Jump to content

Search the Community

Showing results for tags 'lepavina'.



More search options

  • Search By Tags

    Type tags separated by commas.
  • Search By Author

Content Type


Forums

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Categories

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Categories

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Find results in...

Find results that contain...


Date Created

  • Start

    End


Last Updated

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 6 results

  1. sandras

    LEPAVINA

    LEPAVINA Idem u Lepavinu. Konačno. Pomoliti se Majčici i Njezinom Sinu. Rano je jutro i mrak. Pogrebala sam se na mini ružu. Nespretna sam. Nema veze. Proći će. Ionako sve brzo prolazi. Idem vlakom. Sama. Volim samoću i odlaske na poklonička putovanja u tišini i samoći. Često razmišljam da li je to sebično. Moguće jeste. Promatram šume i livade. I srne kako slobodno trče. Priroda oslobađa. Daje slobodu. Namještam svoju Pavlopasadsku maramu i izlazim iz vlaka. Volim ruske marame. Moj duh je negdje daleko u Rusiji..kod carice Aleksandre čije ime nosim. Evo me, tu sam, u manastiru. Puno je Zagrepčana i Ruskinja. Prvo ću upaliti sveće. Upalim i one koje su se ugasile. Uvijek to činim. Žao mi ako je netko s ljubavlju upalio sveće da one ne izgore do kraja. Idem do groba Oca Gavrila, tu je i meni draga gđa Spomenka. Cjelivam krst na Očevom grobu. Ima cvijeća. Najljepša je jedna mala tegla s rozim cvijetovima. S Ocem razgovaram puno više od kad nije ovdje na Zemlji. Od kad je na Nebu. Malo mu se požalim. Iako sam s njim vrlo malo razgovarala, upravo on je izgradio moju pravoslavnu duhovnost kroz ovih deset godina. Slušala sam ga i uzimala blagoslov i upravo odlasci u Lepavinu i razgovori s lepavinskim monasima su izgradili i mene. Kao što odgoj u kući izgradi malo dijete, tako je mene kao odraslu ženu izgradio lepavinski Otac Gavrilo. Fali. I osjeća se to, iako on jeste ovdje. Liturgija kasni i iskoristim to vrijeme za razgovor s gđom Spomenkom. Ona je fina, topla žena koju volim susresti. Duh nam je blizak. Mi smo neobične pravnice. Pravo i teologija, duhovnost su dijametralno suprotni i mislim u objema postoji raspeče. Teče Liturgija. Parče Neba na Zemlji. Nevidljiva prisutnost Božja. Poje Ruskinja. Volim njen milozvučni glas. Naježim se često i navre i poneka suza. Molim milost Majke Božje i Njenog Sina za moje bližnje i za mnoge, zaista pomislim, pomolim se za mnoge. Pomoć Božja svima nam treba. Uživam u druženju s braćom i sestrama. I u ručku. Danas se jede poznati lepavinski grah. Čarolija okusa. Dimitrije će me povesti do Zagreba. Sjedim i ugodno razgovaram do rodnog grada s bratom Stefanom o askezi, zemlji, poljoprivredi..to su nam zajedničke ljubavi i eto nas u Zagrebu. Divan dan. Bogorodice hvala. Zagreb, 25.3.2018. godine
  2. MOJ SUSRET SA MANASTIROM LEPAVINA Uz sjećanje na moju pokojnu baku Stanu, djetinjstvo i miris tamjana u bakinoj kući najintenzivniji doživljaj pravoslavne mistike je za mene susret sa manastirom Lepavina. Moj prvi odlazak tamo bio je sada već daleke 2007. godine. Tadašnji susret sa manastirom nije iščeznuo iz mojih sjećanja, kao niti umilni liturgijski glas upokojenog igumana ove svetinje, arhimandrita Gavrila. Upravo taj prvi susret ulaska u lepavinsku Crkvu ostao je duboko zapisan u mojoj duši. Kroz godine puno sam lutala i još uvijek lutam tražeći sebe i svoj put. Nekako uvijek s radošću i čežnjom vraćam se Lepavini koja je moj duhovni dom. Moje utočište. Moj bijeg od realnosti i stvarnosti i moj prelazak u neku drugu stvarnost. Tako je bilo i prošle subote, poželjeh susresti se sa Svetinjom i monasima koji su mi unatoč susretima sa mnogim monasima ostali nekako jedinstveni, neponovljivi i unikatni. Neka mi svi drugi oproste, ali ipak lepavinski monasi su mi nekako najdraži. Kako ne bi i bili, jer otac Teofan se toliko puno trudio oko mene u mojim počecima koračanja kroz duhovnost. Prenosio je na mene svoju ljubav prema pravoslavlju kroz nešto nama zajedničko, kroz ljubav prema knjigama. Knjige su moja druga realnost. Ili moj bijeg od tuge života, uglavnom ka radosti. Krenula sam ranom zorom vlakom iz Zagreba, putem promatrala, susretala cvjetove suncokrete. To je moj najdraži cvijet. Sjećam se kako je moja kćer prije par godina tražila od susjede Marice da nam da sjeme, rekavši joj: "moja mama voli Suncokrete". To je istina, jer oni unose neku Svjetlost i radost u moje biće, tako veliki uvijek su nasmijani. Stigla sam jednim komfornim vlakom do Lepavine. Putem su mi stale i povezle me dvije žene iz Čakovca, tako je pisalo na registarskim tablicama njihovog automobila. Odmah mi se učinio njihov naglasak interesantnim, drugačijim, ali tek kad je jedna od njih pozdravila psa po ruskom "privet", shvatila sam da su Ruskinje. S onom razgovorljivijom sam tijekom dana razgovarala na ruskom, pohvalila me. Ta pohvala mi bude draga. Ruski jezik je moja velika, velika ljubav. Tako je bila simpatična. Rekla je da je jednako njena "rodina", i Rusija i Hrvatska. Tako je ispravno. Zapalila sam sveće za sve one koji su mi u srcu. Počela je Sveta Liturgija, tračak Neba na Zemlji. Koje blaženstvo, pogled mi leti s ikone Bogorodice Lepavinske do Bogorodice Iverske koju moja kćer nekako čudesno oduvijek voli. Čovjek ne može, a da ne bude sretan. Pričestili smo se i poklonili ikonama. Uslijedilo je kratko druženje i kava. Potom molitva za nas i naše bližnje, za zdravlje. To je ono najpotrebnije svakom biću, a sve ostalo nekako bude. Trebalo je i ručati, malo sam okasnila. Čekali su mene. Sramota. Takve stvari nisu meni baš uobičajene, ali dobro, mogu nekad i ja malo zakazati. Poslije ručka ispovijedao me otac Vasilije. Nije da se često ispovijedam u Lepavini, svega nekoliko puta za ovih deset godina i nekako pred Svetinjom Majke Božje uvijek pred lice Božje izađe ono najskrivenije, najmračnije u mojoj duši, mojem biću. Trenutno je to odgoj kćeri, stalno pitanje lebdi nad glavom, gdje sam i zašto sam toliko pogriješila. Cijelu sebe sam dala tom djetetu. Rekao je otac Marko pred Liturgiju: "to što Vam je ona iznadprosječna u školi, to Vam ništa ne znači. Takvi najlošije prođu". Znam ja to i sama, zato je želim izvesti na put. Suprotstavlja mi se. Meni najviše. Ima osjećaj da je želim kontrolirati, a to nikako ne želim. Samo je želim usmjeriti, a ona misli da je odrasla, da sve bolje zna od mene. Kaže Otac na ispovijedi, ne smijete joj govoriti u gnjevu. Pa ja nikad niti nisam gnjevna. Ona jeste. Tražite priliku da joj govorite. Trudim se. Zaista se trudim. Biram riječi kojima joj se obraćam. Nekad je to naporno, zamorno. Nema mi druge, no da je predam na milost Božju. Vapijem Ti Bogorodice, sačuvaj moje dijete od sveg zla ovog palog svijeta. To mi je jedina istinska ovozemaljska želja, sve ostale su tako, usputne i manje bitne. Biti majka je meni najvažnije. Sve jasnije vidim svoje životne promašaje. U pauzi uočila sam jednog brata na grobu oca Gavrila. Velik čovjek tjelesnom pojavom, a tako malen, povijen uz krst oca Gavrila. U tom trenutku i sama sam odlučila otići do groba našeg dragog Oca Gavrila. Nikad nisam odlazila iz manastira bez njegovog blagoslova. Cjelivah i sama krst na grobu Oca Gavrila uz želju da me se sjeti i na Nebu. O, kako smo mi često glupi i ograničeni. Ja prva. Koliko sam putovala i koliko duhovnika susrela, a kao tele sam ja hodala okolo. Sad kad razmišljam, da li sam trebala neku dublju poruku uzeti za sebe, ne znam. Sigurno sam i tu promašila. Otišla sam sa ocem Teofanom i sestrama u okolini da kupimo lubenice, paradajz i još poneko povrće, kod ljudi koji su u posljednjem nesretnom ratu mijenjali kuću. Došli su iz Rume koja je meni tako tužna. Lijepa im je kuća ovdje, ali oni pate za svojim domom. To je tako normalna i prirodna pojava. Svi volimo svoj dom. Otac Teofan je u nekom razgovoru usput rekao da on ne zna kako bi živio tamo gdje su samo Srbi. Tako ga volim, volim ga zbog te njegove ortodoxie, zbog toga što nije nacionalan, jeste, ali to mu nije primarno. Primaran mu je Hristos i zato je on meni tako velik. Vratili smo se u manastir i pojeli kremšnite. Neki su pili i kavu, ja nisam, iako bi htjela. Uslijedio je Akatist Počajevskoj ikoni Majke Božje. Nadam se i Njenom Pokrovu u odgoju moje kćeri i pronalasku mojeg puta: Puta, Istine i Života. Kasnije popodne vratih se kući. Sretna. August, 2017. godine
  3. Свету архијерејску литургију служио је Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански Господин Јован, уз саслужење архимандрита Гаврила (Вучковића), настојатеља манастира Лепавине, јеромонаха Василија (Србљана), сабрата лепавинске свете обитељи, јереја Саве Косојевића, пароха у Марибору, јереја Радована Димитрића, пароха у Копривници, јереја Александра Тарабића, пароха у Великом Поганцу, и јереја Далибора Петковића, пароха у Ступовачи. У цркви испуњеној верним народом, беседу о једном од великих Богородичиних празника изговорио је Високопреосвећени Митрополит Јован: „Предста царица одеснују тебе, в ризи позлашчених одјејана приспрешчена. Драга браћо и сестре, још у Старом завету псалмописац цар Давид пророковао је о Пресветој Богородици, Коју упоређује са царицом златом украшеном. Данас прослављамо празник Ваведења Пресвете Богородице, када су је Богородитељи Јоаким и Ана одвели у Јерусалимски храм као трогодишњу девојчицу да испуне свој завет Богу. Заветовали су се, ако им Бог подари чедо, да ће га посветити Богу на службу. На данашњи празник је успомена на извршење тог великог завета. Пресвета Богородица је од Бога молитвом испрошена, јер је Бог праведне Јоакима и Ану обрадовао светим чедом, које ће бити од значаја за читав род људски у мисији Спаситељевог искупљења људи. Зато Пресвету Богородицу и називамо Мајком свих хришћана, Мајком читавог рода људског. Чули смо данас у Апостолу где св. апостол Павле у једној алегорији говори о Пресветој Богородици као о старозаветном храму, Светињи над светињама, где се чувао Ковчег завета, у коме су биле таблице десет Божјих заповести, жезал Аронов (који је на чудесан начин процветао да покаже да је Левијево племе Бог одредио за службу у храму) и суд златни у коме је била манна (којом су се Јевреји хранили приликом изласка из египатског ропства у Синајској пустињи, одлазећи у Обећану земљу), симбол свете евхаристије којим је Господ хранио древни Израиљ и којим се ми хранимо за наше духовно обнављање и залог живота вечнога. Каже се у црквеној историји да је био веома свечан одлазак мале Марије у Јерусалимски храм, да су Јоаким и Ана са својим рођацима и пријатељима и са девојкама испратили Пресвету Богородицу из Назарета у Јерусалим, где је малу Марију испред Храма дочекао првосвештеник Захарија. Каже црквена историја, уз петнаест степеника ишла је тако лагано као голубица, док су певале псалме девојке у белим хаљинама и са упаљеним свећама, и на најсвечанији је начин предали првосвештенику Захарији, који је на изненађење свих присутних уводи у Светињу над светињама, где је само једанпут годишње могао првосвештеник да улази на дан народног очишћења, кад је приносио велику жртву. То је био знак да је изузетна служба намењена Пресветој Богородици. Од најранијих дана хришћанских била је прослављана та успомена на увођење Пресвете Богородице у Јерусалимски храм…“ После архијерејске беседе, велики број ходочасника, пристиглих са разних страна и из више земаља да у лепавинској светињи прослави Заступницу и Заштитницу рода људског, причестио се Најсветијим Тајнама, Телом и Крвљу Спаситеља нашега Господа Исуса Христа. На крају Свете литургије Митрополит Јован је са свештеницима освештао кољиво и пререзао славске колаче. После краћег послужења, верници су позвани у манастирску трпезарију. За све пристигле ходочаснике, којих је било око седамсто, лепавинско братство и сарадници манастира припремили су празничну трпезу љубави. Међу гостима на слави манастира Лепавине били су и господин Зоран Васиљевић, конзул, и госпођа Гордана Перуничић, сарадник за конзуларне послове, из Амбасаде Републике Србије у РХ. Уследио је молебан за здравље испред чудотворне иконе Пресвете Богородице, који је читао отац Гаврило. Осветивши ствари и окропивши светом водом верни народ, о. Гаврило је позвао вернике да буду верна деца своје Свете Цркве, да се не поводе за забавама и модама овог времена, него да под спасоносним покровом Пресвете Богородице ишту спасење и иду уским путем ка животу вечном. извор: сајт Манастира Лепавина
  4. У својој беседи Високопреосвећени Митрополит Јован је говорио о величини Божјој и величанствености славе Његове: „Ко је велик као Бог наш? Ти јеси Бог Који чиниш чудеса! Драга браћо и сестре, ми имамо разлога за духовну радост, да посматрајући овај свет око себе са царем Давидом величамо име Божје. Ко је тако велик као Бог наш, Он је Бог Који ствара и чини чудеса. Таква мисао у нашој вери даје нам духовне снаге и одговоре на многа питања која постављамо у нашем животу…“ Високопреосвећени Митрополит Јован је током своје проповеди верницима окупљеним у манастирском храму представио господина Бранка Радунковића, који је заједно са њим, као Митрополитов гост, стигао у манастир Лепавину: „Данас осећамо посебну радост да у нашој средини имамо драгог пријатеља и великог мисионара у нашем народу, господина Бранка Радунковића и његову супругу Јованку. Он није први пут овде у манастиру Лепавини, он у овом манастиру био од првих дана кад сам ја ступио на службу као владика лепавински. У тим успоменама он се сећа како је тада било много света, много наших верника… Без обзира што смо овако далеко од наше Патријаршије, од Пећке патријаршије, од наших манастира, Жиче, Студенице и других, али душом и срцем својим везани смо за те светиње које душу нашу подижу Богу и које нас подстичу да што више у своме животу будемо ревносни хришћани, да будемо богати добрим делима, богатством које има вредност на Небу, пред очима Божјим… Многи можда и не знају за господина Бранка, али има их који га добро познају, не само овде у родном крају, него и у Србији и преко граница Србије. Он са оним даром који му је Бог дао, пре свега кад говори, говори о науци Божјој као мисионар. Његово искуство и његова вера може да послужи многима за пример и за утеху…“ После Митрополита Јована, реч је узео Бранко Радунковић: „Толико је Господ велик да нема слова и речи којима се може описати његова величина, Његова доброта и љубав. Шта ја то да причам епископу, архимандриту, монасима, вама, браћо и сестре, који верујете? Ви то сами знате… Ја сам данас изузетно срећан. Ја сам уствари увек срећан, али сам посебно срећан да сам након 22 године поново у светом манастиру Лепавини, пред иконом Пресвете Богородице Лепавинске. Пре 22 године сам био на Велику Госпојину и проповедао на вечерњем богослужењу, овде са амвона. Неки ме се сећају, а онда је било много света, неколико хиљада, како сам рекао: дајте да ја пишем прилоге за обнову манастира. И онда вичем, како ко наиђе: дај за десет цигли, толико можеш! Угради душу своју у манастир Лепавину, тако сам викао. И онда зубима уписивао свакога од приложника. Због тога сам радостан. А онда сам тужан, зато што нас је све мање. Али колико год да нас јесте, Господ је рекао: Не бој се, стадо мало, Ја сам победио свет, Ја сам са вама до свршетка века. И нема страха… Ако човек има Бога (у себи), он ће здраво размишљати, здраво расуђивати, здраво доносити одлуке, и сви ће му се дивити. Ако не размишља добро, него накарадно, он ће чинити зло, и по томе ће бити познат. И ту нема филозофије, драга браћо и сестре. У нашој хришћанској, православној Цркви нема филозофије: ако се удаљујемо од ватре, тамо је хладније, ако се удаљујемо од светлости, тамо је тама, ако се удаљујемо од истине, тамо је лаж, ако се удаљујемо од правде, тамо је неправда, ако се удаљујемо од љубави, тамо је мржња, ако се удаљимо од Господа, ближе смо сатани. И постајемо слуге сатани, и Господ онда каже: Ето, нека ти плату даје онај коме служиш. А ми опет на крају окривимо Бога! Зашто, Господе, то мени, зашто си ми дао највећи крст на свету? Није Господ такав крст дао никоме, није никоме дао крст који човек не може понети. Мени мој није претежак, мада сви кажу да је претежак. И никада ми није био… Господ нам је дао све. Кад ја кажем да је мени дао највише на свету, онда се људи згражавају, како то може казати. Знам ја да је дао другима, знам да је дао свима, али ја осећам да је мени дао највише на свету. Дао ми је здрав разум, здрав дух, дао ми је да умем да певам, да плачем, да се радујем и тугујем са ближњима својима. Ко је тај ближњи? Свако добронамеран. Ако је Бог створио и мене и тебе и овога и онога, онда нам је Он – Отац Небески, а ми смо браћа…“ рекао је између осталог г. Бранко Радунковић. По завршетку Свете литургије сви верници су позвани на послужење, а потом је молитве за здравље испред чудотворне иконе Пресвете Богородице Лепавинске читао отац Гаврило. Уследила је трпеза љубави у манастирској трпезарији, после које се верницима још једном утешном и поучном беседом обратио господин Бранко Радунковић. извор: сајт Манастира Лепавине
  5. архимандрита Гаврила (Вучковића), настојатеља манастира Лепавине, јеромонаха Василија (Србљана), сабрата лепавинске св. обитељи, јереја Радована Димитрића, пароха копривничког, јереја Александра Тарабића, пароха великопоганачког, ђакона Ненада Радаковића из Пожаревца и ђакона Бранимира Јокића из Загреба. детаљније..... извор: сајт Манастира Лепавине
  6. У емисији Позитивно, која је емитована у четвртак, 4.октобра, у 15:35 часова на каналу ХТВ 1, приказан је прилог о мисионарском раду Оца Гаврила на Интернету. Прилог ХРТ-е у емисији "Позитивно" говори о архимандриту Гаврилу Вучковићу и његовој виртуелној парохији од 16000 верника. Отац Гаврило прича о свом мисионарском раду путем нових технологија , користећи их како би мисионарењем помогао многим душама, које у тој Интернет паучини захваљујући очевом безграничном труду проналазе речи љубави Христове . Уредник и водитељ емисије Сања Кос-Бојанић Извор: http://www.manastir-...est.php?id=6452

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...