasistički predsednik kojeg smo ikada imali. Način na koji on govori o izbeglicama, imigrantima, ženama… On je savršeno srećan kada napada crne sportiste ili poznate ličnosti. On je malčice pažljiv kada govori direktno, ali sigurno ima snažnu nostalgiju za danima kada su Amerikanci bili beli Evropljani kao što je on. * Da li Tramp označava početak neke nove ere ili je reč o prolaznom fenomenu? – Na žalost, na to pitanje ne možemo dati odgovor. Hilari Klinton je dobila tri miliona više glasova od njega, njegova popularnost od kako je postao predsednik nikada nije premašila 40 odsto. Rekao bih da ga većina Amerikanaca ne podržava. Mislim da će izbori za Kongres u novembru biti jedni od najvažnijih izbora u američkoj istoriji jer će biti prilika da američki narod najuri Trampa. Ako se to desi, znatno će se povećati izgledi da on bude predsednik u samo jednom mandatu i da sledeći put bude izabran normalniji republikanac ili demokrata. Na taj način će šteta koju pravi biti ograničena. Ako republikanci zadrže Kongres, a on 2020. godine bude reizabran, mislim da će promene biti još dublje. * Ne vidite mogućnost nekog trampizma bez Trampa? – A, ne, rekao bih da on i nije stvorio trampizam. Republikanska stranka išla je udesno u poslednjih deset do petnaest godina, a on je mobilisao socijalnu bazu. Birači (Trampa) su stariji, pripadaju dominantnoj etničkoj grupi, religiozniji su, uglavnom ne žive u velikim gradovima. Dakle, postoji sloj koji ga podržava i on neće nestati. Bolest američke politike je velika polarizacija između njih i ljudi koji su glasali za Hilari Klinton ili koji bi glasali za demokrate. Oni ne samo da se ne slažu oko politike, već imaju drugačije činjenice, veruju u druge stvari. Taj problem će ostati čak i ako Tramp ode. * Šta je za EU najveći izazov: ona sama, Putin ili Tramp? – Ništa od toga. Problem u EU je što su elite napravile dve velike greške koje još nisu ispravljene. Prva je sam evro. Mislim da su uspeli da gurnu tu temu ispod tepiha posle 2010. godine i slučaja Grčke, ali sada imaju Italiju koja predstavlja još veću pretnju evru. Druga greška je odnos prema migrantskoj krizi. Tramp i Putin mogu pokušavati da manipulišu strahovima, ali dok se ovim temama ozbiljno ne pristupi, EU će ostati u problemu. * Verujete li u mogućnost velikih konflikata u svetu? – Mislim da je najopasnije u Aziji. Kina je mnogo veći izazov međunarodnom sistemu nego Rusija. Mnogo je bogatija, moćnija, kohezivnija, a i pametnija. Putin je uspeo da okrene veći deo sveta protiv sebe agresivnošću na Krimu i u Donbasu. Kinezi su daleko pažljiviji i imaju znatno dugoročnije poglede kada je reč o širenju uticaja. U tome vidim veći problem u perspektivi. * U vreme kada ste vi sticali svetsku slavu zbog „Kraja istorije“, politička elita Srbije nije bila svesna značaja pada Berlinskog zida. Sada je potpuno drugačije. Prioritet Srbije je ulazak u EU uz održavanje što boljih odnosa sa Rusijom i Kinom. Kako to vidite? – Kada je reč o spoljnoj politici ne bih puno prigovorio Srbiji. Dobro je što još uvek želi EU, a ne da ima neprijateljski stav ili da bude otvoreno proruska. Veću zabrinutost izaziva koncentracija vlasti u Srbiji, u rukama predsednika, uz slabost institucija i slabosti demokratije na mnogo načina. * Ako se izbori u SAD završe na povoljan način koji ste pomenuli, uz jačanje transatlantskih veza, vidite li novu perspektivu liberalnog poretka? – To je savršeno moguće. Veliki deo liberalnog poretka zavisi od američke moći, uticaja. A sada, Amerika je na odmoru. Kada se vrati, možemo se vratiti na pravi put. Miloš MITROVIĆ
  22. Nakon manje od godinu dana od kako je proizvedena 800. letelica, Pipistrel je objavio završetak radova na njegovoj 900. letelici iz Sinus/Virus porodice. Kako je saopšteno iz te kompanije, završni radovi na letelici Virus SW su gotovi, a ona je trenutno na putu ka svom vlasniku, vodećem neurohirurgu u Australiji Viniju Kuranu (Vini Khurana), koji planira da volonterski ponudi svoja iskustva kao hirurg i pilot i jednog dana sa medicinskim timom leti do onih kojima je pomoć potrebna. Pipistrelova 900. letelica iz Sinus/Virus porodice koju je novi vlasnik nazvao „Artemis“ jedna je od skoro 1.500 letelica proizvedenih u toj kompaniji. Sertifikacija Sinusa 912 Pored vesti o proizvodnji 900. letelice Pipistrel može da se pohvali još jednim uspehom. Kako ističu, njihov Sinus 912, koji je nosilac „WE!“ ekspedicije, prva je do sada sertifikovana letelica u LSA kategoriji u Indiji. Podsetimo, tokom „WE!“ ekspedicije dve žene pilota iz Indije ove godine obaviće let oko sveta u Pipistrelovom Sinusu 912 i time postati prve dve žene iz te zemlje koje su u ultralakoj letelici obišle svet.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Креирај ново...