Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'pouke.org'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 26 results

  1. @Поуке.орг инфо ima planu da pokrene novi projekat, a dobro bi došla pomoć volontera. Ovo je idealna prilika da pomognete razvoju novog projekta koji kasnije možete da pokažete pri pronalaženju posla (referenca da ste radili na projektu). Što više projekta imate na vašem CV-u veće su šanse za posao jer time dokazujete svoje iskustvo. E sad, kakvi volonteri su potrebni? Svi koji se bave IT-em. Potrebni su: Dizajner/i Tehnički pisac/pisci Front-end developer/i Back-end developer/i Android developer/i (može kasnije) iOS developer/i (može kasnije) Sva potrebna oprema je već obezbeđena. Domen, hosting, baza podataka, resursi, sve što je potrebno za jednu platformu. Napravićemo i Trello tablu sa specifikacijama, idejama, zadacima, itd. Možemo i organizovati video konferencije radi lakše koordinacije. Dakle, sve što je potrebno već imamo, samo nam trebaju ljudi dobre volje. Ovo je idealna prilika da naučite kako se stvaraju ideje i proizvod u IT kompaniji. @Поуке.орг инфо je project manager i project leader, ja mogu raditi na Front-end i Back-end u timu za web. Ako ima zainteresovanih, pišite u odgovor na ovu temu.
  2. Ako ste kao i ja, noću, kada sav normalan svet spava, nalazite na Pouke.org, verovatno gledate u monitor sa jakom svetlošću. Zato, dragi moji, odlučih da napravim temu za Pouke.org koja će ublažiti svetlost monitora kak' ne bi smo oslepeli prije vrijemena, narode! Khm, elem... Ono što je potrebno da uradite, a to je da instalirate ekstenziju za vaš internet pregledač (browser) Chrome (Opera takođe) : https://chrome.google.com/webstore/detail/stylus/clngdbkpkpeebahjckkjfobafhncgmne Firefox : https://addons.mozilla.org/en-US/firefox/addon/styl-us/?src=search Nakon što instalirate ekstenzije, potrebno je da odete na ovaj link i pritisnete "Install style" koji se nalazi na desnoj strani ispod slike. Recite mi ako negde ima greške. Tema je prvenstveno naprevljena za "Pouke.org Clean", ali verujem da većina vas koristi podrazumevani stil, pa sam zato okačio primere podrazumevanog stila. Radi na obe teme. Ne brinite, nema nikakvih virusa i ostalih karakondžula!
  3. Напомињемо да је СПЦ од почетка постојања на интернету била на мети злонамерних неистомишљеника и медија који су на најгрубљи начин искоришћавали лажне информације или и сами конструисали вести које нису из правог извора СПЦ него су преузете са неких псеудо сајтова и адреса организација које су се одвојиле од СПЦ. Претраживач Телескоп ажурира податке који су доступни путем претрага или преко азбучног прегледа, а могућност уписа у регистар имају све адресе које су "на путу православља". У зависности од карактера и власништва домена, категоризација означава порекло и намену домена као и његове изворе. Инфо-мрежа је делом доступна и путем сајта Pouke.org чиме је учињен први корак ка "отварању" система јавности. Ускоро ће кроз јавне сервисе бити омогућен преглед архиве, увид у статистике, имејл листе..., а у припреми је и "отварање" централног регистра широј јавности. Извор: ЦЕПИС
  4. ИНФО-МРЕЖА Телескопа прикупља и обрађује информације медијских служби Епархија СПЦ које су редакцијама накнадно доступне кроз центрлизовани и аутоматизовани систем и WEB апликацију. Мрежа месечно депонује преко 1300 различитих вести СПЦ, сортира према извору и дистрибуира чланицама. Тренутно, мрежа "осматра" 30 редакција чије вести размењује и прослеђује кроз јединствени систем Мреже. Мрежа је затвореног типа са планом да се "отвори" за не црквене медије и тиме омогући релевантан однос и проток информација. Пројекат ЦЕПИС-а "Добро нам је овде бити", налази се на адреси:cepis.spc.rs/TELESKOP где је постављена и "бета верзија" централног регистра интернет домена СПЦ. Кроз претраживач ТЕЛЕСКОП, доступне су информације о сајтовима и њиховим садржајима са циљем да се јасно одвоје лажне и псеудо адресе. Напомињемо да је СПЦ од почетка постојања на интернету била на мети злонамерних неистомишљеника и медија који су на најгрубљи начин искоришћавали лажне информације или и сами конструисали вести које нису из правог извора СПЦ него су преузете са неких псеудо сајтова и адреса организација које су се одвојиле од СПЦ. Претраживач Телескоп ажурира податке који су доступни путем претрага или преко азбучног прегледа, а могућност уписа у регистар имају све адресе које су "на путу православља". У зависности од карактера и власништва домена, категоризација означава порекло и намену домена као и његове изворе. Инфо-мрежа је делом доступна и путем сајта Pouke.org чиме је учињен први корак ка "отварању" система јавности. Ускоро ће кроз јавне сервисе бити омогућен преглед архиве, увид у статистике, имејл листе..., а у припреми је и "отварање" централног регистра широј јавности. Извор: ЦЕПИС View full Странице
  5. Ne znam da li ste primetili, ali Pouke.org forum se drastično ubrzao. Crkva.net takođe. Naš glavni tehničar sajta @Mikorist je pronašao grešku u podešavanju hostinga koju je otklonio i time znatno ubrzao učitavanje sadržaja za: - Pouke.org, - Crkva.net, - Churchpic, - Sveto Pismo Ja evo pravom inžinjeru. Zaista ne znam šta bi smo bez ovog čoveka. Make Pouke.org great again!
  6. Verovatno ste primetili da je u jednom momentu sajt "Pouke.org" bio nedostupan. To je zato što je "Pouke.org" prešao na jači i stabilniji hosting (server). Pored Pouka, ostali sajtovi koji su pod vlasništvom "Pouke.org" a to su "Crkva.net, Churchpic i Sveto Pismo" su takođe na jačem i stabilnijem hostingu. Promene nisu odmah vidljive jer "Cloudflare" mora prvo da učita novi keš, a kod njih to traje nekoliko sati. Ukoliko vas zanima konfiguracija servera, komponente su sledeće: Processor 1 : Intel(R) Xeon(R) CPU E3-1271 v3 @ 3.60GHz (Cores 8 ) Memory : 31898 MB ECC SSD Disk : /dev/sda: 240 GB (=> 223 GiB) SSD Disk : /dev/sdb: 240 GB (=> 223 GiB) Total Capacity: 447 GiB with 2 Disks Php 7.2 Dakle, stabilnost i jačina će se osetiti tek za nekoliko sati Administracija se zahvaljuje na vašim donacijama, jer bez vašiih donacija ovo ne bi bilo moguće. Hvala vam.
  7. Kao što sam naslov kaže, Pouke.org i Crkva.net od danas imaju SSL sertifikat. Ukoliko ne znate šta znači "SSL certifikate", to je digitalni sertifikat koji omogućava sigurnu konekciju između vaših uređaja i sajta. Dakle, od danas niko ne može da nadgleda šta vi radite na ova 2 sajta. Sve što napišete ili bilo šta drugo da radite, te radnje su "kriptovane". Ako bi vas neko sada nadgledao, i da ova 2 sajta nemaju "https" protokol, taj koji vas nadgleda bi mogao da vidi na koje linkove ste kliknuli, šta ste napisali, šta god da uradite. Ali sada kada ima "https", niko ne može da vidi šta vi radite jer čak i da neko pokuša da vas nadgledava, video bi ovako nešto "2845fjg0274i9ti2iue4otg74375irhgjfgh2946tzh2784r" umesto "http://pouke.org/status/volem-pecenje" npr. A što je najbolje, 2 najveća pravoslavna sajta (Pouke.org i Crkva.net) imaju sve web standarde, dok naša Srpska e-uprava nema SSL sertifikat i vaši lični podaci su dostupni cyber kriminalcima kada koristite portal e-uprave. **Ispravka, proverio sam portal e-uprave i ubacili su zaštitu. Inače do skoro nije bilo. View full Странице
  8. Злокобна тишина - унутрашњи психолошки монолог - Престаните да гледате у мене са ишчекивањем јер знам да тражите неког ко ће вам отворити душу, у чијем тексту ћете се препознати! Вама је потребан неко ко има сличне проблеме, неко ко вас разуме кога ћете са пажњом слушати.. Престаните да ћутите! Зашто сви затварају уста пред истином!? Зашто нико нема храбрости да ми каже да сам досадан? Молићу Вас из првог реда да се преместите у задњи ред. Ово што ћете сада чути је права истина зато је боље за мене да ме оговарате из задњег реда. Шта си рекао!? Ти ниси такав? А ко ће, молим Вас, после пола сата ићи градом и причати о овоме? О коме ће се испредати приче за време радног времена? Коме ће се људи смејати? Колико Вас је спремно да сада предамном устане и да каже: ово не ваља идем ја негде другде да губим време? Колико драга господо!? Колико? Колико вас је сада преда мном млађих од тридесет година!? Колико!? Где су ваши унуци госпође!? Где су ваше младе наде!? Где су?! Да ли и ви у току ноћи проверавате постељу до своје? Да ли вам се следе руке кад затекнете празан покривач? Коме поверавате тајне својих најближих? Да ли то радите уз кафу или чај?! Ко се у вашим очима најбоље котира? Коме је бреме живота постало прелако па би сте му додали и своје? Има ли међу вама пензионерима и трунке снаге да себи признате колико сте слаби? Имате ли и мало храбрости да ми у очи кажете све моје слабости и мане? Имате ли и мало стида како би сте говорили истину, истину и само истину? Ко вас је уопште звао да дођете? Да ли сте приметили да представа није за меланхоличаре. Колико бре пута треба да кажем да сам пред вама због личне популарности, нисте ми потребни?! Камере су и онако фиксиране на мене, нећете се видети ако сте због тога дошли. Ко вас је бре звао? Јел ово старачки дом? Још увек се не осећате увређеним? Још увек сте ту!? Јо увек ме слушате!!! Зашто је овде оваква тишина? Јесам ли погрешио што сам им све ово рекао? Вероватно ћу сам почети да се кајем. Јој, нисам све оно требао да кажем! Јој! Шта ће људи помислити!? Куку мени. Шта да кажем родитељима кад одем кући: да им кажем да сам извређао публику? А не то никако. Рећи ћу им да је публика ћутала зато што им се свидео текст; рећи ћу им да нисам импровизовао; рећи ћу да су ми променили текст у задњем тренутку али га нисам сачувао јер је прва верзија боља од друге. Рећи ћу им да телевизије нису имале довољан број камера па су углавном снимале мене не би ли снимили интерпретацију измењеног текста. А зашто би их лагао? Можда њихови познаници уопште нису на представи. Можда је све то само њихов трик да тишином измаме од мене трему и бољу интерпретацију. Аа, лукави су они, знам ја њих! Исцрпиће ме тишином до задњег атома не би ли из мене извукли најбоље. Не мрдају и даље. Знам, намерно то раде. Желе да ме нервирају. Намерно ћуте. Знају пажљиво да слушају. Знам. Али овакве ствари могу да чују на свакој бољој пијаци. Јао зашто ћуте. Тишина је неиздржива. Јао! Заболе ме глава на потиљку. Уф, ко зна шта ли је. Како је ово оштар бол био. Све због ове подмукле тишине. Учинило ми се да чујем једног комарца. спашен сам. Слушаћу комарца тако ми неће сметати оволика тишина. Како добро зуји. Благо мени, баш ми прија. Одлично, опустићу се. Деликатна ситуација. Опс? Где ли је тај комарац? Више га не чујем. Тако ми је пријао. Како сам некако опуштенији. Више ми не треба комарац. Гледаћу у оног старијег господина испред себе. Надам се да неће да се врпољи, није се ни померио до сада. Баш ми је непријатно. Па он се смешка. Не могу да верујем. Од ових глупости би могао да залудиш. Е ово није фер, зашто баш гледа у мене. Не желим да ме гледа. Нећу да ме гледа. Зашто ме гледа!? Шта он побогу хоће од мене. Можда је настран? Можда воли мушкарце? Одвратићу му пажњу од мене, гледаћу свуда по сали. Љубоморан је. Можда уопште није настран? Можда му се само свића оно што причам. Можда би желео да будемо пријатељи. Знам. Спустићу поглед. Можда ће се поново насмејати. Мајко моја мила гледа на другу страну. Управо сам изгубио пријатеља. Време је да постанем реалан. Ја сам на само још једној представи, пред свима говорим текст и то је све. Можда све ово нико није ни приметио. Можда нису пажљиво гледали моје лице? Можда нису помишљали шта мислим. Наставићу да живим као да се све ово није ни догађало. Још мало па ће крај. Почеће да ми аплаудирају. Боже баш су смркнути. Шта ли се побогу то дошаптавају. Баш мрзим то!!! Зашто су овде због публике или само због мене! Шта дођавола спремају. Тако су моћни. Ле, ле мајко, колико их је! Ле, ле. Шта ли хоће од мене. Јао! Како ме гледају. Хм. Све је прошло. Сада ми опет изгледају мали. Малени. Нормални. А? Нису сви ни повезани. Сад видим да се не знају међусобно. Оне тамо познајем из виђења. Јавићу им се сутра. Вероватно ће и они гледати мени да се јаве. О, хо, хо! Можда ми се неко први јави. Ооо! Постаћу популаран. Можда чак и славан. Зашто ли та публика никада није мала и безвредна? Зашто је увек моћна, јака, челична? Зашто ли је увек има? Зашто увек неко дође на представу? Зашто ме увек тако гледају? Ле, ле мајко! Опет постајем мали... Опет сам сићушан. Опет све у круг. Нисам требао да их на почетку љутим. Кад ли ће тај крај. Кад ли ће тај крај? Зашто увек ја морам да говорим текст. Шта ме то изнутра тера да наново то радим. Шта ли ме покреће. Шта ми мира не да. Зашто сам проклет да не живим за новац, за успомене, за било шта друго него за аплауз. Тај проклети аплауз... Пљескање длановима. Пљескање, дуго пљескаље. Дуго попут читаве вечности. Да сам им између дланова ставио месо мислим да би милионе пљескавица умесили; да су им између дланова комарци мисли да би их због мене све побили; да су им између дланова насилници мислим да би били мртви; да су им међу длановима сви злобници били би готови; да у сали нема ни мало прашине мислим да би се створила од аплауза, почела би да гуши веома јако оне који не тапшу тако да би и они протапшали заједно са њима да би се задихали и ојачали своја плућа. Али ја нећу да тапшу лажно!? Ево га аплауз! Нисам ни приметио да је крај. Еј ви зар не видите нема млевеног меса; нема комараца; нема насилника, па чини вам се!!! О људи! Шта вам је, нема злобника све сам их измислио. Учинило вам се. Нису они лоши. Немојте аплаудирати. Молим вас прекините. Све је била само лаж. Молим вас има ли у сали имало прашине? Да ли се неко гуши? Да ли неко уопште кашље? Ето видите. „Кх, кх“. Шта је забога том човеку? Помозите му, био сам у праву. Он се гуши. Ле, ле мајко. Почео је да тапше. Други су га наговорили. Ле, ле мајко, шта ако је све ово истина? Шта ако је ово стварно моја подсвест предвидела? Ле, ле... Знам обећаћу им да ћу поново доћи, али тад извођење неће бити ни упола добро као сад. Нећу их вређати на почетку. Уплашићу се, имаћу трему. Бићу миран као јагње. Ехеј. Доћи ћу поново. Доћи ћу поново. Невероватно!!! Аплауз се стишава. Зашто су стали! Нису ме ваљда разумели. Немогуће! Мајко моја, каква тишина. Ле, ле. Тишина. И даље траје. Каква гробна тишина. И даље траје. Морам поново да чујем аплауз...
  9. Guest

    Акатист Христу Младенцу

    Акатист Христу Младенцу Кондак 1 Ти који си се родио од Дјеве и примаш небеске песме из духовних ризница, прими и од мене песме које Ти приносим: Исусе, Богомладенцу, спаси нас! Икос 1 Од Анђела примивши благу вест, духовно отишавши у град Витлејем и видевши Младенца у јаслама, радоссно Му певамо: Исусе, радости Анђела! Исусе, весеље срца мога! Исусе, очекивање целога света! Исусе, небеска светлости! Исусе, Богомладенцу, спаси нас! Кондак 2 Онима који вером живе пастири показују пустињу, стога и ми са њима радујући се, певамо Рођеноме: Алилуја! Икос 2 Деца Божија радосно Младенцу који лежи у јаслама певају: Исусе, ради нас си се родио! Исусе, на земљи си се јавио! Исусе, ниси се одвојио од Оца! Исусе, Ти си се пеленама повио! Исусе, Богомладенцу, спаси нас! Кондак 3 Када видимо велику радост, удаљимо се од пролазнога света и умом својим обиђимо пећину и јасле непрестано кличући: Алилуја! Икос 3 Слава на висини Богу, певају анђели на небесима, и ми са њима певамоТи: Исусе, славо Анђела! Исусе, похвало пастира! Исусе, ризнице моја! Исусе, Богомладенцу, спаси нас! Кондак 4 Са побожним страхом сва твар сада се радује, небеса се веселе, заједно са њима и ја спашени певам: Алилуја! Икос 4 Мудраци видеши звезду одоше у Витлејем и нађоше нетрулежну ризницу и завапише са вером: Исусе, вечна мудрости! Исусе, савршена истино! Исусе, Богооткривење! Исусе, јављање радости! Исусе, Богомладенцу, спаси нас! Кондак 5 Лаки облак нам дарује росу благодатнога јављања, видимо безбрачну невесту како храни Сина Младенца, Коме сви певају: Алилуја! Икос 5 Дом, прибежиште, неразумних животиња, јави се палатом Цара свих, да се и ми не уплашимо нити смутимо сиромаштва душе своје,но смело пришавши запевајмо: Исусе, уђи у дом убоге душе моје! Исусе, стави у јасле срце моје! Исусе, учини да будем достојан храм Твој! Исусе, покри ме милосрђем Твојим! Исусе, Богомладенцу,спаси нас! Кондак 6 Ти који си разагнао таму незнања, озари ум мој светлошћу истинскогБогопознања, да веселећи се запевам: Алилуја! Икос 6 И на замљи мир, - разгласише анђели; познавши ово, радосно певамо Помиритељу: Исусе, умирење савести! Исусе, разрешење од греховних веза! Исусе, помирење са Богом! Исусе, Богомладенцу,спаси ме! Кондак 7 Сузе божанског умиљења изливајући, објавимо витлејемску пећину двоструком песмом: Алилуја! Икос 7 Бог је тако заволео свет, - радосно похвалимо ову љубав певајући: Исусе, љубави превечна! Исусе, сладости срдачна! Исусе, милости бесконачна! Исусе, радости небеска! Исусе, Богомладенцу, спаси нас! Кондак 8 Одступивши од дрвета живота, пале у дубину зала, сада створење Божије Спаситељем враћа се у првобитно стање. Њему пак, кличемо: Аллилуја! Икос 8 Велика тајна побожности: Бог се јави у телу. Њему сада кличемо: Исусе, откровење Свете Тројице! Исусе, пројављење љубави! Исусе, нераздељиво сједињење са човеком! Исусе, вечно пројављивање за нас! Исусе, Богомлденцу, спаси нас! Кондак 9 Обремњењени смо животним бригама, са чамцем греха потопљаван и тихом пристаништу у Витлејем долазим у ове дане и радосно Ти певам: Алилуја! Икос 9 Сви приносе даре рођеноме Исусу, и ја обузет незнањем и радошћу, у оскудици ума мога приносим ову песму: Исусе, обнови моје срце! Исусе, спаси душу моју! Исусе, сачувај ме за вечност! Исусе, заштити ме пред Оцем Небеским! Исусе, Богомладенцу,спаси нас! Кондак 10 Ум мој упути и срце очисти да са анђелима чисто певам:Алилуја! Икос 10 Христос је мој Спаситељ. Због тога певам ради рођења Твога: Исусе, спасење моје! Исусе, крепости моја! Исусе, радости моја! Исусе, Богомладенцу, спаси нас! Кондак 11 Због Тебе се радује душа моја, због Тебе се весели језик мој. И живот мој је у светој нади када певам Теби песму: Алилууја! Икос 11 Показао си мноштво милосрђа Твога и љубави према роду људском. Стога Ти кличем: Исусе, вечно милосрђе! Исусе, благодатно озарење! Исусе, посетитељу земље! Исусе, савршитељу тајне спасења! Исусе, Богомладенцу, спаси нас! Кондак 12 Приносимо Ти песме, Беспочетноме Оцу са небескима и земаљскима: Алилуја! Икос 12 Ти који се облачиш светлошћу као одећом, пеленама се сада повијаш и нас који певамо украси светлим одеждама: Исусе, припремио си нам светлу дворану! Исусе, украси нас брачним оделима! Исусе, овенчаваш нас нетрулежношћу! Исусе, облачиш нас духовним красотама! Исусе, Богомладенцу, спаси нас! Кондак 13 Подмлађује се и обнавља се свака душа хришћанска у светлом празнику Твога рођења. Светим Духом оживљује се Тројичним јединством просвећује се и непрестано певамо песму: Алилуја! Овај кондак чита се три пута, а потом икос 1 и кондак 1 Акафист Христу Младенцу http://akafist.narod.ru./H/Hristu_Ml.htm са црквено-словенског језика превео протојереј Животије Милојевић https://www.pouke.org/forum/topic/18182-%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%BA%D0%B8-%D0%B8-%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D0%B4-%D0%BE%D0%B1%D1%98%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8-%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8-%D0%BD%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC-%D1%98/page-6#entry774996
  10. За време, док је Бог (према нашој упорној и више пута поновљеној молби) отсуствовао из наших живота, десила нам се невоља. Наша болест је постала тако тешка, да нас је требало лечити од последица пада у грех - од труљења, распада и смрти. Христос жели да спасе целог човека. Не само душу, него човека као сложено биће: и душу и тело. Управо ту сложеност треба сачувати заувек. Православље сматра да све што чини човека, треба да уђе у Царство Божије, да буде овековечено, обожено, заувек сједињено са Богом. Не само душа, него и тело, треба да уђе у Царство Божије. Код нас је све болесно: и моја свест, и мој ум, и душа моја, а мој дух је немоћан; тим више, моје тело је болесно. И зато Православље проповеда васцело преображење. Ако је све у човеку болесно, треба све спасити, то значи, треба све лечити. И Христос, Који је Лекар душа и тела наших, нуди нам различите лекове за наше многобројне ране. Разболео се ум наш, измишљамо најчудовишније теорије, убеђујући себе, да Бога нема, да смо настали од амеба...Христос лечи наш ум. Чиме? – Својим непогрешивим Божанским учењем. Разболело се срце наше: постало је становиште и извор многих чудних утицаја. Христос лечи и ту духовну болест: Примите Духа Светога (Јн. 20, 22). Престали сте да волите? Остаћете у љубави Мојој (Јн. 15, 10). Изгубили сте миран живот и његово радосно прихватање? Мир Мој дајем вам… да би радост ваша била савршена (Јн. 14, 27; 16, 24). Болесно је и тело наше: оно није способно да живи са Богом. И на земљи траје око 80 година.Није способно да проживи вечност у Царству Божијем. Телесно треба лечити одговарајућим, тј. телесним. Зато нам Господ даје Своје Тело, да би исцелио наше тело, да би га научио да живи у Божанској средини у Божанском испуњењу: Исус је узео хлеб и, благословивши, преломио и деливши ученицима рекао: Узмите једите; ово је Тело моје. И узе чашу и заблагодаривши даде им говорећи: Пијте из ње сви; Јер ово је Моја Крв Новога Завета која се пролива за многе ради отпуштења грехова (Мт. 26, 26...28) Христос чини са нама слично као што чини савремена медицина. Наше грехове и страсти Он узима ка Себи (никако се не приближавајући ка њима), у Себи исцељује, испуњава Божанственошћу, Вечношћу, Бесмртношћу, и Своје човечије Тело, које је већ прошло кроз смрт и васкрснуће, враћа нам, Своју човечанску Крв, испуњену Божанским струјама, Он улива у нас, да би смо у себи носили зачетак Васкрсења и суделовали у Вечности. Узевши у Себе нашу бит, Спаситељ је учинио нашу бол Својом. Смрт човека је крај његовог живота. Христово Васкрсење је крај смрти: „Смрћу, смрт уништи.“ И све то, што је плод те боли, тог сусрета са смрћу жели да нам да. Тај плод је – причешће Његовом Крвљу и Његовим Телом, које нам Он даје, када је већ Васкрсао. Значи, евхаристија је, не само причешће Телом Христовим, него и причешће васкрслим телом, које је савладало смрт. Може ли се бити хришћанин, не примајући тај Дар? Не примајући Његову Крв, коју је пролио ради тога, да би смо ми васкрсли? То се може рећи и другачије, једноставним питањем: „Да ли Христос целог Себе даје људима, или само делимично...?“ – Целог. Христос је Богочовек. Не само Бог, него и Човек. То значи, да нам Христос даје пуноћу Свог Божанства и Своје телесности. И зато Он каже: Пијте јер ово је Моја Крв Новога Завета која се пролива за многе ради отпуштења грехова (Мт. 26, 26...28) Шта онда значи бити хришћанин? Бити хришћанин – значи примити све те Дарове, које нам је Христос донео. Христос није извиђач, који је са небеса долетео и одлетео, а овде се ништа није десило. Христос – није проповедник, који је дошао да нам исприча неколико прича, а затим отишао. Христос је Спаситељ. Он нас тражи, да би нас спасио, заштитио, и то спасење које нам носи, дешава се кроз Његов Жртвени Крст. Ђакон Андреј Курајев Причешће - радосна вест за тело Превод за Поуке.орг - Сова
  11. "О покојнику све најбоље" Када је убијен премијер Ђинђић можда стога што је тадашња тренутна власт била његових колега , можда и не , углавном медији су се утркивали који ће га представити у што бољем светлу за живота јаче и строже осудити убицу а са њим и неке неистомишљенике тадашњег режима. Милошевић није имао ту "срећу" да га медији прослављају као страдалника, јер је већ у то време преузета матрица запада о "злом балканском касапину" који сноси сву кривицу за све. Те један писац рече како ипак Милошевић није заслужио да буде сахрањен у дворишту као канаринац ако ни због чега другог оно барем зато што је био легално изабрани председник ове државе. "Добар овај Пантелија" Врхунац циничног изругивања српским нормама понашања у смртним случајевима је дат у филму "Маратонци" . Дакле није да нам није непознато да ни покојник није светиња само зато што је покојник , ипак некакав пијетет и најокорелији српски циник не може сакрити. Просто то нам је традиција и култура. Али можда и нешто више од тога. Јер као што рекох сурово српско умовање , на ветрометини светских збивања обликовано , народа који је изгради кућу на путу , није навикло да претерано икоме верује. Те је стога једини озбиљан критеријум нечијег човештва - његова смрт. Дакле ипак о покојнику све најбоље? Па, не баш. Тачније, о покојнику све најреалније. Но и за то треба времена. Јер рецимо од како је умро "друг Тито" , до данас није било неког реалног сагледавања ове појаве у нашој историји. Или су га с једне стране жестоко осуђивали или су га с друге стране нашавши се у још горој ситуацији ваздизали у небеса. Но у оба случаја повод је био субјективан. Суд о овој историјској личности вероватно ће најбоље дати неке будуће генерације које неће имати разлога да буду субјективне. Но на крају крајева он и није био наш. Овај метод постхумног утврђивања нечијег човештва може да се примени обичном контемлацијом и на тренутно живе људе. Рецимо политичаре. Дакле замислимо шта би народ рекао да је овог момента умро неки од политичара, рецимо Дачић ? Или Вучић .Или Ђилас, Тадић... Или нека друга позната личност. Немора бити политичар. Не верујем да би се нешто прославили својом смрћу дотични политичари , као што се нису ни њихови претходници прославили. Али зато о Карађорђу рецимо мало ко је спреман лоше да говори , сем потпуних непознавалаца историје и или неких комплексима ниже вредности склоним појединцима. Једна од православних хришћанских контемплативних техника се зове " Сећање на смрт" . Управо ова техника доводи онога који је примењује до познања истинске смирености . Јер ставивши себе пред смрт , човек увиђа сву своју сујету и испразне прохтеве и жеље , глупости овога живота , те се сабира у себе и тим сабрањем и трудом почиње бивати усредсређенији и бољи човек. Практично сећање на смрт може да начини од човека корисног појединца за друштво. Камо лепе среће да је српско друштво заједно са нашом елитом боље упознато са овим нашим верским техникама самоспознаје. Смрћу се не завршава добро дело неког човека , као ни зло дело које је дотични започео за живота. Зато се о многима и после њих дуго говори , добро или лоше. Идеал је за сваког Србина одувек била јуначка смрт , јуначка али и хришћанска . Уверен сам да је човештво неког Србина мерено смрћу велико онолико колико је он собом носио хришћанска начела као човек. Јер "Нема лепше вере од Хришћанске" ... Жељко, Поуке.орг
  12. За време цара Михаила Феодоровича и Тобољскога архиепископа, преосвећеног Нектарија на Абалакском сеоском гробљу живела је једна сама удовица. Не зна се ко је она била. Познато је само да је она била много побожна и звала се Марија. То је благочестива удова Марија, која је 50. година од оснивања Тобољска, 10.јула 1636.г. једном задремавши у својој соби видела у ваздуху лик знамења Пресвете Бгородице, са изображењима са стране светитеља и чудотворца Николаја, и преподобне Марије Египћанке и чула глас из иконе: Марија ,јави ово виђење народу и кажи да направи на Абалакском гробљу са десне стране старе Преображењске, нову дрвену цркву у име Знамења Пресвете Богородице, као што је у древном Новгороду, са придодатим на једну страну светитеља Николаја, и са друге преподобну Марију Египћанку“. После тога виђење се завршило и Марија се пробудила. Због страха она никоме ништа није рекла. После неког времена не у сну него на јави опет је та жена имала виђење само са невеликом разликом. Она је изашла из своје кућице и носила је хлеб. Одједном покрио је светли облак и она је пала без свести. Пренувши се после кратког времена, али не још сасвим, она је видела у ваздуху два лика, један Знамења, са друге Марију Египћанку, и светог Николаја као живога у светлој архијерејској одежди који стоји пред Пресветом Богородицом. Свети Николај јој је казао: „Марија, иди и кажи Абалакским становницима по претходном виђењу, да направе цркву, при томе да би и шуму посекли својим рукама и донели и изнели на руке сами и ако ово не послушају, то ће видети гнев Божији, и не само да ће умрети други свештеник, него и много парохијана“. Али и после тога виђења Марија бојећи се исмејавања ником ништа није рекла. Убрзо је имала и треће виђење, које је било као друго –најава.Ј едном радећи у својој кућици, Марија је чула спочетка као пуцкетање од кандила, а после тога опет је чула глас светитеља Николаја: „Због чега нећеш да објављујеш виђења и заповести ? Ти сама својим неверовањем наводиш на себе зло“. При тим речима њој су се руке повукле уназад и она је силно страдајући пала на под без свести. Тада јој је Пресвета Богородица рекла: „То је тешко. Мени је жао“. Тада је бол престао. Марија је дошла к себи и виђење се завршило. После тога Марија је отишла код свога духовника, испричала му је за сва три виђења и молила је да их објави народу. Али ни духовник није јавио, незна се због чега, да ли због неуважавања или заборавности, или да би се још боље уверио у истину и вољу Божију. Четврто виђење које удовица није могла да сакрије било је овако: 24.јула она је ишла у Тобољск и ишавши према граду, код брдашцета, одједном је била покривена маглом или мраком, усред кога је видела стуб од облака, који је досезао до неба, а на стубу лик знамења Богоматере, и лик преподобне Марије Египђанке и светога Николаја као живога на земљи. - Због чега оклеваш да објавиш о виђењима и заповестима народу“ ? -Строго је рекао. - Ако још оклеваш, знај целим телом бићеш одузета, ако пак објавиш, али тебе не послушају, тада нећеш ти него они ће страдати.! После тога удовица је почела свима да прича о својим виђењима. У Тобољску их је казала архиепископу Нектарију у присуству свих свештеника, а вративши се из Тобољска у Абалакском гробљу свему народу. У Тобољском сабору (Саборној цркви) да би се уверили у истинитост виђења показали су удовици икону «Знамења» Мајке Божије (који она никада није видела) , она је рекла да је њега видела у виђењу. Показало се да је удовица напрасно ућутала. Сви су јој поверовали и Преосвећени после строгог испитивања, које је било у присуству свих свештеника и градских старешина, благословио је абалакским парохијанима да направе цркву и многи житељи Тобољска су узели учешће у том побожном делу. Док се правила црква промисао Божији је чудесно припремио и икону за нову цркву. Неки земљорадник Евтимије, звани Кока, неколико година је лежао одузет. Њему је долазио једном неки сиромашак Павел, кога је он одавно упознао, да би од њега потражио милостињу и који му је рекао: Ефиме, чуј, на Абалаке се по заповести Божијој прави црква у име «Знамења» Пресвете Богородице, светом Николају и Марији Египћанки. Дај обећање да ћеш ти насликати икону за храмовну славу те цркве. Може бити да ће Господ по твојој вери и усрђу опростити теби и ослободити те од твоје болести. Евтимије је послушао савет Павела и тога дана је обећао да ће насликати икону ,,Знамења» Богомајке са светим Николом и преподобном Маријом Египћанком који стоје испред ње са стране. Господ га је наградио за веру његову: тога дана после подне он је почео да помера десну страну. Другог дана послао је молбу Преосвећеноме Нектарију да дозволи да се наслика икона за нову Абалакску цркву, и добивши благослов наручио је од протођакона Софијскога сабора Матеја познатом у то време живописцу. И док се икона сликала Ефтимију је било све лакше и лакше. На крају је он потпуно оздравио, отишао код живописца и сам однео икону у цркву ради освећења. Преосвећени обрадован и задивљен тим чудом, сам је осветио икону у Саборној цркви, одслужио молебан, и потом га са чашћу отпустио у Абалакское село да би била постављена у новој цркви. Када су дошли у село Шанталика, где је сада Ивановски манастир, Господ је ту икону прославио новим чудом. У селу Шанталика један земљорадник, Василије је имао ћерку која је боловала од очију и две године ништа није видела. Чуо је да у Абалаку носе икону и изашао је са слепом ћерком у сусрет и пао је пред њом са вером и сузама. На радост и дивљење оца и свега присутнога народа, девојка је одмах прогледала. Та икона је добила назив Абалакска од Абалакска ,претходно села, а потом (од 1783.г.) манастира. На Абалакској икони Пресвета Богородица је изображена тачно као на Знамењској икони, тј. са уздигнутим рукама и са Предвечним Младенцем на грудима само са том разликом што на Абалакској икони са десне стране стоји свети Николај а са леве стране преподобна Марија Египћанка. Риза је сва сребрна, позлаћена, са бисерима и драгим камењем. Посебни празник и службу у част Абалакске иконе још није одређен, али се празнује у дан Знамења Пресвете Богородице. Не гледајући на то, Абалакску икону веома много поштују не само у Сибиру. Сваке године доносе икону из Абалака у Тобољск на две недеље, и то је било установљено због следећег догађаја. 1665.г. у лето у Тобољску и у целој његовој околини није престајала да пада киша: жито, поврће, и трава су трулели, све се натопило водом и народ је очајавао. Решили су да се обрате за помоћ Царици Небеској. Тобољски архиепископ Корнилије је заповедио да донесу чудотворну икону Божије Мајке из села Абалака. Икону су донели са великом свечаношћу 8.јула. После молебана на тргу икону су однели у Саборну цркву где је тога часа почела литургија. Још се служба није завршила, на радост свих, облаци су ишчезли, киша је престала да пада и изведрило се. У спомен тога чуда и због сталног благодарења Господа и Његовој Пречистој Мајци преосвећени Корнилије је установио да сваке године доносе чудотворну икону Божије Мајке из Абалака у Тобољск. Три године после тога, 1668.архиепископ Корнилије је позван у Москву због назначења за митрополита. Када се вратио из Москве, он је чуо од лоших људи да су у његовом одсуству протојереј и остали свештеници Саборне цркве дочекали Абалакску икону Мајке Божије без дужнога поштовања, и да у време њенога боравка у Саборној цркви су били разни изгреди и непристојности. Преосвећени се разгневио на њих: кључара Саборне Цркве, када је дошлло време да се донесе икона из Абалака, и када је дошао да узме благослов казнио, укоривши га од почетка за прошлогодишњи непоредак ,заповедио је да икону не доносе. Тако 1669.г у Тобољск икону нису доносили. Пријава против свештенства се потом испоставила као лажна, и због тога што је Преосвећени поверовао клевети без ислеђења дела, то се он брзо разболео и болаовао је неколико месеци. Када и 1670.г. митрополит Корнилије у гневу на свештенство и вернике Саборне цркве, није дозволио да донесу икону, то се опет разболео још теже. Лекари му нису могли помоћи. На крају, септембра месеца,он је разумео узрок својих страдања. Горко плачући он је тога часа послао по чудотворну икону, и када су је донели у град, заповедио је да је поставе у Саборну цркву и да одслуже литургију. По завршетку службе, владика је заповедио да донесу икону код њега у епархијском дому. И када су почели да звоне, када су је износили из Сабора, заповедио је слугама да га уведу у пријемну собу, и поставе је поред прозора, да би видео како уносе Владичицу. Једва је он видео лик Пречисте, да је осетио себе да му је кудикамо лакше; када су пак унели икону у његов дом, болеснику је било тако лако да је он без помоћи других могао да стоји за време молебана и да је испрати са тога места где је и примио. Следећег дана преосвећени је могао сам да сиђе у Сабор на литургију и да заблагодари Царици Небеској за Њену послану помоћ. После десет дана икона је враћена у Абалак. После тог догађаја,када се опет открила чудесна сила Божија кроз Абалакску икону Приснодјеве, опет су почели да донесе ту икону у Тобољск, у Софијски сабор на две недеље .Од Абалакске иконе има неколико копија у разним местим Сибира Акатист Пресветој Богородици пред Њеном иконом Названом „Абалацка“ или Абалакска (слави се 2.августа/20.јула и 10.децембра/27.новембра) Кондак 1 Изабраној од Превечнога Цара ради спасења нашега Царице неба и земље, узносимо Ти благодарне похвале, Богородице. Ти пак, пошто имаш моћ непобедиву и неисказано милосрђe, слободи нас од свих невоља и подари нам сва добра да Ти кличемо: Радуј се, Мати Дјево, славна похвало хришћана! Икос 1 Арханђели и Анђели певају Теби, пречистој Дјеви, неућутним песмама на небесима. Ми пак, грешни на земљи приклонивши коленa душа и срца наших пред Пречистoм Твојом иконом, са сузамa скрушености, земаљским устима певамо Ти: Радуј се, усрдна наша Заштитнице! Радуј се, премилосрдна Мати наша! Радуј се, непролазна славо наша! Радуј се, непотрошиво богатство наше! Радуј се, незаменљива Помоћнице наша! Радуј се, стална Покровитељко наша! Радуј се, радости наша,која нас очишћујеш од сваке прљавштине тела и духа! Радуј се, Исцелитељко наша,која нас избављаш од душевних и телесних болести! Радуј се, похвало наша, која нас не лишаваш духовних радости! Радуј се, Владарко наша, помоћу Твојом исцељујеш болести наше! Радуј се, прибежиште наше, која нас покриваш од видљивих и невидљивих непријатеља! Радуј се, Пресвета, најсветија од свих светих! Радуј се, Мати Дјево, славна похвало хришћана! Кондак 2 Богољубива удовицаМарија видевши у троструком виђењу изглед лица Твога, Пресвета Дјево, уплаши се великим страхом, уплаши се да прича о чудесним виђењима својим људима, и у срцу своме из дубине душе завапи Богу: Алилуја! Икос 2 Тражећи да људским разумом разуме неразумљиво у прехвалном јављању пречисте Твоје иконе, Богомати, блажена Марија удостоји се новога виђења у коме јој велики светититељ Николај страшно заповеди да објави виђено; она пак са страхом и трепетом свима причаше тајну свога виђења и научи све да кличу Богородици: Радуј се, која си у утроби Својој носила Саздатеља свих! Радуј се, јер си родила Бога телом Спаситеља свету! Радуј се, јер си у рођењу девство сачувала нетрулежним! Радуј се, јер си на земљи анђелски поживела! Радуј се, јер си помирила Бога са људима! Радуј се, Најсветија од свих светих! Радуј се, Пресвета Дјево, која си нам дивно јавила Своју икону! Радуј се, благодатна, која нам јављањем иконе Твоје јављаш Своје милосрђе! Радуј се, јер промишљаш о свима који поштују свету икону Твоју! Радуј се, јер свима који се моле Теби пред светом иконом Твојом дајеш спасење по мери вере! Радуј се, јер чудесима Твоје иконе умове наше узводиш ка горњем свету! Радуј се, Пресвета, најсветија од свих светих! Радуј се, Мати Дјево, славна похвало хришћана! Кондак 3 Желећи да виде силу Божију, благоверни људи града Тобољска у дивним јављањима иконе Твоје, Богомати, сабраше се заједно са својим архијерејем Нектаријем, да се увере ,јер милосрђе Царице Небеске хтеде да посети и у земљи нашој све који желе да задобију спасење; уверивши се пак, и обрадовавши се великом радошћу, запеваше Богу: Алилуја! Икос 3 Најусрдније имајући жељу да стекне небеску ризницу, свету икону Твоју, Богородице, сви једнодушно зажелеше да прво својим рукам саграде на месту јављања нову цркву у част Знамења Мајке Божије, коју и направише, са свим усрђем певајући Царици Небеској: Радуј се, велико дивљење анђела! Радуј се, праотачка дивна утехо! Радуј се, пророчка висока проповеди! Радуј се, преславна похвало апостолска! Радуј се, посебни украсе светитеља! Радуј се, крепко утврђење мученика! Радуј се, спаситељно предвођење преподобних! Радуј се, неизенемогло уздржање постника! Радуј се, чистото и славо девственика! Радуј се, тихо весеље отаца и матера! Радуј се, похвало свих хришћана! Радуј се, Пресвета, најсветија од свих светих! Радуј се, Мати Дјево, славна похвало хришћана! Кондак 4 Бура сумњалачикх помисли претвори се у радосну тишину, када видеше у виђењима икону Пречисте Дјеве Богородице која се показа слична икони Знамења Новгородскога, само са светим Николајем и Маријом Египатском који стоје пред Тобом, због чега и запеваше сви Богу: Алилуја! Икос 4 Јевтимије, болестан телом али не духом, чувши од некога старца Павла да треба да се наслика јављена икона у нову цркву, саздану по заповести Божијој на Абалаку, похитао је да то дело повери искусном у живописању, првођакону Тобољске катедре Матеју, и кад он сликаше ову икону болесник мало времена после целивања ње исцели се и Богородици усрдно певаше: Радуј се, Царице Небеска, која си нас обрадовала јављањем часне иконе Твоје! Радуј се, Мати Божија, која си нас задивила чудесним исцељењем од ње! Радуј се, светло просвећење наше! Радуј се, непобедива оградо земље наше! Радуј се, миру оних који плове на водама! Радуј се, тихо пристаниште бацаних буром! Радуј се, лако пролажење пута путника! Радуј се, милосрдна учитељице заблуделих! Радуј се, добри одморе уморних! Радуј се, тихо прибежиште обремењених! Радуј се, брза Заштитнице оних који су у невољама! Радуј се, Пресвета, најсветија од свих светих! Радуј се, Мати Дјево, славна похвало хришћана! Кондак 5 Боговођеној звезди која је некада водила мудраце ка Сунцу Правде Христу Богу нашем, би слично јављање иконе Твоје, Пресвета Дјево, у пределима нашим; видећи наше претке како се моле пред њом они од Тебе познаху Сина Твога Спаситеља нашега.Ми пак, научисмо се да усрдно певамо Њему: Алилуја! Икос 5 Тобољски људи видевши часну икону Мајке Божије, која је јавила чудесно исцељење ономе који се старао да се наслика, примише је као божанску ризницу и као пресјајну светиљку поставише је у новој цркви коју су саздали, радоваше се и певаше Богородици: Радуј се, пресјајна светиљко, која осветљаваш земљу нашу! Радуј се, јер си приправила спасење душама нашим! Радуј се, јер небеском светлошћу просвећујеш срца наша! Радуј се, јер нам јављаш мир (спокој) и благостање! Радуј се, јер дајеш телесно и духовно здравље болеснима! Радуј се, јер оне којима се чини неправда покриваш часном ризом Својом! Радуј се, посебна надо безнадежних! Радуј се, јер просвећујеш разум деце! Радуј се, управитељко сиротих и удовица! Радуј се, одећо нагих и избављење заробљених! Радуј се, брза Помоћнице онима који траже помоћ! Радуј се, Пресвета, најсветија од свих светих! Радуј се, Мати Дјево, славна похвало хришћана! Кондак 6 Нелажни проповедници великога милосрђа Твога, Владарко, беху сви они који примише чудесна исцељења од свете иконе Твоје; сви пак чуше и видеше благодатне реке исцељења која се обилно излише од Тебе на страдалне и болесне,з аједно са њима радосно певаху Богу: Алилуја! Икос 6 Засија благодат из иконе Твоје, Дјево Чиста, као пресветло сунце у пределима нашим, која зрацима чудеса који излазе из ње, осветљава град наш и све градове и земље не само земље сибирске него и руске; због тога не знајући да искажемо сву величину чудеса која су се десила од иконе Твоје, Богородице, у умиљењу срца вером и љубављу певамо Ти: Радуј се, јер исцељујеш немоћне! Радуј се, јер исцељујеш болесне од очију! Радуј се, јер избављаш болесне од падаће болести (епилепсије)! Радуј се, јер отвараш вид слепима! Радуј се, јер одгониш демоне од људи! Радуј се, јер бесомучнима дајеш здравље! Радуј се, јер одузете (парализоване) подижеш са одра! Радуј се, јер немима отвараш језик и враћаш моћ говора! Радуј се, јер лечиш од свих тешких болести! Радуј се, јер виђењима у сну јављаш себе страдалнима! Радуј се, јер чудесно ослобађаш од свих невоља! Радуј се, Пресвета,најсветија од свих светих! Радуј се, Мати Дјево, славна похвало хришћана! Кондак 7 Желећи да прослави свету икону Твоју, Богородице Дјево, Син Твој и Бог наш Господ Исус Христос наочиглед свих излива из ње неисцрпно море чудеса у коме се сви погружавају са вером и надом, примају благодат исцељења и благодарећи Господа, са страхом и љубављу скрушено певају Њему: Алилуја! Икос 7 Нова и преславна чудеса благодати Твоје, Богородице, јави нам Господ, када је света икона Твоја била ношена по градовима и селима наше земље; многи пак, верујући изненада се исцељиваху од разних неизлечживих болести, и неверни обраћаху се вери, са дивљењем, скрушеношћу и љубављу певајући Теби: Радуј се, јер исцељујеш све болести! Радуј се, јер одгониш све немоћи! Радуј се, јер увек гориш серафимском љубављу! Радуј се, јер увек загреваш божанском љубављу душе и срца наша! Радуј се, јер си у себи сместила огањ Божанства! Радуј се, јер гасиш пламен страсти наших! Радуј се, јер оне који верују чуваш од огња греховнога! Радуј се, јер оне који Те воле избављаш од огња пакленога! Радуј се, јер наше куће чуваш од огњеног пламена! Радуј се, јер зрацима Твоје светлости разгониш мрак незнања нашега! Радуј се, топла Заступнице и усрдна Молитвенице за нас пред Богом! Радуј се, Пресвета, најсветија од свих светих! Радуј се, Мати Дјево, славна похвало хришћана! Кондак 8 Видевши необично виђење часне иконе Богомајке, јављене са висине, са предстојећим светим Николајем и Маријом Египатском, удаљимо се, људи и жене од сујетога света и узнесимо ум ка небесима.Због тога нам се и дарова чудотворна икона Богородице, да гледајући на њу мислимо о небеском а не о земаљском, певајући Богу: Алилуја! Икос 8 Сва си на небесима, али ни земаљске не остављаш, Богородице Дјево, јер чудесима Твојим која се изливају из свете иконе Твоје, као од живога и самосталнога извора, увек просвећујеш нас који вером прилазимо Теби и кличемо: Радуј се, неисцрпно богатство сиромашних духом, и бездане милости! Радуј се, чедољубива Мати, невидљива утехо жалосних! Радуј се, кротка голубице, тиха и незлобива! Радуј се, богогласна грлице, тајно успокојење омрзнутих! Радуј се, спасење грешника и усвојење према Богу! Радуј се, чврста тврђаво свих правоверних! Радуј се, невидљива помоћи и заштито свих оних који се надају у Тебе! Радуј се, анђелски уме, који увек гледаш Бога! Радуј се, светлоносна звездо умнога Сунца! Радуј се, славнија од Херувима и Серафима! Радуј се, часнија од Анђела и Арханђела! Радуј се, Пресвета, најсветија од свих светих! Радуј се, Мати Дјево, славна похвало хришћана! Кондак 9 Цела наша Богом чувана земља облагодаћена Твојим милостима, Богомајко, имајући Твоју чудотврону икону као штит и ограду од видљивих и невидљивих непријатеља, невидљивом Твојом помоћи побеђује све противнике своје, радосним срцем побожно кличе Богу: Алилуја! Икос 9 Наша красноречивост у песмама је као детињаста и не може да искаже сва чудеса и доброчинства, Владарко, која си учинила и јавила светом иконом Твојом; стога незнајући да Те достојно похвалимо смирено Ти кличемо: Радуј се, јер прослављаш оне који Тебе прослављају! Радуј се, јер похођењем иконе Твоје освећујеш наше градове и села! Радуј се, јер цркве и домове наше благодатно посећујеш иконом Твојом! Радуј се, јер молитве оних који Ти се моле узносиш Богу! Радуј се, јер никада не одбацујеш сузе и уздахе наше! Радуј се, јер доласком иконе Твоје удвостручујеш нашу радост! Радуј се, јер услађујеш све наше жалости и горке невоље! Радуј се, јер малаксале бодриш Твојим човекољубљем! Радуј се, јер онима који се поклањају светој икони Твојој дајеш радост и здравље! Радуј се, јер милосрђем Твојим разнежујеш душе верних! Радуј се, радости наша,која нас тешиш светом иконом Твојом! Радуј се, Пресвета, најсветија од свих светих! Радуј се, Мати Дјево, славна похвало хришћана! Кондак 10 Желећи да спасе род људски од вечних мука и да му подари Царство Небеско, човекољубиви Господ дарова нама грешнима Мајку Своју на помоћ, покров и заштиту; буди нам пак, о Свеблага Помоћница, Заштитница и Руководитељка у целоме животу нашем, у смрти и после краја нашега не остави нас који милостиво вапијемо Богу: Алилуја! Икос 10 Зааиста си необорива тврђава Богородице Дјево, свима који прилазе Теби, јер нико ко долази Теби не одлази празан; стога умилоствљени милошћу Твојом скрушеном душом молимо Те: покри, заштити, спаси све нас беспомоћне од свих беда,искушења и зала оне који Ти са љубављу певају: Радуј се, моћна Заштитнице оних који су положили наду на Тебе! Радуј се, саратнице војницима! Радуј се, Помоћнице непоткупљивих судија! Радуј се, уразумитељко наставника и васпитача деце! Радуј се, чисто огледало познања истине! Радуј се, чврсти грудобране чувања вере! Радуј се, свеблага Утешитељко несретних! Радуј се, Покровитељко сиротих и оних без заштите! Радуј се, јер благосиљаш сву децу! Радуј се, јер упућујеш све младе ка добру! Радуј се, јер укрепљујеш људе свих узраста у светој вери! Радуј се, Пресвета, најсветија од свих светих! Радуј се, Мати Дјево, славна похвало хришћана! Кондак 11 Молитве и молитвене песме које Ти приносимо пред чудотворном иконом Твојом, прими добросрдачна Владарко, заштити, спаси, помилуј и сачувај нас од свих невоља, да би тихо и мирно поживели штићени Тобом у свакој побожности, и чистоти из дубине душе скрушено певали Богу: Алилуја! Икос 11 Тебе Пречиста Богородице и Мајко незалазне светлости, сматрајући и поштујући као светлоносну свећу божанске светлости, како можемо исказати благодатна Твоја озарења, која увек излазе из Твоје иконе, као од светлоноснога сунца. Међутим, молећи Твоје милостиво осветљење, Свеблага, смело певамо Теби: Радуј се, незалазна светлости,која нас осветљаваш вечном светлошћу! Радуј се, месецу, који нас осветљаваш од Сунца Правде! Радуј се, свећо на свећњаку најузвишеније постављена! Радуј се, неугасива свећо нематеријалнога огња! Радуј се, Мати, истините светлости, која просвећујеш душе побожних! Радуј се, јер нам изливаш светлост рајскога живота! Радуј се, јер увек прослављаш оне који Тебе прослављају! Радуј се, јер оне који се усрдно Теби моле осветљаваш светлошћу благодати! Радуј се, јер сваку старост чиниш обрасцем светога живота! Радуј се, јер одгониш таму у којој живе безбожници, неверујући, јеретици и расколници! Радуј се, јер све грешнике просвећујеш светлошћу Твојом и приводиш покајању! Радуј се, Пресвета, најсветија од свих светих! Радуј се, Мати Дјево, славна похвало хришћана! Кондак 12 Мати Бога Вишњега, дала си нам залог благодати – свету икону Твоју, измоли нам од Небескога Владара, Сина Твога и Бога нашега, благодат Светога Духа; подигни нас из дубине грехова, просвети срдачне очи наше ка гледању спасења, оживотвори срца наше духом побожности и страха Божијега, духом чистоте и правде, духом љубави и милосрђа, да свагда певамо Богу: Алилуја! Икос 12 Прослављајући Твоја стара и нова чудеса и милосрђа, Богородитељко, сви Те хвалимо као чврсту и надежну Посредницу нашу, са скрушеношћу поклањамо се Теби, која се непрестано молиш за нас и чиниш нам доброчинства; верујемо и надамо се да можеш измолити све добро и спаситељно, привремено и вечно нама који Те певамо: Радуј се, непостидна надо у животу, у смрти и после смрти наше! Радуј се, јер дајеш миран крај живота овога онима који се надају у Тебе! Радуј се, надо и заштито наша у дан Суда! Радуј се, умољавање праведнога Судије! Радуј се, уточиште и заштито свих грешника који се кају! Радуј се, славо и утехо свих праведних! Радуј се, јер удостојаваш вечне радости оне који Теби непрестано приносе радост! Радуј се, јер милостиво примаш наша сузна мољења! Радуј се, јер нас покровом Твојим покриваш од видљивих и невидљивих непријатеља! Радуј се, јер све нас грешне упућујеш на спасење и задобијање вечних добара! Радуј се, јер брзо помажеш оне који се поклањају икони Твојој и призивају Тебе у помоћ! Радуј се, Пресвета, најсветија од свих светих! Радуј се, Мати Дјево, славна похвало хришћана! Кондак 13 О, Свеблага Мати Дјево Богородице, која нам увек чиниш доброчинства Твојом светом иконом, примивши садашње молитве наше, избави нас од свих беда, невоља и напасти привремених и вечних, и удостој нас, слуге Твоје да се уселимо у насељима рајским, и да у све векове певамо: Алилуја! Овај кондак чита се три пута, а потом икос 1 и кондак 1 Aкафист Пресвятей Богородице перед Ея иконой Именуемой „Абалацкая“ http://www.hram.ru/index.php./library-akafist-15 са црквено-словенскога језика превео протојереј Животије Милојевић https://www.pouke.org/forum/topic/21119-%D0%B6%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D0%B4-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%B5%D1%80%D0%B5%D1%98%D0%B0-%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B/page-3 https://www.pouke.org/forum/topic/18182-%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%BA%D0%B8-%D0%B8-%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D0%B4-%D0%BE%D0%B1%D1%98%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8-%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8-%D0%BD%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC-%D1%98/page-6#entry769941
  13. Ако је активност црквених заједница на Интернету добро организована, маса најчешћих питања, који се тичу пре свега свакодневице, па можда и катихизације или црквене просвете, може бити решена већ на овом нивоу. То значи следеће: ако је сајт информативан, лице црквене заједнице биће видљиво већ на први поглед. Ако сајт изазове интересовање нецрквених људи, из тог чиниоца као из тачке раста моћи ће да се развија једна грана мисионарског рада. Ако је удобан за комуникацију, сајт може постати привлачна платформа за неформалне контакте унутар црквених заједница, нарочито када је у питању православна омладина." Извор: ORTOX хостинг Превод: Поуке.орг
  14. (слави се 21/8.фебруара и 23/10.јуна на дан празновања Сабор Рјазанских светих) Љубав Семеновна Сухановска родила се 10.септембра/28.августа 1852.г. у Рјазану, у породици сиромашнога мештанина Семена Ивановича Сухановског и његове супруге Марије Ивановне. У то време они су имали два детета: Василија и Григорија (умро 1855.г.) .После три и по године родила им се још једна девојчица. Млађу Љубовину сестрицу су назвли Олга. Љубушку су крстили два дана после рођења,-30.августа у Никољској цркви, коју су после тога, зато што је њена купола до реконструкције, 1904.г. била највећа у граду, у народу називали Николај Дуговрати или Николај Високи. Крштење у Николаевовисокој цркви је обавио старешина цркве протојереј Петар Димитријевич Павлов, отац познатога научника Ивана Петровича Павлова. Познато је да је 1873.г. Марија Ивановна са породицом живела у петом кварту, у Астраханској улици. 1881.г на углу Владимирске и Воскресењске у крилу зграде број 660. која је припадала црквењаку Анисији Александровној Лебедовој. Почетком 1903.г. до своје смрти Љубушка је заједно са мајком и сестром живела у улици Затиној, бр.646. поред куће њиховог духовнога учитеља претојереја Јована Космича Добротворског, који је био у цркви посвећеној Уласку Христа у Јерусалим. У дому о. Јована у време гоњења цркве живео је неко време и свештеномученик Јувеналије (Масловски) ,архиепископ Рјазански и Шацки. Сухановски су живели веома бедно и скучено.Марија Ивановна, Љубушка и њена сестра Олга су биле смештене на 4,4 квадратних хвати[1]. Тако мале стамбене површине није било ни у једној породици града Рјазана.Семен Иванович Сухановски је у то време умро. Оставши без хранитеља, породица Суханових је постала једна од најсиромашнијих у Рјазану и зато је њихов духовик о.Јован Добротворски често посредовао код градских власти за материјалну помоћ за њих. Сухановски су живели побожно. И Господ их није оставио. Кроз Љубушку је Он излио благодат Своју не само на Сухановске, него и на све Рјазане. Ево како описује схимонахиња Серафима (у свету Јелена Александровна Масалитинова) вољу Божију јављену кроз блажену Љубов Рјазанску: „Љубов се винула духом ка Господу, а тело је било одузето: у току петнаест година она није могла да хода нити да стоји на ногама. У соби где је она лежала била је икона светога Николаја Чудотворца и Љуба му се молила и свом душом је волела светитељ. Она је знала, колико многих добрих дела је он учинио људима. Но, ево дошло је време и Господ је погледао на немоћну слушкињу и кроз угодника јој је открио вољу Своју. Једном када је Љуба у дому била сама,јавио јој се сам свети Никола Чудотворац. Њена мајка кад се вратила, ушла је у собу, и видела Љубу како стоји на ногама. Видевши је она је задивљено упитала: „Кћери моја, да ли си то ти. Како си стала на ноге? Љуба је подигла реке ка икони светитеља и казала:„Јавио ми се угодник Николај и каже ми: „Устани Љуба и ходи, и јуродствуј“, - и ја сам стала чврсто на ноге, а он је постао невидљив“. Мајка је била веома обрадована тим догађајем, али заједно са тим се и ожалостила пред назначеним јуродством кћери. Не размишљајући одмах је отишла свештенику своје цркве. Све му је казала и затражила савет. Свештеник чувши одговорио је: „Воља Божија, не задржавај кћер, нека иде и јуродствује,о д Господа се исправљају кораци човеку“. Мајка се покорила вољи Божијој... Од тога времена Љуба је почела да се усрдно моли у Рјазанским црквама, посебно у Казанском женском манастиру, где је дуже време живела код неких сестара, а често и код игуманије, умне, образоване и духовне жене племићкога порекла. Под сенима камених сводова у тајанственом полумраку светлуцавих кандила гледали су на Љубу светли ликови угодника Божијих и позивали су је наподвиг и чули су речи које јој је казао Спаситељ ... и сазревала је у њеном срцу жеља ка подвижништву. И по вољи Божијој, она је примила на себе подвиг затвореништва при чему је тај затвор био необичан. Љуба је закључала себе у своме дому између пећи и зида. У суштини то и није био само затвор него и подвиг столпништва. Несумњиво је да се у том период у код ње формирала личност јаке воље и узвишене душе. Како се она молила, шта је у то време видела и чула, све је то само Богу познато. Али прошло је време... Љубушка провевши у затвору три године, изашла је из њега. Можда је на то она имала упутство са висине, јер када би прошло време, подвижници су по вољи Божијој остављали своју самоћу и ишли су да служе људима. Молитва за друге, добри савет, ласка, нежност, жеља да упозори некога на опасност, састрадање са људима постали су јој судбина. Љубу су често виђала на улицама Рјазана. Она је улазила у продавнице трговаца и узимала је без питања оно што јој је потребно. Трговци јој нису бранили, нису је терали, они су се радовали: па то је било тачно приметно, зато што им је тога дана трговина била успешна. Врата се нису затварала. Поједини трговци су је сами позивали, али блажена претварајући се да их не чује само би прошла поред њих. Понекад би Љуба уморно од ходања села на терасу нечијега дома и људи би јој давали нешто од хране. Од једних би радо узимала,а од других није. Оно што је узела, кући није доносила – раздавала би другим сиромашанима. Бедни и сиромашни су је познавали и волели. Љубушка је овладала даром предвиђљања. Било је много људи који су се бојали Љубине прозорљивости. Било је и таквих који нису веровали и смејали се над њом. Она је све трпељиво подносила, осмех јој се никако није скидао са лица, који је уобичајеном љубазношћу изражавао велику снагу воље. Љубов Семеновна, или како су је у народу душевно називали, Љубушка облачила се просто. Носила је одећу украшену цвећем и мараму, једном плаву, други пут ружичасту. Посебно је волела ружин цвет и хтела је, после смрти да њен ковчег буде постављен материјалом розе боје. Љубушка је према свима била добра, нежна, али једна девојка, како се сећају очевидци, плашила се Љубушкине прозорљивости. Девојка је била прилично добра, али се у њој појављивао нехотичана страх. Некако она је устала рано ујутру и почела је да потпаљује самовар. Почела је да распаљује треске, и погледала је на прозор и види, да на капију улази Љубушка. Девојка се пренеразила, потрчала је брзо да затвори врата, да не би ушла блажена. Али Љуба је стала на праг и почела да говори: „Е, ја сам пожурила, бојећи се да не затвориш врата“. Затим је извадила из џепа чололадну бонбону и дала јој је рекавши: „Ево ти бонбона,обавезно је поједи. Сама је поједи и никоме не давај. Девојка је урадила како јој је рекла Љубушка, и од тада је код ње нестао страх, и она је сваки пут радосно сретала блажену. Посећујући некада своје познанике и знајући где у дому стоје маказе и папир, Љубушка их је узимала и изрезала би некакву фигуру. И после је њему то давала, и та ствар би била предсказање. А онај ко се плашио ових прорицања он би претходно сакрио маказе. У таквим случајевима блажена би исцепала фигуру од папира рукама и свеједно би је дала одређеној особи претсказање. Некоме ко је кретао на пут дала би коња или локомотиву, ко је требао да ступи у брак – круну, ономе пак ко ће умрети – ковчег. Ове фигуре је правила веома вешто. Дала би их ћутећи и одлазила би. И дешавало се како је предсказивала. Искушеница Ефросинија је живела у Казанском манастиру у Рјазану са монахињом Артемијом. Понекада ју је посећивала сестра, која је много желела да буде примљена у манастир, али је нису примили јер је била још врло млада. Једном је дошла та девојка у манастир и поново је почела да прича о својој жељи да буде монахиња. У то време је дошла матушки Артемији и Љубушка. Она је узела са комоде маказе и велики лист папира и спретно почела нешто да реже. И то изрезано је потом ставила на сто. А шта је тамо било? Круг, као манастирска ограда, и клирос (певница). Тада показујући младој девојци, Ефросинијиној сестри на клирос, рекла: „ево,где ћеш певати, ту ћеш и читати“. Прошло је време и та девојка је отишла у манастир. Дали су јој послушање за певницом. Показало се да оно има ретки глас женски бас. Поред певања за певницом она је имала још једно послушање: – читање „Апостола“, тј.,Дела апостолских и посланице светих апостола. Само су две монахиње у манастиру имале такав глас и оне су се међусобно смењивале за певницом, а друга је читала на литругији „Апостол“.А када су затворили манастир,она је певала у другој цркви све до своје смрти. Љубушка је далеко раније предвидела затварање Казанскога манастира.Неким остарелим монахињама је рекла: „Ви ћете своје кости оставити у манастиру, али друге неће“. И дошао је тај тужни дан кад је манастир затворен. Колико је само суза проливено, колико је бола поднето“. - Шта да очекујемо убудуће“,невољно су постављале себи то питање свака од монахиња, напуштајући драги им манастир. Након манастирске тишине, живот у свету је плашио многе од њих. У срцима њиховим била је забринутост а пред њима неизвесност. Тога дана у манастир је дошла Љубушка. Узнемирене и потресене сестре су је окружиле. Она је била озбиљна и усредсређена, скоро да ништа није рекла, само је рукама радила спретно, и као и обично: парче папира, маказе... По лику изрезаних фигура све је постало јасно – ко ће се удати, ко ће умрети, ко ће живети сам, а ко ће живети поред цркве и радити. Једној матушки Љубушка је изрезала цркву са колибом и звонаром и рекла јој је: „Ту ћеш живети и неће ти недостајати хране“. Десет година је та монахиња живела поред цркве Ваведења Пресвете Богородице, радећи различите послове. Њен посао је био да звони. Многе сестре су се после тога сретале и сетиле се шта им је изрезала Љубушка и потврдиле су да су се њена предсказања испунила. Било је и других случаја прозорљивости блажене Љубови. „У нашу породицу“, причала је једна жена, која је познавала Љубушку, - „она је долазила као у своју и све нас је волела. У то време у Москви је умро мој отац. Моја мајка је решила да га превезе у Рјазан и сахрани га на Лазаревском гробљу. И поред највеће жеље тешко је то било да се учини, али пренели смо га и сахранили у Рјазан. На сахрани је била и Љубушка. Почели су да копају раку, а она је отишла сама недалеко у страну и почела да копа јаму. Видела је то наша бака и прекорно јој је рекла: „Љубушка, шта то радиш ? Копаш други гроб, а ми ни овај нисмо ископали“. Она је одговорила: „А ми ћемо ту сахранити врапца“. Ускоро је у нашој породици умро дечак стар само два месеца. Тада смо разумели за кога врапца је она копала гроб. У једној породици било је троје деце, а четврто је било на путу. Једном је отишла код њих Љубушка и рекла је домаћину:„Константине Павловичу, узмите ме за жену“ и пријатно се насмешила. Он се такође насмејао на њене речи и одговоријо је: „Да, ја би вас Љубов Семјеновна, радо узео за жену, али шта да радим са мојом женом. Пелагијом Федоровном? Овога пута Љубушка је као што се дешавало и раније, сасвим отворено рекла: „Она ће умрети“. И стварно жена је умрла на порођају, оставивши иза себе четворо деце. После сахране била је велика даћа. Била је позвана и Љубушка. Седела је немо за столом ћутећи, не гледајући ни у кога, а када је устала од стола и отишла, од тада никад више није ушла у ту кућу. Позивали су Љубов Семеновну не само на сахране него и на свадбе, сматрајући да ће њено присуство донети младенцима срећу. Али није увек било тако. Један богати рјазански трговац удавао је своју кћер. Позвано је много гостију са невестине и младожењине стране. Свадба је била раскошна: богато сервирани столови музика, цвеће. Младожења је веома вешто скривао своју страст према пићу, и нико у њему није видео пијаницу. Како је било велико запрепашћење свих гостију и невестиних рођака, када је Љубов Семеновна, не познавајући од раније младожењу рекла веома гласно за столом: „Младожења је тешка пијаница, а ова млада неће бити срећна“. То је покварило весеље и покајали су се што су позвали блажену. Али касније, када су се уверили у истинитост тих речи, волели су је и уважавали као и раније. Једном је Љубушка дошла у свој дом. Тада је још био жив њен деда. Десило се тако да када је код деде дошао кум, у то време је дошла и Љубушка. Кум је одлучио да се мало нашали са Љубушком и упитао је: „Дакле, Љубов Семеновна, кажи нам, када умреш коме ћеш оставити своју кућу“. Блажена се насмејала и одговорила: „Војницима“. Они су почели да се смеју над њеним речима. Тада нико није могао ни да замисли да ће њена кућа бити срушена и да ће на том месту бити подигнут војни магацин за војну опрему. И тако, место где је стајала кућа, остало је војницима. Једном су се три девојке пријатељице спремале за испит. Чуле су за Љубушку и решиле су да је питају како ће проћи на испитима. Замишљено учињено. Дошле су, и још нису прешле ни праг њеног дома, она их је пријатно дочекала: „Ево дошле су код мене... Катја, Шура и Лида“. И све их је правилно по именима назвала, иако их раније никада није видела. Рекла је : „Убрзо ћете имати испите, а ви се плашите. Ничега се немојте плашити, све ће бити добро“. Девојке су отишле смирене и успешно су положиле испите. Двема малим девојчицама Љубушка је прорекла далеку судбину. Она је често посећивала њихове родитеље. Једном је дошла да их види. Чисте дечије душе ничега се нису плашиле и тако су се са пуно поверења прибиле уз блажену: „Тета Љуба, кажи нам шта знаш“. Љубушка се насмејала, из џепа је извадила невелики смотуљак, одвила га и у њеним рукама су биле две папирне иконице: једну иконицу са ликом светог благовернога кнеза Александра Невског дала је старијој девојци, а млађој иконицу свете благоверне кнегиње Ане Кашинске. Касније се старија сестра удала. Муж јој се звао Александар, у част светог благовернога кнеза Александра Невског, и они су живели у Москви близу метро станице „Александар Невски“. Живот пак, млађе сестре био је сличан благоверној кнегињи Ани Кашинској :рано је изубила мужа, и остала је удовица са двоје деце. Пре револуције 1917. блажена је ишла по улицама града и понављала: „Зидови Јерихонски падају, зидови Јерихонски падају“. Тада је он већ била позната као видовита, и питали су је шта то значи. Али Љубушка није објашњавала своје речи, и када се све завршило постало је јасно њихово значење. О последњим данима живота и смрти блажене Љубови причала је Јелисавета М. која је добро познавала блажену: „Три недеље пре своје смрти дошла је у нашу кућу Љубушка. Наша породица је била велика и она нас је све волела. Ја сам у породици била најмлађа, и мене је посебно волела. Тај пут ме је нежно позвала по имену и казала: „Лизонка, ја ћу убрзо умрети. Моли се за мене Богу, дођи на мој гроб, узми мало земље са њега. Обложи мој гроб розим платном“. Питала сам је: „ Зашто ми је потребна земља“. Замислила се на тренутак и рекла је: „Узми земљу и стави је у теглу са цвећем и у кући твојој биће благодат“. Када је Љубушка умрла, ја сам била на послу. Враћајући се кући чула сам да је умрла, и одмах сам отишла њеној кући. Лежала је усрдно одевена у ковчегу који је био добро припремљен, али ничим постављен. Сетила сам се тада њене молбе да обложим њен ковчег розе платном, и растужила се: како да испуним њену молбу. Она је умрла 21.фебруара 1921.г. У то време у продавницама ничега није било. Материјал се куповао купонима, и наша породица их је одавно све искористила. Више од тога – моли не моли, ништа нећеш добити. Шта да се ради? Добро, размишљам, поћи ћу у продавницу, потражићу па макар и газу. Ма шта било, боље је него непостављен раван ковчег. Ушла сам у продавницу, и почела да молим пословођу: „Хтела би да купим материјал од вас, чак и газу, треба ми да поставим ковчег моје познанице, старије жене. Ово ми је затражила пре смрти“. Пословођа је позвао младог ученика: „Миша, тамо на полици имамо неку розе газу, иди и донеси је“. У себи сам помислила: „Да ли ми се он то подсмева, да ли заиста постоји ружичаста газа“. Али видим:; дечак носи целу трубу газе прелепе розе боје. Таква газа никада није била у продаји. Тако смо обложили њену „кућицу“ розом бојом. Било је доста украса и машни около. Тако се испунила Љубушкина предсмртна жеља. Зима 1921.године била је веома тешка. Беснео је грађански рат. Људи су страдали на фронту, страдали су у позадини; није било довољно хлеба, керозина, дрва за огрев. У кућама је било хладно као на улици. Уместо лампе увече су људи палили свеће и при таквом осветљењу деца су учила школске лекције. Одрасли су били уплашени како да издржавају своје породице. Једном речју, сваки је мислио једино о себи. Али, када су чули да се Љубушка преставила у Господу, и да је требало да се сахрани, сви су остављали своје бриге и похитали су да отпрате блажену на њен последњи пут. Сабрало се толико много људи, тако да је чак и полиција била принуђена да преузме мере да очува ред. Тако је народ поштовао спомен Љубушкин. Након смрти своје мајке, Љубушка је живела са сестром Олгом, која се понашала према њој надмено. Није је угњетавала, ни вређала, али није јој ни веровала, говорећи: „Наша Љуба претвара се да је блажена“. И заиста, „нема пророка без части осим у постојбини својој и у дому своме“(Мат.13,53). Али када је Олга видела огроман број људи који су спроводили Љубушку на њен последњи пут, орко се заплакала: „Колико људи је познавало моју сестру, само ја једна је нисам знала“. Олга је надживела Љубушку само три године, скончавши у децембру 1923.г. И после смрти блажена Љубушка није оставила Рјазанце – мноштво чудеса и исцељења десило се по молитвама на њеном гробу. После Љубушкине смрти њени поштоваоци су на њеном гробу подигли невелики споменик. Али са годинама он се урушио и гроб је запуштен. И ево, један војник је од својих средстава поставио крст и металну ограду. О себи је он причао да је његов живот текао веома несрећно, осим тога он је био болестан и лекари му нису могли помоћи. И у сну му се јавила Љубушка и рекла: „Иди у Рјазан, нађи гроб Љубове Сјеменовне Сухановске, постави оградицу око њега, после чега бићеш здрав и срећан“. Он је учинио све како му је она казала и добио је спасење. Од тада је он сваке године долазио на њен гроб и дао да јој се одслужи парастос. А ево једног недавног чудесног догађаја који се десио 2002.године. Слушкиња Божија Татјана из града Александрова се разболела од упале штитне жлезде. Она је дошла у Рјазан код своје мајке. Сазнавши за њену болест, рођака је дала Татјани освећено уље на моштима блажене Љубови, иконицу и акатист. Татјана се помолила,прочитала акатист, али није се помазивала уљем. Ноћу видела је она у сну, као да је она дошла са својом мајком у цркви. По цркви иде свештеник са иконом у рукама и говори Татјани: „ти уљем врат мажеш, мажеш...“ . Татјана је почела да се помазује уљем и убрзо је приметила да јој је много боље. Има врло много таквих сличних сведочанстава. 12.јануара 1987.године Љубов Сјеменовна Сухановска је била прибројана Сабору Рјазанских светих као месно поштована света - блажена Љубов Рјазанска. Сагласно одлуци Најсветијега патријарха Пимена, установљена је дан спомена 21/8.фебруар дан њенога престављења и 23/10 јуни дан празновања Сабора Рјазанских светих. 1992.г. ревношћу намесника Свето Јовано-Богословског манастира,архимандрита Авеља (Македонова) на Скорбјашченском гробљу на гробу блажене Љубушке направљена је капела, а један дан пре тога дана, на јубилеју 800.-годишњице Рјазанске епархије, 23. јуна 1998.г.њене свете мошти су пренесене у Николо-Јамски храм у граду Рјазану. Зато што је крштена у цркви светог Николаја,исцељена од Светога Николаја,Љубушка и почива у цркви свога љубљенога светога кога је свом душом поштовала у овом животу и са којим се сада налази у Небеским становима. Део моштију је остао у капели над њеним бившим гробом на Скорбјашчем гробљу. Ту такође многи долазе на поклоњење блаженој. Акатист светој блаженој Љубави Рјазанској Кондак 1 Oд детињства изабрана Христовом љубављу, ради кога си у подвигу јуродства просијала, дивна молитвенице и заштитнице земље Рјазанске, света блажена мати наша Љубови, приносимо ти похвалне песме, поштујући свети спомен твој. Ти пак пошто смело стојиш пред Цара и Владара свега, немој престати, да молиш милостивога Спаситеља за нас који ти кличемо: Радуј се, света блажена мати Љубови, угоднице Христова и молитвенице за душе наше! Икос 1 Ти која си подражавала анђелима у земаљском животу твоме, још на крштењу си била названа Љубов, и ту врлину заволевши (љубав) још од детињства, оним који се сматра безумље презрела си безумље света. Због тога погледај на молитве који ти са љубављу узносимо овако: Радуј се, на светом крштењу названа Љубов! Радуј се, јер си том врлином изобилно обогаћена! Радуј се, јер си трпела бол у страдалноме твоме телу! Радуј се, јер си узносила молитве пред иконом светога Николе! Радуј се, јер си се преко светога угодника Божијег удостојила исцељења! Радуј се, јер си се по заповести његовој обукла у ризу јуродства! Радуј се, јер си тај подвгиг као крст на раме своје понела! Радуј се, јер си њега понела пошавши за Христом! Радуј се, света блажена мати Љубови, угоднице Христова и молитвенице за душе наше! Кондак 2 Твоја мајка видевши, блажена Љубови, дивно твоје исцељење и чудећи се таквом необичном јављању теби, обузета сумњом отишла је у цркву у којој је свештеник рекао: воља Господња, тиме те је благословио на овај много тежак подвиг запевавши Богу: Алилуја! Икос 2 Разум си сакрила јуродивошћу у сујетном животу великога града, пламен страсти си угасила смирењем богоблажена мати. Сузе и уздахе тајних молитава твојих ко ће исказати? Ми то сада спомињући, кличемо ти овако: Радуј се, јер си нам јавила пример трпљења и незлобивости! Радуј се, јер оним што се сматра безумље сакрила си светлост благодати! Радуј се, туђинко свету, која ниси избегавала оне који живе у њему! Радуј се, која се молиш Богу за ожалошћене људе! Радуј се, јер си добровољно затворила себе у дому своме! Радуј се, јер си дивни овај подвиг сакрила од нас! Радуј се, јер си прихватила од Бога указани пут! Радуј се, јер си радосно ступила на тај пут! Радуј се, света блажена мати Љубови, угоднице Христова и молитвенице за душе наше! Кондак 3 Укрепљавана силом Вишњега и повињујући се Његовом промишљању, блажена мати Љубови, хтела си да помогнеш ближњима својим, оставила си свој кућни затвор, и као истинита угодница Божија, непрестанао си клицала Богу: Алилуја! Икос 3 Имајући у себи, блажена мати, огањ Божанске љубави, засијала си као свећа на свећњаку, просвећујући таму грехова наших, и слично бестелесним Анђелима свагда си се узвишавала ка небу. Ми у умиљењу овако ти говоримо: Радуј се, јер си поревновала туђиновању Христовом! Радуј се, јер си ишла улицама града Рјазана! Радуј се, јер си одбацила сујету земаљскога света! Радуј се, јер си се удостојила кушања рајске сладоти! Радуј се, јер си презрела станиште твоје ради служења људима! Радуј се, јер си тражила и добила небеску заштиту! Радуј се, јер све красоте света ни у шта си сматрала! Радуј се, јер таквим животом показала си љубав Божију људима! Радуј се, света блажена мати Љубови, угоднице Христова и молитвенице за душе наше! Кондак 4 Бура таштине света није успела да те прогута,богомудра Љубови, ти си пак као по суву пешице прешла по бездану животнога мора, поставши слична Спаситељу нашем, благодарно певајући Њему: Алилуја! Икос 4 Житељи града Рјзана чувши и видевши твој богоугодни живот са љубављу те примаху под кров свој. Ти си их пак чудесно уразумљивала необичним начином показујући им одређено им од Господа. Помози и нама, блажена мати,да творимо свеблагу вољу Његову да би те овако величали: Радуј се, дивни украсе града Рјазана! Радуј се, јер нас од безакоња наших приводиш у скрушеност! Радуј се, јер видиш будуће догађаје као садашње! Радуј се, јер избегаваш славу људску! Радуј се, јер нас мудро упућујеш на добро! Радуј се, јер просвећујеш потамнеле очи душа наших! Радуј се, јер си потопила страсти као гонитеља фараона! Радуј се, јер си окусила благодат Светога Духа као небеску манну! Радуј се, света блажена мати Љубови, угоднице Христова и молитвенице за душе наше! Кондак 5 Обучена боготканом одећом благодати, ниси гледала на лица ни на сталеж људи, ни на привремене почасти, мати наша, избегавајући славу и похвале. Научи и нас да се старамо само за једину славу Царства Небескога и да Једноме у Светој Тројици Богу, узносимо славу вапијући Му: Алилуја! Икос 5 Видевши побожни људи многонапаћено твоје туђиновање, када си уморна на степеништу стала да мало одахнеш, желећи да умање страдања твоја, доношаху ти храну. Ти пак, желећи да сакријеш свој подвиг, блажена мати, то си разадавала сиромашнима. Ми пак, дивећи се добровољноме твоме сиромаштву љубављу ти овако певамо: Радуј се, славећи јуродивост, учиш нас мудрости! Радуј се, јер безумље света изобличаваш јуродивошћу! Радуј се, јер си сладост рајску окусила у духовном сиромаштву! Радуј се, јер ради те сладости све земаљско ни у шта си сматрала! Радуј се, јер погрде и подсмехе ниси допустила да уђу у срце твоје! Радуј се, јер све што си добијала делила си сиромашнима! Радуј се, јер нас учиш нестицању! Радуј се, јер си све богатство своје скупила у Царство Небеско! Радуј се, света блажена мати Љубови, угоднице Христова и молитвенице за душе наше! Кондак 6 Јавила си се веома гласна проповедница, богоблажена мати, када си предсказала да ће надолазеће године бити метежне за нас. Али и у тешким даним искушења, када многи беху обузети страхом бежаху, примером својим си поучавала да певају са надом Богу: Алилуја! Икос 6 Засија јавно истинитост речи твојих, исказаних у причама, кад падоше зидови јерихонски и држава Русија би предана поругама. Умоли пак, Владара Христа, блажена мати, да нам помогне да понесемо то бреме, да умањи страдања наша. Ми те пак овако прослављамо: Радуј се, јер нас не остављаш у страдањима нашим! Радуј се, јер нас изводиш из пучине очајања! Радуј се,ј ер нас приводиш мирном пристаништу! Радуј се, јер развесељаваш чамотињу срца наших! Радуј се, јер бодриш изнемогле снаге наше! Радуј се ,јер си у време прогонства чврсто била у вери! Радуј се, јер нас поучаваш да се надамо на милост Божију Радуј се, света блажена мати Љубови, угоднице Христова и молитвенице за душе наше! Кондак 7 Желећи пројавити величину љубави и милосрђа свога према палом роду људском, када дође време затварања Казанскога манастира од безбожника, Господ не остави у тузи слуге Своје и посла тебе, мати наша Љубов, на утеху жалосним сестрама, да не би у данима искушења подлегле очајању, него да без роптања поднесу невоље,певајући похвалну песму: Богу: Алилуја! Икос 7 Ново чудо јавила си, достохвална мати, када си сестрама које су биле у невољи прорекла будућност. И њихова ридања са сузама умањила си несумњивом надом на Заштитницу Мајку Божију. Похваљујући, дакле,твоје,благовољење, кличемо ти овако: Радуј се, јер си дошла на заштиту Казанскога манастира! Радуј се, јер си тамо боравила дуго у келијама! Радуј се, јер си тешила оне који страдају! Радуј се, јер си подарила заштиту онима који су у невољама и недаћама! Радуј се, јер си изабранице Христове упућивала на пут ка Небескоме Жениху! Радуј се, јер си са њима делила тешкоћу ускога пута! Радуј се, јер си им прорекла будући пут! Радуј се, јер си им показала да тај пут прођу благодарећи Бога! Радуј се, света блажена мати Љубови, угоднице Христова и молитвенице за душе наше! Кондак 8 Необично је и дивно било житије твоје; великим знацима подигла си многе из греховнога сна на покајање, свима дајеш исцељење, овима јављаш брзу смрт, другима пак изобличавш тајне помисли. Стога те молимо, блажена Љубови, просвети нашу таму безверја, упућујући нас да се исправимо, да на Страшном Суду Христовом не станемо са леве стране, него да се удостојимо да са изабранима кличемо Свемогућем Богу: Алилуја! Икос 8 Сва испунивши себе Божанском љубављу, јавила си се палата дарова Духа Светога: тешиш ожалошћене, штитиш немоћне, дарујеш сиромашне, исцељујеш болесне, због чега ти кличемо: Радуј се, јер помажеш сироте и убоге! Радуј се, јер управљаш бедне и удовице! Радуј се, верна заштито немоћних! Радуј се, брзо исцељење недужних! Радуј се, јер узносиш топле молитве за нас! Радуј се, јер њих и све нас учиш да прилазимо Богу! Радуј се, јер си крајњим смирењем стекла дар прозорљивости! Радуј се, јер си од тога дара бесплатно раздавала онима којима је потребно! Радуј се, света блажена мати Љубови, угоднице Христова и молитвенице за душе наше! Кондак 9 Сва пуна врлинама, блажена Љубови, са молитвом на устима предала си дух твој у руци Божијој, који те усели у Небеске станове, где те примише анђелски чинови и хорови светих. Измоли нам од Господа миран хришћански крај, да бисмо Му певали похвалну песму: Алилуја! Икос 9 Многоречити говорници не знају како да те похвале, достохвална мати, јер многа натприродна преславна чудеса си још у своме животу показала, али и по престављењу твоме не престајеш да их блгодаћу Божијом чиниш. Ми побуђени љубављу смело ти овако певамо: Радуј се, украшена многим врлинама! Радуј се, смела молитвенице наша пред Богом! Радуј се, јер си уским путем јуродства дошла до врата небеских! Радуј се, јер си у палату Небескога жених ушла у гласу радости! Радуј се, дивна мати, достојна доброг спомена! Радуј се, по блаженој смрти твојој Богом узвеличана! Радуј се, јер нас учиш да се одричемо сујете века овога! Радуј се, јер оне које љубављу поштују твој спомен помажеш у невољама и напастима! Радуј се, света блажена мати Љубови, угоднице Христова и молитвенице за душе наше! Кондак 10 Господ желећи да се сви спасу откри кроз благодатну твоју смрт, како приличи припремљенима да буду спремни за сахрану,када си некој девојци јавила, блажена мати наша Љубов, да сандук у коме лежиш обложиш платном розе боје. Јер си се удостојила да у смртном часу добијеш не бол него радост. Тако и сада боравећи у Горњем Јерусалиму, радосно певаш Богу: Алилуја! Икос 10 Као непробојним зидом житељи града Рјазана у плачу и у жалости због сиротовања свога испунише улице града нашега, блажена Љубови. Разумеше да тело твоје треба да иде у погребну пратњу, мишљаху да ће бити остављени без твоје заштите. Ми пак, сада празнујући спомен твој прилазимо молитвеном покрову твоме и хвалимо те у нади овим речима: Радуј се, јер си наследила Царство Небеско! Радуј се, јер нам божанском љубављу откриваш блаженство безсмртнога живота! Радуј се, јер си кушана као злато у огњу! Радуј се, јер те Господ прими као свеплодну жртву! Радуј се, венче, из света саплетени од радости и доброте! Радуј се, скупоцена кадионице, која узносиш тамјан хвале Богу! Радуј се, кандило које свим срцем гориш ка Богу! Радуј се, света блажена мати Љубови, угоднице Христова и молитвенице за душе наше! Кондак 11 Ове похвалне песме, које ти као многобројне приносимо мати наша Љубови нису довољне да би прославиле врлине и чудеса твоја. Међутим, узносећи хвалу Богу због свега што нам јавља у светима Својим, Њему певамо: Алилуја! Икос 11 Тросунчаном светлошћу обасјеана, сада са свима светима стојиш на небесима пред престолом Цара над Царевима, многоблажена Љубови, и отуда као светлозарно светило просвећујеш земљу Рјазанску, одгонећи мрак заблуде показујеш пут
  15. Његово име је Добри ( Добре-на бугарском) и наизглед је веома чудан ( за неке ) али у питању је једна интересантна личност коју познаје цела Бугарска. Вероватно вам изгледа да је просјак или Јуродив?! Сигурно је и једно и друго али поред свега краси га нешто што ретко ко има данас на овоме свету - племенита личност! Наиме, ради се о једном старцу из Бугарске, који је пуки сиромах, а даривао је Бугарској Православној Цркви преко 20 000 евра. Сваки дан стоји у храму и проси, али не за себе, већ све скупља и даје Цркви. Највећи је дародавац Цркве у последњих неколико деценија, као појединац. И то, пешачи неколико километара до Цркве, а онда и назад. Зову га Праведник из Бајлова. Веровали или не овај декица је ушао у 99. годину свога живота а изгледа доста млађе! Благодат Божија дише свуда па и код деке Добре! Ево и једног врло поучног снимка као пример како сви можемо чистим срцем угодити Господу не грабећи само за себе. Снимак је направљен 2010.г. када је дека Добри имао 96.године! Транскрипт разговора : Новинар: - Велики Православни храм Бугарске (мисли се на патријаршијски храм Светог Александра Невског ) константно има проблем са недостатком средстава (новчаних). За неверовати је да је баш тај храм, у којем барем једном месечно служе сви бугарски митрополити, у који преко целе године уђе на десетине страних делегација веома високог ранга, храм који је символ не само Бугарске Цркве, већ и целе Бугарске, е баш тај храм, као свог највећег донатора има једног сиромашног старца. Говори Епископ Тивериопољски Тихон, предстојатељ храма Светог Александра Невског: - Нисам могао да верујем, и то јесте за неверовање, али највећи донатор је дека Добри (на бугарском Добре), онај што га сви познају, обучен у народну ношњу и који прави наклон пред сваким, е тај дека Добри, у току прошле године једноставно је даривао наш храм са 35 700 лева, а то је око 20 000 евра. Ево, ту су. Новинар: Човек који познаје деку Доброг, рећи ће да то просто није могуће. Он је толико сиромашан и скроман човек. Епископ Тихон: Ето, зато и држим документацију. То је највећи дар последњих деценија... Овде, за овај храм. Новинар: Питао сам се где бих могао да пронађем деку Доброг, да бих га снимио, и ето, за један тренутак баш он тихо улази у храм да би се потпуно посветио свом молитвеном подвигу. Многи (већина) га сматрају за обичног просјака, а заправо овај деведесетшестогодишњи дека, са пензијом од 160 лева (око 80 евра) сваки дан када не пада киша долази из свог села Бајлово у глави град, да би сакупљао стотинку (део једног лева) по стотинку и лев по лев, и то никада за себе! Епископ Тихон: Један човек, који дан за даном прелази од куће десетине километара и ту проси од људи и клања им се, скупља негде по стотинку, негде по лев, а негде по два... Баш тај човек нам је даривао 35 700 лева. Новинар: Убеђен сам да су многи становници града Софије видели деку Доброг како стоји покрај врата једног или другог храма у главном граду. Тако, година по година, са чашом у руци, он је сакупљао средства и давао својим познаницима да их однесу у банку. Пре свега, помагао је око обнове Елешничког манастира, а потом у мају месецу прошле године отишао је код службеника који је одговоран за финансије у храму Светог Александра Невског и само му је рекао: Дођи да ти дам паре за храм. Новинар: Када сам питао деку Доброг зашто је дао новац, он је једноставно одговорио: "Скупљамо за манастир. За манастире... Изграђујемо манастире - напуштене. Успостављамо их... Не правимо баш много, али... Обнављамо оне који су уништени, који су остављени... Пропали, растурили се и нико не иде у њих... А имају потребу за подизањем и поправљањем... И тако, поправљамо их." Новинар: Узалуд сам тражио у потврдама о рачунима не бих ли пронашао име неког познатог пословног човека или громогласног политичара да је подарио нешто за Патријаршијски храм... Не, није било таквих имена. Име деке Доброг из Бајлова и сума коју је подарио је као шамарчина свима надуваним, самозадовољним, уображеним, са својим лажним добротворним кампањама, које су савршено прорачунате као "корисне" у јавности. Докле је дошло наше друштво када је највећи дародавац међу нама један изнемогли и сиромашни старац?! И када нас Црква за неко време позове да јој предамо своју лепту да би се поново установило благољепије нашег Патријаршијског храма, не оправдавајте се да немате да помогнете, јер дека Добри из Бајлова сваки дан показује да је то могуће и овако тихо направити. Молитвени Христов војник који свакога дочекује са наклоном и испраћа речима: РАДУЈТЕ СЕ У ГОСПОДУ! Странац у свету или истински светитељ, којег чак и не примећујемо... Поуке.орг
  16. Председник Р. Србије, г. Томислав Николић тражи амнестију за Архиепископа охридског Јована Пред претстојећу официјалну посету Р. Македонији, Председник Р. Србије, г. Томислав Николић, дао је интервју за један македонски медијум у коме се осврће и на прогон Архиепископа охридског и Митрополита скопског г.г. Јована и Православне Охридске Архиепископије. У интервјуу је истакао да судски проблем може бити измишљен свакоме и предочава сву бесмисленост државног прогона Архиепископа Јована и Православне Охридске Архиепископије, а то је коришћење судова и тужилаштва, уместо да се спусти лопта и да се разговара, како би проблем био решен. Председник Србије г. Томислав Николић још наглашава да жели да помогне, а не да одмогне, при том акценат ставља на чињеницу да хапшења и затворске казне, никако нису пут ка решењу. У продужетку преносимо део разговора, који се односи на црквене прилике у Р. Македонији. Македонија већ неколико година не слави државност АСНОМ-а у манастиру "Свети Прохор Пчињски". Тражи с евеће поштовање тог датума, зато што је Дан државности Републике Македоније. То је проблем који је створила СПЦ. Шта ће урадити председник Републике Србије у вези са тиме? Да се овај датум више поштује. - Ми поштујемо ваше датуме. Македонија је створила проблем са СПЦ. Проблем је један број свештеника – македонаца који је остао уз СПЦ. Македонија није умела да реши тај проблем. Можда није имала саговорника у Србији. Данас има саговорника у Србији, са киметај проблем може да реши. Тај саговорник сам ја. Довољно поштујем СПЦ и довољно мене поштују људи из СПЦ да можемо да решимо тај проблем. И Македонија да оствари све што је хтела да оствари са СПЦ само да не буде груба и да не иде силом, зато што ако су Македонски политички руководиоци верници, онда знају да код људи који су посвећени Богу ништа не могу постићи силом. Једини који над њима може да дејствује силом јесте Бог. Нема тог затвора који може да измени једног калуђера. Ако желе да разговарамо на ову тему, на тему људских права митрополита охридског, свештенства охридске Архиепископије, односа МПЦ и СПЦ, ако желе МПЦ да добије своје место у породици православних цркава, на ту тему треба да се седне и да се разговара, а не да се користе судови и тужилаштво, то је бесмислено. Један свештеник да се ухапси и да му се измишљају оптужнице, то се у Србији никада неће догодити. Имамо и ми свештенике и из СПЦ и из других традиционалних цркава којима се не допада државна политика Србије и чија политика се не допада нама који водимо Србију. Председниче, Ви знате да је ''он'' осуђен за криминал. Није осуђен ради припадности некој цркви... - Само немојте та да ми говорите ... ''он'' осуђен за криминал, Ви знате да су судови независни .... - Овоисечите, молим Вас. 100.000 цркава у свету се граде на исти начинУ сваком храму постоје свештеници који сакупљају новац са икона, што њих не похапсе? Ту нема фискалних рачуна.Ни једна православна црква нема фискализацију, така да је то проблем који треба другачије решити.- Но, не со апсење на свештеници. Моје питање је било како Ви предлажете да се реши. - Нисам дошао да се расправаљм са вама око тога, можете да измислите судски проблем свакоме грађанину Србије као и свакоме грађанину Македоније ако желите. Да сам ја судија, веома бих се замислио како може да буде лопов, човек који је Богу дао завет и нема никакву имовину и његова имовина не остаје никаквом његовом наследнику. Да ли је такав човек заиста крао? Да ли је ставио у џеп? Или изградио храм? Затоа немојте тако да говорите, ја желим да помогнем, а не да одмогнем. Ја знам пут. Пут није хапшење митрополита и двајице владика. Сигурно то није пут. То није пут до манастира Светог Прохора Пчињског, у коме треба да се обележава АСНОМ. То није тај пут. Шта предлажете? - Предлажем да седнемо и да разговарамо. О чему? - О свему. О томе какав је однос Македоније према СПЦ, какав је однос СПЦ ка Македонији, о томе шта је заправо МПЦ и како може да постигне оно што жели. Ја вам кажемда у свему томе могу да го помогнем ако желе да разговарају самном и да спусте лопту. А ако не желе, тада тај проблем никада неће бити решен. Па хајде, посвађајте се са Грчком, посвађајте се са Србијом, па пробајте добро да живите. Не може. Хајде да решимо све спорове и да живимо добро. Желите ли још нешто да додате за крај? - Желим да поздравим ваше читаоце, да вас упутим на то да почнемо другачије да размишљамо једни о другима. Овде често имам могућност да новинаре замолам да ме на крају питају шта ће бити у будућности, јер новинари у Србији самном разговарају само о прошлости.Траже нешто у мојој прошлости што ће моћи да претставе као кочницу за будућност. Да би имали будућност, , Македонија и Србија морају да седну. Као што са вашим председником имамо одличне односе, као што са његовом екселенцијом, амбасадором у Београду, дивним човеком, имамо изванредне односе, као што сам са вашим председником владе целу ноћ, на једној свадби у Скопљу играо коло, така треба да живе и наши грађани. И у Македонији и у Србији. Поново да се спојимо. Две државе то је неоспорно, но да живимо скоро као једна. Једни другима можемо много помоћи. И да отстранимо тај спор о коме ми сада причате, зато што је то бесмислен спор. А оно што је нерешиво, само се гомила и људи почињу да мисле како више никада неће моћи да се помире. За једну ноћ можемо да отстранимо тај спор. Само ако постоји добра и искрена. Зна председник Македоније шта може да уради данас једним потписом и да покрене поступак. И свако да учини по неколико корака и ето већ смо се срели, а нисмо ни знали да ћемо се срести. http://poa-info.org/...0/20121020.html Превод: Поуке.орг тим
  17. На челу са настојатељом манастира архимандрита Кирила, браћа и сестре манастира су срдачно дочекали и поздравили Председника ОВЦС. У разговору са игуманом, Митрополит Иларион поделио утиске са путовања на Светој Гори и са његове посете Риму. Митрополит Иларион, у главној манастирској цркви, служио Свете Литургију у саслужењу јеромонаха Николаја (Сахаров) и друге сабраће манастира. Богослужење је вршено на словенском и енглеском језику, архимандрит Кирил се молио и причестио се Светим Христовим Тајнама. По отпусту Литургије, настојатељ обитељи срдачно поздравио Владику, истицући, да будући митрополит Иларион, тада као јеромонах, први пут је посетио манастир 1991.године и од тада много пута је био његов гост, укључујући и године студија на Оксфордском универзитету . Архимандрит Кирил је Митрополиту пожелео помоћ Божију у одговорном и тешком црквеном послушању, са уверењем, да ће братсво манастира наставити да га спомињу у својим молитвама. Одговарајући на поздрав манастира, митрополит Иларион поделио сећање на сустет са оснивачем манастира блаженог архимандрита Софронија (Сахаров), ученик и сапутника светог Силуана Атонског: " Овде, пре двадесет и једне године, први пут сам служио Божанствену литургију праћено молитвом и причешћем оца Софронија. И данас, служећи литургију у цркви, не само да сам се сетио блаженога старца, него и осетио његово присуство у његовој обитељи " , - рекао је Митрополит, позивајући насељнике манастира да се стриктно придржавају заповести свог оснивача. После Богослужења, Митрополит Иларион у пратњи игумана манастира наставио у трпезарију где су попили чај. Затим је Владика служио помен на гробу архимандрита Софронија. У знак сећања на посете, Председник ОВЦС је даривао архимандриту Кирилу напрсни крст, а манастирској библиотеци своје књиге на енглеском језику. Извор: Служба коммуникации ОВЦС Превод: Поуке.орг
  18. После службе, гости су учествовали у заједничкој братској трпези на коме се Митрополит обратио монасима из манастира. " Оче, јероманаху Методије са братсвом Свете обитељи, драги оци и браћо! Желео бих свима вама првенствено да пренесем благослове Његове Светости Патријарха московског и целе Русије Г. Кирила. Са радошћу сам поново посетитио манастир Хиландарски, први пут сам посетио пре 20 година - у 1992.године. Од тада, много тога се променило у мом животу и животу манастира, и у животу света, данас већина браће Светог манастира су људи који нису били у овој обитељи пре две деценије. Желео бих свима да се захвалим за ваше молитве и позивам вас, да се марљиво молите за вашу многострадалну домовини - Србију. Ми смо искрено у саосећању, са чињеницом што се дешава у Србији, са великим болом доживљавају узнемиравање и прогањање хришћана на Косову и Метохији. Два пута сам посетио Косовски регион и тамо сам видео у каквим тешким условима живе ваша сабраћа-монаси у древним манастирима Високи Дечани, Грачаница, колико тешко живе матушке у Пећкој Патријаршији. Наравно, потребне су им ваше молитве. Господ вас је позвао на Свету Гору , пре свега, да вам спасе своју душу. А начин монашког живота - бдења, пост-посна трпеза и природа, доприносе чињенице да сте у нашим срцима размишља о Богу. Али имајте на уму, да Господ на сваком од вас очекује разумевање за свог ближњег, која је првенствено изражено у самилости према њима и молити се за њих, и такође у гостопримству, љубазности према суседима, кад они овде дођу. Данас је Србија на раскрсници. С једне стране, то је земља у којој је до сада сачувала јаку православну веру. Међутим, секуларни свет са својим страстима, забавом, пропагандом, промовисање потрошачког начина живота и одбацивања духовних вредности од Христа, настоји да обесхрабри људе из Србије и Српску омладину. Дакле, драга браћо, на вама је посебна одговорност: да будете чувари православне вере, очинске побожности и да будете молитвеници за свој народ. " Владика Иларион игуману манастира, јеромонаху Методију је даривао напрсни крст и икону Мајке Божије, а отац Методије у име братсва , председнику ОВЦС поклонио панагију са уклесаним ликом главне светиње Хиландара - Богородице Тројеручице. Топло се опростили са Хиландарском браћом, ходочасници су пешице наставили до Бугарског манастира Зограф. Извор: Служба коммуникации ОВЦС Превод: Поуке.орг
  19. Осим бављења истим послом, чланове рода Андрићевих везивала је и зла коб туберкулозе: многи пишчеви преци, укључујући и све његове стричеве, подлегли су јој у младости, а сам Андрић без оца је остао као двогодишњи дечак. Суочавајући се са беспарицом, Катарина Андрић свога јединца даје на чување мужевљевој сестри Ани и њеноме мужу Ивану Матковшик у у Вишеград. У граду који ће, више него иједно друго место, обележити његово стваралаштво, гледајући свакодневно витке стубове на Дрини ћуприје, Андрић завршава основну школу, а потом се враћа мајци у Сарајево, где 1903. године уписује Велику гимназију, најстарију босанско-херцеговачку средњу школу. За гимназијских дана, Андрић почиње да пише поезију и 1911. године у Босанској вили објављује своју прву песму „У сумрак“. Као гимназијалац, Андрић је ватрени поборник интегралног југословенства, припадник је напредног националистичког покрета „Млада Босна“ и страствени је борац за ослобођење јужнословенских народа Аустроугарске монархије. Добивши стипендију хрватског културно-просветног друштва „Напредак“, Андрић октобра месеца 1912. године започиње студије на Мудрословном факултету Краљевског свеучилишта у Загребу. У граду на Сави, он помало учи, помало посећује салоне, дружећи се са загребачком интелигенцијом од које ће на њега посебно велики утицај имати двадесет година старији Матош. Наредне године прелази у Беч где слуша предавања из историје, философије и књижевности. Бечка клима му не прија и он, хередитарно оптерећен осетљивим плућима, често болује од упала. Обраћа се за помоћ свом гимназијском професору и добротвору, Тугомиру Алауповићу, и већ следеће године прелази на Философски факултет Јагелонског универзитета у Кракову. Интензивно учи пољски језик, упознаје културу и слуша предавања врхунских професора. Све време пише рефлексивне песме у прози, а у јуну месецу 1914. године Друштво хрватских књижевника у Загребу објављује му шест песама у прози у панорами Хрватска млада лирика. На Видовдан, 28. јуна 1914. године, на вест о сарајевском атентату и погибији Надвојводе Франаца Фердинанда, Андрић пакује своје оскудне студентске кофере и напушта Краков: затомљени инстинкт бившег револуционара гони га у земљу, на поприште историје. Одмах по доласку у Сплит, средином јула, аустријска полиција хапси га и одводи прво у шибенску, а потом у мариборску тамницу у којој ће, као политички затвореник, остати до марта 1915. године. Међу зидовима марбуршке тамнице, у мраку самице, „понижен до скота“, Андрић интензивно пише песме у прози. По изласку са робије, Андрић бива бачен у конфинацију у Овчарево и Зеницу где остаје све до лета 1917. године. Због поновљене болести плућа, одмах одлази на лечење у Загреб, у чувену Болницу Милосрдних сестара, стециште хрватске интелигенције која се клонила учешћа у рату, на страни Аустрије. Ту Андрић, заједно са конте Ивом Војновићем, дочекује општу амнестију и активно се укључује у припреме првог броја часописа Књижевни југ. Истовремено, пажљиво довршава књигу стихова у прози која ће под називом Еx Понто бити објављена у Загребу 1918. године са предговором Ника Бартуловића. У Загребу га и затиче слом Аустроугарске монархије, а потом и уједињење и стварање Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. У данима који непосредно претходе формалном уједињењу, Андрић у тексту „Незвани нека шуте“ објављеном у загребачким Новостима, оштро одговара на прве симптоме неслоге у држави која још није ни створена и позива на јединство и разум. Незадовољан атмосфером у Загребу, Андрић поново моли помоћ др Тугомира Алауповића и већ почетком октобра 1919. године почиње да ради као чиновник у Министарству вера у Београду. Судећи према писмима која пише пријатељима, Београд га је срдачно прихватио и он интензивно учествује у књижевном животу престонице, дружећи се са Црњанским, Винавером, Пандуровићем, Сибетом Миличићем и другим писцима који се окупљају око кафане Москва. Већ почетком 1920. године Андрић започиње своју врло успешну дипломатску каријеру постављењем у Посланству при Ватикану. Те године загребачки издавач Кугли објављује нову збирку песама у прози Немири, а издавач С. Б Цвијановић из Београда штампа приповетку „Пут Алије Ђерзелеза“. С јесени 1921. године Андрић је постављен за чиновника у Генерални конзулат Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца у Букурешту, а исте године започиње сарадњу са Српским књижевним гласником објављујући у броју 8 причу „Ћоркан и Швабица“. Године 1922. премештен је на рад у Конзулат у Трсту. Током те године штампа још две приповетке („За логоровања“ и „Жена од слонове кости“), циклус песама „Шта сањам и шта ми се догађа“ и неколико књижевних приказа. Почетком 1923. године он је вицеконзул у Грацу. Будући да није завршио факултет, прети му отказ у Министарству спољних послова. Између могућности да факултет заврши државним испитом или одбраном доктората, Андрић бира другу могућност и у јесен 1923. године уписује се на Философски факултет у Грацу. Током ове године Андрић је објавио неколико приповедака од којих се неке сврставају међу његова најзначајнија прозна остварења: „Мустафа Маџар“, „Љубав у касаби“, „У мусафирхани“ и „Дан у Риму“. У јуну месецу 1924. године у Грацу је одбранио докторску тезу Развој духовног живота у Босни под утицајем турске владавине. Петнаестог септембра, пошто је одбранио докторат, стиче право да се врати у дипломатску службу. Крајем године прелази у Београд у Политичко оделење Министарства иностраних дела. Ове године појављује се Андрићева прва збирка прича у издању Српске књижевне задруге у коју, поред неких већ објављених у часописима, улазе и нове – „У зиндану“ и „Рзавски брегови“. На предлог Богдана Поповића и Слободана Јовановића, године 1926, Иво Андрић бива примљен за члана Српске академије наука и уметности, а исте године у Српском књижевном гласнику објављује приповетке „Мара милосница“ и „Чудо у Олову“. Октобра месеца бива постављен за вицеконзула Генералног конзулата Краљевине Југославије у Марсеју. Следеће године, три месеца проводи на раду у Генералном конзулату у Паризу: готово све слободно време у Паризу Андрић проводи у Националној библиотеци и Архиву Министарства иностраних послова проучавајући историјску грађу о Босни с почетка деветнаестог века и читајући кореспонденцију Пјера Давида, француског конзула у Травнику. С пролећа 1928. године премештен је за вицеконзула у Посланству у Мадриду. Те године објављује приче „Олујаци“, „Исповијед“ и „Мост на Жепи“. Средином следеће године прелази у Брисел, на место секретара посланства, а у Српском књижевном гласнику појављује се његов есеј „Гоја“. Већ 1. јануара 1930. године у Женеви почиње да ради као секретар сталне делегације Краљевине Југославије при Друштву народа. Те године објављује есеј о Симону Боливару, причу „Код казана“ и текст „Учитељ Љубомир“. У Београду следеће године излази и друга књига приповедака код Српске књижевне задруге у којој се, поред прича раније објављених у часописима, први пут у целини штампају „Аникина времена“, а у календару-алманаху сарајевске Просвјете појављује се путопис „Португал, зелена земља“. Године 1932. Андрић објављује приповетке „Смрт у Синановој текији“, „На лађи“ и запис „Летећи над морем“. У марту месецу 1933. године враћа се у Београд као саветник у Министарству иностраних послова. Иако интензивно пише, ове године објављује само приповетку „Напаст“ и неколико записа. Исте године, 14. новембра писмом одговара др Миховилу Комболу и одбија да његове песме буду уврштене у Антологију новије хрватске лирике: „...Не бих никада могао учествовати у једној публикацији из које би принципијелно били искључени други наши мени блиски песници само зато што су или друге вере или рођени у другој покрајини. То није моје веровање од јуче него од моје прве младости, а сад у зрелим годинама таква се основна вредновања не мењају“. Следеће године унапређен је за саветника 4. групе 2. степена Министарства иностраних послова. Постаје уредник Српског књижевног гласника и у њему објављује приповетке „Олујаци“, „Жеђ“ и први део триптиха „Јелена, жена које нема“. Постаје начелник политичког одељења Министарства иностраних дела 1935. године и станује у хотелу Ексцелзиор. Штампа приповетке „Бајрон у Синтри“, „Деца“, есеј „Разговор с Гојом“ и један од својих значајнијих књижевноисторијских текстова - „Његош као трагични јунак косовске мисли“. Током следеће године Српска књижевна задруга штампа другу књигу Андрићевих приповедака која, међу онима које су објављиване у часописима, садржи још и приче „Мила и Прелац“ и „Свадба“. Андрићева дипломатска каријера иде узлазном линијом и он у новембру месецу 1937. године бива именован за помоћника министра иностраних послова. Те године добија и висока државна одликовања Пољске и Француске: Орден великог командира обновљене Пољске и Орден великог официра Легије части. Иако окупиран дипломатском службом, Андрић током ове године објављује приче „Труп“ и „Ликови“, а исте године у Бечу, прикупљајући грађу о конзулским временима у Травнику, у Државном архиву проучава извештаје аустријских конзула у Травнику од 1808. до 1817. године - Паула фон Митесера и Јакоба фон Паулића. Почетком 1938. године појављује се прва монографија о Андрићу из пера др Николе Мирковића. Дипломатска каријера Иве Андрића током 1939. године доживљава врхунац: првог априла издато је саопштење да је Иво Андрић постављен за опуномоћеног министра и изванредног посланика Краљевине Југославије у Берлину. Андрић стиже у Берлин 12. априла, а 19. априла предаје акредитиве канцелару Рајха - Адолфу Хитлеру. У јесен, пошто су Немци окупирали Пољску и многе научнике и писце одвели у логоре, Андрић интервенише код немачких власти да се заробљеништва спасу многи од њих. Политичари у Београду, међутим, не рачунају баш увек на свога посланика, и многе контакте са немачким властима одржавају мимо Андрића. Писац и у таквим околностима објављује: приповетка „Чаша“ и записи „Стазе“ и „Вино“ излазе у Српском књижевном гласнику током 1940. године. У рано пролеће 1941. године Андрић надлежнима у Београду нуди оставку: „...Данас ми у првом реду службени а затим и лични многобројни и императивни разлози налажу да замолим да будем ове дужности ослобођен и што пре повучен са садашњег положаја...“ Његов предлог није прихваћен и 25. марта у Бечу, као званични представник Југославије присуствује потписивању Тројног пакта. Дан после бомбардовања Београда, 7. априла, Андрић са особљем Посланства напушта Берлин. Потом одбија понуду немачких власти да иде у безбеднију Швајцарску, али без осталих чланова Амбасаде и њјихових породица: бира повратак у окупирани Београд. Новембра месеца бива пензионисан, али одбија да прима пензију. Живи повучено у Призренској улици, као подстанар код адвоката Бране Миленковића. Одбија да потпише Апел српском народу којим се осуђује отпор окупатору. Одбија, такође, да Српска књижевна задруга за време док „народ пати и страда“ објави његове приповетке. У тишини своје изнајмљене собе, пише прво Травничку хронику, а крајем 1944. године окончава и На Дрини ћуприју. Оба романа објавиће у Београду неколико месеци по завршетку рата, а концем 1945. године у Сарајеву излази и роман Госпођица. Прве послератне године постаје председник Савеза књижевника Југославије и потпредседник Друштва за културну сарадњу са Совјетским Савезом и већник ИИИ заседања ЗАВНОБИХ-а. Током 1946. године живи у Београду и Сарајеву, постаје редован члан САНУ. Те године, међу осталим, објављује приповетке „Злостављање“ и „Писмо из 1920. године“. Следеће године постаје члан Президијума Народне скупштине НР Босне и Херцеговине и објављује „Причу о везировом слону“, неколико текстова о Вуку Караџићу и Његошу, а током 1948. године први пут ће бити штампана „Прича о кмету Симану“. Наредних неколико година врло активно бави се јавним пословима, држи предавања, говори на јавним скуповима, као члан различитих делегација путује у Совјетски Савез, Бугарску, Пољску, Француску, Кину. Објављује углавном краће текстове, одломке приповедака, приче „Бифе Титаник“ (1950), „Знакови“ (1951), „На сунчаној страни“, „На обали“, „Под Грабићем“, „Зеко“ (1952), „Аска и вук“, „Немирна година“, „Лица“ (1953). Године 1954. постаје члан Комунистичке партије Југославије. Први потписује Новосадски договор о српскохрватском књижевном језику. Те години штампа у Матици српској Проклету авлију , а приповетка „Игра“ појављује се 1956. године. Године 1958. у шездесет шестој години, Иво Андрић се венчава са својом дугогодишњом љубављу - Милицом Бабић, костимографом Народног позоришта из Београда, удовицом Ненада Јовановића. Са женом се сели у свој први стан - у Улици Пролетерских бригада 2а. Те године објављује приповетке „Панорама“, „У завади са светом“ и једини предговор који је икада за неку књигу написао: уводни текст за књигу Зуке Џумхура „Некролог једној чаршији“. „За епску снагу“ којом је „обликовао мотиве и судбине из историје своје земље“, Иво Андрић је 1961. године добио Нобелову награду. Беседом „О причи и причању“ у којој је изложен његов списатељски вјерују, 10. децембра 1961. године захвалио је на признању. Иако су до тада његова дела превођена на многе језике, после додељивања награде почиње велико интересовање света за дела писца са Балкана и његови се романи и приповетке штампају на преко тридест језика. Иако одбија многе позиве, тих година Андрић борави у Шведској, Швајцарској, Грчкој, Египту. Целокупни износ Нобелове награде поклонио је из два дела библиотечком фонду Босне и Херцеговине. Уз то, веома често учествује у акцијама помоћи библиотекама и даје новац у хуманитарне сврхе. Године 1963. код Удружених издавача (Просвета, Младост, Свјетлост и Државна заложба Словеније) излазе прва Сабрана дела Иве Андрића у десет томова. Наредне године борави у Пољској где у Кракову бива промовисан за почасног доктора Јагелонског универзитета. Пише веома мало, али се његове књиге непрекидно прештампавају и у земљи и иностранству. У марту месецу 1968. године Андрићева жена Милица умире у породичној кући у Херцег Новом. Следећих неколико година Андрић настоји да своје друштвене активности сведе на најмању могућу меру, много чита и мало пише. Здравље га полако издаје и он често борави у болницама и бањама на лечењу. Тринаестог марта 1975. године свет ће напустити један од највећих стваралаца на српском језику, писац митотворне снаге и мудри хроничар балканског караказана. http://www.ivoandric.org.rs/
  20. Guest

    Како мој деда измишља

    - Ма какви! Имао сам је уцртану на карти, али сам карту изгубио. А пут сам заборавио – каже он тако мирно, да му човек мора поверовати – А баш сам мислио да вас одведем тамо. Штета. - Штета – уздахнух. - Али могу да вам причам о њој, то нисам заборавио. - Причај, причај! – узвикнуо сам како би и сваки петогодишњак. - Ух, што је тамо било добро друштво! Много сам ја од њих научио. - Ма од кога? – сестра је зашкиљила. - Како од кога? Од Велимира. То је највећи мудрац у шуми. Њега сви увек послушају. Он је заиста врло паметан. - А ко је Велимир? – упитах. - Велимир, пуж са једном чарапом. Знате, пужеви имају само једно стопало, што им уопште не смета и баш се вешто њиме служе, па зато имају само по једну чарапу. Елем, он је увек говорио да је најгора ствар на свету – брзоплетост. Све треба радити натенане, промишљено. И баш због непромишљености је имао много мука са својим најбољим другом. - А ко је то био? – сестра и ја гракнусмо скоро углас. - Ех, ко... – уздахну деда озбиљно – Шаљивџија каквог свет још није видео: Папагвин Пингај. - Какво је сад то име? – упитасмо. Страно. Родитељи су му били странци: његов отац био је стари морски вук, бродски папагај Летило Крештић, а мајка славна бaлeрина о којој су писале новине од Кине до Енглеске, Лили Пин – Гвин. Јасно, Папагвин Пингај је сувише неозбиљан да каже било шта о својој породици, али ми је Велимир, пуж са једном чарапом све лепо испричао. Летило и Мими су се срели у Марсеју... Или је то била Венеција... – присећао се деда – И одмах су се заволели, без обзира што је он био папагај, а она пингвин. Папагвин се тако испилео на великом прекоокеанском броду, али га није држало место: наследио је немиран дух свога оца и љубав према позорници од своје мајке. Још као пиле прикључио се неком циркусу, али када је једном дошао у Шарену шуму, пожелео је да тамо и остане. Каква је то шума! - А како он изгледа? – упитао сам радознало. - Е, то је тек занимљиво: крушкаст је као пингвин, али је зелено-црвен као папагај. Више воли да се гега, него да лети и уопште је врло пристојан, осим што је понекад сувише брбљив и брзоплет. Због тога, а и због мене, и дан данас има црну флеку на репу који је некада био црвен као залазак августовског сунца на пучини океана. - Па шта се догодило, реци нам? – брзо изговори моја сестра. - Кад сам први пут дошао у Шарену шуму Велимир је мислио да је најбоље да ми шуму покаже Очијућко Лукавић, лисац, иначе шумско шуњало и велики љубитељ пилића, ћурића и уопште пернате живине. Сад, поред тога што је био шуњало, Очијућко је био и велики зевзек, па сам касније сазнао да су се он и Папагвин Пингај тако као такмичили ко је од њих двојице већи шаљивџија. Стигли смо били, углавном, до једног шупљег дебла (а тек сам касније сазнао да је врх тог дрвета био омиљено место за смишљање вицева Папагвина Пингаја) наговори лисац мене да припалимо један бусен маховине на том дрвету, да тобоже истерамо пчеле и тако помогнемо меди Момчилу да дође до меда. Међутим, како је стабло било шупље, пламен брзо сукне навише и – ватра опрли ватрено црвени реп Папагвина Пингаја. И ето. - И још увек је тако, још увек му перје није израсло? – упита моја сестра сумњичаво. - Сигурно да јесте – одговори деда уверљиво – Али, Велимир ми је рекао да код ретких врста, а Папагвин Пингај је то свакако био, перје се обнавља са новим бојама. - И да ли се Папа... гвин наљутио на тебе? – промуцао сам ја страно име. - Не, какви! Тај је знао шта је добра шала. Сигурно још увек зна. - Сигурно... – рекох ја као одјек. - Ако се сетим којим се путем долази до Шарене шуме, сигурно ћу вас одвести тамо, да упознате то чудно друштво – заврши деда брундајући. Извор: Блогослов
  21. Драги пријатељи, Вечерас у 21:30 пуштен је у рад наш најновији сајт "Православни постер" ! www.pouke.org/posteri Сајт садржи једну од најнапреднијих скрипти за израду интернет мотивационих постера. Можете мењати у обацивати буквално шта желите: слику, текст (наслов и испод наслова), мењати боју текста, позадине, убацити рам, дефинисане позадине и још много, много тога. Сваки постер који направите заштићен је Вашим именом на порталу Поуке.орг и логом сајта. Наравно, све што урадите можете истог момента послати на фејсбук и обаветити Ваше пријатеље о уметничком делу Оно што се ова наша скрипта разликује од свих сличних јесте да у реалном времену видите како изгледа Ваш постер. Сваког месеца ћемо делити награде најбољим корисницима (који сакупе највише "лајкова" на порталу), организоваћемо израду тематских постера, радићемо заиста штошта... Инспирација за израду сајта ми је најпре био наш драги Братислав Здравковић- w.a.mozart и идеју је разумео наш технички уредник инжењер Владимир Стефановић (власник познатог сајта http://crkvenikalendar.com/ ), кога редовно малтретирам са разноразним идејама, као што то радим са свим нашим изврсним developerima (Мишом, Мирославом, Срђаном, Игором..). Оставите Ваше прве утиске овде и дајте предлоге да га побољшавамо. Ово је beta верзија и доста ће се радити на овом сајту као и на још једном који ће светлост дана ускоро угледати. Да бисте могли да направите постер, потребно је да будете члан портала Поуке.орг (пријављујете се кроз форумски API) и то је све! Одмах можете да се баците на креативни посао. Адреса је www.pouke.org/posteri Ваша Администрација
  22. Драги форумаши, дошли смо на идеју да садржај НАШЕ АУДИОТЕКЕ, која већ броји више од сто аудио клипова, учинимо још приступачнијим тако што ћемо их визуализовати. Уз Божију помоћ већи део садржаја аудиотеке (коју ћемо такође допуњавати) ће бити претворен у видео клипове. Позивамо вас да изнесете своје конструктивне критике, тј. предлоге како да их учинимо што бољим. за почетак Ст. Софроније Сахаров - Да нам Христос буде мера свега
  23. Andre Williams

    Видео Поуке

    Старац Јефрем - О гневу
  24. Andre Williams

    Слане собе?

    Зна ли неко нешто више о њима, из прве руке?
  25. Драга браћо и сестре, почело је гласање за награду публике GrandPrix. Гласа се преко фејсбука и гласа се само једном. Вама је то 2 минута а свима то нама много значи: http://webfest.nadla...wf-71.429.html# Можете линк поделити и са Вашим пријатељима на фејсбуку
×
×
  • Create New...