Jump to content

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'pravoslavni'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 19 results

  1. Sanja Stankovic, pravoslavni psiholog i osnivac stranice http://www.imanade.org/ pokrenula je i youtube kanal pa izvolite zapratiti https://www.youtube.com/channel/UCxuIYbBmKbmvVy6hcZgrbXw
  2. https://bera-kahristu.blogspot.com/2015/12/poljubio-sam-narkomanu-ruke-7122015.html
  3. Muzičko čudo iz manastira Tuman: Ovako pravoslavni monasi sviraju Iron Maiden… Iz manastira Tuman, gde počivaju mošti dva velika čudotvorca – svetog Zosima i svetog Jakova, stiže i jedno pravo muzičko čudo. Dva mlada monaha, odlučila su da zadrže i neguju svoju ljubav prema rokenrolu pa, uz blagoslov igumana Dimitrija (Plećevića), redovno sviraju gitare i vežbaju kada im duhovne i svetovne obaveze to dozvole. Naravno, manastir je to, pa rokerske veštine monah Teofil (Radović) i jeromonah Petar (Bogdanović) održavaju svirajući na akustičnim gitarama, a repertoar im je vrlo neoubičajen, posebno kad je reč o ljudima koji su se zavetovali na monaški život. Na njihovoj “set listi” su i Metallica, Deep Purple, Partibrejkersi… kao i Iron Maiden, čiji su cover hita “Wasting Love” izveli ekskluzivno pred kamerama portala headliner.rs. Ovaj nesumnjivo neobičan slučaj ipak nije, zapravo, jedno od brojnih čuda koja se u ovom manastiru zaista dešavaju. Jer, kako kažu monasi iz Tumana, muzika i duhovnost su blisko povezani, a veza rokenrola i pravoslavlja dokazana je već mnogo puta, kroz humanitarne akcije i koncerte rokera za pomoć srpskim svetinjama. S obzirom na to da je hevi metal, pa i rokenrol generalno, vrsta muzike koju nije lako na prvi pogled povezati s pravoslavljem, i da će sigurno biti onih dežurnih dušebrižnika koji će zbog ovog spota negodovati, pitali smo igumana Dimitrija, kako se to pravoslavlje slaže sa ovom “zapadnom” muzikom i zašto monasi iz Tumana imaju toliku slobodu u izboru svog muzičkog puta. – Sve što je Bog dao čoveku samo po sebi je usmereno na dobro, pa samim tim i muzika. Pitanje je kako se mi prema njoj odnosimo i na koji način je koristimo. Važno je da nas sve to vodi ka višem cilju, a to je spasenje – rekao nam je iguman Dimitrije. Dakle, ljubav prema Bogu nije ničim uslovljena osim čistom dušom. I nije važno da li neko sluša i svira Maidene i Metallicu, ili Vivaldija i Mokranjca. Evo kako zvuče monasi Petar i Teofil i njihova verzija “Wasting Love”: http://headliner.rs/2018/08/04/muzicko-cudo-iz-manastira-tuman-ovako-pravoslavni-monasi-sviraju-iron-maiden/
  4. Guest

    Pravoslavni kalendar API?

    Pozdrav, da li neko ima API ili zna da postoji za pravoslavni kalendar na ruskom i srpskom? Treba mi samo danasnji dan. Hvala! Ne bih zeleo da parsiram html sa drugih sajtova, voleo bih elegantije resenje
  5. Bilo je to prije četiri godine (1970. god-prim. prir.); U glavnoj ulici Zadra u susret mi je išao jedan fratar, franjevac, propisno odjeven. Prolaznici su ga pozdravljali s jedne i druge strane i gledali sa divljenjem u njegovu stasitu i lijepu pojavu. Učinilo mi se kao da je to glumac koji se sprema da odigra na sceni neku pozitivnu ulogu fratra. Sjetio sam se tada iz Filipovićevih „Kosovskih božura“ stihova „Sve zaneme pred Božjom lepotom“. Kada mi se približio, na njegovom licu pojavio se blaženi osmijeh. Upitao me: „Jeste li vi svećenik?“ Dobivši moj potvrdan odgovor rekao mi je: „Iako Vas ne poznajem, iako ste u civilnom odijelu, neki unutarnji glas mi je kazao da je to vaše zanimanje.“ Zatim mi je pružio ruku i predstavio se: „Ja sam fra Eugen.“ Uzeo me ispod ruke i pozvao kao gosta u svoj samostan svetog Frane, čiji je on bio starješina. Tako je on na jednostavan i prostosrdačan način uspostavljao poznanstva i prijateljstva sa ljudima. Od tada sam se više puta sa njim sastajao i uvijek me je presretao, kao i svakoga drugoga, sa puno prisnosti i topline, sa svojim čarobnim osmijehom, koji je bio odsjaj njegove unutarnje ljepote. Teme naših razgovora bile su raznovrsne, no najviše o ujedinjenju svih hrišćana na svijetu. On je ekumenizam shvatao ne kao dominaciju jedne Crkve nad drugom, ne kao utapanje jedne Crkve u drugu, nego kao duhovnu i bratsku zajednicu svih hrišćanskih Crkava, kao stapanje njihovih blaga u jednu duhovnu riznicu. Mislio sam: kada bi svaki od nas sveštenika i crkvenih poglavara rezonovao kao on, onda bi do “sjedinjenja svetih Božijih Crkava” došlo u jedan trenutak i našli bi se pod zajedničkim krovom. Jednoga dana mi je poručio da ima pravoslavne djece koja dolaze na katoličku vjeronauku i molio me da se o tome povede računa. Kada sam mu odgovorio da parohija nema stalnog paroha, zamolio me da pošaljem jedan udžbenik pravoslavne vjeronauke iz koga bi se djeci pravoslavne vjere predavala pravoslavna vjeronauka, kako ne bi ostala bez vjerskog odgoja. Po osvećenju obnovljene crkve sv. Ilije u Zadru, posjetili smo ga zajedno profesor bogoslovije u manastiru Krki protosinđel Jovan Pavlović, o. Mitrofan Kodić, o. Vasilije i ja. Ugledavši nas, nije mogao da vjeruje svojim očima i za cijelo vrijeme naše posjete igrao je od radosti kao malo dijete, a poslije je pričao da mu je to bio jedan od najradosnljih dana u životu kada su ga posjetila njegova pravoslavna braća sveštenici. Na glas da je obolio od teške i neizlječive bolesti, učinio sam mu posjetu s predsjednikom crkvene općine zadarske, Boškom Miodragom. Očekivali smo da ćemo ga zateći klonulog i slomljenog. Međutim, kao i uvijek, bio je vedar, pun radosti i tvrde vjere, kao izuzetnog dara Božjeg, kao da ne umire, nego samo mijenja način života — zemaljski sa nebeskim. Na rastanku, opet se pojavio onaj njegov osmijeh sa kojim je neodoljivo osvajao ljude, sada već osjenčen žutom bojom smrti. Sahranjen je 27. augusta 1973. uz pogrebne molitve, psalme i počasti dvojice biskupa, šezdeset sveštenika (uz dva pravoslavna), velikog broja časnih sestara i hiljada građana, od kojih je bio paralizovan sav saobraćaj. Nije se moglo u grad ni ući ni izaći, tako da su se zbunjeni turisti pitali što se desilo. Pored katedrale i crkava, pored muzeja i galerija, pored umjetničkih djela u zlatu i srebru, velika duša tog Božjeg čovjeka i njegov divan sveštenički lik bili su najljepši ukras Zadra. Marko ANDROVIĆ, arhijerejski namjesnik GK, 3 (273), 3. februar 1974. godine
  6. Na stranicama našeg Foruma prenosimo tekst objavljen pre više od 4 decenije u Glasu Koncila iz pera arhijerejskog namesnika zadarskog (benkovačkog) protojereja Marka Androvića o fra Eugenu, gvardijanu samostana svetog Frane (Svetog Franje Asiškog-prim. prir.) u Zadru. Bilo je to prije četiri godine (1970. god-prim. prir.); U glavnoj ulici Zadra u susret mi je išao jedan fratar, franjevac, propisno odjeven. Prolaznici su ga pozdravljali s jedne i druge strane i gledali sa divljenjem u njegovu stasitu i lijepu pojavu. Učinilo mi se kao da je to glumac koji se sprema da odigra na sceni neku pozitivnu ulogu fratra. Sjetio sam se tada iz Filipovićevih „Kosovskih božura“ stihova „Sve zaneme pred Božjom lepotom“. Kada mi se približio, na njegovom licu pojavio se blaženi osmijeh. Upitao me: „Jeste li vi svećenik?“ Dobivši moj potvrdan odgovor rekao mi je: „Iako Vas ne poznajem, iako ste u civilnom odijelu, neki unutarnji glas mi je kazao da je to vaše zanimanje.“ Zatim mi je pružio ruku i predstavio se: „Ja sam fra Eugen.“ Uzeo me ispod ruke i pozvao kao gosta u svoj samostan svetog Frane, čiji je on bio starješina. Tako je on na jednostavan i prostosrdačan način uspostavljao poznanstva i prijateljstva sa ljudima. Od tada sam se više puta sa njim sastajao i uvijek me je presretao, kao i svakoga drugoga, sa puno prisnosti i topline, sa svojim čarobnim osmijehom, koji je bio odsjaj njegove unutarnje ljepote. Teme naših razgovora bile su raznovrsne, no najviše o ujedinjenju svih hrišćana na svijetu. On je ekumenizam shvatao ne kao dominaciju jedne Crkve nad drugom, ne kao utapanje jedne Crkve u drugu, nego kao duhovnu i bratsku zajednicu svih hrišćanskih Crkava, kao stapanje njihovih blaga u jednu duhovnu riznicu. Mislio sam: kada bi svaki od nas sveštenika i crkvenih poglavara rezonovao kao on, onda bi do “sjedinjenja svetih Božijih Crkava” došlo u jedan trenutak i našli bi se pod zajedničkim krovom. Jednoga dana mi je poručio da ima pravoslavne djece koja dolaze na katoličku vjeronauku i molio me da se o tome povede računa. Kada sam mu odgovorio da parohija nema stalnog paroha, zamolio me da pošaljem jedan udžbenik pravoslavne vjeronauke iz koga bi se djeci pravoslavne vjere predavala pravoslavna vjeronauka, kako ne bi ostala bez vjerskog odgoja. Po osvećenju obnovljene crkve sv. Ilije u Zadru, posjetili smo ga zajedno profesor bogoslovije u manastiru Krki protosinđel Jovan Pavlović, o. Mitrofan Kodić, o. Vasilije i ja. Ugledavši nas, nije mogao da vjeruje svojim očima i za cijelo vrijeme naše posjete igrao je od radosti kao malo dijete, a poslije je pričao da mu je to bio jedan od najradosnljih dana u životu kada su ga posjetila njegova pravoslavna braća sveštenici. Na glas da je obolio od teške i neizlječive bolesti, učinio sam mu posjetu s predsjednikom crkvene općine zadarske, Boškom Miodragom. Očekivali smo da ćemo ga zateći klonulog i slomljenog. Međutim, kao i uvijek, bio je vedar, pun radosti i tvrde vjere, kao izuzetnog dara Božjeg, kao da ne umire, nego samo mijenja način života — zemaljski sa nebeskim. Na rastanku, opet se pojavio onaj njegov osmijeh sa kojim je neodoljivo osvajao ljude, sada već osjenčen žutom bojom smrti. Sahranjen je 27. augusta 1973. uz pogrebne molitve, psalme i počasti dvojice biskupa, šezdeset sveštenika (uz dva pravoslavna), velikog broja časnih sestara i hiljada građana, od kojih je bio paralizovan sav saobraćaj. Nije se moglo u grad ni ući ni izaći, tako da su se zbunjeni turisti pitali što se desilo. Pored katedrale i crkava, pored muzeja i galerija, pored umjetničkih djela u zlatu i srebru, velika duša tog Božjeg čovjeka i njegov divan sveštenički lik bili su najljepši ukras Zadra. Marko ANDROVIĆ, arhijerejski namjesnik GK, 3 (273), 3. februar 1974. godine View full Странице
  7. Sveštenik iz Hercegovine Darko Đogo pita je svoje prijatelje šta misle o tome da se pokrene jedan pravoslavni sajt. Većina je odgovorila da bi to bilo dobro i da je ideja doba. Дарко Ристов Ђого 24. август у 16:45 · Pale, Republika Srpska, Bosnia and Herzegovina · Драги пријатељи, Замолио бих да у коментарима оставите одговоре на питања: 1.)Да ли постоји неки добар црквени сајт који цијените а да на њему можете да прочитате више од "црквених вијести" (ко је с ким служио, у којим одеждама и каква је била трпеза)? Не рачунам фб профиле, рецимо оНенад Илић и сл. 2.)Да ли сматрате да постоји потреба за тако нечим? 3.)Шта бисте очекивали од занимљивог црквеног сајта (светоотачке и богословске текстове, тумачења Светог Писма и богослужења, цртице и анегдоте из црквеног живота, савремене проблеме, одговоре на личне недоумице?) 4.)Да ли сматрате да би један нови сајт имао смисла? 5.)Колико бисте били вољни да помогнете?
  8. Vassula Ryden, vizionarka poznata po svojim licnim otkrovenjima, koja promovise indiferetizam, i koja je konstantno entuzijasticno podrzavana od strane pravoslavnog i katolickog klira, uprkos povremenim upozorenjima vatikana,i ponekog upozorenja iz pravoslavne crkve, entuzijasticno izvestava u svom poslednjem tekstu na njenom sajtu, da je, kao de svoje misije u Rumuniji, maja 2010. godine, Rumunski pravoslavni svestenik pozvao katolickog svestenika da sasluzuju na Liturgiji na praznik Pedesetnice. Pravoslavni svestenik je otac Danijel Crecan, koji je identifikovan u njenom tekstu kao rumunski PRAVOSLAVNI, a ne grkokatolicki parohijski svestenik, u mestu Bosca Mantana, koji spada pod jurisdikciju eparhije Karansebeske. Katolicki svestenik se zove Rolf Filip. Tekst dalje kaze da je Pricesce ponudjeno prisutnim katolicima, i navodi da njena misija (citaj Vassula Ryden) ima podrsku pravoslavnog mitropolita Banatskog Rumunske Pravoslavne Crkve, gospodina Nikolaja, koji je dosao u centar paznje 2008. kada se pricestio na grkokatolickoj misi.
  9. Foto: Srna / Srna Sveštenik palačkovačke parohije, Mićo Gojković, napominje da je za ovu crkvu specifično to što predstavlja jednu od retkih crkava brvnara sačuvanih u potpunosti u izvornom obliku. - Nažalost, malo je pisanih tragova o životu ove crkve. Nije građena u klasičnom smislu, kao objekat brvnare, već u to vreme uz najsavremeniji način vezivanja drveta. Na Crkvi je do sada urađena samo rekonstrukcija krova, kao i osveženje poda, s tim da je svaki kamen ostao na svom mjestu, ali su dodatno povezani - kaže Gojković. Unutrašnji deo Crkve u kojem se nalaze pevnica, časna trpeza, žrtvenik i sav ostali inventar sačuvani su od nastanka do danas. U crkvi se nalaze ikone iz 19. veka, među kojima ima ruskih radova, srpskih ikona nastalih u vojvođanskim radionicama i nekoliko rukom oslikanih litijskih barjaka. Ikone se nalaze u našem hramu, osvežene su prilikom rekonstrukcije krovnog dela crkve, čime im je produžen vek trajanja i u solidnom su stanju. Barjaci su sačuvani u eparhijskoj riznici - ističe Gojković. Crkva u posedu ima i Jevanđelje iz perioda austrougarske vladavine, napisano na crkvenoslovenskom. Foto: Srna / Srna Crkva brvnara postoji od 1843. Dolaskom austrougarske vlasti na područje BiH, ova crkva je dobila mogućnost izgradnje zvonika, koji je u vreme Otomanskog carstva bio zabranjen jer se njime oglašavao poziv na okupljanje vernika. Zvona koja su stavljena kod Crkve brvnare, u vreme Velikog rata 1914. godine, istopljena su i korištena u austrougarskoj vojsci za pravljenje topovske đuladi i granatiranje srpskih položaja. Nova zvona kupljena su 1926. godine i u upotrebi su i danas. Crkve brvnare postoje samo u BiH i Srbiji, zbog čega kao svjedoci jednog vremena predstavljaju veliku turističku atrakciju. Tako bi barem trebalo da bude, međutim, u realnom životu stvari izgledaju veoma drugačije. Sveštenik Gojković kaže da, iako je ova crkva spomenik kulture, za protekle dve godine, koliko službuje u ovoj parohiji, niko iz nadležnih institucija nije posetio Crkvu niti ponudio pomoć u pronalaženju načina za povećanje posećenosti i turističku promociju. - Verujući narod dolazi, imali smo posetu jedne grupe ljudi iz Beograda, dolaze nam đaci, posebno sa područja Dervente koji su ove godine bili u tri-četiri navrata, prošle godine su nas posetili turisti iz Nemačke koji su boravili u Banji Kulaši, imali smo posete penzionara iz Broda i Kozarske Dubice. - Međutim, sve su to posjete po preporuci ljudi koji ovde žive - navodi Gojković. On kaže da bi u skorije vreme trebalo urediti prilazni put do Crkve. U planu je i uređenje crkvenog kompleksa, kao i otvaranje šetališta do obližnjeg izvora "Vladičin točak". Parohijani sela Palačkovci nastavljaju da njeguju pravoslavnu tradiciju, a najviše se kod ove svetinje okupljaju u vreme velikih praznika. Tako je i danas, kada se povodom hramovne slave Petrovdana u Crkvi brvnari služi liturgija. Foto: Srna / Srna Crkva u posedu ima i Jevanđelje iz perioda austro-ugarske vladavine Crkva brvnara u Palačkovcima od davne 1843. godine, pa sve do danas, svedoči o velikoj ljubavi naroda prema svojoj veri, koji ju je izgradio i ostavio u nasleđe potomcima. Rešenjem Zavoda za zaštitu spomenika kulture BiH iz Sarajeva od 27. marta 1970. godine ova crkva ima svojstva nepokretnog spomenika kulture i stavljena je pod zaštitu zakona. Komisija za očuvanje nacionalnih spomenika u maju 2005. godine donela je odluku da se ova pravoslavna svetinja proglasi nacionalnim spomenikom u BiH. блиц
  10. JESSY

    Bavljenje sportom – pravoslavni pogled

    Kada počne da živi crkvenim životom, čovek počinje da ponovo osmišljava i da menja svoj odnos prema mnogim stvarima koje su mu se ranije činile potpuno prirodnim. I naravno, na pitanja koja se pojavljuju počinje da traži odgovore u Svetom Pismu, u Predanju Crkve, u svetootačkim delima. Međutim, daleko da uvek uspe da u potpunosti reši nedoumicu koja ga muči. To i nije za iznenađenje, jer često nailazimo na opšti princip: držati se korisnog i izbegavati ono što je štetno za dušu. Šta je korisno a šta štetno – čovek često mora sam da donese odgovor. Nesumnjivo postoji nešto što je bez dileme korisno i bez dileme štetno. Međutim, postoji oblast moralno neutralnog koja je u stanju da u jednakom stepenu donese kako korist, tako i štetu. I u vezi sa takvim temama se često postavljaju svešteniku pitanja tako da on ponekada mora da pokrene i kompletno „istraživanje“ da bi pružio odgovor koji je zdrav i tačan. U jednu od tema te vrste spada i sport. U crkvenoj sredini postoje dijametralno različita mišljenja po pitanju sporta. Neki ljudi ni ne misle da je moguće hrišćanski sa moralnog stanovišta proceniti bavljenje sportom. Ima ljudi koji su uvereni da je vođenje računa o telesnoj snazi i lepoti duboko strano hrišćanstvu. Drugi ljudi generalno u sportu vide nešto što svojim korenima potiče iz drevnog, neznabožačkog sveta i zbog toga ga smatraju nedvosmisleno grehovnim. Međutim, istina se najverovatnije, kako i biva obično, nalazi između svih nabrojanih i ne nabrojanih krajnosti u mišljenjima i procenama. Usudiću se da predložim svoju varijantu odgovora, ne insistirajući pritom na njegovoj bezuslovnoj tačnosti, oslanjajući se ipak na određeno pastirsko, životno a i sopstveno iskustvo u sportu. Pre svega je neophodno, naravno, definisati o čemu se vodi razgovor: o bavljenju sportom „sebe radi“, o intenzivnom treniranju ili o profesionalnom sportu jer se ova tri pravca suštinski razlikuju jedan od drugog. Najumesnije je sigurno početi sa onim što se čini „sebe radi“ – ako ni zbog čega drugog a ono zbog toga što većina ljudi koji se bave sportom spada u tu kategoriju. I još zato što upravo takav odnos prema sportu, takav prilaz, čoveku obezbeđuje najviše koristi od njega i ima najmanju moguću štetu. Najbolje je početi sa treningom u detinjstvu, kada se i organizam i ličnost tek formiraju. Ja kao sveštenik ne samo da na svaki način podržavam roditelje koji pokazuju ovakvu brigu o svom detetu, već i sam ponekad savetujem da se dete upiše na jedan ili drugi sport. Prilično je jednostavno objasniti čime se rukovodim u tome. Da ne pominjem razloge u vezi sa zdravljem ili fizičkom snagom koji su manje više neophodni svakom od nas, sport osim toga pomaže da se u deci postepeno izgrađuju osobine kao što su volja, upornost, trpljenje, hrabrost i toliko važna (između ostalog čak i za hrišćanina u prvom redu) navika borbe sa sobom, to jest, sa svojom nemoći, lenjošću, malodušnošću i svemu ostalom što nam obično smeta u životu. Ako govorimo o timskim sportovima izgrađuje se i ono što se naziva timski duh. Osećanje da si deo tima, neke zajednice, najčešće je karakteristično za čoveka koji se bavi sportom u principu, bez obzira koju disciplinu je izabrao.
  11. Guest

    Тебе ће убити!

    Да ли је душа свесна након смрти, да ли човек престаје да буде личност након смрти? Какав је његов став био према папи римском? Из овог интервјуа можемо научити и какав став треба да има православни мисионар у контакту са људима других веровања и убеђења, став који је красио и све Светитеље… * * * 19. новембра 2009. године у храму апостола Томе убијен је истакнути мисионар, свештеник Данил Сисојев. Његово дело се наставља: издају се његове књиге, спроводи се настава у мисионарској школи коју је основао, добротворни фонд основан у његовом име помаже породицама погинулих свештеника. Замолили смо пријатеља и саборца оца Данила, протојереја Олега Стењајева да подели са нама своја сећања. * * * Он није питао, како стоје ствари Упознали смо се средином деведесетих. Ја сам био свештеник, а он ђакон. У то време је дошао у наш центар за рехабилитацију људи који су пострадали од нетрадиционалних религија и рекао да жели да се бави тиме. Ускоро је са благословом епископа почео да држи библијске беседе на Куртицком подворју. Од тада смо били стално у контакту. Дешавало се да седим у трпезарији при храму, а он долази и задаје ми богословско питање невероватне тежине. И почињемо да разматрамо – седимо сат, два… Он је тиме живео. Обично приликом сусрета питају: „Како си? Како здравље?“ А ту је био човек који је живео, непрестано размишљао о Богу, Његовом Царству, Вечном Животу. „Ја љубим ове људе“ Једном смо почели да говоримо о папи римском и ја сам изнео бригу да је могућ смер на (екуменистичко) зближавање са римокатолицима. Он ми говори: „да, ја сам спреман да га признам за папу – само нека прими све православне догмате, исповеди их, прочита на папском сабору. У чему је проблем?“ Његова мисија никада није имала агресивни карактер. Довољно је погледати видео-записе његових полемика. На жалост, прекиди између излагања нису снимљени. Током полемике постојали су прекиди када би сви у сали почињали да говоре један са другим. Око оца Данила су стајали муслимани, момци са брадама. Они су постављали питања, он је јако љубазно и пријатељски одговарао. Никаквог непријатељства према иновернима није имао. Он сам о томе говори у својим предавањима: „Ја волим те људе, али не делим њихову веру и убеђења“. Убили су га јер су се бојали Када га је Саид Бурјатски осудио на смрт, чуле су се две оптужбе: прва, што је о.Данил имао отворене полемике са муслиманима, а друго, што их је крстио. Међутим, ове полемике су се организовале по иницијативи самих муслимана. А то што су они ишли њему да се крсте – знак је да им је нешто недостајало у исламу, зато су и долазили. Када сам му говорио: „тебе ће убити!“, он ми је одговарао: „Шта је са тобом? Ја нисам достојан тога“. Он је сматрао да ће бити мученик ако га убију за веру. Ту није било ни сенке страха, само страхопоштовање пред мученичком смрћу. Сматра се да се мученичка смрт ретко шаље. Човека убијају кад ага се боје. Боје се његове духовне надмоћи. Оцу Данилу су претили 14 пута. Чак и тог дана, када су га убили, прво су га звали и захтевали да престане да говори са муслиманима. Након његовог убиства многи муслимани су почели да се крсте. О томе су ми причали свештеници из других храмова. То убиство је имало обрнути ефекат. Шта ће бити са душом након смрти О животу душе након смрти отац Данил је говорио: „Тамо је исто као и овде, само много занимљивије. Ето, ти и ја сада ломимо главу над неким богословским питањем, а тамо – ето! – позвали би Григорија Богослова, а и Јован Златоусти би пришао да објасни!“ Питам га: „А зашто је тамо – као и овде?“ Он ми одговара: „Остају односи између личности. Човек, умирући, не престаје да буде личност. Као што се овде наслађујеш разговарајући са занимљивим саговорником, тим пре тамо – када ћеш бити међу људима који су такви у пуном значењу ове речи!“ Последња исповест Неколико година пре његове смрти умро је мој духовник. О.Димитрије Дудко. Рекао сам оцу Данилу да ћу се исповедати код њега. Он је одговорио да такође жели да се исповеда код мене. И то се наставило до његове смрти. У исповести је био непоштедан према себи, суров. Цедио је себе као кроз сито. А то „сито“ је било Библијско Откровење и канони Цркве. Набрајајући грехе он би почињао да говори скоро библијским језиком. Савете је давао само ако бих га ја питао – ја сам старији, он се увек бунио и говорио: „Стењајев, ти сам све знаш“. Ја му одговарам: „Не, сада се исповедам код тебе, мораш да ми даш савет, обавезан си“. Давао ми је савете. Данас ми они јако недостају. Последњи пут сам се исповедао код њега „поред гроба“. Ноћу сам дошао на подворје где је био сандук са његовим телом. Пришао сам, нагнуо се и рекао му своју последњу исповест. Поштовање оца Данила је већ почело Да ли сам знао да је он Светитељ? Знао сам. Дружити се са Светима уопште није лако. Светитељи су „тешки! Људи, они су сво време у кретању, они увек престижу људе око себе идејама, речима, делима. Са стране би изгледало као да жури. Реално смо ми заостајали за њим, он нигде није журио, он је био човек одмерен. Али је задавао темпо, напрегнутост и то није давало да се мирно живи. Мученике у древности нису званично канонизовали. Поштовање Мученика почињало је одмах након њихове смрти. За поштовање је било довољно да у питању није био свештеник са забраном служења, који је деловао са благословом епископата и да је погинуо за Веру. То је то. Већ постоји икона убијеног за Веру оца Данила у Србији, постоји икона на Светој Гори. Његово поштовање је већ почело. http://mission-cente...daniile-sisoeve Извор
  12. Извор: Епархија крушевачка фото: Миљан Милетић Беседа Eпископа крушевачког Г. Давида по Јеванђељу 10:02 мин. » Упутство за преузимање аудио фајла
  13. Двадесет и пет водећих теолога из читавог света сабрало се 18. октобра 2012. године на Православном богословском факултету Универзитета у Београду, где ће наредних дана разматрати богословска, философска, метафизичка, психолошка и друга питања присутна у учењу Светог Максима Исповедника. Катедра за патристику Православног богословског факултета Универзитета у Београду, у сарадњи са Катедром за православно-хришћанске студије Фордам универзитета из САД, овим сипосионом обележава 1350-годишњицу светитељевог престављења (+ 662). На међународном симпосиону о светом Максиму Исповеднику - у оквиру којег ће се истраживати однос између хришћанства и савремености у историји и данас - своје радове ће излагати угледни у свету богослови и философи: Димитриос Бартелос, Григори Беневич, Калиник Бергер, Пол Блауерс, Дејвид Бредшо, Јоргос Варвацуљас, Епископ Максим Васиљевић, Пол Гавриљук, Брајан Дејли, Митрополит Јован Зизиулас, Христос Јанарас, Епископ Атанасије Јевтић, Адам Купер, Ендрју Лаут, Џошуа Лолар, Максим Симонопетрански, Џон Пантелејмон Манусакис, Епископ Игњатије Мидић, Паскал Милер Жордан, Алексеј Нестерук, Аристотел Папаниколау, Џорџ Парсениос, Филип Габријел Ренцес, Нино Сакварелидзе, Торстен Толефсен. На свечаном отварању симпосиона у амфитеатру највише богословске образовне инстируције Српске Православне Цркве учесницима се поздравним словом у име Организационог одбора симпосиона обратио Преосвећени Епископ западноамерички г. Максим. Пожелевши добродошлицу гостима у Србији и њеној престоници, Епископ је подсетио да се симпосион одржава у част 1350-годишњице престављења Светог Максима Исповедника. Речима Добро дошли на сабрање на које нас је позвао сам Свети Максим! Владика је поздравио учеснике скупа и позвао Преосвећеног Епископа крушевачког Давида да прочита поруку Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја учесницима скупа. Патријарх Иринеј је у својој поруци истакао понос што наша Света Црква у својој средини може поздравити толики број међународно признатих теолога окупљених око дела Светог Максима Исповедника, од непроцењивог значаја не само за прошлост него и за наше доба. У својој поруци Његова Светост је изразио радост због доласка светитељевих моштију, као и радост што ће благослов великог светитеља остати на нама. ''Обједињујући у своме животном подвигу и богословљу теорију и праксу, Свети Максим нам може помоћи да пребродимо проблеме који муче савременог човека и друштво, будући да нам нуди визију ,,космичке Литургије” и целосног, холистичког спасења у Христу. У немогућности да Вас лично поздравим, овом поруком желим свима учесницима и организаторима да на најдубљи начин освесте све потенцијале Исповедникове дубоке теолошке визије за свеукупно хришћанство,'' истакао је у својој поруци Патријарх српски Иринеј. Његова Свесветост Патријарх цариградски Г. Вартоломеј послао је посебну поруку овом уваженом научном скупу, коју је прочитао представник Васељенске патријаршије. Порука се може прочитати у прилогу /pdf/. У наставку је замолио декана др Пузовића да узме реч. У име Универзитета, учеснике симпосиона је поздравила др Иванка Поповић, проректор за науку Београдског универзитета. Преосвећени Максим је изразио благодарност управи Факултета, претходном декану Епископу бачком др Иринеју Буловићу и дејствујућем декану др Предрагу Пузовићу, као и свима професорима и особљу, посебно члановима Организационог одбора: проф. др Владану Перишићу и асистентима ђакону Здравку Јовановићу, Андреју Јевтићу и Марку Вилотићу. Владика је изразизио нарочиту благодарност г. Аристотелу Папаниколауу и Катедри за православно-хришћанске студије Фордам универзитета на изванредној научној сарадњи, за коју се нада да ће се наставити и продубити и у будућности. Благодарност Факултет дугује доброчинитељима који су омогућили одржавање Симпосиона, посебно Светом архијерејском синоду, Министарству дијаспоре и вера, као и епархијама: Захумско-херцеговачкој, Ногограчаничкој, Западноамеричкој, Браничевкој, Фондацији Конрад Аденаур, хотелу ''Невски'' и манастирима: Тврдошу, Студеници, и другима. Изузетну тежину и посебу духовно-харизматичну компоненту овом скупу даровао је манастир Светога Павла на Светој Гори. Благодарећи игуману о. Партенију, нетљена рука Светог Исповедника је изложена у капели Светог Јована Богослова ради молитвеног поклоњења. Епископ је посебно поздравио многе госте из Европе и Америке, а посебно Епископа Василија из Канзаса, секретара Сталне конференције православних епископа САД. Под сводовима ове научно-образовне установе приређена је изложба у част и славу Светог Максима, у којој је заступљено преко 40 уметника. На отварању је говорио др Горан Јанићијевић, професор Академије СПЦ за црквену уметност и консервацију у Београду. Изложбу су, иначе, припремиле Андрија Крстић и Драгана Машић. После свечаног отварања научног скупа, предавања су држали: о. Максим из манастира Симонопетре на тему ''Свети Максим Исповедник: значај његове мисли данас'', као и Брајан Дејли са Универзитета Нотре Дам ду Лак (САД), на тему ''Максим Исповедник, Леонтије Византијски и аристотеловска метафизика Личности''. У наставку је вођена дискусија. Првом заседању је председавао епископ бачки др Иринеј Буловић. Извор: СПЦ
  14. Петак - 19. октобра , у параклису ПБФ Светог Јована Богослова служиће се свеноћно бденије са почетком у 20 часова, у наставку Света Литургија. Поуке.орг
  15. Драги пријатељи, Вечерас у 21:30 пуштен је у рад наш најновији сајт "Православни постер" ! www.pouke.org/posteri Сајт садржи једну од најнапреднијих скрипти за израду интернет мотивационих постера. Можете мењати у обацивати буквално шта желите: слику, текст (наслов и испод наслова), мењати боју текста, позадине, убацити рам, дефинисане позадине и још много, много тога. Сваки постер који направите заштићен је Вашим именом на порталу Поуке.орг и логом сајта. Наравно, све што урадите можете истог момента послати на фејсбук и обаветити Ваше пријатеље о уметничком делу Оно што се ова наша скрипта разликује од свих сличних јесте да у реалном времену видите како изгледа Ваш постер. Сваког месеца ћемо делити награде најбољим корисницима (који сакупе највише "лајкова" на порталу), организоваћемо израду тематских постера, радићемо заиста штошта... Инспирација за израду сајта ми је најпре био наш драги Братислав Здравковић- w.a.mozart и идеју је разумео наш технички уредник инжењер Владимир Стефановић (власник познатог сајта http://crkvenikalendar.com/ ), кога редовно малтретирам са разноразним идејама, као што то радим са свим нашим изврсним developerima (Мишом, Мирославом, Срђаном, Игором..). Оставите Ваше прве утиске овде и дајте предлоге да га побољшавамо. Ово је beta верзија и доста ће се радити на овом сајту као и на још једном који ће светлост дана ускоро угледати. Да бисте могли да направите постер, потребно је да будете члан портала Поуке.орг (пријављујете се кроз форумски API) и то је све! Одмах можете да се баците на креативни посао. Адреса је www.pouke.org/posteri Ваша Администрација
  16. http://www.scribd.com/doc/78564627/RE%C4%8CNIK-%D0%9F%D0%A0%D0%90%D0%92%D0%9E%D0%A1%D0%9B%D0%90%D0%92%D0%9D%D0%9E%D0%93-SLENGA ILI http://www.4shared.com/file/LzJ31Xtn/RENIK_ПРАВОСЛАВНОГ_SLENGA.html

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...