Претражи Живе Речи Утехе

Topla voda se pije i zimi i leti. Topla voda je lek za sve bolesti. Na šta god da se požalite, Kinezi će vam prvo prineti čašu vrele vode. Hladna voda i rashlađeni napici uzrok su svih bolesti. Zato se u prodavnicama pivo nikad ne drži u frižideru, čak ni kad su temperature tropske. Izuzetak su supermarketi u velikim gradovima, gde napitke rashlađuju zbog turista i stranaca koji tu žive. Shodno gornjem pravilu, i prozori se otvaraju zimi, a leti se zatvaraju. Vlada uverenje da treba izjednačiti spoljašnju i unutrašnju temperaturu. Dezodoransi u spreju Kinezima smrde. I zbog toga im smrde i stranci koji ih koriste. Stik-dezodoransi su bolje prihvaćeni ukoliko nemaju intezivan miris. Sva sredstva za negu tela imaju efekat izbeljivanja, i u ženskoj i u muškoj kozmetici. Muškarci neguju kožu lica kao i žene, i obavezne su maske za hiodrataciju i čišćenje. Muškarci puštaju nokat na malom prstu. U gradovima, mnogi neguju duge nokte na svim prstima kako bi celom svetu pokazali da rade gospodski posao. Devojke i žene uredno obaveštavaju sve kolege i prisutne o svom ciklusu. U manjim sredinama i među većinskim delom neobrazovane populacije žene se ne kupaju tokom tih dana, pošto veruju da je to nezdravo. Najveća zamerka stranih muškaraca u vezi sa izgledom Kineskinja je da nemaju stražnjice. Među ekspatima postoji poseban izraz za Kineskinje koje straga izgledaju atraktivno kao top-modeli, ali kada se okrenu, shvatite da je reč o bakama i prabakama. Kinezi se glasno iskašljavaju i sočno pljuju gde god stignu. Kineskinje, takođe. Morate voditi računa kada hodate trotoarom da ne stanete u izbljuvak, ili da vas neko ne zapljune u prolazu. Ista je stvar i sa išmrkavanjem iz nosa. Tradicionalna kineska medicina kaže da sve štetne unutrašnje izlučevine treba bez odlaganja izbaciti iz tela. Obedi su glavna društvena aktivnost u Kini. Kinezi su opsednuti hranom i pauze za ručak i večeru su neprikosnovene. Mnoge kompanije koje rade 7/24 tada ne odgovaraju na telefonske pozive. Pauza za ručak je od 12 h do 14 h (ili 14.30 h) a za večeru od 17 h do 18 h (19 h). Nijedna javna aktivnost ne može da protekne bez hrane. Kinezi joj se vesele, jer još uvek pamte vreme kada su preživljavali na činiji pirinča. U restoranima se jela iznose jedno za drugim, bez posebnog redosleda, i tako se i jedu. Pirinač dolazi na kraju, osim ukoliko ga ne zatražite ranije. Za jedan juan imate pravo na neograničenu količinu pirinča. Za stolom se glasno mljacka. Mljackanje je znak da je hrana ukusna. Podrigivanje, pljuvanje i puštanje gasova su takođe društevno prihvaćeni. Koštice i ostali ostaci od hrane bacaju se na pod, ili se, u boljem slučaju, odlažu na tablu stola pored porcije. Jedino ako insistirate, doneće vam tacnicu za takve otpatke. Kinezi su majstori roštilja i meso se jede u orgomnim količinama. Svinjetina i pileće meso su najzastupljeniji, potom govedina pa ostale vrste mesa. Omiljena poslastica su kokošije nožice zbog toga što sadrže veliku količinu kolagena. One se jedu kuvane, pržene, pečene, prerađene, suve, slatke, kisele, karmelizovane... Viršle i kobasice su slatke i jedu se kao poslastice. Čeri se smatra slatkišem i nalazi se na mnogim tipovima torti, dok se između obroka jede kao užina. Mleko i jogurt su obavezno zaslađeni, dok nezaslađene mlečne prerađevine kupuju i vole samo stranci. Kinezi koriste mnogo šećera u ishrani. Dodaje se čak i u običnu vodu, da bi joj se poboljšao ukus. Hrana je uglavnom veoma začinjena i ljuta, a ako tražite da vam nešto spreme bez ljutog, može se desiti da kuvar to odbije, pošto to više neće biti ista hrana i on ne može da garantuje za njen ukus. Ljutina se najbolje gasi kokosovim mlekom, te je ono obavezno na stolu u svim restoranima tokom obeda. Nakon ručka, kineska nacija mora da odrema barem pola sata. Kinezi su obuzeti i telesnim vežbama. Svake večeri od sedam do devet pleše se na trgovima, u parkovima, ispred stambenih kompleksa. Uglavnom je reč o ženama i devojkama. Predveče, parkovi su zakrčeni ljudima koji hodaju, trče, idu unazad što se smata posebno do-brim za kičmu. U neskladu sa tolikom brigom o zdravlju je veoma raširena nikotinomanija među muškim delom populacije. Kineske cigarete su jake, sa velikim procentom nikotina. Žene retko kad puše, jer se to smatra nepristojnim. Međutim, u velikim gradovima to nije toliko neuobičajeno, a posebno ako je reč o barovima i noćnim klubovima. Pivo je slabo, sa manje od 3,5 % alkohola. Postoji kinesko vino, koje je veoma jako, sa preko 40% alkohola. Zapravo je to rakija. Za stolom se najčešće ispija na eks. Jednom rukom se drži čašica, a prstima druge njeno dno, i izgovara se poziv: ‘gambei’. Mlađi muškarci za stolom ustanu kada nazdravljaju starijima, da bi im iskazali poštovanje. Žene piju ravnopravno sa muškarcima. Poseban znak poštovanja je kada delite svoje cigarete sa svim pušačima. Dok ste za stolom, svaki put kada želite da sami zapalite, morate da ponudite sve ostale. Cigareta na dar otvara i mnoga vrata administracije. Reč je o gestu poštovanja među muškarcima. U prodavnicama se kusur vraća tačno u juan. Uz kusur, obavezno se daje i račun. Radnici za kasom sačekaće da sami prebrojite novac, ne požurujući vas, a nezamislivo je da odbijete da uzmete sitniš, ili da vam ga ne vrate; pojam zaokruživanja cena je nepoznat. U Kini ne postoji tipo. Ako pokušate da ga ostavite, smatraće se da ste uvredili osoblje. Cene u supermarketima odnose se na 500 gr, retko kad na kilogram. Jaja se kupuju na meru. Kese su plastične i naplaćuju se 0,2 juana, ili zavisno od veličine. Prethodno, prodavac vas uvek pita da li želite kesu. Dozvoljeno je uvesti kučiće u supermarket. Dozvoljeno je da se kučići, deca i odrasli voze u kolicima u supermarketu. U manjim prodavnicama obično nema korpi, nego sve što kupite nosite u rukama do kase. Nakon što vam izmere povrće, voće ili neki od proizvoda koji se kupuju na grame, prodavci pomoću mašine zalepe nalepnicu na otvor kese, tako da ne možete da je otvorite osim ukoliko je ne pocepate. Najveća kineska novčanica od 100 rmb obavezno se pregleda na kasi, pošto ima i falsifikata. Pregleda se i novčanica od 50 rmb, a ponekad i od 20. U prodajnim kompleksima poput Dekatlona ili Ikea-e dopušteno je juriti na rolerima koje samo isprobavate, igrati basket loptom koju nećete kupiti, voziti bicikl, skakati na trambolini, ležati na bračnom krevetu u cipelama, zavaliti se u fotelju i odremati, lupati po stolovima, po tablama, vratima... U svakodnevnoj komunikaciji najbitnije je ne pokazati nijedno negativno osećanje. Možete vikati i urlati na sav glas, ali ako zvučite srećno, to je dopušteno. Ako pak promrsite kroz zube nešto negativno i to neko primeti, odmah će uslediti osuda. Poslodavac će vas opomenuti zbog takvog ponašanja, a društvo će vas isključiti. Kinezi veoma bučno razgovaraju. Žene imaju neobično visoke i prodorne glasove koje obilato koriste. Poznavaoci tvrde da je to zbog tonalnog jezika, jer za pravilni izgovor sva četiri tona mandarinskog mora se biti glasan. Kartanje i kocka omiljeni su među Kinezima. Uglavnom se igra u male iznose, ili za cigarete. Stolovi i stolice se iznesu na ulice, a tokom zimskih dana, sedi se u predvorjima stambenih zgrada, ispred liftova. Svaka zgrada u stambenim kompleksima ima svog nadstojnika. Njegovo ime i ID broj, uz broj telefona, nalaze se na zidu na ulazu. Oni su na raspolaganju stanovnicima 24 sata. U većini zgrada ugrađeni su senzori za svetlo, kao i na dim. Kinezi nikada ne sačekaju da neko prvo izađe iz lifta, zgrade, metora, prodavnice, da bi oni ušli. Ako ih opomenete, čak i ako je to prekorno, samo će se nasmejati i pristaće da vas propuste, ukoliko shvate šta je razlog vašem negodovanju. Nije neuobičajeno da se ide preko reda u prodavnici, pošti, banci. Ako se neko pobuni protiv takvog bezobraznika, možete se opkladiti da je reč o strancu. Kinezi će se, opet, samo nasmejati, tolerišući takvo ponašanje. Ljudi su generalno ljubazni i rado će vam pomoći, pod pretpostavkom da se ne uplaše ili ne postide pred strancem. Osim u najvećim gradovima, i dalje je broj stranaca veoma mali, i oni su predmet opšteg interesovanja. Zagledanje sa direktnim unošenjem u lice, fotografisanje kradom ili poziv na selfi sa vama, praćenje u stopu i sramežljivo kikotanje... najčešće su reakcije na ‘belog čoveka’. Ljudi na ulici ići će direktno na vas i zakačiti vas ramenom u prolazu ukoliko se vi prvi ne sklonite. Vozači vas nikad neće propustiti iako imate prvenstvo. Na pešačkim prelazima bez semafora niko ne smanjuje brzinu, već vozači iz sve snage pritisnu sirenu, očekujući da nes-tanete istog časa. Ako se ne sklonite, pokušaće da vaz zaobiđu krivudajući kao u video igrici, samo da ne bi smanjivali brzinu i zaustavljali se. U sudaru dva kineska vozila oba vozača izviniće se jedan drugom mnogo češće nego što će započeti svađu ili sukob zbog incidenta. Deci u Kini je sve dopušteno. Smatra se da je dete uvek u pravu i da nikad ne laže. Ako nastavnik ima problem sa nekim učenikom, to je onda njegova krivica. Tek u slučajevima ozbiljnih ispada, poput agresivnog napada, roditelju će biti preneto da je dete bilo malo uznemireno. Kinezi ostaju u neverici kada im kažete kako bi mogli da uskrate nešto svom detetu, po sistemu nagrade i kazne. Iznenade se i bojažljivo pitaju da li to zaista smeju da urade. Ili se oduševe zbog te ideje, koju prvi put čuju. Takođe veruju i tvrde da se kineska deca razlikuju od sve ostale dece sveta. Rečenice u kojima objašnjavaju njihovo ponašanje uvek počinju sa: "Deca u Kini su posebna, nisu kao u drugim zemljama..." Kineze u školama uče da su najstarija, najrazvijenija, najmoćnija i najprosperitetnija nacija na svetu. U oglasima za posao nastavnika ili nekih drugih izloženih zanimanja, često se navode sledeći kriterijumi: bela koža, žensko do određenog broja godina, po mogućnosti plavuša, a ako je pol nebitan, onda je važan kriterijum da je kandidat zgodan. Ako želite da radite kao učitelj jezika, a rođeni ste na engleskom govornom području i imate diplomu Kembridža, sve vam to neće mnogo pomoći ukoliko ne izgledate dovoljno kao stranac. Javni prevoz je jeftin, iako cene variraju u zavisnosti od veličine gradova. Vozovi su najomiljenije i najčešće sredstvo transporta na udaljenim relacijama. Razvrstani su u kategorije shodno brzini i tipu smeštaja tokom vožnje. Najbrži ‘buleti’ razvijaju i preko 300 km/h a udobni su kao biznis klasa u avionima. Karte za voz mogu se kupiti najranije mesec da-na unapred i prilično su skupe. Osim uobičajenih karata za sedenje (meka ili tvrda sedišta), i kušet kola, prodaju se i karte za stajanje. Kineski kulturnoistorijski spomenici održavaju se besprekorno. Ulaznice za njihov obilazak veoma su skupe. Cena karte za posetu i najmanjoj znamenitosti iznosi od petnaest evra pa naviše. Kinezi kažu da na taj način kontrolišu masovni turizam, koji ostaje pristupačan samo višim društvenim slojevima. U suprotnom, imali bi najezdu turista. Gotovo sve planine u Kini pretvorene su u nacionalne parkove. Od podnožja do vrha popločane su staze, a uspinje se stepenicama, ili žičarama. Postavljena su odmarališta, toaleti, izgrađeni ugostiteljski objekti. Sve je ograđeno i dobro obezbeđeno, svuda postoje table sa opisima onoga što se obilazi, putokazi i mape. Nacionalni parkovi, kao i obični parkovi, veoma su čisti, za razliku od samih gradova i ulica. Armija ljudi radi na njihovom održavanju i čišćenju, ali se i sami posetioci na tim mestima ponašaju mnogo kultivisanije. U Kini su zabranjeni Fejsbuk i svi Google-ovi servisi, kao i oko 2.000 američkih sajtova. Da bi se izašlo na njih, potreban je VPN preusmerivač IP adrese, što koriste samo stranci. Kinezi pak imaju svoje pandane: Baidu pretraživač, Taobao umesto Amazona, WeChat, Yuoku i Weibo umesto Fejsbuka, kao i desetinu drugih. We Chat nije samo aplikacija za povezivanje ljudi, već i osnovno sredstvo plaćanja u Kini. Keš i kartice skoro više niko i ne koristi. Bez We Chata, današnji život u Kini bio bi nezamisliv. Jedan od najpoznatijih kineskih brendova telefona i laptopa je Xiaomi, što se izgovara kao Šiao Mi. Odlikuju ga dobar kvalitet i pristupačne cene, zbog čega je omiljen i među ex-yu ekspati-ma. Njegovi poklonici okupljeni su u We Chat grupi sa nazivom ‘Šio mi ga Đura’. Najradikalni-ji među njima tepaju mu Đura The Zver, tvrdeći da je bolji i od Kinezima omiljene Jabuke. Svi veći kineski gradovi liče na Las Vegas, Njujork, San Francisko... i ne zaostaju za njima u infrastrukturnom smislu, kao ni kada je reč o sadržajima koje nude u svim sferama života. Novi gradovi u Kini grade se planski: najpre se izgradi ceo grad za nekoliko miliona ljudi, sa kompletnom infrastrukturom, a onda ga ljudi naseljavaju. Kina odavno nije jeftina zemlja, a standard ljudi raste ubrzano, iz godine u godinu. Sve više visokoobrazovanih stranaca, a posebno ljudi sa ex-Yu prostora, dolazi u Kinu, gde se mahom zapošljavaju kao nastavnici engleskog. Dobijaju odlične uslove za rad u profesiji koja je visoko cenjena u ovdašnjem društvu. I odlučuju se da ovde i ostanu. Извор:

Браћо и сестре, настављамо са нашом едукативном online школом. Од сада можете преко ЖРУ-а да учите и грчки језик (савремени и старогрчко-новозаветни) и да као учитеља имате феноменалног професора Јелену Стојменову, нашу уредницу и преводиоца. Часове заказујете лично преко мејла г-ђице Јелене. Сви чланови портала Поуке.орг имају специјални попуст. Молимо Вас да нам јавите како Вам се допадају часови и како Вам се допада ова наша идеја. Ваша Администрација