Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'koje'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 19 results

  1. JESSY

    10 knjiga koje su obeležile 2018.

    Tražite onu specijalnu, onu „drugačiju“, onu knjigu koja nije na top-listi jer je vaš čitalački ukus drugačiji, ili ste jednostavno radoznali, treba vam možda predlog za dobar poklon jednom knjigoljupcu? Onda je ova lista za vas. Izdvojili smo 10 naslova koji su se pojavili tokom ove godine, a obradovali su brojne čitaoce širom sveta. Intrigantni, neobični, nemogući, inovativni, savremeni… Devet romana i jedan izuzetan priručnik su pred vama. Ako već niste do sada čuli za njih, onda je pravo vreme da vas upoznamo sa ovih 10 naslova: 10. Ju Nesbe, „Magbet“ U poslednjoj iznova ispričanoj Šekspirovoj priči o ambiciji i oholosti koja polazi po zlu norveškog autora trilera Jua Nesbea, Magbet je policijski istražitelj sa mnogo mana koji se bori protiv zloglasne trgovine drogama i sopstvenih demona. Priča je smeštena u oronuli industrijski grad sedamdesetih godina prošlog veka. Kralj Dankan je moralni šef policije, dok je problematična boginja Hekata sada manipulativna, vesela sveznalica koja diluje drogu. Nesbeov Magbet je mračan, ali ne i lišen nade, on savršeno odgovara ovim problematičnim vremenima, u kojima „sporost demokratije“ ne može da se meri sa moćnicima željnim vlasti koji zahtevaju neograničenu odanost sledbenika spremnih na etičke kompromise, i gde hrabri moraju da se ujedine da bi porazili sile tame koje prete da razore društveno tkivo. ...detaljanije __________________________________________________________________________________________ 9. Elif Šafak, „Čast“ „Čast“, tursko-kurdska porodična saga smeštena u London, odvela je Elif Šafak u nova književna prostranstva. Roman prati tri generacije tursko-kurdske porodice Toprak od Istanbula i Eufrata do Londona i zakone časti koji ih vezuju i razdvajaju. Reč je o izuzetno vešto napisanom i ambicioznom pripovedanju sa šekspirovskim zapletima i raspletima, predskazanjima i enigmama, proročanstvima i ispunjenjima sudbina. ada se sve enigme priče otkriju, vidimo kako su likovi, u stvari, služili višoj svrsi: sve ima svoj razlog. Prikazivanje i preplitanje kolektivnih sudbina, umesto pojedinačne svesti, ono je oko čega se Elif Šafak zaista potrudila u ovom romanu. Zločini srca odjekuju tokom godina, a odnos članova porodice Toprak prema časti vodi do tragedije za sve njih. ...detaljnije __________________________________________________________________________________________ 8. „12 nemogućih“ Mala antologija 12 kratkih priča devetorice renomiranih savremenih pisaca iz 7 arapskih zemalja, poseban je kuriozitet jer je svaka priča bila povod ili za hapšenje autora ili za zabranu časopisa gde je nepodobna priča objavljena ili za nasilno provaljivanje u prostorije časopisa. Dvanaest dragulja kratke proze čitaju se sa iskrenim uživanjem. U drugom delu knjige čitalac ima priliku da, uz kratku biobibliografsku belešku o svakom piscu, stekne uvid u istorijat slučaja posle objavljivanja svake „proskribovane“ priče, sa političkim konsekvencama i po priču i po pisca. Posebno je zanimljivo bilo traganje za identitetom saudijskog pisca prve priče u antologiji, koji se potpisao pseudonimom jer je strahovao od odmazde tajne policije u svojoj zemlji. ...detaljnije __________________________________________________________________________________________ 7. Nejtan Hil, „Vodenduh“ Drž'te se, pred vama je još jedno američko čudovište – roman za prave sladokusce koji će sažvakati i ispljunuti papazjaniju sačinjenu od političke istorije, društvenih običaja, medijskih budalaština, zavisnosti od interneta, patnji iz detinjstva, vojnih nesreća, akademskih prava. Hilov roman je priča o Samjuelu. O njemu kao dečaku i o njemu kao čoveku kakav je postao. Ali kada se njegova iščezla majka iznenada pojavi na svakom televizijskom ekranu u Americi njemu se pruža prilika da napiše knjigu o njoj. Prljav posao u kome se on, napušteni sin, obavezao ugovorom da o svojoj majci napiše sve što zna i to na najgori način, u stilu najgroznijih tračeva. Naravno, on taj posao prihvata. Jer je besan. I očajan. I proganja ga ta žena koja je jednog dana napustila njega i njegovog. Želi odgovore. „Vodenduh“ je knjiga o malim greškama koje izrastu u velike životne tragedije i predugo čuvane tajne. ...detaljnije __________________________________________________________________________________________ 6.Adrijan Čajkovski, „Deca vremena“ Nekvalifikovano remek-delo. Ovo je jedan od najmudrijih, najuzbudljivijih i najmaštovitijih romana koje ćete pročitati ove godine. Naravno, ukoliko volite naučnu fantastiku. Roman govori o usponu i padu ljudske populacije i istražuje prirodnu težnju ka malignim ambicijama i samouništenju. Iako je taj aspekt razočaravajući za ljude, ipak postoji nada jer su paukovi možda sposobni da zaobiđu te tragedije... Ljudi nisu potpuni negativci – oni samo pokušavaju da održe u životu poslednje pripadnike svoje vrste i kako su mogli znati da je planeta na kojoj žele da se nasele prepuna ogromnih paukova? Sve ovo nas dovodi do tragedije kosmičkih razmera među vrstama, finalna borba ljudi i paukova ima epsku završnicu koja čitaoce neće razočarati. ...detaljnije __________________________________________________________________________________________ 5. Si Džej Tjudor, „Čiča Gliša“ Delom mračna priča o odrastanju, delom psihološki triler, ovaj vrhunski debi je knjiga koju moraju pročitati obožavaoci Stivena Kinga. Čitaoci upoznaju glavnog lika Edija kao mladog dečaka, koji odrasta u gradiću sa grupom prijatelja. Edi se nosi sa grupnom dinamikom, nasilnicima, zaljubljen je u nekog i svedoči brutalnoj nesreći, tako što u šumi pronalazi misteriozne (i zastrašujuće) figure od krede i više od toga. Ovo dovodi do uznemirujućeg i zaraznog spoja svakodnevnog i šokantnog. Napeta, zarazna i sa maestralnim zapletom ova knjiga pruža čitaocima modernu i originalnu priču. ...detaljnije __________________________________________________________________________________________ 4. Kamij Lorans, „Mogla bih to biti ja“ Kler, žena u kasnim četrdesetim, želi da ponovo osvoji svog mlađeg ljubavnika tako što otvara lažan profil na Fejsbuku. Sve to predstavljajući se kao dvadesetčetvorogodišnja devojka. Kako bi prikupila više informacija o njemu, poslaće zahtev za prijateljstvo njegovom najboljem prijatelju Krisu, a onda će se zaljubiti u njega. Pošto ne može da mu otkrije svoj pravi identitet, trudi se da ga upozna na neki drugi način i razvije odnos s njim. Kamij Lorans je briljantno osmislila ovu priču: čitaoci imaju osećaj da posmatraju životinju u kavezu, i posmatraju je i primoravaju da bude posmatrana. Obrti u zapletu stvaraju utisak da je junakinja uhvaćena u mrežu kompleksnih preispitivanja mesta žene u društvu i uloge društvenih medija. ...detaljnije __________________________________________________________________________________________ 3. Tom Hilenbrand, „Kradljivac kafe“ „Kradljivac kafe“ Toma Hilenbranda je istorijsko-pustolovni roman koji nas vodi u 1683. godinu. U to doba svetom počinje da se širi fascinacija kafom. Obedaja Čalon je špekulant koji nakon spektakularnog bankrota na berzi više nema šta da izgubi. Uz finansijsku i moralnu podršku Ujedinjene istočnoindijske kompanije on okuplja probrani međunarodni tim sumnjivih likova i kreće u krađu kafe od Turaka. Na trenutke, ovaj istorijski krimić spaja elemente klasične pustolovine i špijunskog romana, asocirajući čitaoca na filmove poput „Igraj svoju igru“. „Kradljivac kafe“ je uspešno istorijsko, pustolovno, kulinarsko i gangstersko štivo, koje ignoriše sve okvire i dostignuća, i zaista nudi pravi starinski roman solidne materije i dubine. ...detaljnije __________________________________________________________________________________________ 2. Gael Faj, „Mala zemlja“ Ovo je priča o odrastanju, prijateljstvu, porodici, poreklu, rasizmu, ratu i slomljenoj domovini. Priča iz prve ruke, jer autor Gael Faj stiže iz Burundija u Francusku odmah nakon rata i genocida u Ruandi. Otud ideja za pripovest o dečaku Gabrijelu, čije detinjstvo počinje srećno i bezbrižno, a onda se pretvara u pohod za osvajanjem i održanjem ličnog identiteta na stranoj teritoriji. Napisan jednostavno i lucidno, ovaj roman uvlači čitaoca u pripovest o porodici nagriženoj razlikama i rasizmom. Posle čitanja ove knjige osetićete se ošamućeno, protrešće vas i prikovati za pod sva mržnja koja se iščitava iz njenih redova. Uprkos tome, Gael Faj završava roman tračkom svetlosti u koju želimo da verujemo. Izvanredan roman koji je munjevito osvojio srca čitaoca širom sveta. ...detaljnije _________________________________________________________________________________________ 1. Marava Ibrahim, „Vodič za devojčice“ Knjiga za mlade devojke puna iskrenih saveta i anegdota o samopouzdanju, odrastanju, izlaženju na kraj sa telom koje se menja, tamponima i svemu onom između. Podnaslov knjige je „50 lekcija o tome kako da zavoliš svoje telo dok se menja“. A ljubav prema sebi, naročito kada su u pitanju devojčice, jeste nešto što je ovom svetu preko potrebno. Ovo nije samo knjiga o fizičkim promenama koje se mladom telu dešavaju tokom puberteta, već i o socijalnim i psihološkim promenama, a nudi i praktične savete kako se izboriti sa njima. Uči devojčice o feminizmu i pozitivnom stavu prema sopstvenom telu. Pa kako da ne zavolite takvu knjigu na prvi pogled?! Zahvaljujući komunikativnom stilu, živopisnom dizajnu i fotografijama autorke ovaj vodič o odrastanju se izdvaja iz mora slične literature. ...detaljnije https://www.laguna.rs/laguna-bukmarker-10-knjiga-koje-su-obelezile-2018-unos-10903.html
  2. Voditelj Ivan Ivanović izjavio je da će poslednja emisija "Veče sa Ivanom Ivanovićem" biti emitovana 28. decembra i da posle tog neće raditi tu emisiju jer "ne želi da predstavlja dekor za lažnu slobodu". Ivanović za agenciju Beta rekao da je odluku doneo iz ličnih i poslovnih razloga. "Nemam razloga da verujem da će vreme koje dolazi na Prvoj biti onakvo kakvo je bilo i ne postoji ništa što će moći da me uveri da će moći da se radi slobodno. Mislim da je situacija takva kakva je i ne želim da moje ime stoji uz sve što se desilo prilikom kupovine te televizije, niti mislim da treba da dovodim sebe i tim koji je radio deset sezona u situaciju da budemo uslovljeni, pritisnuti ili da budemo poniženi pre svega potencijalnim pretpostavljenima koji će se možda pojaviti", rekao je poznati voditelj. On je dodao da "slobode nema, da postoje neke borbe koje pojedinačno vode (Zoran) Kesić i on kao i drugi koji se time bave", ali da ne ne verujem da će biti moguć i "ovaj minimum slobode ostvariti u budućnosti". "Ono što sam ja saznao da su planovi za mene bili da emisija traje do juna, i onda da nađu neki način da je prekinu, uz neku bogatu finansijsku nadoknadu za mene. Ne postoje te pare za koje bih prodao obraz i iza toga stojim svih ovih godina. Ovaj moj potez ima veze sa čašću, pa potom sa svim ostalim", rekao je on. Ivanović je rekao da on i njegov tim za sada nemaju ponudu, a ni plan šta će raditi. "Ljudi koji rade ovu emisiju, 20 porodica, oko 50 ljudi, svi su istog stava kao i ja. Svi smo jednoglasni i osećamo i mislimo isto. Mislim da je u redu bilo da moje ime stoji uz Prvu svih ovih godina i isto tako mislim da nije u redu da stoji od januara pa na dalje", rekao je on. Voditelj je naveo da je poslednja emisija sledećeg petka. "Večeras je poslednji intervju koji sam uradio što je vrlo važno jer mislim da su moji intervjui obeležili tu emisiju u svih 10 sezona. Poslednja emisija je sledećeg petka u kojoj tradicionalno pomažem svojim gledaocima. S obzirom na to da se emisije rade za publiku, red je da se oprostim u emisiji koja je posvećena našoj publici", naveo je Ivanović. On je rekao da u Srbiji nema slobodnog društvo i da nedostaje sloboda na svim nivoima, dodajući da je njegova emisija bila privid lažne slobode i da su stvari normalne. "Stvari nisu normalne, posle neprijatnosti koje sam doživeo na konferenciji za novinare predsednika republike to je postalo jasno. Mislim da je scenario bio da ide neki period diskreditovanja od šest meseci. Imate situaciju u kojoj novinari bezočno lažu, predsednik učestvuje u svemu tome, sve prodje, niko se ne izvini, niko ne demantuje iako je dokazano da je sve laž, i na nju niko ne reguje, ne reaguje moja televizija niti je bilo reakcije nekih drugih televizija ili novinskih kuća", rekao je Ivanović. On dodao da ima obavezu da prvi kaže da ovde ništa nije normalno i da to što se dešava ne treba da se dešava. "Neko jednostavno mora da kaže dosta je. Ne verujem da moj glas ima tu snagu, ali zbog sebe i ljudi sa kojima radim kažem dosta je. Moj čin je poruka svima koji slobodno misle, poruke svima koji nisu članovi nijedne stranke. Negde mora da se podvuče crta ispod koje ne dozvoljavaš bilo kome da se igra tvojim dostojanstvom", rekao je Ivanović. http://rs.n1info.com/Vesti/a446072/Ivan-Ivanovic-najavio-da-vise-nece-raditi-emisiju-na-Prvoj.html
  3. Osnivač "Fondacije Tijana Jurić" njen otac Igor Jurić imao je veoma emotivan razgovor sa Jovanom Joksimović i Srđanom Predojevićem u jutarnjem programu. Njega je veoma pogodilo pisanje hrvatskog nedeljnika "Ekspres" u kom se navodi da je Igor odslužio kaznu za proneveru koju je učinio 2008. godine, ali mnogo više to što ga optužuju da je iskoristio Tijanu da bi zaradio novac. "Da li možete da zamislite da izgubite dete i da onda na tome zarađujete pare", kroz suze je pitao Igor Jurić naše voditelje i dodao da je za njega Tijana svetinja. Šta misli zbog čega hrvatski nedeljnik piše o njemu, kome smeta doživotna kazna za pedofile ali i da li će nastaviti da se bori za Tijanin zakon odgovorio je našim voditeljima.
  4. Rečenice koje izgovaraju samo naše mame Piše: Noizz.rs / Objavljeno: 09.08.2018. u 09:47h Sve naše majke imaju nešto zajedničko, nešto po čemu ih prepoznaš na prvu loptu i što očekuješ da ćeš čuti gde god i kog koga god otišao. Sigurno se mnogi od vas sećate replike Vesne Trivalić u "Munjama" koja na pitanje kako je odgovara: "Da se nosiš sine malo u pi*du materinu, po ceo dan perem, peglam..." E, tu takvim situacijama je najbolje biti sam u kući, bez društva, inače ste predmet sprdnje narednih mesec dana. Međutim, postoje i dobro poznate rečenice koje su svakome od nas urezane u sećanje i na pomen istih prosto moramo da se nasmejemo. Šta to govori svaka majka u Srbiji? Evo deset predloga. "Dok si pod mojim krovom, radićeš kako ja kažem" Automatski gubiš svako pravo glasa. Ćutiš i radiš kako ti se kaže inače si prepušten sam sebi, a realno ne znaš pošteno ni jaje da skuvaš. Često obučeš nešto potpuno besmisleno kao Sara Jo, i sramota te kada se takav pojaviš u javnosti. Jedeš ono što ima i ko ti je kriv što si 15-godišnjak bez posla i kulinarskog umeća. "Ja sam te rodila, ja ću te i uništiti" Mora da si nešto debelo sjebao. I naravno opet nemaš pravo glasa. Predlog: Pobegni u sobi, začisti je i uzmi knjigu u šake, to ume da pomogne pa možda se majka sažali. Meni je pomoglo. "Ponesi prut" Možda do tada nisi najebao, ali uskoro ćeš. Narednih 15 dana nema skidanja u šorts na fizičkom jer jasno ti je zašto. Mog drugara iz osnovne su dugo zvali Zebra, zbog pruga koje su ostale od vrbovog pruta. Savitljiv je kao Nađa Komaneči u najboljim danima. "To mi je hvala..." Ove tri tačke na kraju bole više nego rečenica ispred, pritom ako porazno pogne glavu i klimne levo-desno, verovatno ćeš i sam otići u sobu i pitati se gde si pogrešio. Ne očekuj da provališ, drma te pubertet i tvrdoglav si kao mazga. "Džigericu mi pojede!" Što bi rekla Seka Sablić iliti Vera iz serije "Ljubav navika panika": "Deci rastu zubi samo da bi mogli za srce da vas ujedu". Ja iskreno nisam ljubitelj džigerice, ali moja majka pravi odličnu sa lukom i još bezbroj začina. Elem, šta je vaspitanje bez pojedene džigerice. "Ako ne budeš učio/la, čuvaćeš ovce" U 99 odsto slučajeva ova pretnja je laž, ali ima i onih koji su se baš potrudili da (ne) razočaraju majku pa sada, daleko od gradske gugule, čuvaju stado od 50-ak grla. Ne može se reći da im je loše, ali su u startu to zaboravili da shvate kao pretnju i opomenu. "Jedite ovo voće da ne propadne" Ne moram ni da vas pitam imate li vazu punu voća na sredini kuhinjskog stola. Problem je u tome što voće ima rok trajanja i onda svaka majka preuzima mere kako ne bi moralo da leti u kantu. Neke prave voćnu salatu, neke pitu, a većina njih izgovara 50 puta dnevno gore navedenu rečenicu. Izvor: Noizz.rs
  5. Iako letnji meseci važe za period godišnjih odmora, odnosno doba kada su gradovi prazni, a kulturna dešavanja razređena, program za ovu godinu ne čini se tako oskudnim. Ako ste razmišljali kako biste mogli da se zabavite preko leta i da uživate uz dobru muziku, filmove i druga kulturna dešavanja u Srbiji i regionu, mi vam ovde preporučujemo nekoliko kulturnih dešavanja koja obećavaju sjajan provod ovog leta. Muzika Muzička ponuda je ovoga leta možda i najbolja od ostalih, pa nas čeka mnogo sjajnih festivala sa još boljom muzikom. Kolonu predvodi Exit festival koji počinje već za koji dan. Zvanično festival traje od 6. do 9. jula, održava se na Petrovaradinskoj tvrđavi u Novom Sadu, i najavljuje zvučna imena među kojima su Years&Years, Liam Gallagher, Jason Derulo, Rag’n’Bone Man,Lost Frequencies i drugi. Spremite se za sjajne nastupe Zagrevanje za Exit ujedno donosi i manifestaciju Get Exited koja će trajati od 3. do 5. jula. Poslednji dan ovog festival ujedno je i nulti dan Exit-a, a zvezde te večeri biće čuveni The Killers. Za 3. i 4. jul predviđen je muzički program koji će se održati na Trgu Republike, a imena koja će nastupiti su Rambo Amadeus, Let 3, Simfonijski orkestar Novi Sad 2021, Dragoljub Đuričić & The Balkan Avalanche, Neozbiljni pesimisti, Fast As We Go Far, Free Spirits, Deca loših muzičara itd. Nakon Exit-a karavan se seli u Budvu, na Sea Dance festival, koji će trajati od 13. do 15. jula, a ugostiće imena kakva su John Newman, Fatboy Slim, Sean Paul, Atheist Rap, Bad Copy, Who See i mnoge druge. Uporedo sa Sea Dance festivalom, na Zlatiboru će se održati Hills Up festival gde vas čekaju Kanda, Kodža i Nebojša, Ortodox Kelts, Let 3, Who See, Irie FM, Dža ili Bu, Atheist Rep, Elemental, Prti Bee Gee, Atomsko sklonište, Mortal Kombat, Peter Portman, Marko Nastić, Lea Dobričić i drugi. I u avgustu nas očekuju sjajni festivali, pa tako mesec otvara Love fest u Vrnjačkoj banji koji traje od 3. do 5. avgusta. Na različitim scenama nastupiće imena kao što su Goblini, Del Arno bend, Ničim Izazvan, Obojeni program, Artan Lili, Hornsman Coyote, Ela van Wolf, Solisti di Sud, Carl Craig, Luciano, Loco Dice i drugi. Za ljubitelje džeza, Niš donosi Nišville jazz festival koji će trajati od 10. do 13. avgusta. Na ovom festivalu imaćete priliku da čujete umetnike kao što su Bisera Valentic & Vasil Hadžimanov Band, Patti Austin, Candy Dulfer, Al Foster Quintet, Silent Blast, Maks Kočetov Band, Big Band Gwerilazz, Festen Jazz Quartet, Darko Rundek & Apocalypso Now, Tbilisi Big Band, Very Naiss ft. Ivan Kurtić i drugi. Par dana nakon toga kreće jubilarni 15. Belgrade Beer fest i traje od 16. do 20. avgusta. Za sada su najavljena imena poput Goblina, Hladnog piva, Brkova, Asian Dub Foundation, a mi očekujemo sjajan provod i ove godine. Još dobre muzike u avgustu biće i u Kragujevcu, i to na Šumadija festu, za koji još uvek čekamo zvanični program, ali koji svake godine opravda poverenje publike. Osim ovih, festivali vredni pažnje su i Sziget festival u Budimpešti koji ove godine najavljuje sjajna muzička imena, ali i Lake fest u Nikšiću, Ferragosto Jam u Orahoviciu Hrvatskoj, Demofest u Banjaluci i mnogi drugi, a leto zatvara novosadski Festival uličnih svirača u sklopu Gradić festa koji će trajati od 1. do 3. septembra.
  6. Ona je vaspitačica, kuvarica, medicinska sestra, učiteljica, psiholog, menadžer... Koliko jedna mama treba da zarađuje kada bi je za sve što radi pošteno platili? Kada bi bile plaćene za sve što rade mame u Srbiji bi imale lepu platu Foto: Profimedia Jedno je jasno: biti majka je težak posao. Pitale smo se koliko bi zapravo jedna mama treba da zarađuje kad bi za sve što radi bila i plaćena… Pokušaćemo da izračunamo kolika bi bila plata jedne majke u nekom "poštenijem svetu" gde bi se više cenilo to što radi - odnosno gde bi svi ti poslovi imali konkretnu cenu. Prema statistici jedna majka s "punim radnim vremenom" radi 14 sati dnevno, pa joj radna nedelja traje 98 sati. Kad se njen raznovrstan posao podeli na zanimanja, jedna mama je ujedno i: Mama je i kuvarica i vaspitačica i psiholog...Foto: Profimedia • Vaspitačica • Kuvarica • Spremačica • Šefica/menadžerka • Psiholog • Vozač • Medicinska sestra • Učiteljica Mame rade više od jednog posla Dakle, prema rezultatima brojnih anketa i istraživanja ispada da prosečna majka radi četiri sata dnevno kao "vaspitačica", a dva sata pomaže u učenju, domaćim zadacima, objašnjavanju ovoga ili onoga. Potom četiri sata potroši na kuvanje, spremanje, čišćenje, pranje i ostale kućne poslove. Kao vozač sat i po (škola, treninzi, rođendani, bake, deke…). Takođe, radi i oko 90 minuta kao medicinska sestra i psiholog – ne treba posebno da objašnjavamo. I za kraj – još bar sat vremena za organizaciju i pripremu svega – dakle, tu je mama ujedno i šefica – menadžerka. ...i medicinska sestra i spremačica...Foto: Profimedia Da sumiramo, ako uzmemo prosečne cene koje važe za ove uslužne delatnosti u Srbiji slika izgleda ovako: - Vaspitačica: 28 sati nedeljno, 325 dinara po satu, ukupno: 9.100 dinara nedeljno - Kuvarica: 14 sati nedeljno, 300 dinara po satu: 4.200 dinara nedeljno - Medicinska sestra: 3,5 sati nedeljno, 255 dinara po satu 892,5 dinara nedeljno - Vozač: 10,5 sati nedeljno, 265 dinara po satu, 2.782,5 dinara nedeljno - Učiteljica: 14 sati nedeljno, 430 dinara po satu, 6.020 dinara nedeljno - Spremačica: 14 sati nedeljno, 200 dinara po satu, 2.800 dinara nedeljno - Menadžerka – 7 sati nedeljno, 600 dinara po satu, 4.200 dinara nedeljno - Psiholog – 7 sati nedeljno, 430 dinara po satu, 3.010 dinara nedeljno Kad se odradi matematika, ispada da bi prosečna majka u Srbiji za svoj nedeljni "posao" trebala da zaradi 33.005 dinara nedeljno! Pomnožimo to sa četiri i dobijemo "platicu" od 132.020 dinara mesečno! Mame, šta mislite o tome? https://zena.blic.rs/porodica/domacica-kao-direktorka-koliko-veliku-platu-bi-trebalo-da-imaju-zene-koje-ne-rade/00dq6er
  7. Počevši od 2020. godine još jedan korisnik američkog borbenog aviona F-16 postaće i Hrvatska koja se nakon mnogo godina odlaganja napokon odlučila kakva će biti budućnost borbene komponente svojih vazduhoplovnih snaga. Naši zapadni susedi odabrali su ponudu Države Izrael za polovne avione u varijantama F-16C i D Block 30 koji su dorađeni izraelskom elektronskom opremom i naoružanjem. U Hrvatsku će stići 10 jednoseda i dva dvoseda, prva dva aviona 2020. godine, 6 tokom 2021. i poslednja 4 primerka 2022. Saopšteno je da će njihova maksimalna cena biti najviše 500 miliona dolara a moguće i manje, plaćanje će trajati 10 godina po 50 miliona dolara godišnje u dve rate. Na avionima će pre isporuke biti izvršen i produženje životnog veka (SLEP) a osim Izraela i sam proizvođač Lockheed Martin, na osnovu čije dokumentacije će se uraditi SLEP, garantuje da će avioni dobiti da mogu da lete još po 3000 sati. Kako je zahtev Hrvatske bio da avioni mogu da lete po 100 sati godišnje, procenjeno je da oni mogu leteti još 25 godina nakon isporuke. F-16D Block 30 RV Izraela naoružan vođenim bombama SPICE. Osim 12 aviona koji će proći kroz proces produženja životnog veka, u 500 miliona dolara uračunat je i simulator letenja, zatim obuka 6 do 8 pilota i 45 pripadnika vazduhoplovnotehničkog sastava u Izraelu (od toga 5 inženjera), potom početni paketi rezervnih delova i naoružanja, zemaljska oprema, izgradnja i prilagođavanje infrastrukture (izgradnja hangara), tri godine kompletne logističke podrške uz prisustvo izraelskih stručnjaka (dva pilota instruktora plus još 12 do 15 ljudi) koji će pomagati u obuci i održavanju aviona (tehničko osoblje biće osposobljeno za održavanje u 1. i 2. stepenu) kao i transport dogovorene opreme i delova. Iako su značajno nadograđeni po specifičnim zahtevima RV Izraela, avioni su, kako se tvrdi potpuno kompatibilni s NATO standardima, takođe dovoljno su savremeni i pored toga što je reč o avionima starije varijante F-16 koji će u trenutku isporuke imati 32 do 35 godina. Treba napomenuti i da je od ponuđača traženo da tokom celog životnog veka ispravnost flote bude minimalno 65 procenata. F-16C i D Block 30 Block 30 (kao i 32) je bio prvi blok verzija C i D kod kojeg je primenjen program AFE – Alternative Fighter Engine odnosno RV SAD (USAF) je početkom 80-tih odlučilo da se za F-16 usvoji i drugi tip motora koji bi bio alternativa tradicionalnim motorima proizvođača Pratt & Whitney. Na taj način napravljena je konkurencija, nastojalo se da se na taj način smanji cena, obezbedi i drugi izvor snabdevanja kao i stabilne isporuke motora. Tako je Block 30 dobio nov motor General Electric F110-GE-100 koji ima maksimalni potisak od 78,06 kN bez i 125kN s dodatnim sagorevanjem dok je Block 32 imao Pratt & Whitney F100-PW-220. Zanimljivo da je februara 1984. RV SAD odlučilo da za fiskalnu 1985. godinu naruči 75 procenata motora General Electric-a a ostatak Pratt & Whitney. Dogovoreno je da svaka jedinica USAF ne koristi oba Bloka odnosno avione s različitim motorima a izbor varijante je donošen na nivou puka (wing). Zbog toga što je motor F110-GE-100 bio nešto jači, Block 30 je morao dobiti nešto veći usisnik vazduha. Međutim ova dorada nije primenjena odmah i prvi primerci su imali standardni usisnik a podvarijanta koja ga je dobila imala je oznaku Block 30D. Izgled kokpita kod aviona F-16C je, s manjim izmenama, identičan skoro kod svih blokova. Razmatrana je i standardizacija odnosno da i Block 32 ima veći usisnik ali to nije bilo moguće jer slabiji motor nije mogao da primi dodatni vazduh. Treba navesti i to da se u početnom korišćenju aviona pokazalo da je motor proizvođača Pratt & Whitney bio pouzdaniji i manje sklon zastojima. Interesantno je da su obe varijante imali na usisnicima vazduha nanesene RAM (Radar Absorbing Material) premaze kako bi se smanjio radarski odraz aviona (RCS) jer je poznato da usisnik kod F-16 značajno doprinosi veličini njegovog RCS. Dodatne dorade uključivale su povećanje memorije kroz dodatak sistema Programmable Display Generator i Data Entry Electronics Unit, novi zaštićeni sistem za glasovnu komunikaciju Seek Talk, novi zaptivni rezervoari za gorivo, tu su zatim uređaji voice message unit i crash survivable flight data recorder. Block 30D je nosio četiri umesto dva bacača mamaca ALE-47 a prednja antena signalizatora radarskog ozračenja tipa AN/ALE-40 je premeštena na pretkrilca. Počevši od proleća 1987. podverzija Block 30B dobila je mogućnost nošenja tada nove rakete vazduh-vazduh AIM-120 AMRAAM koja je međutim zvanično uvedena u naoružanje tek septembra 1991. F-16C Block 30 RV SAD / Foto: USAF Od avgusta 1987. integrisane su i protivradarske rakete AGM-45 Shrike koje se više ne koriste kao i modernije AGM-88 HARM. Vremenom avioni Nacionalne Garde SAD dobili su unapređeni inecijalni navigacijski sistem, lasersku žiro platformu, EGI (Embedeed GPS/INS), sistem za protivelektronska dejstva AN/ALQ-213, nišanski kontejner Litening, mogućnost nošenja INS/GPS vođenih ubojnih sredstava vazduh-zemlja poput JDAM (Joint Direct Attack Munition). Ovakvi avioni su u NG SAD poznati i kao F-16C++. Proizvodnja u verzijama Block 30 i 32 započela je januara 1986., prvi let jednoseda Block 30 izvršen je 12. juna 1986., dvoseda 30. jula iste godine a prvi primerci su isporučeni jula 1987. Do 1989. kada je prekinuta proizvodnja isporučeno je 733aviona a osim USAF i USN Block 30 i 30 gobili su Egipat, Grčka, Izrael, Južna Koreja i Turska. Izraelski Barak, Brakeet i Barak 2020 Sa ukupno nabavljena 362 F-16, Izrael je najveći inostrani korisnik ovog aviona u svetu. Svoje prve avione dobio je još jula 1980. kada su stigla prva četiri aviona F-16A i B Block 10 (izraelski naziv Netz) a F-16 je i danas glavni avion i oslonac RV Izraela. Decembra 2016. Netz je povučen iz upotrebe a u naoružanju je ostalo 78 F-16C Block 30 i 40, 47 F-16D istih blokova i 98 F-16I koji predstavljaju jednu od najsavremenijih varijanti F-16 danas u svetu. Dvosedi izraelski F-16D Block 30. Hrvatska će kao što znamo dobiti 10 F-16C i dva F-16D Block 30 za koje je navedeno da su stari 30 godina. U okviru programa Peace Marble II RV Izraela je tokom 1987. i 1988. godine nabavio ukupno 75 aviona F-16C i D Block 30 od toga 51 jednosed (nasumično dodeljeni evidencijski brojevi od 301 do 398 ) i 24 dvoseda (nasumično dodeljeni evidencijski brojevi 020 do 088). Prvi jednosedi koji su nazvani Barak (Lightning) stigli su oktobra 1987. a prvi dvosedi nazvani Brakeet (Thunderbolt) 21. decembra iste godine. Izraelci su izabrali da njihovi Block 30 i pored toga što imaju motor General Electric F110-GE-100, imaju standardni usisnik vazduha dok su avioni Block 40 kasnije isporučivani s većim usisnikom. Osnovna spoljna vizuelna razlika izraelskih jednoseda u odnosu na obični F-16C Block 30 je produžetak zadnjeg dela korena vertikalnog stabilizatora koje je vrlo slično kućištu padobrana kod aviona F-16A i B RV Norveške. Međutim kod izraelskih aviona nema padobrana već se tu nalazi elektronska oprema. Izraelski F-16C i D Block 30 ne nose američke AIM-120 AMRAAM ali su zato tu domaće Derby. Dvosedi takođe imaju ovu izmenu a osim toga su prepoznatljivi i po tome što se na leđnom delu aviona, između kabine i vertikalnog stabilizatora nalazi kutijasto kućište u kome se nalazi sistem za proitivelektronska dejstva.Postoje još neke manje izmene poput nešto većih navigacionih svetala koja se nalaze na bočnom delu usisnika vazduha a smatra se da u njima takođe ima i dodatne elektronike. Kod dvoseda je zanimljivo i to što to nisu samo dvosedi za obuku već se u zadnjoj kabini na borbenim misijama nalazi operator oružanog sistema. Zbog svih pomenutih izmena kod izraelskih aviona došlo je do povećanja mase (kod dvoseda sa 7900 kg praznog aviona na 9525 kg, maksimalna masa je 21770 kg što je čak za 4760 kg više) pa su morale biti izvršene izmene i na stajnim trapovima i avioni su dobili nove točkove. U trećoj seriji isporučenih aviona američki interni sistem za protivelektronska dejstva Lockheed Martin Defense Systems’ (LMDS) AN/ALQ-178 Rapport III zamenjen je izraelskim Elta’s EL/L-8240. Raketa vazduh-vazduh Python-5. Kada je reč o drugoj elektronskoj opremi izraelski F-16 Block 30 poseduju dorađeni radar AN/APG-68(V)1, prvobitni američki nišanski kontejneri Martin-Marietta Sharpshooter (degradirani AN/AAQ-14 LANTIRN) su kasnije zamenjeni domaćim Rafael Litening. Na avione je integrisano i izraelsko naoružanje, tu su elektrooptički infracrveno samonavođene rakete vazduh-vazduh malog dometa Python 4 i Python 5 dometa 15 odnosno 20 km kao i aktivno-radarski samonavođene Derby koja ima domet oko 50 km. Opciono se mogu dobiti inercijalno i televizijski (ili IIR) vođene rakete vazduh-zemlja AGM-142 Popeye I i II (Have Nap ili Popeye Lite) dometa 78 odnosno 320 km. Osim toga avioni su zadržali mogućnost nošenja američkog naroužanja, infracrveno samonavođenih raketa vazduh-vazduh AIM-9L i M “Sidewinder“ dometa do 18 km, vođenih raketa vazduh-zemlja AGM-65 “Maverick“, laserski vođenih bombi GBU-12, GBU-16, GBU-27, inercijalno i GPS vođene bombe iz porodice JDAM GBU-31, GBU-32 dometa do 28 km, zatim malogabaritne GBU-39SDB (Small diameter bomb) dometa do 110 km. Karakterističan kokpit dvoseda F-16D Block 52+. Na fotografiji je poljski avion. Maja 2009. godine Izrael je odlučio da nastavi s osavremenjavanjem aviona F-16C i D koji su u programu Barak-2020 dobili dobar deo sistema i opreme najmodernije varijante u RV Izraela F-16I Soufa (Block 52+) kako ostali u naoružanju i posle 2020. godine. Prethodno su dorade ispitivane na jednom dvosedu F-16D koji je podvrgnut veoma rigoroznim testiranjima Prvi nadograđeni avion završen je krajem novembra 2010. a radovi su obavljeni na nivou eskadrile uz nadzor osoblja iz Tehničke jedinice broj 22 koji predstavlja centralni servis za održavanje RV Izraela. Nakon što je prvi Barak-2020 prošao kroz inspekciju i nakon što je krajem januara 2011. predstavljen u vazduhoplovnoj bazi Hatzor, doneta je odluka da se svi avioni Barak dovedu na ovaj standard a čitav posao završen je oktobra 2014. godine. Izviđački kontejner RecceLite i nišansko-navigacijski Litening. Standard Barak-2020 obuhvata ugradnju novog gornjeg elektrooptičkog prikazivača (HUD), novih savremenijih donjih kolor prikazivača, Elbitov prikazni sistem na kacigi pilota DASH (Display and Sight Helmet), sistem za protivelektronska dejstva, sistem za kontrolu leta, kontejner RecceLite s elektrooptičkim i infracrvenim kamerama, sistemom za snimanje podataka i njihov prenos u realnom vremenu preko data-linka. Od naoružanja vazduh-zemlja tu su elektrooptički i satelitski navođene bombe SPICE (Smart, Precise Impact, Cost-Effective) koje predstavlja stand-off oružije dometa i do 100 km. U principu SPICE predstavlja komplet elemenata za modifikaciju klasičnih američkih nevođenih avio bombi Mk81 (SPICE-250) , Mk83 (SPICE 1000) i Mk84 (SPICE 2000). Tu su takođe i CCD/IIR plus GPS/INS vođene krstareće rakete Delilah dometa do 250 km. Živojin BANKOVIĆ
  8. Uskrs kao najveći i najvažniji kršćanski blagdan koji slavi Isusovo uskrsnuće, blagdan je nade, rađanja, novih početaka. Povodom Uskrsa o simbolici ovog praznika, o čovjeku i njegovim nadama za Fenu je govorio teolog, direktor Internacionalnog multireligijskog interkulturnog centra IMIC fra Drago Bojić. Govoreći o simbolici Uskrsa Drago Bojić ističe da se o uskrsnuću i blagdanu Uskrsa može govoriti samo iz perspektive vjere i Božijih obećanja, povjerenja u Boga i nade da zadnju riječ u ljudskom životu neće imati zlo, patnja, nepravda, pa ni smrt. On naglašava da se kršćanska vjera temelji na uskrsnoj nadi koja sve karte stavlja na Božiju dobrotu i milosrđe, koja radikalno vjeruje u Boga života. Bojić podsjeća da mnogi ljudi s onim što se dogodilo Isusu iz Nazareta poistovjećuju i vlastita iskustva. I to ne bez razloga i ne bez utemeljenja u životu. ''Mnogi ljudi su pretrpjeli ili trpe nepravde, doživjeli su teške izdaje, poniženja i uvrede. Mnoge je u životu rastužila i slomila nepravedna smrt najbližih. Mnogi poput Isusa upućuju vapaje Bogu i pitaju se zašto ih je ostavio. Zato se uskrsni Bog doživljava kao Bog koji daje smisao i nadu u svijetu u kojem je tako puno besmisla i beznađa. Isusovo uskrsnuće prekida Božiju šutnju i odsutnost u ovome svijetu, pa je blagdan Uskrsa i blagdan utjehe'', naglasio je. Fra Drago Bojić dodaje da se uskrsnuće ne tiče samo vječnog života i čovjekove vjere u život poslije smrti. Ono se tiče i sadašnjeg života, vjere i uvjerenja, da je život veća vrijednost od smrti, dobro od zla, istina od laži. ''Ono se tiče preobrazbe vlastitog života i svijeta u kojem se živi. Uskrsnuće potiče na izlazak iz ovozemaljskih grobova, na uklanjanje kamenja koje nas sputava u ljudskosti, na odustajanje od svega onoga što u naš život unosi smrt. Smrt se ne pojavljuje samo na koncu naših života, ona je često prisutna usred života i pojavljuje se kao nedostatak smisla, kao apatija i gorčina, kao trauma i kompleks, kao sputanost i blokada, kao bešćutnost i ravnodušnost spram drugih, kao izopačenost i dijaboličnost'', mišljenja je on. Govoreći o tome koje moralne istine promišljati na ovaj praznik, Bojić je naveo da Bog nije dopustio da trijumfiraju zlo i nasilje, te da Uskrs govori o Bogu koji je protiv zla i nasilja i koji je na strani onih što nepravedno pate, te da bi to trebalo potaknuti ljude da ne čine nepravdu i da se solidariziraju s onima koji ju trpe. ''Uskrs govori o Bogu koji oslobađa, pa bi to ljude trebalo ponukati da se bore protiv svih oblika ropstva, pa i robovanja vlastitim strahovima, glupostima, zloćama. Uskrs govori i o Bogu kojemu je stalo do svakog čovjeka i svakog života. Blagdan Uskrsa pripada svim ljudima. To trebaju imati na umu kršćani koji Boga žele privatizirati, uskratiti ga drugima, koji manipuliraju Bogom za svoje vlastite interese, koji Boga žele okrenuti protiv drugih ljudi. Nema ništa strašnije i opasnije od takve preuzetnosti i doista je i tužno i razočaravajuće da u to upadaju mnogi svećenici i biskupi, pa i najveći kršćanski blagdan često koriste kako bi se razračunavali s neistomišljenicima, napadali druge i drugačije, unosili nemire i razdore među ljude, a samo zato da bi održali moć koju imaju'', podvukao je fra Drago Bojić. On dodaje da se uz blagdan Uskrsa vežu mnogi običaji, ali da je uskrsno vrijeme puno mirnije i stišanije nego što je to primjerice slučaj s božićnim vremenom. ''Uskrs poziva na tišinu, mir, sabranost, meditaciju, povratak sebi, vlastitoj nutrini. Blagdane treba oslobađati neukusnih religijsko-političkih manifestacija i od njih ne treba praviti javne parade'', poručuje fra Drago u razgovoru za Fenu.
  9. Са друге стране, језик којим се свакодневно служимо у доброј мери одражава конструкте у нашој глави. Лав Виготски је својевремено рекао да је језик оруђе мишљења. Наше мисли, вербализоване, морају бити уобличене језиком који користимо да их искажемо. Тако имамо ситуацију у којој имамо добру намеру (или макар социјалну норму) и некоме желимо да упутимо утешну реч, али оно што говоримо су конструкти, фразе и реченице које не преиспитујемо превише, већ их у овим ситуацијама испаљујемо као на аутопилоту. Важно нам је да имамо те припремљене реченице, пошто су ситуације у којима их изговарамо неретко стресне и непријатне. Тако нам изговорена реченица може послужити као уточиште од неудобне тишине, али остаје чињеница да том реченицом ништа није речено. Штавише, могуће је направити и извесну штету. Зато је овај текст баш о томе – о таквим реченицама, које олако изговарамо, а које немају значење које бисмо ми волели да имају, посебно не у ситуацијама кад је некоме потребно помоћи или утешити га/је. Поред самих реченица, бавићемо се мало и њиховом анализом, али и конструктивнијим алтернативама.
  10. Neretko mi se desi da, u prolazu ili u razgovoru sa ljudima, čujem kako jedni drugima kazuju stvari koje bi trebalo da imaju utešnu ulogu. U takvim situacijama obično je lako prepoznati dobru nameru, a kad ste psiholog – i pogrešne načine da se uputi utešna reč. Sa druge strane, jezik kojim se svakodnevno služimo u dobroj meri odražava konstrukte u našoj glavi. Lav Vigotski je svojevremeno rekao da je jezik oruđe mišljenja. Naše misli, verbalizovane, moraju biti uobličene jezikom koji koristimo da ih iskažemo. Tako imamo situaciju u kojoj imamo dobru nameru (ili makar socijalnu normu) i nekome želimo da uputimo utešnu reč, ali ono što govorimo su konstrukti, fraze i rečenice koje ne preispitujemo previše, već ih u ovim situacijama ispaljujemo kao na autopilotu. Važno nam je da imamo te pripremljene rečenice, pošto su situacije u kojima ih izgovaramo neretko stresne i neprijatne. Tako nam izgovorena rečenica može poslužiti kao utočište od neudobne tišine, ali ostaje činjenica da tom rečenicom ništa nije rečeno. Štaviše, moguće je napraviti i izvesnu štetu. Zato je ovaj tekst baš o tome – o takvim rečenicama, koje olako izgovaramo, a koje nemaju značenje koje bismo mi voleli da imaju, posebno ne u situacijama kad je nekome potrebno pomoći ili utešiti ga/je. Pored samih rečenica, bavićemo se malo i njihovom analizom, ali i konstruktivnijim alternativama. Ова порука је постављена и на насловну страницу Поуке.орг
  11. Dolazak lovaca MiG-29 koje je Rusija donirala Srbiji i dalje privlači pažnju pre svega stranih medija. Britanski specijalizovani vojni vazduhoplovni časopis Air Forces Monthly (AFM) je ovom događaju do sada dva puta posvetio pažnju, prvi put u novembarskom broju u kome je naš vojno-politički komentator Aleksandar Radić preneo vest o tome da su avioni stigli. Najnoviji decembarski broj, u rubrici vesti, donosi nešto opširnijI i zanimljivijI tekst a ovoga puta autor je Vladimir Trendafilovski. Trendafilovski je prvo opisao kako su MiG-ovi iz Rusije stigli na Batajnicu, naveo je da su 2. oktobra u transporteru An-124-100 kompanije Volga-Dnjepar Airlines koji je poleteo sa aerodroma Tretjakovo, stigla dva jednoseda, 9.12A sa našim evidencijskim brojem 18151 i 9.13 sa brojem 18201. Potom su sutradan 3. oktobrastigla dva 9.13, 18202 i 18203 da bi 4. oktobra stigla i dva dvoseda 9.51 18351 i 18352. Prethodno je naveo da su svi avioni ofarbani u novu šemu i da imaju evidencijske brojeve RV i PVO. Zanimljivo da je pri tom autor naveo da je sva osetljiva oprema koja uključuje i ruski sistem identifikacije svoj-tuđ (IFF) zamenjena izvoznim verzijama iste.Takođe napomenuto je da je avion 18201 rano ujutru 5. oktobra vraćen u Rusiju na remont koji će se obaviti u 121. vazduhoplovno remontnom zavodu u Kubinki. U daljem tekstu se kaže da donirani avioni neće odmah biti uvedeni u upotrebu već da će prvo proći kroz modernizaciju u Vazduhoplovnom zavodu ’’Moma Stanojlović’’ uz asistenciju ruskih specijalista. Pri tom će avioni biti opremljeni sa navigacijskom i komunikacijskom opremom po ICAO standardu kojom su opremljena postojeća 4 srpska aviona. Ovaj proces bi po Trendafilovskom, trebao biti završen do druge polovine sledeće godine do kada bi svih 6 bivših ruskih aviona bili uvedeni u upotrebu dok bi 4 postojeća srpska aviona trebala da budu poslata na remont. U međuvremenu bi po originalnom sporazumu iz Rusije trebalo da stignu rezervni delovi i naoružanje a preneseno je i da se potom očekuje da se nakon definisanja detalja sa kompanijom RSK MiG potpiše i ugovor o modernizaciji aviona. Interesantno da Vladimir raspolaže sa informacijama da je donacija 8 beloruskih MiG-ova 29 odložena zbog političke situacije u Srbiji. On zatim govori o tome da bi ovog meseca prilikom zvanične posete srpskog predsednika Belorusiji ugovor za donaciju aviona trebao da bude finalizovan i potpisan. U posebnoj tabeli dati su podaci o doniranim 29-kama koji su isporučeni RV i PVO. Sada imamo nešto drugačije podatke što se tiče naših i ruskih evidencijskih brojeva. Takođe dati su i fabrički (pasportni) brojevi svih aviona. Jednosed 9.12A proizveden januara 1989. koji je imao ruski broj 14 plavi, registraciju RF-92185, fabrički broj 2960526364 i koji je remontovan 2013. je postao 18151, jednosedi 9.13 proizveden jula 1989. koji je imao ruski broj 04 plavi, registraciju RF-93709, fabrički broj 2960727445 i koji je remontovan 2010. je postao 18201, 9.13 proizveden avgusta 1989. koji je imao ruski broj 31 plavi, registraciju RF-93713, fabrički broj 2960728107 i koji je remontovan 2014. dobio je broj 18202, 9.13 proizveden decembra 1989. koji je imao ruski broj 10 plavi, registraciju RF-93717, fabrički broj 2960728141 i koji je remontovan 2014. je 18203, dvosed 9.51 proizveden oktobra 1990. koji je imao ruski broj 101 plavi, registraciju RF-29166, fabrički broj 50903019679 i koji je remontovan 2013. je postao 18351 i 9.51 proizveden septembra 1991. koji je imao ruski broj 75 plavi, registraciju RF-92196, fabrički broj 50903025459 i koji je remontovan 2014. je sada 18352. Živojin BANKOVIĆ
  12. Microsoft je tokom prethodnih šest meseci testirao Windows 10 Fall Creators Update, koji je sada konačno počeo da pristiže korisnicima. Microsoft donosi veliki broj funkcija sa ovim ažuriranjem, među kojima je Windows Mixed Reality (VR), kontakt integracija sa Windows 10 task barom, Fluent Design i drugo. Većina poboljšanja u ovom ažuriranju su manja, ali evo nekoliko funkcija koje se izdvajaju.OneDrive Files On-Demand - Ova funkcija omogućava da OneDrive koristi podatke sa clouda kada je to potrebno, bez potrebe za punim sinhronizovanjem fajlova i foldera na uređaju.People integracija - My People je Microsoftov metod kreiranja statičkog Windows 10 task bara u personalizovanom stilu. Moguće je pinovati prijatelje, saradnike i članove familije u task bar, za brz pristup kontaktima.Windows Mixed Reality - Microsoftov odgovor na virtuelnu realnost, Windows Mixed Reality će moći da se koristi kupovinom odvojene kacige koju proizvode Acer, Asus, Dell, HP, Lenovo ili Samsung. Fluent Design izmene - Novi dizajnerski jezik u Windowsu 10 je prisutan u manjoj meri, sa suptilnim efektima i animacijama i pojavljivaće se kroz aplikacije u Windowsu, iOS-u i Androidu. Moguće je lakše menjanje veličine aplikacija i prozora; transparentni start meni sada koristi akrilični dizajn; promene su vidljive i u Action Centru i drugo.Microsoft Edge poboljšanja - Browser dobija pinovane sajtove u taskbaru za brz pristup; novi full screen mode (F11); veća kontrola nad zatvaranjem tabova, migriranje kolačića i podešavanja sa Chrome-a na Edge, podešavanje URL-ova u favoritima i drugo. Pen & Touch poboljšanja - Vlasnicima Surface uređaja Fall Creators Update će poboljšati touch i inking funkcije. Nova poboljšanja za stylus omogućavaju pisanje koliko god želite u input panelu. Tu je i "find my pen" opcija, za lociranje kada je poslednji put korišćen inking na uređaju.Novi emotikoni i korisne prečice - Emotikoni su svima dragi, a Microsoft se pobrinuo da Windows 10 Fall Creators Update dobije najnovije Unicode ažuriranje. Panel sa emotikonima je moguće pozvati preko prečice na tastaturi (Win + tačka ili tačka zarez). Panel podržava i pretragu emotikona. Cortana poboljšanja - Cortana sada prikazuje obaveštenja o pozivima ukoliko se koristi Android telefon. Digitalni asistent će sinhronizovati obaveštenja. Takođe, Cortana će zaključati, izlogovati ili ugasiti /restartovati korisnikov PC uz pomoć glasovnih komandi.Poboljšanja za zvuk i slušalice - Moguć je desni klik na ikonicu za zvuk u oblasti za obaveštenja, nakon čega se omogućava Windows Sonic funkcija za podršku za surround zvuk i Dolby Atmos.Task Manager GPU praćenje i DPI poboljšanja - Ukoliko ste PC gejmer, koristiće vam dodatak za praćenje GPU performansi. Procesi su takođe grupisani u glavnom Task Manger interfejsu, što omogućava da se lakše kontrolišu. Takođe, ukoliko imate visok DPI, više nećete morati da se izlogujete kako biste popravili zamućene desktop aplikacije.Izvor: The Verge https://www.benchmark.rs/vesti/najzanimljivije_funkcije_koje_donosi_windows_10_fall_creators_update-73502
  13. Amir Or je rođen 1956. u Tel Avivu. Studirao je filosofiju i komparativnu religiju na Hebrejskom Univerzitetu u Jerusalimu, gdje je kasnije predavao starogrčku religiju. Objavljivao je radove na temu klasičnih i religioznih studija, pjesme a potom i knjige, preciznije, Amir Or je autor jedanaest knjiga poezije. Štaviše Amir nije samo pjesnik – istraživač antičke mitologije već je novinar, urednik i prevodilac. Motivi njegove pisane riječi se uglavnom ogladaju u antici odnosno mitologiji. Umjetnik ovakvog spektra i misaone dubine ima otpor ka svemu što je površno i što nema neko dublje značenje. Amir se takođe pažljivo bavi istraživanjem hebrejskog jezika koji sam po sebi sadrži zanimljive specifičnosti, npr. svako slovo u hebrejskom alfabetu ima numeričku vrijednost. Dobitnik je nagrade izraelskog Ministarstva kulture za antičke prevode grčke poezije, a kako Borhes kaže: ” Za Grke nema imenice bez suštine”. Stiče se utisak da jezik u njegovim pjesmama dobija formu najuzvišenije stepenice umjetnosti, stihovi sežu za formom neobičnog bitisanja koje ima posebnu suštinu dok samo pitanje bivstva kod Ora je zapravo pitanje traganja. Jezik kaže Jezik kaže: i pre jezika bio je jezik. Jezik su tragovi koje su ostavili oni tamo preko. Jezik kaže: slušaj sada. Ti oslušneš: i čuješ eho. Uzmi tišinu i pokušaj da budeš tih. Uzmi reč i pokušaj da govoriš: Iznad jezika, jezik je rana iz koje svet teče i teče. Jezik kaže: jeste, nije, jeste, nije. Jezik kaže: hajde, daj da te govorimo, daj da te upotrebimo, hajde, izreci da si izrečeno. Or vrlo često istražuje odnose ljudske prirode i istorijske činjenice gdje takve teme dobiju poetsku masku i u prenesenom značenju izraze literani i misaoni izraz ovog pjesnika. Član je Svjetskog pokreta za poeziju, osnivač arapsko-hebrejske škole poezije Helikon, urednik međunarodnog festivala poezije Šar, njegove pjesme su prevedene na više od 40 jezika. Za doprinos modernoj svetskoj poeziji stekao je priznanje “Plejada”, dobitnik je Međunarodne književne nagrade “Stefan Mitrov Ljubiša”, ističe se kao i doitnik Premijerove nagrade, Fulbrajtove i Bernštajnove nagrade. Amir Or je jedan od onih umjetnika o kojima se malo priča dok njegove riječi srčano dožive oni koji sežu za mistikom umjetnosti, za riječima koje kriju velove značenja i filosofije. U jednom intervjuu Or je istakao: ” Poezija je lijek, a zadatak pjesnika je da stihovima liječi, pojedinca i čovječanstvo u cjelosti.” Ispravka Za greh što su me reči pokvarile i što sam pogrešno shvatio zov Ljubavi: Za odvajanje od sebe kao što se senka odvaja od tela a lice od srca; Za greh pitanja “Šta će oni reći?”; za samoporicanje; za ponos; Za greh praćenja magije pohvala pod svetlošću pozornice; Za moje uvo koje je prestalo da sluša, Za ono što sam izgovorio ustima, ali ne i mojom dušom; Za greh koji sam naneo mom telu štapom, bez milosti, udarajući se po grudima; Za trenutak kada sam Tvoje nazvao mojim; Za greh počinjen pred Tobom iz strepnje i straha; Za razbuktavanje vatre sumnje granom s drveta izobilja; Za moje sporo odrastanje; Za zatvaranje vrata i što nikada nisam ni čuo ni video, ni dozvolio sebi da budem srećan, kada bih ugledao Tvoje biće. Epitaf Skreni ovde s puta, lutalice, sedi među ove dudove i čokote loze, između vode i hlada, uz ovaj beli kamen, ovde ležim ja, dečak i imperator. Moje je lice hladan mramor, a ruke i noge obučene su mi u slonovaču i opalo lišće, ni ja nisam uspeo da stignem daleko, i ja sam jednom hodao zemljom. Skreni s puta ovde, lutalice, i zgnječi mi ove divlje plodove u lice. Skreni s puta, ti, u svom lutanju, posedi ovde s dudovim stablima i lozom. Između vode i hladovine i ovih kamenih svedoka ja ležim ovde, mlad momak i kralj. Moje je lice prohladni mermer. Na rukama i nogama nosim paprat i suvo lišće. Ni ja nisam daleko stigao, i ja sam jednom bio živ. Skreni s puta, ti, u svom lutanju, zgnječi mi ove dudove plodove u oči. O, hodaču, skreni s puta, bar za malo, sedi pod ovo dudovo drveće i čokote loze, voda i drveće i kamenje tako belo. Ovde ja, dečak i kralj, ležim zacelo. Moje lice hladni mermer, moje ruke, moje noge. Odeven sam u paprat i uvelo lišće. Ni ja nikad nisam dospeo daleko i ja sam nekad živeo i disao. O, hodaču, skreni s puta, lutalice, i zgnječi mi ove dudove u lice. Orfejeva molitva Smrt i još više smrti. Stajali smo na trgu, gladni opstanka i kao planinske senke prekrili grad slikama razbuđujućeg sna. Da li je ona bila tamo, ili nije bila? Stranac u svom telu, sposoban, a ipak nesposoban, ispitivao sam vazduh: “Koliko ćemo još godina hodati po ovom mrtvom pesku?” Planina blješti kao neka vizija, ili optička varka. Pesak se kreće ispod stopala kao sećanje koje nema početka, pa je svako mesto bilo koje mesto. Da li put ide nagore, ili nadole? Jesi li ti ovde iza mog prodornog pogleda? Je li moje netremično buljenje usmereno tamo, ispred mene? Odakle smo mi došli? Sami, nas dvoje, prešli smo nepregledne močvare po licima utopljenika, lagano rastvaranih u vodi. Godinama smo bili besmrtni. Na tavanu u Amsterdamu videli smo kroz prozor užasnu patnju. Koliko još treba da hodamo između smrti i smrti, peska i peska? Daj nam novu prošlost, novu smrt nam daj. Daj nam danas život za ovaj dan. Čaša piva Za savršeno ubistvo nisu potrebni neki razlozi, rekao je. Za savršeno ubistvo potreban je samo savršen objekat, kao što ih je bilo u Aušvicu. Ne oni u krematorijumu, naravno, mislim na ono kasnije, posle radnog vremena. I zaćutao je, posmatrajući penu na pivu, pa otpio gutljaj. Savršeno ubistvo je ljubav, rekao je. Savršeno ubistvo ne zahteva ništa savršeno, osim da daješ od sebe koliko god možeš. Čak je i sećanje na hvatanje za grkljan večno. Čak i krici od kojih mi se tresla ruka, čak i mokraća, osećanje blagosti na hladnom mesu, čak i peta čizme budi neku drugu večnost, čak i tišina, rekao je, gledajući u penu. Tačno je, pristojan arbeit macht frei, ali savršeno ubistvo je ono koje ne prospe ni kap kao usne deteta, objasnio je, kao pesak i pena, kao ti, dok slušaš, pijuckaš i slušaš. Za P.U.L.S.E Milošević Slavica izvor
  14. Hteo je da pomogne svakom našem čoveku koji se našao u blizini Holivuda, ali nikad sebi nije dozvolio da ga politički zloupotrebe u godinama kad se raspadala Jugoslavija... Amerika i američki san za mnoge ljude sa ovih prostora, ali i iz ostatka sveta predstavljaju sinonime za uspeh. Za dobar deo čovečanstva još uvek je to obećana zemlja gde se snovi ostvaruju, a rad na tim snovima se uvek isplati. Koliko ima u tome istine znaju oni koji se ohrabre na takav poduhvat. U Srbiji se, u velikom broju slučajeva, ljudi koji su uspeli preko bare doživljavaju kao osobe koje imaju mnogo novca i o koje se treba ogrebati ili im izvući koji dolar više. Kad odu sa ovog sveta, onda se ponosimo što su potekli sa ovih prostora. Tako je pre nekoliko dana objavljena vest da će američki glumac srpskog porekla Karl Malden dobiti spomenik u centru grada koji bi trebalo da bude postavljen ispred nove zgrade Kinoteke. Ovu inicijativu pokrenuli su Den Tana i Zubin Mehta. Rečeno je da će do kraja meseca biti raspisan konkurs za idejno rešenje spomenika. Karl Malden je svoju zaostavštinu predao Jugoslovenskoj kinoteci koja je prošle godine otvorila legat koji nosi njegovo ime. Ova ustanova postala je bogatija za lične predmete i uspomene iz karijere slavnog američkog glumca Karla Maldena, rođenog kao Mladen Sekulović. Pismo koje je Malden dobio od Marlona Branda i šešir koji je nosio u seriji Ulice San Franciska, dobili su svoje mesto u Kinoteci. Malden je dobio Oskara za najbolju sporednu ulogu u filmu Tramvaj zvani želja (1951), kultnom filmu reditelja Elije Kazana, u legendarnoj glumačkoj podeli, uz Marlona Branda i Vivijen Li. Dobitnik je nagrade za životno delo američkog Udruženja filmskih glumaca (2004) i ima svoju zvezdu na Bulevaru slavnih u Holivudu. Malden je bio predsednik Filmske akademije u Los Anđelesu (1988-1993), gde je i preminuo 1. jula 2009. Koliko se onda životna priča ovog slavnog glumca uklapa u predstavu o ostvarenom američkom snu pitanje je na koje nije zahvalno odgovarati. Biografski podaci koje navodimo govore sami za sebe. Rođen je u Čikagu 22. marta 1912. Odrastao je u obližnjem gradu Geriju, u Indijani. Snimio je 65 filmova, a neki od najpoznatijih su Tramvaj zvani želja, Na dokovima Njujorka i Paton... U Beogradu je glumio u filmu Suton. Značajna je i njegova uloga u TV seriji iz 1970-ih, Ulice San Franciska. Karl Malden and Richard Hatch in The Streets of San Francisco (1972) Tako se u opširnoj enciklopedijskoj odrednici može pročitati da je Maldenov otac, Petar Sekulović, napustio rodno Podosoje kod Bileće i trbuhom za kruhom došao u Čikago. Tu je rođen Malden, kao najstariji od trojice braće. Njegova majka bila je Mini Sekulović, Čehinja, zaposlena kao švalja. Karl je od malih nogu govorio srpski. Rado je pričao o svojoj prošlosti i poreklu. Spominjao je kako mu je otac radio težak posao u čeličani u Geriju, kao i on kasnije. I pored teškog rada, njegov otac je osnovao najstarije pevačko društvo u Americi, Sokol Grupa - Branko Radičević. Tako se mladi Malden još u porodici upoznao sa srpskom kulturom i običajima. Marlon Brando and Karl Malden in One-Eyed Jacks (1961) Malden, tada još uvek Mladen Sekulović, napustio je Geri i rad u čeličani 1934, radi pohađanja Gudmenove škole u okviru Gudmen teatra u Čikagu. Tada je promenio ime u Karl Malden. U pozorištu su mu rekli da je to bolje po njega. Nije imao dovoljno novca za školovanje, ali je ubrzo dobio stipendiju. Igrao je u pozorištu tri godine. Otputovao je u Njujork 1937. i glumio u Brodvej teatru. Bio je kratko angažovan na radiju i dobio nezapaženu ulogu u svom prvom filmu Znali su šta su hteli. Nešto kasnije se pridružio Grup teatru, gde je upoznao reditelja Eliju Kazana, u čijim filmovima je stekao popularnost. Michael Douglas and Karl Malden in The Streets of San Francisco (1972) Učestvovao je u Drugom svetskom ratu i tada je dobio malu ulogu u predstavi i filmu američke vojske Winged Victory. Po završetku rata, dobio je još jednu malu ulogu u predstavi Truckline Cafe, sa tada nepoznatim Marlonom Brandom. Pre nego što se pojavio u Kazanovom filmu, odmah posle rata pojavio se u filmovima najboljih holivudskih majstora, kao što su Džordž Kjukor, Henri King, Luis Majlstoun... Ipak, najveći uspeh je postigao glumeći u filmovima režisera Elije Kazana. U filmu Tramvaj zvani želja glumi Miča, najboljeg prijatelja Stenlija Kovalskog (Marlon Brando), koji upada u romansu sa Blanš Diboa (Vivijen Li). Taj film mu je doneo Oskara za najbolju sporednu mušku ulogu. Bio je nominovan za Oskara za najbolju sporednu ulogu i u filmu Na dokovima Njujorka iz 1954. Tu je glumio katoličkog sveštenika Berija, koji utiče na Terija Maloja (Brando) da svedoči protiv mafije. Ova dva filma, sa njegovim nominacijama za Oskara, režirao je Elija Kazan, sa Marlonom Brandom u glavnoj ulozi. Baby Doll (1956) je poslednji film Elije Kazana u kojem je Malden glumio. To je bila uloga Arčija, čoveka željnog moći i oženjenog tinejdžerkom koja mu zadaje probleme. To je, kao što to tvrdi najpouzdaniji filmski analitičar Dejvid Tomson u svom čuvenom Rečniku filma (do danas, sedam izdanja), Maldenova najsloženija uloga. Sean Connery and Karl Malden in Meteor (1979) Sledili su, između ostalih, filmovi Fear Strikes Out (1957), Pollyanna (1960), Jednooki Džek (1961), Ptičar iz Alcatraza (1962), Gypsy (1962), How the West Was Won (1962), The Cincinnati Kid (1965)... U filmu Paton iz 1970. glumi generala američke vojske, Omara Bredlija, uz sjajnog Džordža S. Skota, koji je odbio da primi Oskara za naslovnu ulogu. Karl Malden in Patton (1970) Veliku popularnost donela mu je TV serija Ulice San Franciska, koja se prikazivala od 1972. do 1977. Glumio je policajca veterana, poručnika Majka Stouna. Majkl Daglas, koji se probio na glumačkoj sceni u ovoj seriji, glumio je njegovog mlađeg partnera Stiva Kelera. Karl Malden ostavio je trag i u jugoslovenskoj kinematografiji, glumeći u filmu Suton Gorana Paskaljevića, iz 1982. To je bila uloga srpskog imigranta u SAD, Marka Sekulovića, a film je snimljen na engleskom jeziku. Glumio je i u italijanskom filmu Mačka sa devet repova (1971) slepog čoveka (Franko Arno) koji razrešava ubistvo. Richard Dreyfuss, Barbra Streisand, Karl Malden, Maureen Stapleton, Eli Wallach, Robert Webber, and James Whitmore in Nuts (1987) Snimao je filmove sve do 1993, kada se povukao. Posle toga se pojavio kao glumac još samo jednom, u 14. epizodi serije Zapadno krilo 2000. godine. Bio je reditelj samo jednog filma (Time Limit, 1957) - vezanog za Korejski rat, a režirao je delimično i The Hanging Tree (1959), zbog bolesti pravog reditelja (Delmer Dejvs). Nagradu za životno delo Američkog glumačkog udruženja uručio mu je Majkl Daglas 11. novembra 2004. Michael Douglas and Karl Malden Karl Malden oženio se Monom Grinberg 1938. Upoznao ju je za vreme angažmana u Gudmenovom teatru. Sa njom je bio u braku dugom više od 70 godina i dobio dve kćerke, Monu i Karlu. U Kaliforniju je stigao 1960. Živeo je u blizini Santa Barbare. U glumačkoj industriji je bio 61 godinu, a 1993. se penzionisao. Pet godina je bio predsednik Filmske akademije u Los Anđelesu, a osnovao je i umetničku biblioteku u Beverli Hilsu, koja je najveća u Americi. Napisao je knjigu When do I start 1997, uz pomoć svoje ćerke Karle. Treba reći i to da je u filmovima koristio svaku priliku da spomene prezime Sekulović. Tako u filmu Paton, u ulozi generala Omara Bredlija kaže jednom vojniku: "Dodaj mi taj šlem, Sekuloviću!" U filmu Dead Ringer, kao policijski detektiv kaže drugom detektivu: "Daj mi moju kapu, Sekuloviću!" Takođe, u njegovom filmu Fear Strikes Out pojavljuje se bejzbolski skaut Sekulović. Kao zatvorski čuvar u filmu Ptičar iz Alkatraza čita listu zatvorenika, među kojima se nalazi i jedan Sekulović. Najpoznatiji primer toga je u TV seriji Ulice San Franciska, u ulozi policijskog poručnika Majka Stouna, kada zaposli pomoćnika Sekulovića. Karl Malden in The Streets of San Francisco (1972) Važio je za jednog od najčestitijih ljudi u Holivudu, kao ličnost velikog, pomalo starinskog moralnog integriteta. Hteo je da pomogne svakom našem čoveku koji se našao u blizini Holivuda, ali nikad sebi nije dozvolio da ga politički zloupotrebe u godinama kad se raspadala Jugoslavija. Svoju nostalgiju i vezanost za rodne korene pokazivao je dostojanstveno i odmereno. Retka osobina među onima koji su se našli u tuđini i udarali u patriotske talambase. Vladimir MATKOVIĆ
  15. Ulični Muzičar

    Koje jezike govorite ?

    1. Južno-srpski (maternji) 2. Srpski (računam da ga znam ...) 3. Italijanski ( da se ne hvalim ...) [mogu i španski i portugalski da razumem pomalo uz pomoć njega] služim se i sa : 1.Engleski (nije baš neki nivo) 2.Grcki (razumem dosta) u školi učio : 1.Ruski (zaboravio , ali i onako se sve razume)
  16. Pa jel ovo moguće? http://rs.n1info.com/a243634/Foto/Casne-sestre-koje-uzgajaju-marihuanu.html Časne sestre u Kaliforniji na svojoj plantaži uzgajaju marihuanu i prodaju svoje lekove putem Interneta. “Sisters of the Valley” koje sebe smatraju kaluđericama, ali ne katoličke ili bilo koje druge veroispovesti, prave organske proizvode za lečenje bolova u leđima, migrena, pa čak i mamurluka i mole se nad svakom bočicom pre isporuke kupcu. Komentar ispod: "Vide Boga svaki dan..." hahahahaha Ja ne znam da li su ove kaluđerice svesne da čine greh?
  17. - Razočaran sam kaznom od samo tri godine i dva meseca, na koju je osuđen muž moje sestre, koji je pet godina seksualno zlostavljao moju ćerku, i to dok je bila dete! Nije trebalo da dobije manje od 12 godina - plačnim glasom kaže za "Blic" J. S. iz Kusatka. Foto: Facebook / FacebookOsuđen na 38 meseci: Zlatko Bat (61) U Višem sudu u Smederevu su, kako su se pravdali, ceo dan bili sastanci u vezi s godišnjim izveštajima i niko nije hteo da prokomentariše skandaloznu presudu sudije Gorana Mladenovića, koji je Zlatka Bata (61) za obljubu deteta osudio na samo 38 meseci. - Predmet više nije u Višem sudu, već u Apelacionom jer se tužilaštvo žalilo na odluku o ukidanju pritvora - kratko je rekla za "Blic" Slađana Bojković, predsednica Višeg suda. Posle prvostepene presude smederevskog Višeg suda, kojom je Bat osuđen samo dva meseca više od minimalne kazne, porodica sada 17-godišnjakinje S. S., koju je teča počeo da seksualno zlostavlja kada je imala samo šest godina, u šoku je. - Plakao sam kada sam čitao presudu. Kakve grozote je radio mom detetu! To normalan čovek ne može ni da zamisli. I to rođak, neko ko vam dolazi u kuću, ko je oženjen mojom sestrom od strica - kaže J. S. Prema njegovim rečima, Bat je počeo da seksualno zlostavlja njegovu ćerku pre 11 godina. Devojčici je pretio i ona iz straha nikome nije pričala kroz kakvu seksualnu torturu prolazi kada ode u tetkinu kuću. Tek je prošle godine uspela da progovori o zlostavljanju, kada je bila u srednjoj školi. Ispričala je razrednom starešini kroz šta je sve prolazila pet godina. Razredna je obavestila Centar za socijalni rad, a oni policiju i sve je razotkriveno. Foto: LJ.Milošević / RAS SrbijaU Kusatku godinama trajalo seksualno zlostavljanje devojčice - Danima je davala izjave policiji, a ja nisam znao za to. Samo je jedne večeri rekla da mora nešto da mi kaže. I počela je da priča šta joj je sve radio teča. Nisam znao za sebe. Zlostavljao je 2005, 2006. i sasvim normalno se ponašao prema nama da niko nije mogao da nasluti šta radi mojoj ćerki kada ode kod njega u kuću. Pitao me je da njegovom sinu, na svadbi, budem starojko. A on je seksualno zlostavljao moje dete! Njegova žena, moja sestra od rođenog strica, do svoje 20. godine živela je u mom domu. A moje dete kada je odlazilo kod nje u kuću seksualno je zlostavljano... - neutešan je J. S. On se samo nada da će žalba tužilaštva uroditi plodom, a najvažnije mu je da njegova ćerka ima normalan život, koliko je to moguće posle svega što je preživela kao dete. - Samohrani sam otac. Odnegovao sam nju i sina, odškolovao. Trudio se da ih zaštitim. Ali nisam uspeo da je sačuvam od zlotvora, i to rođenog - kaže J. S. Sudovi prave kompromise - Činjenica je da sudovi često prave kompromis kada nema dovoljno materijalnih dokaza. Sudija zna da je optuženi kriv, nema dokaza da to potkrepe, pa pribegavaju kaznama blizu minimuma. Videćemo šta će reći Apelacioni sud, on gleda samo papire - kaže za "Blic" bivši tužilac, a sada advokat Aleksandar Milosavljević. Pušten iz pritvora Zlatko Bat je rodom iz okoline Belog Manastira. Ima srpsko i hrvatsko državljanstvo, a godinama je živeo u Švajcarskoj, čiji je penzioner. Zbog obljube maloletne S. S. sedam meseci bio je u pritvoru i pušten je pretposlednjeg dana 2016. - Kada sam uzeo presudu, u centru sela, ispred kafane video sam njegova kola. On sedi u kafani, a njegov advokat će se žaliti na presudu. Strašno... - konstatuje J. S. http://www.blic.rs/vesti/hronika/plakao-sam-zbog-grozota-koje-je-radio-mom-detetu-pedofil-se-izivljavao-nad-rodakom-5/ysjq1lt
  18. Dragan Bjelogrlić: Jedno pitanje moje ćerke na koje nisam imao odgovor Zašto u siromašnom društvu najsiromašniji moraju biti profesori, lekari, naučnici, umetnici? Zašto se baš njima, koji su spremni da i u ovim nesrećnim okolnostima rade i kreiraju mikrosvet koji bi generaciji moje ćerke dao nadu i podstrek, šalje poruka da nam ne trebaju? Znam da MMF to ne interesuje kada odobrava budžet. Ali moralo bi da zanima naše ministre i Vladu kada određuje onako bedne novce za zdravstvo, prosvetu, nauku i kulturu Godina koja ostaje za nama je godina u kojoj me je napustilo mnogo vrlo bliskih ljudi. Pamtiću je zbog toga, definitivno. Pored emotivnih ožiljaka koji će sigurno dugo, dugo zarastati, ostaće urezano i jedno pitanje – moje ćerke – na koje nisam imao odgovor. U stalnim nastojanjima da je ubedim da pokuša da nađe razlog da ostane da živi u Srbiji, u jednom od mnogobrojnih razgovora, rekla mi je da joj ne smeta siromaštvo i činjenica da je teško da će Srbija ikad biti zemlja u kojoj će većina moći da živi normalno od svojih primanja. Rekla mi je i da zna da Knez Mihailova neće nikad biti kao Kerntner štrase u Beču, Terazije kao Champs Elysees u Parizu, i da je za to baš briga. Lepi su i ovakvi. Izgovorila je mnogo toga lepog o nama, našoj zemlji i zašto bi volela da živi baš ovde, samo jedna stvar ju je mučila… Da li siromaštvo neophodno prati i primitivizam? Da li je sveopšta degradacija vrednosti nezaobilazna posledica ekonomskog zaostajanja? Da li su ovde uvek primitivci “vodili kolo” a pristojni ljudi se sklanjali i pokušavali da izgrade svoj alternativni život? Prevedeno na jezik mlade osobe: “Da li će i meni ceo život ‘seljačine’ određivati šta je dobro a šta ne? Jesu li za njih već unapred rezervisani skupoceni automobili i luksuzni separei, a za ostali svet tramvaji, autobusi i zadimljeni bircuzi sa klekom i lozom? Da li je ta podela završena, tata?” Svaki roditelj zna da je jedna od najtežih stvari u životu ona kada vam rođeno dete postavi pitanje na koje nemate odgovor. Da li siromaštvo neophodno prati i primitivizam? Da li je sveopšta degradacija vrednosti nezaobilazna posledica ekonomskog zaostajanja? Da li su ovde uvek primitivci “vodili kolo” a pristojni ljudi se sklanjali i pokušavali da izgrade svoj alternativni život? Ja znam da je “svetska podela” u kojoj je Srbiji pripalo mesto “jeftine radne snage” već napravljena. Znam i da je to sada već realnost koja će potrajati. Ono što ne znam je zašto u toj i takvoj podeli nemamo dovoljno mudrosti da sebi sačuvamo dostojanstvo postojanja. Zašto u siromašnom društvu najsiromašniji moraju biti profesori, lekari, naučnici, umetnici? Zašto se baš njima, koji su spremni da i u ovim nesrećnim okolnostima rade i kreiraju mikrosvet koji bi generaciji moje ćerke dao nadu i podstrek, šalje poruka da nam ne trebaju. Prevedeno na običan jezik: verovatno nećemo nikad napraviti “Mercedes”, ni “Armani”, ni “Silicijumsku dolinu”, ali možemo da imamo vrhunsko pozorište (jer je već odlično), prostor da vrhunski lekari (i njih imamo) leče ljude u pristojnim uslovima, da podržimo domaće pisce (jer su još uvek najčitaniji), da nastavimo da pravimo dobre filmove i serije (jer su i dalje najgledaniji) a ne da američkoj “C” produkciji pružamo usluge, da profesorima vratimo dostojanstvo i veru u edukaciju… Sećanje me, na trenutak, vraća u vreme Sovjetskog Saveza, kada je narod stajao u redu za hranu, a Boljšoj teatar je bio u svetskom vrhu, sovjetska kinematografija jedna od najvećih, sovjetski naučnici, pisci, profesori, siromašni, ali građani Prvog reda… Za sve ovo ne treba mnogo. Ni para, ni volje. Znam. Htedoh reći svojoj ćerki: Srbiji je oduvek trebalo malo da bude dobra i pristojna zemlja… Ali to malo često je bilo nedostižno… Nisam joj rekao… Nisam imao snage… Piše Dragan Bjelogrlić za Turning Points Izvor: Nedeljnik
×
×
  • Create New...