Search the Community
Showing results for tags 'odgovoran'.
Found 2 results
-
.thumb.PNG.af4a0db8b9affed6347f6bb94d80cbaa.PNG)
Policija u Nišu, u saradnji sa BIA i Višim javnim tužilaštvom uhapsila je ovlašćeno lice Gerontološkog centra u Nišu. Pojedini mediji navode da je u pitanju direktor, dok drugi tvrde da je u pitanju zamenik direktora. Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Nišu u saradnji sa Bezbednosno-informativnom agencijom i Višim javnim tužilaštvom u ovom gradu, uhapsili su M.S. (47) iz Niša zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio teško krivično delo protiv zdravlja ljudi u vezi sa krivičnim delom prenošenja zarazne bolesti. "Sumnja se da on, kao ovlašćeno lice Gerontološkog centra u Nišu, nije preduzeo sve neophodne mere i radnje kako bi sprečio širenje zarazne bolesti COVID 19, usled čega je u ovoj ustanovi zaraženo 135 korisnika usluga i četvoro zaposlenih", saopštila je niška policija. Osumnjičenom je određeno zadržavanje do 48 časova i on će uz krivičnu prijavu biti priveden Višem javnom tužilaštvu u Nišu. https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=04&dd=13&nav_category=16&nav_id=1674953 -
Ko je odgovoran za (ne)uspeh deteta u školi? Kako da usmerimo dete na pravi način? Šta roditelj, a šta vaspitači i nastavnici mogu da učine da stvore pozitivan odnos deteta prema školi? Ko je odgovoran za (ne)uspeh deteta u školi? Kako da usmerimo dete na pravi način? Šta roditelj, a šta vaspitači i nastavnici mogu da učine da stvore pozitivan odnos deteta prema školi? Odgovore na ova pitanja koja muče mnoge roditelje Zelena učionica potražila je od psihoterapeuta doktora Zorana Milivojevića. U kojoj meri roditelji mogu da utiču na to kakav će dete biti učenik? U velikoj, rekao bih presudnoj meri. Šta je potrebno da roditelji „izgrade” dobrog učenika? Na prvom mestu oni moraju jasno da komuniciraju detetu koje još ne polazi u školu da je školovanje visoka životna vrednost. Moraju kod deteta da pobude želju za saznavanjem i radoznalost. Veoma je važno i da dete koje polazi u školu već ima neke razvijene radne navike, u smislu održavanja lične higijene, uređenja prostora (na primer, zatezanje kreveta nakon ustajanja), ali i da ima ugrađene „kočnice” odnosno da mu roditelji postavljaju granice i obuzdavaju ga u aktivnostima koje nisu dobre. Svaki roditelj ima neku svoju filozofiju vaspitanja iz koje proističe njegov vaspitni stil. Ova filozofija nastaje na osnovu njegovog iskustva kao deteta i na osnovu toga šta misli o svojim roditeljima i njihovom načinu vaspitanja. Oni koji su zadovoljni vaspitnim stilom svojih roditelja, to ponavljaju uz male promene sa svojom decom. Međutim, oni koji su nezadovoljni, oni traže nove načine. Ono što primećujemo u praksi jeste da ovi nezadovoljni često iz jedne greške prelaze u onu drugu, suprotnu grešku. Ako su roditelji bili strogi i nisu pokazivali ljubav, već su insistirali samo na disciplinovanju, njihovo dete kada postane roditelj može postati popustljivi roditelj koji nudi samo ljubav, koji ne želi da disciplinovanjem „traumatizuje” dete. U oba slučaja je pogrešan pristup jer roditelji deci treba da daju ono što je deci neophodno, a to su i ljubav i disciplina.
