Jump to content
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'patrijarh'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 17 results

  1. Radni deo majskog zasedanja Svetog arhijerejskog sabora SPC u manastiru Žiča, kako Danas nezvanično saznaje u visokim crkvenim krugovima, počeo je žestoko – raspravom srpskih arhijereja zbog poziva koji je patrijarh Irinej uputio predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću da u ponedeljak prisustvuje saborskoj sednici. Veliki deo episkopata se, navodno, tome usprotivio, tvrdeći da je reč o pritisku države na rad i samostalno odlučivanje Sabora. Kako se spekuliše, Vučića bi u ponedeljak najverovatnije u nekom od salona Patrijaršijskog dvora u Beogradu, trebalo da prime poglavar SPC i one srpske vladike koje budu želele da se sretnu sa predsednikom Srbije, mada se navodno patrijarhu Irineju ova varijanta nikako ne dopada. Kako je našem listu pojašnjeno, episkopi koji su protiv Vučićevog prisustva na sednici Sabora nisu protiv toga da se sa njim razgovara, ali posle Sabora. U crkvenim krugovima priča se da je patrijarh Irinej šokirao većinu braće arhijereja kad je na počeku zasedanja saopštio da će na njegov poziv Sabor posetiti Aleksandar Vučić. Većina vladika se tome usprotivila, ukazujući da bi to bio presedan, jer do sada saborskim sednicama nisu prisustvovali najviši državni službenici. Neki sumnjaju da je incijativa zapravo Vučićeva. On je kao prvi potpredsednik Vlade Srbije, na lični zahetv, primljen u Sabor krajem maja 2013. i to, kako se tada spekulisalo, u aranžmanu episkopa bačkog Irineja (Bulovića), ali nije bio na sednici. Vučić je tada želeo da pojasni Saboru Prvi briselski sporazum, što nije prošlo bez sporenja sa pojedinim arhijerejima koji se protive njegovoj politici na KiM, a u Patrijaršiji se priča da je Vučić sebi tom prilikom dozvolio da podigne ton na neke od vladika. Sabor SPC se na oba zasedanja u 2018. – u maju i novembru javno izjasnio protiv podele i priznavanja nezavisnosti KiM. Patrijarh Irinej je posle prošlogodišnjeg prolećnog Sabora jedno vreme bio u nemilosti predsednika Srbije i njegovih saradnika. Sad je u Žiči veći deo Sabora kritikovao patrijarha što je uoči početka Velikog posta 10. aprila u cik zore primio Vučića, Anu Brnabić i Ivicu Dačića. Mnoge vladike su i prisustvo Vučićevog generalnog sekretara Nikole Selakovića u petak na Žiči na svečanom otvaranju majskog Sabora ocenile kao uvod u predsednikov pritisak na Crkvu, tvrde izvori Danasa. U crkvenim krugovima spekuliše se da su se pojedini episkopi bunili i zbog prisustva razrešenog episkopa kanadskog Georgija (Đokića) na zasedanju u Žiči, ali je patrijarh Irinej odobrio da ostane na Saboru. Za sada se ne zna da li će i druge vladike, smenjene u kanonski spornim procesima od dolaska patrijarha Irineja na čelo SPC, doći na ovo majsko zasedanje Sabora. Jelena TASIĆ
  2. Srpskom patrijarhu Irineju može pripasti uloga mironosca između dve trenutno zaraćene patrijaršije - Carigradske i Moskovske, a čiji prekid odnosa preti da dovede do raskola u pravoslavlju. Kako "Blic" saznaje, poglavar SPC će se u nedelju u Solunu sastati sa carigradskim patrijarhom Vartolomejom. Do susreta će doći na Zejtinliku, gde se obeležava godišnjica proboja Solunskog fronta. Iako je bilo i pritisaka da patrijarh srpski ne treba da ide u Solun, mudro je odlučeno da se ide. Poglavar SPC, na izvestan način, u nedelju biće medijator u sukobu, ali i u istoj ulozi u kojoj se svojevremeno kao najstariji patrijarh u pravoslavlju našao i patrijarh Pavle. Odlazak na Zejtinlik, kako sada stvari stoje, biće iskorišćen za razgovor o potezu Carigradske patrijaršije koja je na korak od priznavanja Ukrajinske pravoslavne crkve - Kijevske patrijaršije, odnosno davanja autokefalnosti samoproglašenoj crkvi na istorijski-crkveno ruskoj teritoriji, što može podeliti pravoslavni svet na dve patrijaršije i dovesti do raskola. SPC i njen patrijarh Irinej nisu slučajno u ovoj ulozi koja je do sada najteža u pravoslavlju, ali može biti i istorijska. SPC ima specifičnu ulogu u pravoslavnom svetu. S jedne strane, vezana je sa Carigradom i grčkim svetom još od vremena Svetog Save jer je pre 800 godina dobila autokefalnu arhiepiskopiju i ima Hilandar kao jedan od najznačajnijih zaloga srpske tradicije na kanonskom prostoru Vaseljenske patrijaršije. S druge strane, SPC sa narodom je vezana sa Moskovskom patrijaršijom posebnim kulturnim i duhovnim vezama - kao slovenski narodi. Vekovima su se grčki i ruski duhovni uticaji isprepletali na prostorima SPC i iznedrili autentičnu srpsku pravoslavnu duhovnost, koja je cenjena i u Moskvi i u Carigradu. Prema očekivanjima upućenih u trenutni problem pravoslavlja - od srpskog patrijarha se očekuje da u "pomiriteljskom duhu ljubavi uputi još jednom apel Carigradskoj patrijaršiji da u saradnji sa Moskovskom patrijaršijom iznađe najbolje rešenje". Srpski patrijarh kao poglavar Crkve koja je na razmeđini između Istoka i Zapada, na izvestan način je privilegovan da kao "posrednik dobre volje" pokuša da pomogne da se novonastali problemi reše. Patrijarh Irinej u avgustu je poslao pismo carigradskom patrijarhu Vartolomeju u kojem piše da se autokefalnost ne može davati svakoj novonastaloj državi, već da se moraju poštovati kanoni. Iako se na Srpsku crkvu vrši pritisak da se prikloni jednoj strani, posebno Moskvi, problem koji potresa pravoslavlje, ali i stav SPC, bilo bi pogrešno posmatrati kroz prizmu - ruski ili carigradski. Najjednostavnije objašnjeno - nije ni promoskovski ni procarigradski jer nije motivisan ni crkvenom ni svetskom politikom, već je kanonski i zasnovan na vekovnom iskustvu Crkve. A on glasi - autokefalija jednog crkvenog prostora se ne može proglasiti bez saglasnosti "majke Crkve". U ovom slučaju Moskovska patrijaršija već vekovima postoji u Ukrajini, a u sadašnjosti njen predstavnik je mitropolit Onufrije, inače Ukrajinac. Ova Ukrajinska pravoslavna crkva - Moskovska patrijaršija, okuplja većinu pravoslavnih u Ukrajini. Ona je administrativno sasvim autonomna, ali čuva vezu sa Moskovskom patrijaršijom. Najednostavnije objašnjeno, jedini priznati - mitropolit Onufije nikada nije tražio autokefaliju jer ne želi da prekine duhovne veze sa Ruskom pravoslavnom crkvom. Najveći manastiri Kijevo-pečerska lavra, Počajevska lavra i druge su pod upravom mitropolita Onufrija. Paradoks u celom velikom problemu je upravo što - Carigrad priznaje kanoničnost mitroplita Onufrija. Bolni problem raskola u Ukrajini postoji od raspada Sovjetskog Saveza i na prostoru novonastale države u međuvremenu su proglašene dve nekanonske pravoslavne jurisdikcije. Jedna od njih - Kijevska patrijaršija, koju je osnovao za sada nepriznati mitropolit Filaret, a koga sada podržava svojim postupcima Carigradska patrijaršija. Inače, Filaret (Denisenko) 1992. godine tražio je autokefalnost, a kada je nije dobio, pravno je registrovao takozvanu Kijevsku patrijaršiju. U njegovoj biografiji je i neizostavna stavka da je bio u trci za ruskog patrijarha i izgubio od Alekseja Drugog. Iza svih problema u Ukrajini su naravno sami interesi patrijaršija u Carigradu i Moskvi. Podržavajući Denisenka, Carigrad ide u pravcu stvaranja svog egzarhata, koji bi bio novi centar okupljanja. Jedna od opcija koja postoji otkako i sami problem u Ukrajini, jeste da se raskolnici u Ukrajini priklone već priznatoj Crkvi, u čijem tronu je mitropolit Onufrije, ali da joj se da autokefalnost. Međutim, to je mučno pitanje za Moskvu jer bi ta ukrajinska crkva bila zapravo gotovo jednako velika po broju vernika i parohija kao i Moskovska patrijaršija. Tako je problem Ukrajine zapravo borba dva velika prestola na koju su se nadovezali i politički interesi. Denisenko se družio s raspopom mirašem Dedejićem Princip kojim se koristi carigradska - prva među jednakim Patrijaršijama, na pitanju Ukrajine opasan je presedan koji se može loše odraziti na prostore koji istorijski-crkveno pripadaju SPC. To bi dovelo do novih problema u Makedoniji, Crnoj Gori, odnedavno se pominje i kosovska pravoslavna crkva, pa čak i hrvatska. Priznavanje Denisenkove crkve bilo bi loše za istorijski dobre odnose SPC i Carigradske patrijaršije. Naime, Demisenko je uradio ono što niko u pravoslavlju nije učinio - ne samo što je podržao raspopa Dedejića u Crnoj Gori, već je i sasluživao s njim. Ruski mitropolit na sednici Sinoda SPC Neposredno pre susreta u Solunu, u Beograd je doputovao i boravi već dva dana mitropolit volokolamski Ilarion, predsednik Odeljenja za spoljne crkvene veze Moskovske patrijaršije. Iako je odranije dogovoreno da se ruskom mitropolitu dodeli titula počasnog doktora Univerziteta u Beogradu, nije samo na tome ostalo. Prema saznanjima "Blica", mitropolit Ilarion je juče prisustvovao i sednici Sinoda SPC, koja je održana u najužem krugu. Izaslanik ruskog patrijarha prisustvovao sednici Sinoda SPC Drugi čovek Ruske crkve poručio je juče da je pozicija Srbije prema ukrajinskom pitanju veoma ispravna i da se nada da će i druge crkve zauzeti isti stav. - Legitimizacija raskola u Ukrajini, a upravo je to ono čime se, na našu veliku žalost, bavi patrijarh Vartolomej, ne može da objedini ukrajinske vernike, naprotiv, stvoriće nove raskole i ne samo među pravoslavnim vernicima u Ukrajini već i čitavo svetsko pravoslavlje, što se već dešava. Nadamo se da se to neće dogoditi i da će, kao i ponovo, solidarna pozicija pomesnih pravoslavnih crkava sprečiti takav razvoj događaja - istakao je mitropolit Ilarion. Upravo je on upozoravao na mogućnost krvoprolića i pitanje koliko je opasna situacija u Ukrajini, a kada su ga juče podsetili na te reči, kazao je da pravoslavni vernici štite i da će štititi svoje svetinje. https://www.blic.rs/vesti/drustvo/velika-cast-i-obaveza-za-srpsku-crkvu-moskvu-i-carigrad-miri-patrijarh-irinej-i-to/n3b7vry
  3. Foto: RAS Srbija Aleksandar Vulin, ministar odbrane koji je važio za komunistu i ateistu, nedavno je krstio sinove Sergeja i Olega. Dečake je krstio lično patrijarh Irinej. Vulin i njegova supruga su, kako piše "Kurir" oduvek hteli da krste decu i "to se nikada nije dovodilo u pitanje, ali su sam čin odlagali". Sada su okupili porodicu i prijatelje i krstili dečake. Olega, koji ima tri godine, i nešto starijeg Sergeja, krstio je lično patrijarh Irinej. Posle obreda u crkvi upriličen je ručak u jednom poznatom beogradskom restoranu. Foto: O. Bunić / RAS Srbija - Pored porodice i dugogodišnjih prijatelja, slavlju je prisustvovao i veliki broj Vulinovih kolega, političara iz vladajuće koalicije, kao i pojedini ministri iz Vlade - kaže izvor ovog lista. Vulin je karijeru započeo u Savezu komunista, gde je došao do pozicije generalnog sekretara. Bio je jedna od osnivača JUL-a, kao i predsednik Jugoslovenske revolucionarne omladine. https://www.blic.rs/vesti/politika/vulin-presao-u-hriscanstvo-patrijarh-irinej-mu-krstio-sinove/xyfqptb
  4. Dragi moji, otvaram ovu temu u nadi da neće završiti u korpi. Svi imamo stavove o svojoj Crkvi pa i o izjavama i postupcima patrijarha (bivšeg, sadašnjeg itd.) Licemerno bi bilo da glumimo smirenje pa da kažemo kako je to stvar Crkve i da laici ne smeju da se mešaju u uredjenje crkve a ovamo po fbooku kuckamo i delimo savete samo tako. Dakle, nema potrebe da vredjamo - prosto možemo pustiti mašti na volju pa da vidimo gde će nas odvesti ova diskusija... Da sam patrijarh srpski, njegova svestost G.G. pre svega bih sebi isplatio preostale rate kredita koji sam podigao vo vremja ono. Nakon toga bih se preko običnih popova infiltrirao u svaku poru crkve i okupio oko sebe anonimne ali kvalitetne ljude po principu - onaj koga pljuju mora da nešto vredi LOL Za početak je dosta...
  5. Danijela

    I patrijarh ima svog kreatora

    U Moskovskoj oblasti, u Sofrinu, nalazi se najveća fabrika pravoslavnih ikona, krstova, odežda. Dizajneri i programeri na kompjuterima razrađuju i crtaju ukrase za svečanu odeću sveštenstva Deo bogate kolekcije predmeta koji nastaju u Sofrinu Ko je bar jednom gledao pravoslavne svečanosti u Rusiji, najverovatnije se zapitao ko šije i kreira vrlo interesantnu odeću za patrijarha Kirila i visoko sveštenstvo.Tajne nema, sve se to radi u mestu Sofrinu, u Moskovskoj oblasti, u Umetničko-proizvodnom preduzeću Ruske pravoslavne crkve. Sofrino je prava fabrika gde radi više od dve hiljade ljudi, a kreiranje i šivenje odeće je samo manji deo produkcije. Tamo se prave ikone, prelepe panagije i krstovi, sveće. Ovde nastaje čak 2.500 različitih crkvenih predmeta. Dopisnik "Novosti" je imao priliku da vidi kako dizajneri i programeri na kompjuterima razrađuju i crtaju ornamente za svečanu odeću sveštenstva. Oni najvredniji primerci su sa zlatnim aplikacijama. Da bi sve bilo precizno izrađeno, koriste se mašine iz Japana, Koreje i Nemačke. U Rusiji, inače, postoji tradicija ukrašavanja praznične svešteničke odeće zlatom i srebrom. Na početku su se time bavili u ženskim manastirima. Pogon za šivenje u Sofrinu počeo je da radi 1980. godine i "šnajderajem" se bavilo samo osam žena, ali se kasnije broj zaposlenih stalno povećavao. Do tada se odeća šila od jeftinog materijala koji se koristio za debele zavese. Samo za najviše rukovodstvo crkve šila se odeća od skupih materijala. Radionice za pravljenje crkvenih predmeta počele su da rade u Sofrinu još za vreme SSSR, 1949. godine. U prvim posleratnim godinama mnogi hramovi su bili razrušeni, ostalo je malo ikona, a u mnogima je trebalo obnoviti razrušene oltare. Patrijarhu Kirilu pokazuju proces štampanja ikona / Foto patriarchia. ru Od malenih radionica s vremenom se u Sofrinu razvila prava fabrika koja je nabavljala i nove tehnologije. Sada postoje mašine koje ikonu koju umetnik naslika, direktno prebacuju na drvo. Naravno da tako veliki broj jeftinih ikona znači da se one ne rade ručno. Većina ikona koje sada krase ruske crkve i kuće ovdašnjih pravoslavnih vernika napravljena je u Sofrinu. Dnevno se u Sofrinu napravi čak do 50.000 ikona. Glavni pogon sada je livnica u kojoj se prave svi metalni predmeti za crkve - od kandila, preko stalaka za paljenje sveća, do krstova. Sada se crkvena zvona izlivaju na sasvim drugi način od onoga kako su to činili drevni ruski majstori. Ali, ponos fabrike je juvelirni pogon. Pored raznih ukrasnih predmeta tamo se pravi i ordenje. Sva odlikovanja koja uručuje patrijarh Kiril napravljena su u Sofrinu. Za one koji imaju priliku da posete Sofrino, svakako je zanimljiv i pogon u kome prave ikonostase. Projektno-dizajnerski biro može da sugeriše i pomogne naručiocima da odaberu ikonostas koji odgovara i dimenzijama crkve. U Sofrinu sa zadovoljstvom pričaju da je sada već pokojni ruski patrijarh Aleksij Drugi lično odabrao ikonostas za hram Serafima Sarovskog. Inače, do sada je tu napravljeno više od 450 ikonostasa za crkve širom Rusije ali i Amerike. Odeću za patrijarha šiju vredne žene u najvećoj fabrici ove vrste / Foto AIF U Sofrinu sa ponosom kažu da fabrike kao što je njihova nema ne samo u Rusiji nego ni u inostranstvu. Predstavnici fabrike obilaze eparhije po Rusiji, ali svoju produkciju pokazuju i na međunarodnim izložbama sa kojih se vraćaju sa visokim priznanjima. Osim u pravoslavnim zemljama, pogotovo u Grčkoj i na Kipru, proizvode iz Sofrina su visoko ocenili na Zapadu u SAD, Kanadi, Velikoj Britaniji, Finskoj, Francuskoj, Španiji i Nemačkoj. Ako budete gledali preko TV kako se u Moskvi slavi Uskrs i vidite predivnu patrijarhovu odeću, kao i odeću visokog sveštenstva, znajte da je ta odeća dizajnirana i sašivena u Sofrinu. Tamo rade zaista vrlo talentovani ljudi koji su u svojoj oblasti na nivou najpoznatijih svetskih dizajnera i "šnajdera". Foto patriarchia. ru STOLARI I MESARI SOFRINO se nalazi 53 kilometra severoistočno od Moskve. U lepom ambijentu na obalama reke Talice u tom gradiću živi oko 15.000 ljudi. Oni uglavnom rade u fabrici Ruske pravoslavne crkve, ali postoji i fabrika za preradu drveta, kao i fabrika mesnih proizvoda. Inače, Sofrino se prvi put spominje u knjigama 1631. godine. U tom gradiću je i lepa Crkva Svetog Serafima Sarovskog. IKONE NA DRVETU OD LIPE IKONE su sastavni deo pravoslavnog života i tradicije, zato je i potražnja za njima velika, jer ih mnogi vernici imaju u kući. Najpoznatije škole ikonopisaca su moskovska i jaroslavska. Ikona je grčka reč i znači lik, slika. Umetnici ih rade na drvetu od lipe. http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:721311-I-patrijarh-ima-svog-kreatora
  6. Његова Свесветост Патријарх васељенски и цариградски г. Вартоломеј долази 9. септембра 2016. године у Загреб, где ће отворити Научну конференцију која ће се под називом „Новомученици: Полиперспектива II“ одржати у Српској православној гимназији „Катарина Кантакузина Бранковић“. У раду конференције узеће учешће најеминентији стручњаци за проблем страдања у XX веку: Ефраим Зуроф, директор „Симон Визентал центра“ у Јерусалиму; Рута Ваганаите из Литваније, аутор бестселера „Наши људи“ (Our People); протојереј Александар Мазирин из Русије, историчари, социолози, теолози и други стручњаци из Пољске, Русије, Републике Српске, Румуније, Хрватске, Израела и Србије. Радним делом конференције председаваће Преосвећени Епископ славонски г. Јован. Преносећи поздраве Патријарха васељенског и изразе његове очинске бриге и подршке Високопресвећени Митрополит загребачко-љубљански г. др Порфирије је изјавио да Свесветејши патријарх Вартоломеј добро познаје прилике у Хрватској и стога за православне Србе представља највећу радост што су први пут у досадашњој историји у прилици да буду домаћини првом човеку Православља. Предвиђено је да Његова Свесветост Патријарх г. Вартоломеј са архијерејима и учесницима конференције истог дана посети подручје на коме је био логор смрти Јасеновац и присуствује вечерњој у храму Светог пророка Илије у Млаки. У суботу, 10. септембра 2016. године, Свесветејши Патријарх васељенски и цариградски г. Вартоломеј и Светејши Патријарх српски г. Иринеј служиће, поводом обележавања 75 година од страдања Светих мученика јасеновачких, уз саслужење више епископа и представника Московске Патријаршије, Пољске Православне Цркве и Румунске Православне Цркве, свету архијерејску Литургију у храму Рођења Светог Јована Крститеља у Јасеновцу. Истог дана, у 13 часова, Његова Свесветост ће освештати обновљени Епископски двор у Пакрацу.
  7. Симпосион о Новомученицима у Загребу. Света архијерејска Литургија у Јасеновцу. Освећење Владичанског двора у Пакрацу. Његова Свесветост Патријарх васељенски и цариградски г. Вартоломеј долази 9. септембра 2016. године у Загреб, где ће отворити Научну конференцију која ће се под називом „Новомученици: Полиперспектива II“ одржати у Српској православној гимназији „Катарина Кантакузина Бранковић“. У раду конференције узеће учешће најеминентији стручњаци за проблем страдања у XX веку: Ефраим Зуроф, директор „Симон Визентал центра“ у Јерусалиму; Рута Ваганаите из Литваније, аутор бестселера „Наши људи“ (Our People); протојереј Александар Мазирин из Русије, историчари, социолози, теолози и други стручњаци из Пољске, Русије, Републике Српске, Румуније, Хрватске, Израела и Србије. Радним делом конференције председаваће Преосвећени Епископ славонски г. Јован. Преносећи поздраве Патријарха васељенског и изразе његове очинске бриге и подршке Високопресвећени Митрополит загребачко-љубљански г. др Порфирије је изјавио да Свесветејши патријарх Вартоломеј добро познаје прилике у Хрватској и стога за православне Србе представља највећу радост што су први пут у досадашњој историји у прилици да буду домаћини првом човеку Православља. Предвиђено је да Његова Свесветост Патријарх г. Вартоломеј са архијерејима и учесницима конференције истог дана посети подручје на коме је био логор смрти Јасеновац и присуствује вечерњој у храму Светог пророка Илије у Млаки. У суботу, 10. септембра 2016. године, Свесветејши Патријарх васељенски и цариградски г. Вартоломеј и Светејши Патријарх српски г. Иринеј служиће, поводом обележавања 75 година од страдања Светих мученика јасеновачких, уз саслужење више епископа и представника Московске Патријаршије, Пољске Православне Цркве и Румунске Православне Цркве, свету архијерејску Литургију у храму Рођења Светог Јована Крститеља у Јасеновцу. Истог дана, у 13 часова, Његова Свесветост ће освештати обновљени Епископски двор у Пакрацу. View full Странице
  8. Патријарх СПЦ Иринеј, који се налази у вишедневној посети Русији, у ексклузивном интервјуу за „Руску реч“ говори о својим утисцима о новој Русији, храму св. Саве, Европској унији и Косову, међуетничком миру у Европи и самопроглашеним црквама у Црној Гори и Украјини. Руска реч: Ово је Ваша прва посета Русији у својству патријарха СПЦ. Реците нам нешто о својим ранијим посетама нашој земљи и о утисцима које сте стекли на тим путовањима. Патријарх Иринеј: (на руском) К сожалению, я только один раз был в России [Нажалост, био сам у Русији само једанпут /пре ове посете/]. Био сам на сахрани патријарха Пимена [1990]. Тадашња Русија и садашња – то је огромна разлика. Ја сам тада видео велике радње полупразне, видео сам народ у редовима за хлеб, за набавку намирница и осталог. Тако да је то дало једну слику… нема баш много благостања у народу. Сада – ове дивне обновљене зграде… тешко је сада разликовати центар од периферије – све је центар. А украси у градовима – и у Москви, и у Петрограду, где су храмови – предивни, величанствени, блистају лепотом… блистају благодаћу божјом. Диве својом величином, својом опремљеношћу, својим украсима, светим моштима, предивним иконама… Заиста је велика штета ако човек нема прилику да то посети и види… много је сиромашан без тога. Мене посебно задивљује народ – кад сам год дошао у цркву – црква пуна народа. Истина, има и много туриста, туриста са истока, са запада, што значи да Русија постаје земља од интереса. То је добро. То је прилика да други народи виде оно што има православна Русија. Нисам видео ту другу страну, економску, али знам да се и ту напредовало и много учинило у многим областима, тако да нама остаје само да пожелимо да Русија пре свега напредује у економији, у трговини, у [међународним] односима, али највише да напредује као православна земља. Она је моћна словенска православна држава, под њеним кишобраном су многи други православни народи – и ми смо под тим кишобраном, и радује ме што је то тако. Што се тиче украшавања цркава: да ли се планира учешће руских уметника у опремању унутрашњости Храма св. Саве у Београду? Управо тако. И ово је једна од мојих прилика – да изразим ту жељу – и молбу истовремено – како Његовој светости патријарху Кирилу, тако и врху [руске] државе. Јер имамо обећања да ће нам [руска страна] помоћи да тај велики храм украсимо ликовима светих и мозаиком. То је скупа уметност, тражи много новца и много времена. Ми бисмо могли то да оживимо, али нам треба много времена. А жеља нам је да тај заветни храм српскога народа што пре видимо завршеним. Грађевински радови су при самом завршетку, остаје живопис, и надамо се да ће Руска црква помоћи и подржати нашу молбу код [руских] власти да добијемо дозволу за средства. И то би била не само заједничка средства, ради се о томе што би људи руски то велико дело радили. За сада није ништа конкретно договорено? Договорићемо. У току су договори, а неки договори су [још раније] стављених на хартију и потписани су. Тако да – есть надежда [има наде]. Када већ говоримо о руској власти: какво је Ваше мишљење о улози Русије у најновијем развоју догађаја који се тичу Косова? Ми знамо да Русија није индиферентна према питању Косова. То смо чули и надамо се да ће у погледу компликованог питања Косова и Метохије Русија допринети да се нађе најправедније решење. Изјављивали сте да, иако начелно подржавате свако духовно и економско уједињење народа – какво представља ЕУ – не подржавате идеју уједињавања путем понижавања других држава. Чињеница је да је у току још један покушај великог уједињавања нација – Евроазијска унија, чији стожер чини Русија. Да ли ова друга будућа заједница, према Вашем мишљењу, пати од сличних проблема и да ли она на неки начин може представљати алтернативу приступању Србије ЕУ? Каква може бити улога православних цркава у савезу какав је Евроазијска унија? Ми као народ, као држава, смо део Европе – ја тако мислим. У нечему смо били Европа пре Европе – можемо и тако да кажемо. И нисмо против Европе. Ми ценимо заслуге и допринос Европе светској култури, науци итд. Али нисмо за то да уђемо у садашњу Европу, Европску унију, а да се одрекнемо Косова и Метохије, да се одрекнемо наше културе, наше својствености. Ако је то услов – ми се захваљујемо. То је мишљење цркве наше. Ми смо пре свега увек били у породици словенских народа, међу којима је Русија на првом месту. Ми смо увек одржавали и имали добре односе – и црквене и политичке – са Русијом, за време Царске Русије, хвала Богу и сада. Било је време, под комунизмом, кад смо били подељени – хвала Богу што је тај зид склоњен и што смо поново у ситуацији да будемо блиски овоме [руском] народу – народу једноверном, народу који припада једној истој цркви. И писмо нам је исто, језик нам није нејасан и ми се увек осећамо да смо део словенског народа, у коме Русија води прву реч. Са сваким народом и сваком политиком, идеологијом која је људска, хумана, желимо да одржимо везе. Увек смо стајали на доброј страни правде и истине, и због тога смо често и страдали. Али, боље је часно и умрети него нечасно живети. Каква је, по Вашем мишљењу, улога православне цркве у успостављењу међуетничког мира у Србији, Русији и Европи генерално? Ми тамо [у Србији] имамо неколико религија: ту су католици, ту је ислам, ту је јеврејска заједница, ту су још неке цркве, протестанске, које су признате у Светском савезу цркава. Трудимо се да са свима одржавамо добре односе, да их поштујемо, и очекујемо да они поштују нас – јер живимо у држави са много народа и са много вера, али се трудимо да сачувамо оно што је наше. Своје да волимо, туђе да поштујемо. То је наша филозофија. Да ли СПЦ наилази на потпуну подршку РПЦ по питању самопроглашених паралелних црквених структура у Црној Гори и Македонији? То [ЦПЦ] није црква. То је једна мала групица људи, коју нажалост подржава власт, и они немају ништа заједничког са црквом, само имитирају цркву својом одеждом и својим некаквим богослужењем. То је скуп самозваног епископа, свештеника расчињених по разним кривицама. То је брука за један народ. Али, [црногорска] држава има неки свој интерес, вероватно жељу да потисне Српску православну цркву, да уместо ње буде црногорска црква. То је друштво које су организовали људи који нису крштени, који немају са црквом ништа заједничког. Али, то је политичка ствар – и биће таква док је политичког интереса. Они мисле да свака држава мора имати своју цркву. Али црква не зна за границе. Хвала Богу, наша црква покрива све цркве у бившој Југославији (у Босни, у Хрватској). Има у Хрватској неких жеља буде хрватска православна црква, не знамо ко је и шта је то, ради се о малом броју људи. Ми, као и Русија, пратимо живот цркве у Европи, у Америци у Аустралији, тако да смо одржавамо то јединство. Такав исти став имате и према такозваном Кијевском патријархату, који РПЦ не признаје? Апсолутно. То је све исто друштво. Интервју припремили: Вјачеслав Чарски, Никола Лечић, Иван Николајев. Извор: Православие.ру
  9. Ово је двадесет пето масовно крштење које је обавио лично поглавар Грузијске православне цркве. Патријарх Илија Други сада има око 14 хиљада кумчади. Подсјећамо да у сагласности са родитељима, поглавар Грузијске православне цркве постаје кум трећем или следећем дјетету у породици чији су родитељи вјенчани у цркви. Дан великомученице Варваре, покровитељке дјеце, је један од омиљених у Грузији. Извор: Радио Светигора Погледајте нашу тему https://www.pouke.org/forum/topic/18994-%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85-%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BA%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BE-915-%D0%B4%D1%98%D0%B5%D1%86%D0%B5-22-%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80-2012/
  10. Митрополит Сава ће до избора новог предстојатеља Антиохинске цркве мијењати недавно упокојеног Патријарха антиохијског Игнатија. Земни остаци блаженопочившег Патријхарха Игнатија биће сахрањени у Дамаску у понедељак, 10. децембра 2012. године, после опела у Саборној цркви Пресвете Богородице. Предходно ће, у недељу 9. децембра, бити служено опело у цркви светог Николе у Бејруту. Радио Светигора
  11. Смрт веома утицајног Папе Шенуде појачала је овај осјећај несигурности. „Молимо се да Бог изабере доброга пастира“, казао је епископ Пахомије, непосредно пред извлачење, које је у недељу 4. новембра у саборном храму у Каиру, по већ устаљеној традицији, извршио дјечак са повезом на очима. Изборни процес новог поглавара Коптске цркве отпочео је прије неколико седмица, када је број кандидата сужен на 17, да би прошлог понедељка тај број био сведен на тројицу, међу којима су били епископ Рафаил, 54-годишњи блиски сарадник Папе Шенуде, и најстарији међу њима, 70-годишњи монах Рафаил Ава Мина из манастира надомак Александрије. Извор: Радио Светигора
  12. Седници ће се касније прикључити чланови Одбора Светог Архијерејског Сабора за Косово и Метохију, који су јуче и данас пристигли у Мајку свих српских цркава, као и још неколицина архијереја. Извор и фотографије: СПЦ
  13. Књига садржи ријечи и говоре Првојерарха на актуелна питања из црквеног и друштвеног живота. Овај зборник је, у суштини, црквена хроника наших дана. Патријархова дјела показују како се кроз превазилажење несклада, кроз борбе и достигнућа препорађа Света Русија. Интересовање за ријеч Поглавара нарочито расте у последње вријеме. Вишеструкост служења Његове светости Патријарха Кирила одређује структуру издања. Сабрани радови се састоје из тематских серија, посвећених једном правцу дјелатности поглавара Руске цркве. Сабрана дјела отвара серија под називом „Ријеч Поглавара“. Књига садржи материјале званичног карактера који одражавају служење Патријарха прве три године од интронизације. Извор: Радио Светигора
  14. Његову Светост и званичну делегацију у Каиру је дочекао Његово Блаженство Папа и Патријарх александријски и све Африке господин Теодор II у пратњи Преосвећеног Епископа нитријског господина Никодима, Патријарховог заменика у Каиру, после чега су се упутили ка древном и историјском манастиру Светог Георгија, где су их свечано дочекали игуман-Преосвећени Епископ вавилонски господин Нифон са свештеним клиром. После свечане доксологије, Блажењејши Патријарх александријски је надахнутом беседом пожелео срдачну добродошлицу Његовој Светости Патријарху српском господину Иринеју у којој је истакао да ова посета Патријарха српског не значи само уобичајени дијалог између две помесне Православне Цркве већ израз искрене и дубоке братске љубави у Христу, јединства, саосећајности и духовне радости. ,,Господ нека Вас снажи у наставку Ваше крсноваскрсне првосвештеничке службе, на корист и напредак верног српског народа“, рекао је Блажењејши Патријарх александријски у свом првом обраћању Његовој Светости Патријарху српском. У послеподневним часовима истога дана, два Првојерарха, са члановима делегацијâ, упутили су се ка Александрији, древном седишту Патријарахâ александријских. У суботу, 6. октобра 2012. године, Његова Светост Патријарх српски господин Иринеј је имао посебан сусрет са Његовим Блаженством Патријархом александријским и све Африке господином Теодором, у древном седишту Патријаршије. Том приликом Свјатјеши је имао прилику да посети Патријарашки двор, библиотеку и александријски манастир Светог Саве Освећеног, при којем је отворена и школа Александријске Патријаршије ,,Свети Атанасије“. Свјатјеши је посетио и чувену александријску библиотеку. Истога дана, Његова Светост се састао и са високим функционерима Републике Грчке у Александрији. У поподневним часовима, Свјатјејши, са осталим члановима делегације Српске Цркве, присуствовао је свечаном вечерњем богослужењу у Саборном храму посвећеном Благовестима Пресвете Богородице. У недељу 7. октобра 2012. године, служена је света саборна архијерејска Литургија, уз саслуживање два Поглавара, Блажењејшег Патријарха александријског и све Африке господина Теодора и Свјатјејшег Патријарха српског господина Иринеја. После свете архијерејске Литургије уследило је празнично сабрање у патријаршијским просторијама и том приликом Блажењејши Патријарх александријски и Свјатјеши Патријарх српски, по већ устаљеној пракси приликом мирних посета Поглаварâ, разменили су дарове који символишу две црквене катедре. Беседе обојице Патријараха, изговорене том приликом, објавићемо ускоро. Јереј Владимир Вранић Извор: СПЦ
  15. У граду Хакодата патријарх Кирил је посетио цркву Светог Васкрсења. У овом граду је свети Никола започео своју мисију на јапанским острвима. Поглавар Руске Православне Цркве посетио је Сендаи, град који је највише страдао прошле године у разорном земљотресу и цунамију, а онда је присуствовао парастосу жртвама те природне катастрофе. Петнаесте недеље после Педесетнице, Његова Светост Патријарх московски и све Русије г. Кирил служио је свету архијерејску Литургију у Саборном храму Светог Васкрсења у Токију уз саслужење Митрополита токијског г. Данила, поглавара Јапанске Аутономне Православне Цркве, Митрополита саранског и мордованског г. Варсонофија, Митрополита волоколамског г. Илариона, Архиепископа ровноског и острошког г. Вартоломеја, Архиепископа сендајског г. Серафима, Епископа солнечногорског г. Сергија, протојереја Николаја Балашова, протојереја Николаја Кацубана, настојатеља подворја Руске Православне Цркве у Токију, и јапанског свештенства. Светој Литургији, која је служена на јапанском и црквенословенском језику, присуствововао је многобројни верни народ Јапанске Аутономне Православне Цркве, као и Руси који живе у Јапану. Овом приликом патријарх Кирил је поклонио Јапанској Цркви портрет светог Николе и икону Богородице Тиквинске. Саборна црква Светог Васкрсења позната је у Јапану као Николај-до. Прва црква саграђена је 1871. године када је православну мисију у Токију водио архимандрит Николај (Касаткин). С обзиром да је капела светог Николе била мала, одмах након епископске хиротоније, владика Николај је почео скупљање средстава за изградњу саборне цркве у Токију. Марта 1884. године положени су темељи Саборног храма на брду Суругадаи одмах поред Православне мисије. Саборна црква Светог Васкрсења је освештана фебруара 1891. године. Велики земљотрес 1. септембра 1923. направио је много штете на храму. Током ванредног заседања црквеног савета октобра 1923. одлучено је да се обнови црква упркос паду бројс парохијана. Обновљена саборна црква је освештана децембра 1929. године. Између 1946. и 1949. године црква није радила. 1950. године одлучено је да се црквени живот обнови. Саборна црква Светог Васкрсења добила је званични статус споменика од високог значаја у Јапану. Његова Светост Патријарх московски и све Русије г. Кирил сусрео се 18. септембра 2012. године са Његовим Височанством царем Јапана Акихитом у Царској палати у Токију. Руски Патријарх и јапански цар су разговарали о различитим аспектима који се тичу духовних и културних веза народа две земље. Истог дана, 18. септембра 2012. године, у току своје посете Јапану, Патријарх Кирил сусрео се са Јошихико Нодом, премијером јапанске владе. Састанку су присуствовали Митрополит Иларион, протојереј Николај Балашов, амбасадор Руске Федерације у Јапану г. Јевгениј Афанасијев и г. Коичиро Гемба, министар иностраних послова Јапана. Извор: mospat.ru
  16. Pred Srbijom je jedno veliko iskušenje jer joj nude da uđe u Evropu, ali sa "strašnom cenom" da se odrekne Kosova i Metohije, izjavio je patrijarh srpski Irinej. "Ako treba da žrtvujemo Kosovo i Metohiju da bi ušli u Evropu, da im se onda zahvalimo na njihovoj dobroti i ljubavi. Neka nas ostave same, neka nam ne čine ono što su nam nedavno učinili, a da naše Kosovo ostane sa nama", rekao je patrijarh, nakon služenja parastosa kod Spomenika poginulim Jagodincima za oslobodjenje i ujedinjenje od 1912. do 1918. godine. Irinej se zapitao šta smo mi, ako se odreknemo svojih svetih zemalja. "Zar se smemo i možemo odreći naše svete zemlje? Ne smemo to dozvoliti. Oni koji su nam nekada bili prijatelji, ili smo ih takvima smatrali, danas to nisu jer nam oduzimaju ono što nam je najdragocenije i najsvetije. Hvala im na takvom prijateljstvu", poručio je patrijarh Irinej. Govoreći o tome da je nedavno boravio u Pećkoj patrijaršiji, patrijarh Irinej je rekao da je zemlja na Kosovu zalivena krvlju od kosovske bitke do danas. Nakon liturgije, koju je patrijarh služio jutros u crkvi svetih apostola Petra i Pavla, uz sasluženje episkopa šumadijskog Jovana, patrijarh je iskazao zadovoljstvo zbog prisustva velikog broja ljudi, a naročito dece. Liberalno demokratska partija saopštila je da se u toku današnjeg dana Komesarijatu za ljudska prava LDP, javio se veliki broj građana Jagodine tražeći zaštutu od samovolje pojedinaca iz gradske uprave koji su preko direktora škola naredili učenicima i zaposlenima da u nedelju 16. oktobra dočekaju patrijarha Irineja. IZVOR
×
×
  • Креирај ново...