Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'ponovo'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 9 results

  1. Jerihonska ruža je neobična biljka koja potiče iz pustinja Jordana i Izraela, pa se zbog toga naziva i pustinjska ruža. Ona raste u pustinjskim delovima Svete zemlje, naročito u okolini grada Jerihona po kome je i dobila ime. U celom svetu je poznata pod nazivom "biljka koja se ponovo rađa". Zato što u suvom stanju ima oblik loptice koju vetar kovitla pustinjom poznata je i i po biblijskom nazivu kovitlac, u Egiptu je poznata i kao Marijina ruka, a u Alžiru kao Fatimina ruka. Smatra se i simbolom novog i večnog života i nazivaju je i svetom ružom i vesnicom uskrsnuća. Jerihonska ruža se prvi put pominje osam vekova pre nove ere. Ona je često povezana sa životom Isusa Hrista. Jedna legenda propoveda da je rasla uz put kojim je Sveta Marija bežala iz Nazareta u Egipat kako bi spasila sina Isusa od stradanja i na taj način im pokazivala put kroz pustinju. U znak zahvalnosti Sveta Marija joj je podarila dug život. Jerihonska ruža je nastavila da cveta kroz ceo život Isusa Hrista, a smanjila se i umrla kada je on morao da napusti ovaj svet. Iznenađujuće je da je i ona oživela nakon uskrsnuća Isusa Hrista, iz groba tri dana nakon njegove smrti. U starom Egiptu jerihonska ruža je bila čaroban simbol plodnosti. Različita istorijska svedočanstva kažu da su beduinske žene pile vodu, u kojoj su namakale ružu i sa njom smanjivale različite bolove i ubrzavale proces ozdravljenja. Zbog verovanja u večni život, u vaskrsenje iz mrtvih, na Istoku su u davna vremena stavljali jerihonsku ružu u mrtvačke sanduke i grobove. Na povratku sa pohoda u Svetu zemlju krstaši su jerihonsku ružu doneli u Evropu, gde je postala dragocena botanička relikvija. Posebno je cenjena u Bavarskoj. Veruje se da porodici koja je neguje donosi sreću i blagoslov, a postoji običaj darivanja ove ruže mladencima na dan svadbe. U nekim državama postoji tradicija da se jerihonska ruža prenosi iz generacije u generaciju, odnosno iz porodice u porodicu, a obično se oživi u vreme Uskrsa i Božića. Babice su je vekovima koristile za olakšavanje porođaja. Kada buduću majku počnu hvatati trudovi, ruža se zaliva običnom mlakom vodom i ona se zazeleni i razgrana pre nego što dete dođe na svet. Ta se ruža poklanja tom detetu i ona treba da ga prati čitav život donoseći mu blagoslov i sreću. http://www.artnit.net/flora-doma/item/4849-jerihonska-ruža-biljka-koja-se-ponovo-rađa.html
  2. Potpredsednica Skupštine Srbije i funkcionerka Srpske radikalne stranke Vjerica Radeta na krajnje neprimeren i sraman način prokomentarisala je smrt Hatidže Mehmedović… … čime je prekršila Krivični zakonik i Zakon o zabrani diskriminacije zbog čega bi trebalo da bude kažnjena, iako ima poslanički imunitet, ili da bude bar marginalizovana, smatraju sagovornici Danasa Rasim LJajić, Nataša Kandić i Goran Miletić. Povodom nedavne smrti predsednice Udruženja „Majke Srebrenice“ Hatidže Mehmedović, koja je u srebreničkom genocidu izgubila dva sina, supruga i brojne članove porodice, Radeta je na svom Tviter nalogu napisala: „Čitam umrla Hatidža Mehmetović iz udruženja biznismenki Srebrenice. Ko li će je sahraniti. Muž ili sinovi?!“ Ovim uvredljivim tvitom narodna poslanica i potpredsednica Skupštine Srbije izazvala je lavinu negativnih komentara u zemlji i regionu. Tvit je potom obrisala. Naš list je juče pozivom i porukom kontaktirao Radetu, ali nažalost do zaključenja ovog izdanja nismo dobili odgovor od nje. Takođe, nismo dobili odgovor na pitanje koje smo poslali Republičkom javnom tužilaštvu – da li će reagovati na govor mržnje i širenje netrpeljivosti, odnosno kršenje Krivičnog zakonika od strane poslanice SRS Vjerice Radete? Potpredsednik Vlade Srbije Rasim LJajić ocenjuje za Danas da je izjava Vjerice Radete, potpredsednice Skupštine Srbije, „neprimerena i sramna“. – Mnogo važnije od ostavke na poslaničko mesto u republičkom parlamentu je društvena osuda jednog ovakvog čina. A to je, čini se, izostalo, ističe LJajić. Na pitanje za osvrtom na skorašnje ponašanje osuđenog ratnog zločinca, Vojislava Šešelja, predsednika stranke čija je Vjerica Radeta visoka funkcionerka, i, takođe, odsustva šire javne osude zbog širenja govora mržnje prema građanima hrvatske nacionalnosti, sagovornik Danasa kaže da je iznenađen da je ovako skandalozno nastupila baš Vjerica Radeta. – Iskreno, manje bih se iznenadio da je bilo koji drugi član SRS nešto ovako izjavio. Nisam ovo očekivao od Vjerice Radete, kaže LJajić za naš list. Nataša Kandić, osnivačica Fonda za humanitarno pravo, kaže za Danas da bi u pristojnoj zemlji Vjerica Radeta svojim prostačkim jezikom i mržnjom prema ljudima druge nacije, vere i političkog mišljenja, bila marginalizovana, makar na izborima dobila značajan broj glasača iste orijentacije. – Radeta je potpredsednica Skupštine Srbije – da vidimo koliko će poslanika javno da kažu i pokažu da ih je sramota takve potpredsednice. Kad bi ih bilo bar 50, bila bi to naša nada, ističe Kandić. Goran Miletić iz Civil Right Defendersa ukazuje za Danas da bi Radeta mogla biti sankcionisana prema odredbama Krivičnog zakonika, i to za izazivanje verske mržnje i netrpeljivosti. – Ali to je samo prva opcija. Druga je sankcionisanje zbog verske i druge diskriminacije, što, takođe, spada u odredbe Krivičnog zakonika. Međutim, Vjerica Radeta može biti kažnjena i po Zakonu o zabrani diskriminacije, objašnjava Miletić. Sagovornik Danasa dodaje da Radeta kao poslanica republičkog parlamenta ima imunitet prema zakonu, osim u slučajevima sumnje da je počinila najteža krivična dela. – NJena izjava je gotovo neverovatna i izuzetno opasna jer poziva na odsustvo bilo kakve ljudskosti kada su u pitanju oni koji nisu iste vere, nacije… Ako je neko i mislio kao ona, pre njenog tvita je oklevao ovako nešto javno da kaže. Ovakvi stavovi su bili rezervisani za krajnju marginu, za neonaciste, zapravo. Sada ovako nešto govori poslanica Skupštine Srbije, ali bez adekvatne osude predstavnika vlasti, zaključuje Goran Miletić za Danas.
  3. Zelim da pomognem prijateljici... Naime, ona je imala viber na desktopu uskladjen sa mobilnim telefonom, ali nakon reinstalacije sistema, nikako ne moze da ga ponovo instalira...sve odradi kako treba, i kad se pojavi kod, ona ne moze da ga skenira iako se na telefonu pokazuje kvadratic za skeniranje...ona ga obuhvati, ali se nista ne desava... ima li neko ideju kako da se resi taj problem...? zahvaljujem...
  4. "Žene da imaju manju platu, da rade samo četiri sata dnevno, da bi duže bile sa decom". "Žene jednostavno nisu za neke poslove, ne treba da rade u vojsci, policiji, da se bave politikom...", "Preuveličavaju se brojke o seksualnom uznemiravanju žena da bi se stvorila antimuška psihoza"... ovakve skandalazne stavove izneo je sinoć istoričar, i očigledno ženomrzac, na skandaloznom skupu u Beogradu "Feminizam kao razarajući faktor nacije u vojsci i ostalim državnim institucijama". "Opadanje broja brakova, sve manje rođene dece i sve više razvoda uzrokovani su mnogim činiocima radikalnog feminizma koji sprovodi Vlada Republike Srbije", poručio je Đorđević (49). - Politika rodne ravnopravnosti je, u stvari, politika radikalnog feminizma koju sprovodi naša vlada. Na predavanju ćemo ispitivati da li je ta politika ispravna ili ne. Podaci koje, primera radi, iznosi Incest trauma centar o broju žena koje su doživele seksualno uznemiravanje je preuveličan što stvara antimuške psihoze. Mi smo za ravnopravnost, ali smo protiv "politike grupnog identiteta", odnosno mi smo za činjenični feminizam koji se može nazvati i liberalnim i individualističkim - rekao je sinoć Vladislav Đorđević, istoričar i publicista iz Novog Sada, koji je, između ostalih, pisao i za portale na kojima se zastupaju i ekstremno desničarski stavovi. Muški skup, nekolicina žena ćutke slušala Oko 50 posetilaca, mahom muškaraca, okupilo se u nevelikom prostoru kluba na "rodoljubivom muškom druženju". Među njima je bilo i nekoliko žena, koje se, u skladu sa stavovima na predavanju, uopšte nisu oglašavale, ali i jedan sveštenik. "Postoje razlike u mozgovima muškaraca i žena" Kontroverzni istoričar je, čitajući određene tekstove iz časopisa "Odbrana", sarkastično komentarisao stavove o ženama u vojsci, policiji, politici i na sličnim pozicijama. Nije nudio rešenja, već se uglavnom bazirao na "kritici rodne ravnopravnosti i radikalnog feminizma" jer, prema njegovim rečima, "postoje razlike u mozgovima muškaraca i žena". Govorio je da žene ne mogu da budu u vojsci, navodeći da im je "potrebna pomoć kolega da ponesu opremu", ali i da je problem jer tu ne mogu da se zadrže, odnosno da same napuštaju vojsku čim rode dete. Da rade samo četiri sata dnevno Čitajući deo teksta u kojem je pisalo da žene ne mogu da usklade porodični i poslovni život, naveo je da bi bio još radikalniji. - Uveo bih meru da žene rade svega četiri sata dnevno. Imale bi manju platu, ali bi bile duže kod kuće sa decom, što nije potcenjivanje, već izlaženje u susret - rekao je Đorđević na predavanju. On je govorio da žene jednostavno "nisu za neke poslove", poput onih terenskih, zbog biološke razlike, da bi Evropska unija i NATO pakt, koje je označio kao tvorce rezolucija o rodnoj ravnopravnosti, trebalo da se ugledaju na Srbiju, odnosno "da EU može da uđe u Srbiju, ali ne mi u nju", te da ima i previše nevladinih feminističkih organizacija koje "finansiraju i strani faktori, ali i mi sami"... Zabrinjavajuće je što su reakcije publike bile su još ekstremnije od predavanja ovog istoričara. Jedan od posetilaca je, recimo, umesto pitanja konstatovao da je predavač bio suviše odmeren, dodajući da "žene imaju i previše prava". Retke žene u publici su na to ćutale. Seksualnost kao sredstvo manipulacije U intervjuu za jedan portal Đorđević je rekao kako je radikalni feminizam danas najrasprostranjenija forma feminizma, a u njenoj srži je "lezbijska ideologija". Savremeni feminizam podstiče žensku seksualnost, što Đorđević i njegovi istomišljenici očigledno smatraju nečim što ih ugrožava. - Taj podsticaj je doveo do pojave koju je Arijel Levi nazvala ženska "razvratnička kultura". Te visokoobrazovane i visokopozicionirane žene ostvarile su se poslovno, pa mogu da se posvete hedonističkom životnom stilu. Taj sloj žena rukovodi i medijima, ženskim časopisima, pa svoj pogled na svet propagira ostatku ženske populacije - piše. S druge strane, lezbijski feminizam se očituje u nepoverenju, čak i mržnji prema muškarcima, dodaje on. Najotužniji deo predavanja se, očekivano, sveo na pravdanje silovatelja i nasilnika u porodici. - Otuda sva ta paranoja o "silovanjima", "nasilju u porodici", "nasilju u partnerskim odnosima", "seksualnom uznemiravanju" i tome slično. Sve ide ka tome da se muškarac prikaže kao silovatelj, napasnik i grubijan. Implikcija je jasna: najbolje je da žene ostvaruju veze samo sa ženama, jer su one fine i nežne, a ne sa muškarcima koji su grubi i neotesani. Naravno da ne odobravam muška nepočinstva, ali ne odobravam ni tu antimušku histeriju. Ima muškaraca nasilnika, ali većina nije takva - kaže on.
  5. Jedini sukob koji se trenutno vodi na ovoj društvenoj mreži jeste onaj između njega i Tviteraša, a sve zbog teksta "Vojska Srbije spremna: Ako Šiptari napadnu, za tri sata uzimamo sever" Ekstremnog desničara Mišu Vacića žestoko su isprozivali na Tviteru zbog komentara da će na silu mobilisati tuđu decu za rat na Kosovu. Jedini sukob koji se trenutno vodi na ovoj društvenoj mreži jeste onaj između njega i Tviteraša, a sve zbog teksta "Vojska Srbije spremna: Ako Šiptari napadnu, za tri sata uzimamo sever". U toj prepisci na tviteru Vacić je upotrebio pogrdne reči, psovke i hvalospeve na sopstveni račun, mada se ni Tviteraši nisu snebivali: "Gde si služio vojsku i koji rod", "Stvarno Mišo Vaciću, kad igraš kaunter strajk, koje oružje biraš?", "Šomi,opusti se što si tako napet? Stiže voda", da bi situacija kulminirala zbog pitanja "Brate ti si ozbiljan debil, koja vojska, koji šiptari, ko će da ide u vojsku, ko će da ratuje gluperdo jedna?". - Tvoja deca će da idu. Ja ću ih lično mobilisati - odgovorio je nekadašnji predsednik i portparol desničarskog Pokreta "1389", a zatim je usledila lavina negativnih komentara na njegov račun. Iako se na Tviteru predstavlja kao idealista, skroman čovek, nacionalista, ljubitelj istorije, pravde i istine, predsednik Srpske desnice konstatno izaziva kontroverze. Poslednji put je napravio gaf kada je u vozu oslikanom freskama koji je krenuo iz Beograda ka Kosovskoj Mitrovici, novinarima delio vizit karte na kojima piše da je zaposlen kao savetnik predsednika Kancelarije za KiM.
  6. Jedini avion oldtajmer iz Drugog svetskog rata koga smo na ovogodišnjem MAKS-u mogli videti na statici ali i na nebu, bio je čuveni sovjetski jurišni avion Iljušin Il-2 ‘’Šturmovik’‘. To je danas tek drugi Il-2 u svetu u letnom stanju a prvi u Rusiji. Postoji još jedan primerak koji se nalazi u zbirci Flying Heritage Museum, Paine Filed, Everett, država Vašington, SAD. Jedan od samo dva Il-2 u letnom stanju na svetu / Foto: Žarko Skoko, Tango Six Obnovljeni Il-2 ima veoma interesantnu priču. Pre pet godina braća Oleg i Jevgenij Skopincev su uz pomoć fonda ‘’Krilataja pamjat pobedi’’ počeli da ispunjavaju želju svoga oca Valentina Skopinceva da se pronađe njegov avion u kome je bio oboren 69 godina ranije. U tome su uspeli i avion je nakov dve godine potrage pronađen na dnu jezera Krivoe blizu Murmanska. Prvi let obnovljeni Il-2 imao je 16. juna 2017 / Foto: Žarko Skoko, Tango Six Pilot komandir Valentin Skopincev oboren je 25. novembra 1943. kada ga je u vazdušnom boju oborio nemački pilot lovca Meseršmit Bf.109. Toga dana se 16 jurišnika Il-2 46. jurišnog avijacijskog puka Severne flote vazduhoplovnih snaga SSSR, zajedno sa bombarderima Pe-2 našlo na zadatku iznad neprijateljske teritorije kada ih je napalo oko 25 nemačkih Mesera. Posada je bila vrlo neiskusna, Skopincevu je to bio treći borbeni zadatak a njegovom strelcu Vladimiru Gumenovu tek drugi. Avion je, nakon što je pilot uspeo da odbaci 4 bombe od po 100 kg i neutrališe neprijateljski protivavionski top, iz Meseršmitovog 20-milimetarskog topa primio direktan pogodak u generator. Obnova aviona je trajala skoro tri godine / Foto: Živojin Banković Pošto je avion izgubio napajanje i naoružanje se više nije moglo upotrebiti, pilot je odlučio da se vrati u bazu. Ipak posada nije uspela da se vrati na aerodrom i morala je da sleti na tanak led jezera nakon čega je pilot iz aviona izvukao strelca, koji je bio lakše ranjen u glavu, i nosio ga 3 km do baze. U međuvremenu njihov Il-2 je potonuo. 2014. godine avion je izvučen iz jezera u solidnom stanju kome je doprinelo to što se nalazio u mulju, na dubini od 22-25 metara a takođe i hladna voda. Ipak drvena zadnja repna selkcija aviona je bila je izgubljena. Podizanje olupine aviona iz jezera Krivoe / Foto: Ministarstvo odbrane Rusije Restauracija je započela u firmi OOO ‘’Aviorestauracija’’ u bazi Sibirskog naučno-istračivačkog instituta (SibNIA) koji nosi ime S. A. Čapligina. Sledeće 2015. godine u finansiranje većeg dela radova uključila se Ujedninjena Vazduhoplovna Korporacija (OAK, UAC) i kompanija ‘’Iljušin’‘. Započeli su kompleksni radovi po originalnim šemama i crtežima kako bi se avioni vratio što verniji izgled. Vršeni su testovi, ispitivanja, spektralne analize svakog santimetra aviona što je bio veoma mukotrpan posao. Obnovljeni avion se sastoji iz 65 procenata originalnih delova koji su se nalazili na samom vazduhoplovu a preostali delovi su novi. Avion je izvučen u solidnom stanju i 65 procenata originalnih delova je iskorišćeno / Foto: Ministarstvo odbrane Rusije Fond ‘Krilataja pamjat pobedi’’ do sada je u svojoj istoriji restaurirao oko 20 borbeniha viona koji su učestvovali u Drugom svetskom ratu a ovo je drugi Il-2 koji su radili. Danas se u Rusiji nalazi samo 14 aviona iz tog perioda koji se nalaze u letnom stanju. Većinu radova na restauraciji istorijskih mašina rade volonteri, njih 15 do 20 a uglavnom su to jednostavniji ali veoma neophodni poslovi kao što su pranje, farbanje, šivenje i remont otvora. Mnogo kompleksniji poslovi se rade kako bi se napravili izgubljeni delovi aviona. Često u restauraciji učestvuju inženjeri raznih profila kao i članovi maketarskih sekcija. Avion Il-2 nakon izvlačenja iz jezera, vidi se da nedostaje drvena repna sekcija / Foto: Ministarstvo odbrane Rusije Prvi let obnovljenog Il-2 izvršen je 15. juna 2017. na aerodromu Močišće a za komandama je bio direktor instituta SibNIA Vladimir Barsku. Direktor firme ‘’Aviarevstarvacii’’ Vladimir Berns dao je garanciju da avion ima početni resurs 800 sati, 1200 sletanja i 20 godina. Iako u svetu nije jedini Il-2 koji leti, ovo je ipak jedini ‘’Šturmovik’’ sa ‘’pravim’’ krilima u letnom stanju dok u SAD leti Il-2M3 sa “strelastim“ krilima. Deo procesa obnove aviona zabeležen je na fotografijama / Foto: Živojin Banković, Tango Six Planira se da se restaurirani avion prikazuje i leti na aviosalonima i avijaicjskim praznicima sa ciljem vojno-patriotskog vaspitanja mladeži i popularizacije aviona tipa ‘’Iljušin’‘, VKS Rusije i domaće vazduhoplovne industrije. Živojin BANKOVIĆ
  7. Nekadašnji episkop raško-prizrenski, Artemije Radosavljević, moraće u maju ponovo da iznosi svoju odbranu pred Višim sudom u Beogradu, zbog propusta suda da snimi tok glavnog pretresa u sredu 8. marta. Nastavak suđenja na kojem će Aretemije ponovo izlagati odbranu zakazan je za 18. maj, a današnje suđenje Artemiju i ostalim optuženima za oštećenje Eparhije raško-prizrenske, je pored propusta sa snimanjem moralo da se odloži i zbog zahteva za izuzeće predsednika sudskog veća Bojana Mišića. Odluku o zahtevu za izuzeće koji je podneo advokat Nikola Tomašević, branilac prvooptuženog Predraga Subotičkog, doneće predsednik Višeg suda u Beogradu. Prema obrazloženju suda, suđenje u sredu nije snimano, jer IT služba Višeg suda nije primila pismeni zahtev predsednika sudskog veća za snimanje pretresa, niti je bila obaveštena o datumu i mestu održavanja suđenja za koje je postojala potreba tonskog snimanja. "U ovoj situaciji, izvođenje dokaza saslušanjem optuženog koji je izneo odbranu dana 8. marta će se ponoviti na narednom glavnom pretresu koji je zakazan za 18. maj", naveli su u Višem sudu za Tanjug. Inače, na suđenju u sredu Artemije je detaljno izneo svoju odbranu, dok je za danas bilo planirano da mu pitanja postavlja tužilaštvo. On je u svojoj odbrani rekao da su navodi optužnice, kojom se tereti da je davao naloge za isplatu radova preduzeću Rade Neimar a koji nisu bili završeni ili nisu uopšte izvršeni, "bazirani na klevetama i neistinama", te da je njegov progon usledio kada je 2009. tadašnjem potpredsedniku SAD Džozefu Bajdenu zabranio da poseti eparhiju. Istraga u ovom slučaju pokrenuta je još 2009. godine. Optužnica je podizana u dva navrata. Pored bivšeg episkopa optužen je i njegov nekadašnji lični sekretar Dejan Simeon Vilovski kome se sudi u odsustvu, odgovorno lice iz preduzeća Rade Neimar, Predrag Subotički i Jelena Šubarević. Oni se terete se za krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica u saizvršilaštvu. Optužnica koja je spojenu od dva optužna akta iz 2010. i 2015. godine, tereti ih da su izvršili zloupotrebe u vezi sa obračunom troškova za građevinske radove, te da je firmi Rade Neimar isplaćeno znatno više od stvarne vrednosti radova, dok neki naplaćeni radovi nisu ni izvedeni. Isplate iz blagajne Eparhije raško-prizrenske, prema optužnici, su obavljane bez prethodne potrebne saglasnosti nadležnih crkvenih organa. Simeonu Vilovskom se sudi u odsustvu jer se nalazi u Grčkoj. On je u toj zemlji bio uhapšen početkom marta 2010. godine po poternici koju je za njim raspisala Srbija. Međutim, Vrhovni sud Grčke odbio je da Vilovskog izruči Srbiji pošto je zauzeo stav da nisu ispunjeni uslovi za njegovu ekstradiciju. http://mondo.rs/a989492/Info/Drustvo/Episkop-Artemije-mora-ponovo-da-iznosi-odbranu-jer-nije-bilo-snimanja.html
  8. BRAZILAC KOJI ŽIVI U BEOGRADU "Svake godine sam ponovo dete kada padne prvi sneg" - Od uzbuđenja nisam mogao da zaspim jer sam znao da će tokom noći pasti sneg. Probudio sam se u tri ujutru i video da stvarno pada. Otvorio sam prozor i bilo je čarobno, pipao sam pahulje, lizao sneg i prosto nisam mogao da verujem - priča Tiago Fehejra, Brazilac koji već četvrtu godinu živi u Beogradu i svake zime iznova raduje snegu. Tiago je prvi sneg video u Americi pre osam godina. Toliko ga je zanimao taj fenomen da je "natempirao" da ode u Njujork baš tog dana kada će ga zavejati pahulje. - Brzo sam se presvukao i izleteo napolje. Sneg je padao na mene, pravio sam Sneška. Čak sam i za sutradan odložio sve planove i igrao se sam u snegu ceo dan u Central parku – priseća se Tiago. Ipak, u Njujorku se zadržao samo nekoliko dana, a prvu pravu zimu doživeo je tri godine kasnije u Srbiji. Ostao je u zemlji mesec dana i posetio Zlatibor, a kad je prelomio da se preseli u Beograd nema planine na kojoj nije ostavio tragove svojih skija. Neke od njih su Zlatar, Goč, Kamena gora, a na Kopaoniku je naučio da skija. - Za samo jedna dan sam naučio da skijam zao što sam na stazi bio tokom celog radnog vremena ski staze, od 9 do 16 sati, pauzu nisam napravio. Prijatelj i ja nismo jeli ni pili, samo smo skijali ceo dan. Toliko je bilo lepo i toliko sam puta pao da uopšte nije bilo važno – priča Tiago. Tiago je i Novu godinu i Božić proslavio na planinama jer kako kaže, tamo je prava zimska čarolija i idila. - Novu godinu sam dočekao na Tari iako je bilo minus 17 napravili smo roštilj i slavlje na otvorenom i bilo je mnogo lepo. Katolički Božić proveo sam u porodičnom duhu sa Brazilcima koji takođe žive ovde, jer smo svi ipak daleko od svojih porodica. Na Badnji dan sam i palio badnjak i lomio česnicu i sviđa mi se što ovde mogu da proslavim i dve Nove godine i dva Božića – priča ovaj zaljubljenik u Srbiju. Međutim, ovaj pravoslavni Božić ostao mu je u posebnom pamćenju. - Odveo sam grupu Brazilaca na skijanje na Divčibare. Oni dolaze sa juga Brazila koji je najhladniji deo zemlje sa nekih plus 5 stepeni zimi. Pošto su mislili da su naviknuti na veliku hladnoću, poslao sam im vremensku prognozu jer je ovde bilo minus 14 tada. Neki od njih uopšte nisu videli sneg i rekao sam im kad smo krenuli na planinu da obuku sve što imaju. Oni su bili u tankim jaknama i košarkaškim patikama i gurali su se u maloj prodavnici za iznajmljivanje skija, jer nisu mogli da čekaju red napolju od hladnoće. Nije dolazilo u obzir da idemo na vrh staze, skijali su se u dnu nekih 15 minuta. Rekli su da je sneg prelep, ali da je mnogo hladno – priča Tiago kroz smeh. Prvi sneg koji je pre nekoliko dana zabeleo Beograd, Brazilci su tradicionalno dočekali na njihovom omiljenom mestu u gradu – Kalemegdanu. - Grudvali smo se, pravili Sneška, i koliko god godina da smo tu nikada nam nije dosadno jer smo svi odrasli tamo gde nema ovoga i onda smo svi ponovo deca kad padne sneg i tako se okupimo i igramo nekoliko sati kao da smo mali. Neverovatan osećaj - osećaj da smo daleko od kuće, a opet da je lepo i tu gde smo – priča Tiago. Sestra oduševljena snegom i ledom Tiago je promocijom planina i snega i kako kaže svakom Brazilcu je san da vid sneg, a pre dve godine u posetu mu je došla i sestra koja je prvi sneg doživela upravo u Beogradu. - Na ulicama je tada bilo samo malo leda i ona već nije mogla da veruje. Rekla je da je to snežni raj, klizala se i dirala led. Odveo sam je na Zlatar i bilo je čarobno, igrali smo se kao deca, pravili anđele u snegu i po ceo dan bili napolju. U jednom trenutku rekla samo je rekla "Tiago ja te potpuno razumem zašto si ostao u Srbiji i svaka ti čast, ovo je divna zemlja sa divnim ljudima i teško je opisati sa kojom srdašnošću nas tretiraju, goste i pričaju sa nama" – priča Tiago, ne krijući da i sestra razmišlja o selidbi u Beograd. Tiagovi roditelji su u početku bili skeptični zbog njegove odluke da se preseli u Srbiju jer oni nikada nisu videli sneg ali, kako kaže, i njima je uspeo da probudi tu želju i uskoro ih očekuje u prestonici. Gradski, planinski, mokri, suvi... - Sneg je nešto nama napoznato kad dolazimo iz zemlje gde on ne pada, ali sam sa godinama video da ih ovde ima različitih vrsta. Postoji suv sneg koji je skroz mekan, mokar sneg koji je odličan za grudve i Sneška, imaš planinski sneg koji bi samo da pojedeš koliko je čist, a sa druge strane ima i taj gradski sneg koji je užasan, siv i prljav – priča Tijago kroz smeh. U Beogradu debeli minus, u Riju pakao! Kako kaže Tiago u Rio de Žaneiru je pre nekoliko dana bio najtopliji dan u godini sa izmerenih 45 stepeni, a u blizini grada subjektivni osećaj je bio čak plus 63 stepena! - Ljudi se u Brazilu kuvaju i osvežavajuće im je kada pogledaju moje snimke snega i zime. Ja sam izgleda neobičan Brazilac, meni više smeta velika vrućina nego hladnoća, tajna je samo da se dobro obučemo – priča Tiago. Kako dodaje, upravo to što voli u Srbiji jeste što može da uživa u čarima svih godišnjih doba. Parkovi i šume omiljena mesta u Beogradu - Beograd je veliki grad ali u isto vreme ima dosta parkova i šuma i to je nešto što dosta Beograđana ignoriše. Živeo sam na Miljakovcu, a sada živim na Voždovcu i gde god da sam imam gde da prošetam i da se osetim kao da sam na planini. Košutnjak, Banjička šuma, Miljakovačka šuma, Kalemegdan, ili čak Tašmajdanski park ili kej mesta su na kojima se osećam i kao u drugom svetu - kaže Tiago. Ovog mladog Brazilca u Beogradu je najviše privuklo zelenilo i parkovi. Rio u srcu - Ljudi bi pomislili da ja ne volim plaže i sunce, ja volim sve. Ja ću i na plaži maksimalno uživati kao i na planini pod snegom. Volim svoju zemlju i po meni je Rio najlepši grad na svetu. Takav spoj grada, plaža i prirode ne postoji nigde i nisam ja otišao iz Brazila zato što ja mrzim svoju zemlju ili zato što mislim da više para mogu da zarađujem negde drugde nego sam prosto osetio tu ogromnu ljubav prema Srbiji – priča Tiago. Tiago se u Srbiju preselio zbog devojke u koju je bio zaljubljen, ali iako ta veza nije uspela, on se zaljubio u Srbiju i ostao, a kasnije i u drugu devojku. Izvor
×
×
  • Create New...