Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'milan'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 6 results

  1. Predsednik Kosova Hašim Tači izjavio je da je glavni osumnjičeni za ubistvo lidera Gradjanske inicijative SDP Olivera Ivanovića Milan Radoičić i da je ubistvo izvršeno po nalogu vlasti u Beogradu. Tači je sinoć za televiziju Klan Kosova izjavio da dosadašnja istraga potvrdjuje da je Radoičić glavni osumnjičeni za ubistvo Ivanovića. Tači je istakao da tokovi istrage vode ka tome da je nalogodavac ubistva Ivanovića aktuelna vlast u Srbiji, rekavši da svet to treba da zna. „Sve instance bezbednosti Kosova vode ka njemu (Radoičiću) da je ubica Olivera Ivanovića. Za Kosovo je od životnog značaja da se ubistvo rasvetli“, kazao je Tači. Na pitanje zašto je izabran baš Radoičić da izvrši ubistvo, Tači je rekao da se radi „o čoveku od najvećeg poverenja Beograda“, koji „nasilno drži vlast na severu Kosova“. Prema njegovoj oceni, Radoičić je neprijatelj Kosova. Direktor Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić izjavio je ranije danas da je sve sigurniji da sadašnje vlasti u Prištini direktno stoje iza ubistva Olivera Ivanovića i da očekuje da će istražni organi Srbije uskoro biti u prilici da pruže više podataka o tom slučaju. „Sve smo sigurniji da (Hašim) Tači, (Kadri) Veselji i sadašnje vlasti u Prištini stoje direktno iza ubistva Olivera Ivanovića i očekujem da će naši istražni organi uskoro biti u prilici da pruže više podataka o ovom slučaju, jer to je nešto što ceo svet treba da zna. Zato u Prištini, umesto zveckanja oružjem, treba da počnu da razmišljaju o pripremi odgovora za pravosudne organe“, naveo je Đurić u pisanoj izjavi.
  2. Odgovor preuzvišenom g. Nadbiskupu Alojziju Stepincu na njegov govor od 31.10.1943. Nadbiskup pričal priču je neku O jednom mužu i jednom peku: Mužek je nemlih sakoga jutra Peku donašal po pet kil putra. Mužek je – tak je pogodba bila Primal za putar kruha pet kila. Jednog je dana pek puter vagal Al mu se nekak z gvinti ni slagal, Falilo ga je ravno prek funta – Mužek me vara, pek si pregrunta, Pa ga pozove, da ga zašpota Kak prevaranta i kak falota. Mužek mu rekel: „Gospon pek dragi, Nisem ih bormeš varal na vagi, Kak sem si gvihte kupit pozabil Ja sem kak gviht si njihov kruh rabil. Če pet kil si njihov kruhek ne važe Onda se mera nikak ne slaže.“ Probal pek vagu pa se vuveril, Da kontam dasad krivo sve meril, I mam proč hitil vagu tu staru, Da ne bi konte bile na kvaru. I kupil vagu točnu in novu …. Nadbiskup spričal priču je ovu I onda zvlekel nauk je stoga Kak svet furt varal dragog je Boga, Da se za Boga nikaj ni brigal I Bog ga zato z ratom kaštigal. Nosil ni boga svet v svojoj duši Zato Bog grade i sela ruši. I sad prečasni Metropolita Raznim peršonam levite čita: ”Za cirkvu si su ljudi jednaki Ar stvorek božji čovek je svaki. Katolik, Židov il pravoslavni Pred cirkvom si su jednaki, ravni. Krala v palati, cigana v šatri Isto jednako štimajne patri. Horvat il Srbin – prostak kak fini Deca su Božja – Božji su sini. Nikaj ne vredi nauk rasistov, Ar svakog zbavil sveti križ Kristov Narodi si su čisto jednaki Nikog se nemre štimat po šaki.” Šakon po nosu dal sad Prečasni I teoriji takajšne rasni. Ali prečasni Metropolita Je l’ Vas se nekaj slobodno pita? Gde ste vi dragi Prečasni mili Tak dugo bili? Već četrdeset i prvo leto Mogli ste zdignut ovakvo veto Zakaj ni bilo dani baš vuti Vašega glasa Prečasni čuti? Makar su v oni krvavi dani Srbi kak janjci nedužni klani Da ih se tuklo, klalo i peklo Hitalo v Savu – v logore vleklo. Kad pravoslavni su svečeniki Trpeli jakše neg mučeniki I mnogi platili zvajne su glavom V Beograd mrtav poslan je Savom. Znali in vidli onda ste se to Al niste Vaš Vi podigli veto. Ah Vaša šutnja puno je kriva Kaj mnoga srpska glava ni živa, Kaj mnoge Srbe grobek sad skriva. Je l’ se prečasni Metropolita Slobodno jošće nekaj Vas pita? Kak to da Penić črlenog pasa Ustaše slavil iz sega glasa? A Šarić se je v Bosni raspeval Dok Gutić srpsku krv je proleval? Dok isti rekel famozni Gutić: ”Srbov poželel drum bu i putić Al Srbov ne bu više tu najti Vništili bumo sve ih mi kajti.” Kak to da mnogi z Vašega klera Ustaški posel na velko tera? Em logorniki – prem to ne patri – Vaši su mnogi popi i fratri. „Ljubav“ to za njih pojam je temni Njihov je moto: „Za dom smo spremni. Van z Srbi, mesta ni njima, Tu živet more kaj Papu štima I onaj kaj se Alahu klanja, A kaj je srpsko sve se preganja.“ Sve ste Vi ovo Prečasni znali, Ali protesta niste Vi dali. I kad su srpski rušeni hrami – O čem ste mamce doznali sami – Prem saka cirkva mesto je sveto Vi niste onda zdigli svoj veto. Ah Vaša šutnja puno je kriva Kaj mnoga srpska glava ni živa, Kaj mnoge Srbe grobek sad skriva. Morate znati, svet se je čudil Kaj Vi to sve skup niste osudil Kaj s nadbiškupskog Vašega mesta Vi prvi niste dali protesta. Sad ste reč rekli – to očevesno- Samo ste rekli se to prekesno. Kesno protest ste ovaj Vi zdigel Kesno je Janko v Kosovu stigel. Jezeram žrtvih nikaj ne hasni Kaj protestiral sad ste Prečasni. Nemre protest taj život da vrne Srbom kaj rake skrivaju črne. Nemre on deci da z grobne tame Vubite vrne tate i mame.. Nemre protest taj z rake da skopa Nit jednog mrtvog srpskoga popa. Taj bi protest se mogel prijeti Da je on zrečen pred dvimi leti Tak tu vu srce nikog ne dira Nadbiskup kasno če protestira, Ar njegva šutnja puno je kriva Kaj mnoga srpska glava ni živa Kaj mnoge Srbe grobek sad skriva. Spuknuvši sad tu govorancu Vi ste zameril sad se Makancu. Gospon minister članek napisal Pa Vas Prečasni, hudo tam zbrisal. Alzo ste kesno s vetom se javil Kesno ste točnu vagu nabavil Dok Srbi išli put su svoj križni Mislili niste da su Vam bližni. I da i oni veruju v Krista Sveta im Djeva Marija čista A s hramov da im sveti križ blista Da svetog križa delaju znamen Sve ste to zabil Prečasni. Amen. Na Vaš se veto saki nasmeši: Ar kasno it je popoldan k meši … (Opaska uredništva: Ponavljamo tekst koji nam se čini uputnim dovesti u sjećanje, sada, kada se opet oštre noževi. Ne bi li bilo uputno da se ovodobna kaptolska ”uzoritost” barem zakašlja? Elem, prije par godina smo primili slijedeće pismo: ”…Prije koji mjesec, premećući požutjele, prašnjave papire u podrumu naišao sam na pjesmu koju prilažem. Pisana je na staroj pisaćoj mašini kao underground, negdje u jesen 1943. Napisao ju je Žmigavec, pseudonim novinara koji je pisao prije rata (mislim Drugog) satirične pjesme u ‘Koprivama’ koje bi se mogle uzeti kao preteča Ferala. Inače čovjek se zvao Milan Dobrovoljac, rođen u Dugom selu, zaređen za svečenika 1901. Pjesma je autentični dokument nastao ‘in real time‘ i čini mi se, interesantno povijesno svjedočenje.” Smatramo da je potrebno je objaviti na našemu portalu). http://www.autograf.hr/stepinac-vasa-sutnja-puno-je-kriva-2/
  3. Poštovani gospodine Aleksandru Vuline, Ministre vojni Republike Srbije, ovim putem i na ovaj način Vam se obraćam kao drugar pokojnog Roberta Kalocija, majora Vojske Srbije, koji je u petak sahranjen u Somboru. Cenjeći Vašu ličnost i trenutnu državničku poziciju koju zauzimate, znajući da ste vojno nesposobni kao osoba, potpuna neznalica u vojnu struku kao školovano lice i potpuno nezainteresovani za život pripadnika vojske kao čovek, ovim putem i na ovaj način pod punom mojom ličnom odgovornošću Vam upućujem sledeće rečenice. Robert Kaloci, major Vojske Srbije, je po svojim ubeđenjima, postupcima i ponašanju bio Čovek, sa velikim "Č" koji je bio prevelika ljudska osoba za malu državu kakva je Srbija i za male ljude koji su u toj državi odlučivali o njegovom životu i njegovoj sudbini. Robert Kaloci, major Vojske Srbije, je bio profesionalac koji je svoj život prvo posvetio, a zatim i dao za dobrobit vojske kojoj je odano služio i državi, Republici Srbiji, kojoj se na vernost zakleo i časno i pošteno je predstavljao svojim delima, postupcima i ponašanjima bilo gde i bilo kad. Robert Kaloci, major Vojske Srbije, je, između ostalog, bio i nastavnik letenja, koji je kao takav obučavao generacije pilota Vojske Srbije, pri čemu je lično on, Robert, u toku takvog svog obavljanja zadataka koje mu je poverila Republika Srbija, jedan dugi vremenski period imao po 2(dva) sata naleta mesečno. Dva sata naleta mesečno šta znače za bilo kog pilota u bilo kojoj državi na Svetu, molim da Vam pojasne stručna i školovana lica (najmanje sa završenom vazduhoplovnom akademijom, civilnom ili vojnom) koja su zaposlena u vazduhoplovstvu Republike Srbije. Robert Kaloci, major Vojske Srbije, je, između ostalog, bio profesionalno lice koje je sa svojom platom od oko 500 evra izdržavao svoju porodicu koju su sačinjavali nezaposlena supruga i dete koje je Robert školovao do svoje smrti. Sa tih 500eur, Robert je obezbeđivao osnovne prehrambene artikle za ishranu svoje porodice, uredno plaćao najam za stan u kom je bio podstanar, plaćao sve troškove za račune koje su mu dostavljali državne organizacije za stan u kom je porodica živela, kupovao osnovne artikle za oblačenje i obuvanje svoje porodice i uspešno plaćao sve troškove školovanje deteta koje završava studije na fakultetu u Republici Srbiji. Pošto Vas, kao osobu i ministra u Vladi Republike Srbije sve ove informacije mogu i ne moraju da zanimaju, pri čemu imate puno pravo na spopstveno mišljenje i postupke po svemu, Vama, kao Ministru vojnom Republike Srbije, poštovani gospodine Aleksandre Vulin, se obraćam sa sledećim predlogom koji Vi, poštovani gospodine Aleksandre Vulin, siguran sam, možete da sprovedete u životni postupak, ako to želite: Predlažem, da tetki Vaše supruge u Kanadi javite da pokojni Robert Kaloci, major Vojske Srbije, tokom svog časnog i poštenog rada od 1993.godine do aprila 2018.godine, kao profesionalni pilot u Republici Srbiji, iz objektivnih razloga nije mogao da sebi napravi, kupi ili dobije stambenu jedinicu kao osnovni pojam u kom bi mu živela porodica dok je on ginuo za Republiku Srbiju, te da porodici pokojnog Roberta (supruga i sin), gestom humane i velikodušne osobe, tetka Vaše supruge iz Kanade, na isti način i pod istim okolnostima kao i Vama, poštovani gospodine Aleksandre Vulin, dostavi određenu sumu novčanih sredstava (slobodna volja tetke iz Kanade od Vaše supruge) koja bi bila iskorištena isključivo za kupovinu stambene jedinice u kojoj bi se smestila porodica pokojnog pilota Roberta Kalocija, a ja, Milan Radošević, drugar pokojnog Roberta, preuzimam na sebe da sve troškove u toj stambenoj jedinici koje ta porodica stvori, otplaćujem mojim ličnim sredstvima dok supruga i sin pokojnog Roberta ne dobiju stalno zaposlenje u bilo kojoj firmi, ustanovi ili slično na teritoriji Republike Srbije ili dok ne napuste teritoriju republike Srbije. Obrazloženje: Robert Kaloci, major Vojske Srbije, nije imao tetku ili bilo koga u inostranstvu da mu dostavlja novac za kupovinu stambene jedinice za lične potrebe; Robert Kaloci, major Vojske Srbije, je bio Čovek koji nije imao nacionalnost Srpsku, ali je služio vernije i časnije Srbiji od mnogih Srba; Robert Kaloci, major Vojske Srbije, nije mogao sa platom vojnog pilota u Republici Srbiji i da izdržava porodicu koju čine supruga i dete, i da odvaja novčana sredstva da bi sebi obezbedio ličnu nepokretnu imovinu iako je neprekidno bio zaposlen 25(dvadesetpet) godina kao vojni pilot u Republici Srbiji; Robert Kaloci, major Vojske Srbije, zbog prezimena koje nije završavalo na "ić", nije mogao da napreduje u službi poput svojih klasića koji su imali prezime na "ić", te je poput pokojnog Omera Mehića, nastradalog u helikopteru zajedno sa još šest lica, iako među najboljim pilotima koje ima Vojska Srbije, zaostajao u napredovanju u službi i živio život srednjoškolca koji zavisi od pomoći roditelja, rodbine ili prijatelja, a ne od plate za svoj časno i mukotrpno odrađen posao. Za sve podatke u ovoj FB objavi sam moralno, materijalno i krivično odgovoran pred bilo kojim sudom na planeti Zemlji. S poštovanjem. Drugar Roberta Kalocija, Milan Radošević
  4. U 72. godini svog života počela je da se bavi ronjenjem, a u 97. je preživela helikopterski udes u sudanskoj pustinji izašavši iz srušene letilice sa polomljenim rebrom. Uoči stotog rođendana privela je kraju montažu svog prvog filma posle pedeset godina prinudne apstinencije, dokumentarca nastalog u dubinama Indijskog okeana naslovljenog „Podvodne impresije”. Film je prikazan na satelitskom programu Arte. „To može samo Leni Rifenštal”, nepodeljeno je mišljenje svih, i onih koji joj se dive i onih koji je preziru. Istovetan sud je, pre sedamdesetak godina, izrekao nemački kancelar Adolf Hitler, kada je 1934. jednoj od najlepših i naslavnijih igračica i glumica onog doba, koja je vremenom uzrasla do samostalnog filmskog autora, poverio krajnje izazovan zadatak, snimanje filma o kongresu Nacističke stranke u Nirnbergu. Neko bi danas pomislio da je to bila nepristojna ponuda koju je nemoguće odbiti. Ne, bila je to njena želja za koju se borila svojom upornošću i neizrecivim šarmom. Rad na ovom filmu je sudbinski i tragično obeležio njenu celokupnu karijeru i život sve do ulaska u treći milenijum. Helena Berta Amalija „Leni” Rifenštal (rođena u Berlinu 22. avgusta 1902. – umrla 8. septembra 2003. u seocetu Poeking blizu Minhena) školovala se za profesionalnu balerinu, ali je povreda stopala usmerila njeno interesovanje ka filmskoj glumi. Ranih dvadesetih je igrala u grupi čuvenog Maksa Rajnharda, dok je od sredine decenije nastupila kao filmska zvezda u nekoliko „planinskih filmova“ (žanr koji je u to vreme bio nemački pandan američkom vesternu) u režiji Arnolda Fanka. Njen prvi samostalni autorski rad, film „Plava svetlost” (1931), koji je režirala, producirala i u kojem je igrala glavnu žensku ulogu, doneo joj je ogromnu popularnost. Sledeće godine ovaj film je na prvom izdanju i danas čuvenog Venecijanskog festivala dobio srebrnu medalju. Kad su već minule strahote Drugog svetskog rata, Leni je neprekidno bila zasipana pitanjima o Hitleru i Nemačkoj tog doba. Uvek je odgovarala da je u početku bila fascinirana Hitlerom kao i devedeset odsto Nemaca. Osim dva kraća dokumentarca snimila je dva dugometražna dokumentarna filma koji su i danas u najbiranijim antologijama svetskog filma – „Trijumf volje” (1935) i „Olimpija” (1938). Posle rata jedva je uspela da završi romantičnu filmsku bajku „Nizija” (1954) čija premijera je prošla potpuno nezapaženo. Vreme nemačkog romantizma te vrste zauvek je prohujalo. Posle rata nije mogla više da se bavi snimanjem u Nemačkoj, premda su neki filmski autori, koji su svojim filmovima pogubnije podržavali nacističku doktrinu, doživeli da im bude oprošteno i da dobiju nove prilike za rad. No Leni nije bila spremna da kleči i da se suviše posipa pepelom. Retki su umetnici i ljudi od duha koji dožive obeležavanje stote godišnjice svoga života. Još su ređi oni čije je delo tako dramatično obeležilo svoju epohu, kao što se to dogodilo Leni Rifenštal. Leni Rifenštal U izvanrednom dokumentarnom filmu od stotinak minuta „Lepi, čudovišni svet Leni Rifenštal” (1993), koji je svojevremeno prikazan i na našem Festu i više puta na televiziji, još uvek vitalna gospođa, koja je ušla u desetu deceniju života, navlači pred kamerama ronilačko odelo, masku, stavlja na leđa bocu sa kiseonikom i, mahnuvši nam, spušta se u dubine okeana. Kamera reditelja Reja Milera je prati, ona ugleda džinovsku ražu (upravo onakvu kakva je ovih dana ubila čuvenog australijskog istraživača raznih nemani Stiva Irvina). Prilazi joj, gledaju se iz velike blizine, i na naše zaprepašćenje Leni je pomiluje po leđima, kao da je reč o kućnom ljubimcu. Taj susret sa čudovištem kao da simbolizuje njenu opsednutost neobičnim i neljudskim. Nešto od te radoznalosti verovatno se nalazilo u njenoj fascinaciji Hitlerom i njegovim doglavnicima. Oni koji su gledali fascinantni i zastrašujući „Trijumf volje” u vreme prve premijere, morali su da znaju šta taj film predskazuje. Ali još nekoliko narednih godina vođi zapadnih demokratija su se udvarali Hitleru, videći u njemu čoveka koji će se suprotstaviti boljševičkoj nemani. Paklenom ironijom sudbine, Hitler, koji je bio nominalno socijalista (nacional-socijalizam) koliko i Staljin komunista (obojica su već imali pretrpane koncentracione logore), nije prvo napao sovjetsku imperiju, već je najpre pokorio zapadnu Evropu sve do kanala Lamanš. Pre toga, mala Poljska je bila zajednički zalogaj dvojice diktatora. Dalje je sve bolno poznato. Vratimo se ipak na početak tridesetih, kada Leni Rifenštal dobija velika autorska ovlašćenja od samog Hitlera. Godišnji skupovi Hitlerove partije, održavani u samom svetilištu nacizma – Nirnbergu, sa grandioznom smotrom kao vrhuncem, bili su najznačajniji događaji Nemačke onog doba, planirani do savršenstva. Vest da je Rifenštalova počastvovana poverenjem da na filmskoj traci ovekoveči ove grandiozne spektakle, potkrepila je glasine, koje su već dugo kolale, da je Leni Firerova ljubavnica. Ona se nije previše trudila da te priče pobija (to je moglo biti i opasno), sve do posle rata, kada joj je pređašnja veza s nacistima postala tamna mrlja na savesti, zbog čega je nekoliko godina odležala u pritvoru. Ali, 1934. godine, kada je Hitlerova moć bila bezgranična i, činilo se, večna, snimanje filma o nirnberškoj priredbi nad priredbama bilo je posao u kojem ništa nije bilo nemoguće, niti nedostupno. Leni je za potrebe snimanja filma imala na raspolaganju sve što je poželela i zamislila: avione, dizalice, kamione, vozove. Sve gradske komunalne službe bile su joj na usluzi, filmska ekipa je brojala ukupno 120 ljudi. „Trijumf volje” se smatra ključnim filmom nacističke filmske propagande. Tehnički savršeno izveden (bez ijedne reči komentara), uz upotrebu 30 kamera, što je za ono vreme bilo nezamislivo u svetu filma, i danas uživa slavu jednog od najvećih dokumentaraca dvadesetog stoleća, a decenijama se filmski kritičari i teoretičari prepiru oko odnosa propagandnih ciljeva filma i njegovog fascinantnog vizuelnog jezika. Na mnogim listama najvećih filmova svih vremena ovaj film se nalazi na samom vrhu. Od 1952. svakih deset godina najpoznatiji filmski časopis „Sajt end saund” (London) objavljuje liste najboljih filmova za koje glasaju stotine kritičara sa svih strana sveta. I pre četiri godine „Trijumf volje” i „Olimpija” su bili među najboljima. Estetiku Leni Rifenštal sa znatno manje uspeha su primenjivali reditelji staljinističkog bloka istočne Evrope, menjajući samo ideološki predznak. Posle ogromnog uspeha „Trijumfa volje”, već slavna Leni je u Nemačkoj postala još više slavljena i obožavana, tako da niko nije bio iznenađen kad joj je 1936. pripala čast da kamerama ovekoveči Olimpijadu u Berlinu. „Olimpija”, film iz dva dela od kojih je svaki bio dužine celovečernjeg filma, dospeo je do publike tek dve godine kasnije, pošto je Leni strahovito mnogo vremena i nerava potrošila na rad u montaži i postprodukciji. Rat je već bio na vidiku, svet je osetio mnogo jasnije ko je Hitler i kakve strahote smera, tako da je i Leni, koja je sebe već videla kao holivudsku zvezdu i s tim ambicijama otputovala u Ameriku, u Gradu snova doživela razočaranje, naišavši na ledenu dobrodošlicu i bojkot. Adolf Hitler i Leni Rifenštal O Leni Rifenštal su napisane obimne biografske knjige i ozbiljne studije; monografije o najvećim dokumentarnim filmovima „Trijumf volje” i „Olimpija” štampane su u čuvenoj ediciji filmskih klasika koju u poslednjih petnaestak godina objavljuje Britanski filmski institut. I upravo su ova dva dela glavni izvor svih kasnijih nevolja ove lepe i darovite žene. To su ujedno i jedina dva dugometražna filma koja je Leni načinila u vreme Hitlerove vladavine. To joj mnogi nisu oprostili, a pogotovu oni koji ih nikada nisu videli. Posle rata Leni je bila četiri godine pod zvaničnom istragom. Najoštriji su u optužbama bili Francuzi koji se nikada nisu zapitali kako su njihovi velikani Žan Pol Sartr, Alber Kami, Marsel Karne izvodili svoje predstave i snimali u Parizu pod nemačkom upravom. Naposletku, bila je „denacifikovana”, oslobođena krivične (što ne znači i moralne) odgovornosti. Živela je u tišini i povučeno u blizini Minhena, često boravila među nubijskim plemenima o kojima je načinila nekoliko fascinantnih zbirki fotografija. Kako je zgodno primetila američka kritičarka Suzan Sontag u svom ogledu „Fascinanni fašizam”, odblesak mita o lepoti arijevske rase pronašla je, što bi ogorčilo sve ubeđene fašiste, u najlepšem crnačkom plemenu središne Afrike. Posle pada fašizma uporno je odbijala svaki dodir sa javnošću i novinarima. Opsežne intervjue je dala samo nekim nenemačkim sineastima. Sredinom šezdesetih, već pomalo zaboravljenu rediteljku otkrili su francuski „novotalasovci” Godar, Trifo, Romer i mlađi, posvećujući joj čuveni tematski blok u pariskom časopisu „Kaje d sinema”i ogroman intervju koji se danas preštampava u mnogim zbornicima i antologijama. Na njenu 75-godišnjicu do nje je nekako stigla novinarka berlinskog magazina „Štern”. Ledena Leni je iz njenih ruku uzela tridesetak dobro sročenih pitanja i rekla joj da dođe sutra. Ali od intervjua nije bilo ništa, jer je Leni hladno odbrusila: „Na sva neprijatna pitanja odgovoriću u priči o svom životu, u memoarima koje ću sama napisati.” Onda je desetak godina prekopavala po ličnoj i skrivanoj dokumentaciji o strašnim vremenima i napisala obimnu knjigu „Sećanja”. Prvo izdanje je objavljeno 1987. godine, a pet godina kasnije usledilo je englesko izdanje ove knjige pod naslovom „Curenje vremena”. Reč je o fascinantnom svedočanstvu o životu Nemačke u prošlom stoleću, jednoj od najboljih knjiga ove vrste koju smo pročitali. Ništa nije sakrila, ni svoju fascinaciju fašističkim režimom (sve do osvajanja Poljske i ubijanja nevinih ljudi na ulicama Varšave, posle čega je utekla nazad i povukla se u svoj filmski projekat „Nizija” od kojeg sve do pedesetih neće biti ništa), kojoj su podlegle barem dve trećine nemačkog naroda tog vremena, ni svoje sumnje i nedoumice. Verovatno tu ima nešto i glume političke naivnosti, no u sličnim prilikama to je gotovo nezaobilazno. Jedino nije priznala ono što je bio „šapat svih šapata”: da je bila Hitlerova ljubavnica i njegov predani propagandista. Drugih dokaza za ovo nije bilo, ali to je večita priča o lepim i uspešnim ženama u Holivudu i širom sveta, slatka muška osveta koja živi od neostvarenih želja i pokvarene mašte. Ako je to jedina tajna njenog života, neka bude. Leni Rifenštal u Africi Odsečno je priznala: brzo sam uvidela ružne strane Hitlerovog režima ali sam kao i mnogi drugi uglednici nemačke kulture (izuzimajući Tomasa Mana, Bertolta Brehta, Adorna, Markuzea i nekoliko stotina uglednih stvaralaca, koji su pobegli iz Nemačke, dodajemo mi) bila konformista, imala sam jedan život i činilo mi se da će hitlerizam trajati duže od mog života (ovo je naša slobodna interpretacija svih njenih odbrana). Upitana po ko zna koji put o moralnoj odgovornosti zbog povezanosti sa fašističkim režimom, uz pitanje da li se kaje, Leni Rifnštal je u jednom intervjuu 1993. rekla: „Kazati da mi je žao i nije mnogo teško, ali ne mogu da se razapnem i da uništim samu sebe. To je tako strašno. Tokom više od pola stoleća sam patila zbog toga i to se neće završiti pre moje smrti. To je takav neverovatan tekst, stoga reći „žao mi je” jeste neprimereno, jer tako malo izražava.” Desetak godina posle objavljivanja „Sećanja”, poznata engleska istoričarka Odri Salkeld objavila je 1996. sjajno dokumentovanu biografiju Leni Rifenštal u kojoj je preorala sve arhive i dokumenta, proveravajući svaki navod iz prisećanja nemačke ikone. Ova studija je doživela izvanredna priznanja, nagrađena je uglednom nagradom Bordmen Tasker, a o njoj je londonski „Observer” napisao: „Divna knjiga... U ovoj ne samo senzitivnoj već i visoko inteligentnoj biografiji Salkeldova je uspela da sa zadivljujućom pribranošću sagleda Rifenštalovu i njene psihološke konflikte nastale između politike i ličnosti tog doba”. Svi su odmah pojurili da vide šta je od skrivenih tajni Salkeldova otkrila i da li je uhvatila Leni u lažima. I šta su utvrdili? Salkeldova je dopunila mnoge priče i objašnjenja, ali sem malih i nebitnih činjeničnih omaški, potvrdila je sve bitne tvrdnje Leni Rifenštal! Da nije ostavila za sobom „Trijumf volje” i „Olimpiju”, danas ne bismo znali kako je fašizam izgledao iznutra. U tom smislu „Sećanja” Leni Rifenštal suštinski produbljuju razumevanje jedne epohe koja, to sada sa žalošću vidimo, nije završena. Sudbina Leni Rifenštal neprekidno aktualizuje sudbinu uspešnih umetnika u zločinačkim i autoritarnim režimima. Nekad i sad. Milan Vlajčić IZVOR
  5. "Kriza javnog uma: znalci i dobošari“, četvrta je u nizu od četiri sesije, koje organizuje Medija centar Beograd, u okviru projekta pod nazivom “Kriza javnog uma”.
  6. Отварање године Миланског едикта у Нишу Прослава 1.700 година од доношења Миланског едикта у Србији званично ће почети сутра, 17. јануара 2013. године, концертом хора Сретењског мнастира у Народном позоришту у Нишу. Присутнима ће се обратити председник Републике Србије г. Томислав Николић и Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, који ће уједно и отворити годину Миланског едикта. Домаћин вечери биће амбасадор Руске Федерације г. Александар Чепурин. Свечаности ће присуствовати председник Владе Републике Србије г. Ивица Дачић, министри у Влади Републике Србије, архијереји Српске Православне Цркве и дипломатски кор.
×
×
  • Create New...