Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'kada'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 13 results

  1. Iako se vlasnici trude oko dresure i obuke, događa se da neki ljubimac ima prejaki karakter sa kojim čovek ne može da se izbori i tada mogu da budu opasni po okolinu Autor: Dragoljub Stevanović (Фото Пиксабеј) Da li postoje opasni i bezopasni psi pitanje je na koje nije uvek lako odgovoriti. Možda bi, kažu kinolozi, bilo bolje reći zahtevni i manje zahtevni. Jer, ako se i negde pogreši kod vaspitanja čivave, pudlice ili džek rasel terijera, čak i kada vas takav pas ugrize, posledice neće biti velike. Malo lajanja ili neprijatnog glockanja, ali slučaj neće dobiti drastične razmere. Međutim, kada je reč o takozvanim opasnim rasama, situacija nije naivna. Ako je vlasnik neodgovoran, pas ne nosi korpu, nije socijalizovan, a uz to nosi i epitet borbenog, može biti i smrtnih ishoda, kao nedavno u Pančevu, kada je staford terijer usmrtio majku vlasnika i teško povredio njenu rođaku. Maltretirani najopasniji To je ponovo pokrenulo brojna pitanje ko je kriv – vlasnik ili „loša genetika”, da li postoji „agresivna crta” kod pasa. Miloš Jević iz Kinološkog društva „Polet” objašnjava da ne možemo okriviti samo jednu rasu i svrstati je u opasne pse. Ima, kaže, divnih staforda koji su apsolutno socijalizovani i ne predstavljaju ama baš nikakvu opasnost. – Problem može da nastane kada su vlasnici pasa nemarni, a posledica su zapušteni psi koji, bez kontakta sa ljudima i psima, često maltretirani, uglavnom provode vreme na lancu i u kavezu. Takvi psi imaju mnogo veće preduslove da budu opasni po okolinu – kaže Jević. Zakon, inače, definiše šta je opasan pas i njihovi vlasnici moraju proći posebnu obuku i test socijalizacije. To prolaze i svi drugi psi koji su naneli teške telesne povrede ljudima ili psima. – Ponekad se događa da se vlasnici trude oko svojih ljubimaca, ali prosto neki pas ima prejaki karakter sa kojim ne mogu da se izbore i on postaje gazda u kući! Tada se uglavnom javljaju problemi: pas se suprotstavlja vlasniku, to je u početku režanje, a može doći i do ujeda – ističe naš sagovornik. Genetika, takođe, igra veliku ulogu. Pre nego što nabave četvoronožnog prijatelja, budući vlasnici bi trebalo da saznaju odakle on dolazi, ko su mu roditelji, treba naći odgovornog i proverenog odgajivača. – Tako će dobiti važne informacije o naslednim bolestima i karakteru psa. Takođe bi trebalo izabrati i rasu koja odgovara karakteru vlasnika – kaže naš sagovornik, koji ima dosta iskustva u obučavanju i dresuri pasa.
  2. Neki ljudi vas ne cijene, sve dok ne odete. Kada im više ne budete davali podršku, koju su prihvatali kao dužnost, kada im više ne budete pisali prijatne sms poruke, koje su ignorisali, kada ih više ne budete sretali raširenih ruku svaki put kada pokucaju na vaša vrata usred noći i kada više ne budete čekali njihov poziv. Neki ljudi ne shvataju koliko ste ih jako voljeli, sve dok ne mogu da nađu nekog drugog ko bi ih volio isto toliko jako. Kada ne mogu da nađu nekoga ko bi volio sve ono što su i kakvi su, ko bi ih gledao bukvalno kao da su jedini, ko bi im omogućio da se osjećaju kao kod kuće - bezbjedno i zaštićeno od haosa cijelog svijeta. Neki ljudi će pokušati da zadobiju vašu pažnju tek tada kada prestanete da im je ukazujete. Kada prestanete da lajkate sve njihove postove, zovete usred dana da kaže kako ih jako volite, kada prestanete da im kupujete sitnice, koje su spomenuli u slučajnom razgovoru, i kada prestanete da ostavljate sve i žurite da im pomognete, kada im je potrebno.
  3. “ИН МЕМОРИАМ: МИЛАН МИЋИЋ ТАЛИЈАН, БОГДАН ДЕКИЋ, ЧЕДОМИР ИЛИЈЕВСКИ, 21.12.2002.-21.12.2018. ДАНАС СЕ НАВРШАВА 16 ГОДИНА ОД ПОГИБИЈЕ МОЈИХ КОЛЕГА! ХЕЛИКОПТЕРСКИ УДЕС У ВРЧИНУ - Чедо! Куцни горивомере! Видиш да су се залепили на нулу! - прекиде интерфонску тишину пилот Милан Мићић Талијан. Летач-механичар Чедо Илијевски изврши наредбу. Куцну прстима по инструментима за показивање количине горива. Казаљке остадоше приковане на нулу. - Показују да нема горива! Немогуће! Опет лажу, мајку му! - рече Илијевски. - Сипао сам шест канти по двадесет и пет литара! А било је у резервоарима око четирсто литара! - настави летач-механичар. - У ваздуху смо укупно четердесет минута! - јави се копилот Богдан Декић. - Близу смо Бубањ Потока! По џи-пи-есу још тринесет кило-метара! - Значи, Деки, треба нам још 50 литара! Чедијев, ниси ваљда на кашичицу сипао! - нашали се Талијан окрећући се према летачу-механичару. Затим баци поглед кроз ветробран. Закаснили су, помисли у себи. Ухватио их је мрак. Било је то против свих правила. Није волео да крши правила летења. Хеликоптер Ми-2 није био опремљен за ноћно летење... Мисли навреше... У овом „најамничком послу“, често је морао гутати кнедле и прелазити преко неких поступака којима су други били склони. Нажалост ти “други“ су се питали. Били су власници хеликоптера. Њихово једино мерило био је новац. То је често било важније и од безбедности летења. Они о томе нису водили рачуна. Морао је слушати ироничне примедбе својих путника и послодаваца. Примедбе на рачун стручности и храбрости. Они су њему причали о стручности! А тек о храбрости! Јавише се слике из казамата у сплитској Лори. Четири месеца усташке тортуре. Надљудских напора да се преживи. Па опет није поклекао. Летови у ЈНА. Много критичних ситуација али срећом без последица. По ко зна који пут сети се 23. априла 1992.године. Хеликоптерска деблокада касарне у Чапљини. Осам „његових“ хеликоптера је спасило 170 војника. Он уместо у „осмици“, у усташком логору. И то баш тада. Жалио је годинама због тога. Судбина или шта ли је? Волео је да лети. Морао је због тога и да трпи. Пензија војног пилота није могла покрити трошкове пристојног живота у Београду. Трпео је за неку „цркавицу“ која је често била понижавајућа. Супруга Слађана није радила. Син Душан је био још школарац. Професија пилота била је у доброј мери деградирана. Главни допринос томе дао је велики одлив овог кадра из војске. Преверемене пензије Демократски изум за смањење војске ради додворавања Западу. Мала је била понуда летачког посла на овим просторима, а велика потражња. Многи, као и он, нису могли без летења. Адреналинска овисност била је велика. То су многи послодавци знали и бесрамно су то користили при плаћању. И вечерас су остали непланирано дуже у Свилајнцу. Опет туђом кривицом. Оријентацију су им олакшавале осветљене змијолике траке ауто-пута Београд-Ниш. По његовом прорачуну требало је само да „прескоче“ брдашце код Врчина и испред њих ће се указати ауто-пијаца Бубањ Поток. Ту им је одредиште. Из размишљања га тргну прасак елисе у ваздуху. Био му је познат тај звук. Мотори стадоше. Висиномери су показивали висину двеста метара. Хитро спусти ручицу „колектива“ надоле до упора и одвоји моторе од ротора. Одврну корекцију на „колективној палици“ и све то пропрати давањем леве ноге. Овим радњама и поступцима преведе хеликоптер у ауторотацију. Циљ му је био да управљајући брзином понирања контролише лет, тј. понирање. Радио је ово успешно више пута током обуке у летачкој каријери. Једино га је забрињавало што је мрак, и што немају видљив контакт са земљом. Хеликоптер је губио висину. Понирао је али под контролом. Надао се да неће закачити жице далековода или не дај боже неку шуму. Богдан укључи рефелектор. Сину светлост. Али ко за инат, били су баш изнад шуме. Понирали су право на њу. Дизањем „колективне палице“ и давањем ноге промени број обртаја ротора и нападни угао елисе. Овим маневром покуша „превући“ летилицу што даље изнад шуме. Крајичком ока угледа Чеду како напушта седиште. По удару хладног ваздуха осети отварање бочних врата. Чедо ће искочити, помисли. У том тренутку хеликоптер се затресе. Нагну се на Декићеву страну. И тада поче... Ударају гране. Ударају са свих страна. Надјачава их ломљавина стакла, метала и дрвета. И траје читаву вечност... И чу се један крик. А затим још један... ...И смртна тишина обузе све! Љутомир Рундић Ljutomir Rundić Romanijski Из књиге "ДОСАЊАНО НЕБО" други део” Zima počinje onoga dana kada piloti postanu “vlasništvom” nabeđenih gazda, a ne Države! Kada njihove nove Gazde, u svom osionom besu, zaslepljeni novcem i slavom, pilote počinju tretirati jednostavno kao šofere, kočijaše, a letenje, visokorizičnu veštinu-profesiju izmeste iz sfere Pravila i Propisa, i prepuste je slučajnosti. A slučajnost, k’o slučajnost, poigrava se malo dok jednoga dana ne pokaže svojom krvavom šapom da u LETENJU NEMA SLUČAJNOSTI!!! “Minić je pilotirao helikopterom 'gazela SA-341', vlasništvo 'Proizvodnje Mile Dragić'. Rano ujutro je poleteo iz Zrenjanina, a na Svetom Stefanu je primio tri putnika Van der Kruiza de Vazijera, Vitenberga i njihovog prevodioca Veru Cvijetić-Boazje. Po sletanju na Žabljak, Cvijetićeva je svoje mesto ustupila Kujundžiću da bi strancima pokazao okolinu jer su pokazali interesovanje za investiranje. Na oko dva i po kilometra od planinskog doma u Sušici, letilica se srušila u kanjon istoimene reke, dubok oko 800 metara. Uzrok pada letilice je to što je donjim skijama zakačila žice dalekovoda. Na mesto nesreće odmah su stigle spasilačke ekipe. Zbog nepristupačnosti terena, nisu mogle da helikopterom dođu do olupine letilice oko koje su bila tela pilota i putnika. Spasioci, da bi izvukli tela poginulih, spuštali su se pešice niz vrlet do olupine. Posle nekoliko sati spasioci su izvukli tela stradalih, koja su prebačena u Podgoricu, gde ih je identifikovala Vera Cvijetić-Boazje, koja je rodom iz Kotora a stalno nastanjena u Briselu.” (BLIC 28.09.2005.) Tako se, jednoga jutra, mamuran od slave i neznanja, kao Gazda probudio i Bratislav Gašić. I Država-gazda pretvorila se u Gazdu-državu! Slava svim žrtvama Zime.
  4. Superjunaci u posjeti Bosni i Hercegovini Kako to onda izgleda kada se sila superjunaka sretne sa tvrdoglavom bosanskom glavom Naš poznati strip crtač, Filip Andronik, već nekoliko mjeseci ilustruje svjetski poznate superjunake u posjeti našoj domovini. Superjunake bije glas/stereotip da su sjajni i moćni, a nas Bosance bije glas da smo gorštaci i malo prgav narod. Kako to onda izgleda kada se sila superjunaka sretne sa tvrdoglavom bosanskom glavom - eh, to možete vidjeti u izboru iz serije ilustracija koje vam predstavljamo. Ko je pak Filip Andronik? Filip Andronik je nagrađivani strip crtač iz Sarajeva, najpoznatiji po svom strip serijalu o "Amneziji, superjunaku s problemom sa pamćenjem". Njegove ilustracije i stripovi su objavljivani u domovini i inostranstvu, a on trenutno radi kao strip crtač za izdavačku kuću Delcourt iz Francuske. * http://www.prometej.ba/clanak/kultura/strip/filip-andronik-superjunaci-u-posjeti-bosni-i-hercegovini-3611
  5. Prošle subote na aerodromu koji nosi naziv jednog od rumunskih i svetskih pionira avijacije Aurela Vlajkua u Bukureštu održan je BIAS-2018, aeromiting kojim je ujedno obeležena i desetogodišnjicapostojanja ove manifestacije i 100 godina ‘’Velikog ujedinjenja’’ rumunske države 1918. godine. Najneobičnija i letelica koja se danas u svetu rekto viđa, pogotovu na ovakvim događajima, sovjetski helikopter Ka-26 koji se još uvek koristi za zaprašivanje useva / Foto: Uroš Mitrović, Tango Six Ovogodišnji BIAS je bio veoma posećen i može se reći uspešan iako su letački program kao i statička izložba bili dosta slabiji u poređenju sa onim što se moglo videti prošlog puta pa i nekih ranijih godina. Nedostatak MiG-a 21 na nebu iznad Banease Rumuni su donekle nadomestili češćim letovima njihovih F-16 / Foto: Uroš Mitrović, Tango Six Glavni razlog da BIAS-2018 bude slabiji svakako su dva udesa koje je početkom jula imalo rumunsko Ratno vazduhoplovstvo u kojima je poginuo jedan pilot. Bio je to MiG-21 koji na aeromitingu nije leteo ali su se i pored toga dva primerka mogla videti na zemlji dok su sutradan posetioci mogli videti i njihovo poletanje prilikom povratka u matičnu bazu. Na statici su bila izložena dva LanceR-a od kojih jedan dvosed / Foto: Uroš Mitrović, Tango Six Na MiG-u 21 rumunski piloti već 20 godina na domaćim i stranim aeromitinzima prikazuju svoje veštine na ovom tipu vazduhoplova koji se danas u Evropi retko viđa a mnogi na BIAS dolaze samo zbog njega (to je i ovoga puta bio glavni motiv da se Tango Six još jednom nađe na ovom događaju). Drugi tip aviona koji nije viđen jeste školsko-borbeni IAR-99čiji se jedan primerak takođe srušio ovoga meseca ali su srećom piloti uspeli da iskoče iz aviona. Njega ne samo da nije bilo na nebu nego ni na statici. Španski Hornet u popodnevnom nastupu kada su obično bolji uslovi za pravljenje dobrih fotografija / Foto: Uroš Mitrović, Tango Six Domaćin se ipak potrudio da dešavanja na aerodromu budu dinamična i da se, sem jednosatne pauze, ne prekida stalno privlačenje pažnje publike. BIAS je jedan od retkih ako ne i jedini veći međunarodni aeromiting koji ima istovetne programe pre i posle podne koji u zavisnosti od situacije mogu biti podložni manjim izmenama. Atraktivno ispaljivanje IC mamaca iz rumunske Pume / Foto: Uroš Mitrović, Tango Six Letački program bio je praćen odgovarajućom muzikom, uglavnom je to bila rok muzika koja, složiće se mnogi (a mnogi i dalje to ne razumeju), ide najbolje uz vojnu pa i civilnu avijaciju. Aeromiting je završen veličanstvenim vatrometom a nakon toga je održan i rok koncert rumunskog benda Zdob si Zdub. Šta smo sve videli na nebu iznad Banease Nedostatak MiG-ova 21 Rumuni su pokušali i donekle uspeli da nadomeste češćim letenjem njihovih F-16 i s obzirom da je ovaj avion nedavno uveden u upotrebu i da na njemu još uvek nije postignuta puna borbena sposobnost, njihova pojava je bila efektna i u pojedinim trenucima zanimljiva. Formacija rumunskih F-16AM doletelala je iz baze Borcea-Festesti gde su ovi avioni i stacionirani / Foto: Uroš Mitrović, Tango Six Iako nije bilo solo programa, rumunski F-16 su tokom dana leteli 4 puta, između ostalog u formacijama od 4 i dva aviona kao i u pratnji transportera C-130 ‘’Herkules’’, prikazana je i bliska manevarska vazdušna borba dva aviona koja nije ostavila baš ubedljiv utisak da se radi o ‘’dog fajtu’’. Letelice RV Rumunije F-16, C-130, C-27J i IAR-330 nisu poletale sa aerodroma Baneasa već su doletale iz svojih matičnih baza i u njih se vraćale nakon završetka letačkog programa. Najbolji letački program na borbenom avionu, Španac u Hornetu / Foto: Uroš Mitrović, Tango Six Solo nastupe na savremenim borbenim avionima imali su Španci na F/A-18, Česi i Mađari na Gripenu dok su Britanci na EF-2000 još gore razočarali nego u Varaždinu. Pilot Horneta je izveo možda i najbolji program koji je postao već uobičajen ali nikako dosadan. I ovoga puta prikazane su osobine koje krase ovaj tip aviona, horizontalan let na velikim napadnim uglovima, manevrisanje i odlično ponašanje kao i upravljivost aviona na malim brzinama i mnoge druge manevre koje malo koji drugi borbeni avion u svetu može izvesti. Sasvim solidan Gripen u rukama češkog pilota / Foto: Uroš Mitrović, Tango Six Čini se da je češki pilot na Gripenu ostavio bolji utisak od svog mađarskog kolege, u svom nastupu je bio agresivniji i agilniji, izveo je program na manjem prostoru a po oceni dobrog dela publike bio je podjednako pa čak i zanimljviji od španskog F/A-18. Čest i redovan gost evropskih aeromitinga, austrijski SAAB-105 / Foto: Uroš Mitrović, Tango Six Poslednjih godina redovni na velikom broju aeromitinga su Austrijanci sa školsko-borbenim avionom SAAB-105 čija je posada i ovaj put bila sasvim solidna. Britanci su se opet osramotili, iznad Banease je jednim EF-2000 izvršen prelet velikom brzinom i na velikoj visini, to gotovo da nije privuklo nikakvu pažnju jer su sve oči bile usmerene ka španskom Hornetu čiji se pilot na zemlji pripremao za poletanje. RAF-ov Tajfun je doleteo iz vazduhoplovne baze Mihail Kogalničeanu gde se od aprila nalaze četiri takva aviona koji pomažu Rumunima u kontroli vazdušnog prostora a pre neki dan su iznad Crnog mora izvršili presretanje ruskog Su-24. “Turske zvezde“ su dostojno predstavljale svoju zemlju / Foto: Uroš Mitrović, Tango Six Dve vojne akro-grupe imale su odlične programe u kojima su iskoristili maksimalne mogućnosti tipova vazduhoplova na kome nastupaju, ujedno i da prikažu umeće pilotiranja njihovih veoma iskusnih pilota. Od ‘’Turskih zvezda’’ smo videli ono što smo već navikli, dinamičan nastup, letenje u zbijenim formacijama, besprekorna sinhronizacija, atraktivni manevri i figure. I sve to i pored toga što lete na vremešnim američkim F-5A i B ‘’Freedom Fighter’’ koji međutim kao da su stvoreni za akro-grupe. Oldtajmeri TS-11 u poljskoj vojnoj akro-grupi “Crveno-bele iskre“ / Foto: Uroš Mitrović, Tango Six Obzirom na skromne mogućnosti školsko-borbenog aviona TS-11‘’Iskra’’ koji je već odavno oldtajmer, poljska akro-grupa ‘’Belo-crvene iskre’’ nije bila nezanimljiva. Manevar vredan divljenja izveo je njihov najiskusniji pilot koji je napravio čitav krug u horizontalnoj ravni a to ne bi bilo ništa impresivno da to nije urađeno pod negativnim opterećenjem. Najbrojnija letelica na nebu iznad Bukurešta bili su helikopteri Puma RV Rumunije različitih verzija / Foto: Uroš Mitrović, Tango Six Vazduhoplovne snage Rumunije pokazale su umeće i na drugim avionima i helikopterima sa kojima raspolažu. Već ustaljena praksa je bio dolet 9 transoportno-borbenih helikoptera IAR-330 Puma SOCAT koji su nakon dolaska iznad piste aerodroma dugo lebdeli ispred publike a zatim je iznad njih proletela formacija od 4 Pume od kojih je vodeći nosio rumunsku nacionalnu zastavu. U solo nastupu korišćena je medicinska varijanta Pume, a posada je prikazala zavidno umeće letenja. Rumunski Herkules u društvu F-16 koji je, zanimljivo imao izvučene stajne trapove / Foto: Uroš Mitrović, Tango Six Dosta skromnije učešće ali u skladu sa mogućnostima vazduhoplova, imali su piloti aviona IAK-52 (rumunski Jak-52) koji su leteli u formaciji od 4 aviona kao i sinhropar dva helikoptera IAR-316 (SA-316) ‘’Alouette III’’. Tri preleta imala je posada transportera C-130H od kojih jedan sa dva F-16 a drugi u društvu transportera C-27J ‘’Spartan’’. Malo razočarenje dogodilo se na kraju dana kada nije došlo do očekivanog preleta Spartana u noćnim uslovima uz obavezno ispajivanje mamaca, što je jedan od zaštitnih znakova BIAS-a. Akro-grupa “Iacarii Acrobati“ / Foto: Uroš Mitrović, Tango Six Da Rumunija ima sasvim solidno razvijenu i generalnu i civilnu avijaciju još jednom su prikazale mnogobrojne akro-grupe i letelice raznih vazduhoplovnih organizacija. Letela su tako tri aviona BN-2 rumunskog Nacionalnog instituta za vazduhoplovna ispitivanja INCAS koji su ustvari leteće laboratorije, potom akro-grupa “Iacarii Acrobati“ na tri aviona IAK-52, Civilna vazduhoplovna akademija (Scoala superioara de aviatie civila) sa avionima Cessna 172 i P2006T. Sinhro par “White wings“ / Foto: Uroš Mitrović, Tango Six Najviše zastupljen bio je ‘’Aeroklub Rumunije’’ sa svojom akro grupom ‘’Hawks of Romania’’ na avionima Extra 330, sinhro parom “White wings“ na jedrilicama IAR-35, avionima Zlin 142, Zlin 526, motornim jedrilicama IAR-425. Padobranac sa prilično velikom nacionalnom zastavom Rumunije / Foto: Uroš Mitrović, Tango Six Iz aviona An-2 je iskakala padobranska grupa ‘’Blue Wings’’. Takođe bili su prisutni i padobranci iz centra ‘’Skydiving Center’’. Boeing 737-700 kompanije TAROM u društvu aviona Extra 330 akro-grupe ‘’Hawks of Romania’’ / Foto: Uroš Mitrović, Tango Six Izvedeno je i letenje mešovitih formacije, kao na primer vojnog IAR-330 i civilnih Extra 300 zatim putničkog aviona Boeing 737-700 avio-kompanije TAROM u društvu akro-grupe ‘’Hawks of Romania’’. Nastup mešovite letačke grupe Air Bandits: Ljubitelji akrobacija uživali su u prisustvu, poslednjih godina stalnog gosta BIAS-a, litvanskog pilota Jurgisa Kairisa koji je osim solo-nastupa na avionu Su-31 imao i svoj uobičajen let sa akro-grupom “Iacarii Acrobati“ a spektakularna predstava priređena je kao i uvek na kraju dana, kada su oni zajedno u okviru mešovite formacije ‘’Air Bandits’’izveli letački program uz simulacije vatrenog dejstva na ciljeve na zemlji koje su bile propraćene upotrebom pirotehnike. Impresivan nastup neobične letelice, pilot Valer Novac u sovjetskom Ka-26 / Foto: Uroš Mitrović, Tango Six Jedan od najneobičnijih i veoma retko viđanih vazduhoplova danas u Evropi i u svetu je sovjetski laki višenamenski helikopter Ka-26 koji je, po mišljenju mnogih entuzijasta (pa i autora ove reportaže) ovoga puta bio najveća atrakcija BIAS-a. Pilot Valer Novac je helikopterom koji je bio opremljen sistemom za zaprašivanje useva izvodio sjajne manevre pokazavši koliko ova letelica ima odličnu pokretljivost. Formacija Flying Bulls-a sačinjena od po jednog B-25, F4U i dva Alfa Džeta / Foto: Uroš Mitrović, Tango Six Neizostavni su i ovoga puta bili i avioni i helikopteri Flying Bulls-a čiji je kao što znamo glavni sponzor i osnivač kompanija Red Bull. U solo nastupima i mešovitim formacijama leteli su američki bombarder iz Drugog svetskog rata B-25 “Mitchell“, lovac F4U “Corsair“, trenažni avion iz 50-tih godina T-28 ‘’Trojan’’, školsko-borbeni avioni Alpha Jet i helikopter BO-105. Pilot Flying Bulls-a je u helikopteru BO-105 izveo sve što ovaj helikopter može da uradi, a za ovu kategoriju letelica može zaista mnogo / Foto: Uroš Mitrović, Tango Six Od svih njih zanimljivo je bilo formacijsko letenje Korsera i dva Alfa Džeta koji su osim preleta izvodili i komplikovanije manevre. Pilot BO-105 je izvodeći manevre petlja i valjak iz raznih položaja letelice u prostoru još jednom pokazao da je to verovatno najpokretljiviji helikopter na svetu. …i na zemlji Izložba vojnih aviona i helikoptera na statici bila je veoma siromašna sa malim brojem letelica koje su uglavnom već viđane prethodnih godina. Ponovo je bio prisutan leteći radarski sistem E-3A ‘’Sentry’’ zajedničkih snaga NATO koji je bio jedini vojni avion u koji su posetioci mogli ući pa je od ranog jutra oko njega bio formiran veoma dugačak red onih koji su bili dovoljno strpljivi da zavire u ovaj interesantan avion. Američki F-15C / Foto: Uroš Mitrović, Tango Six Od modernih borbenih aviona bili su izloženi dvosedi grčki Mirage-2000-5 Mk II koga je uvek lepo videti zbog njegove savršene linije i šeme farbanja. SAD su bile prisutne sa dva lovca F-15C ‘’Eagle’’ iz sastava 131. ekspedicione lovačke eskadrile čijih se 12 aviona u okviru tzv. TSP – Theater Security Package trenutno nalaze u rumunskoj vazduhoplovnoj bazi Campia Turzi. Cilj ovog privremenog baziranja američkih aviona jeste obuka, pružanje podrške i učvršćivanje veza sa NATO saveznicima. Američki UH-60 “Black hawk sa zanimljivim motivom na nosu / Foto: Uroš Mitrović, Tango Six Pored F-15 bio je izložen i jedan američki višenamenski helikopter UH-60 ‘’Black Hawk’’. Na statici su bila izložena čak tri EF-200, jedan iz Italija i dva iz Nemačke / Foto: Živojin Banković, Tango Six Za razliku od letačkog programa u kome smo avion EF-2000 videli, kako smo već opisali, samo na kratko te je njegovo pojavljivanje bilo gotovo beznačajno, na zemlji su bila izložena čak tri aviona ovog tipa. Italijanisu poslali jedan dvosed pored koga su stajala dva nemačka jednoseda i to što je zanimljivo, bili su u varijanti Tranche 1. Austrijanci su osim u vazduhu SAAB-105 prikazali na zemlji i to primerak koji je na repu imao motiv koji je urađen radi izložbe ‘’Tiger meet’’ okupljanju. Od drugih stranih vazduhoplova mogli su se videti još samo dva transportna aviona C295M od kojih je jedan pripadao Španiji a drugi Češkoj. Avion zbog koga se dolazi na BIAS kao i na mnoge druge evropske aeromitinge, MiG-21 LanceR C. Ovoga puta samo na statici / Foto: Uroš Mitrović, Tango Six Postavka letelica Ratnog vazduhoplovstva Rumunije je takođe bile skromna sa samo četiri aviona i jednim helikopterom. I pored toga što smo pre aeromitinga imali informaciju da su zbog udesa MiG-ovi 21 i dalje prizemljeni, iz baze Campia Turzi su radi statičke izložbe doletela dva aviona, po jedan jednosed LanceR C i dvosed LanceR B. Rumunski F-16BM u veoma lepoj šemi farbanja / Foto: Živojin Banković, Tango Six Mnogi strani posetioci prvi put su na zemlji mogli videti rumunski F-16, bio je izložen dvosed F-16BM a veoma lepa maskirna šema farbanja rumunskih aviona nazvana ‘’Carpathian Ghost’’ pravo je osveženje u sivilu koje trenutno vlada što se tiče bojenja vojnih letelica u svetu. Društvo španskom i češkom C295M pravio je rumunski transporter C-27J‘’Spartan’’. Mi-24 iz filma Rambo 3? Ne, ovo je rumunska Puma SOCAT / Foto: Uroš Mitrović, Tango Six Drugi vojni helikopter na zemlji je, pored američkog UH-60 bio rumunski transportno-borbeni IAR-330 Puma SOCAT koji donekle podseća na specijalno dorađeni SA-330 koji je u kultnom akcionom filmu ‘’Rambo 3’’iz 80-tih godina ‘’glumio’’ sovjetski desantno-jurišni helikopter Mi-24. Kao i 2016. ponovo su bili izloženi raketni sistem MIM-23 ‘’Hawk’’ PVO Rumunije kao i njihov osmatrački radar AN/TPS-79(R) američke proizvodnje. Eksperimentalni avion Coanda 1910 konstruktora Henrija Koande iz 1910 godine / Foto: Uroš Mitrović, Tango Six Bogata vazduhoplovna istorija i tradicija Rumunije takođe nije zanemarena. Prikazane su tri replike aviona pionira svetske avijacije, avion Vlaicu II konstruktora Aurela Vlajkua, potom takođe njegov avion Vlaicu III i svakako najzanimljiviji eksperimentalni avion Coanda 1910 Henrija Koande koji je vrlo verovatno prvi mlazni avion na svetusa zanimljivim hibridnim pogonom koji je Koanda tada nazvao “turbo-propulzor“. Živojin Banković
  6. FOTO: YOUTUBE, SCREENSHOT / SCREENSHOT Devojčica Džulijet Vejts (2) rođena je sa ozbiljnim deformitetom leve noge, zbog kojeg nije mogla da se kreće. Zbog njenog zdravstvenog stanja stanja, morala je na amputaciju pre nego što je prohodala, ali to je nije zaustavilo.
  7. Dakle, kao što su neki danas primetili, oni koji su koristili teme "Pouke.org Gradient" i "Pouke.org Midnight" u jednom trenutku više nisu mogli da koriste sajt. Šta se desilo? Da vam objasnim. Neki forumaši su se žalili da kada kliknu na "Ignore" nekog forumaša, oni i dalje vide sadržaj od forumaša kojeg su ignorisali (iako nakon ingorisanja više ništa ne bi trebalo da vide od blokiranog forumaša, kao što je slučaj na facebook, twitter, itd.). I ja sam odlučio da probam to nekako da popravim. Vi koji se bar malo razumete u programiranje znate da se svaki sajt sastoji od računarskog koda koji je pisan u nekom jeziku. "Pouke.org" radi na "Invision Community" platformi (btw, veoma kompleksan kod) i sajt radi na PHP / MySQL serverskim jezicima. Da stvar bude smešnija, ja čak nisam ni dirao PHP kod, niti HTML. Već CSS. A kako sam uspeo da zabrljam CSS kod i da sve funkcionalnosti na sajtu postanu nedostupne? Problem je ležao u pogrešnom targetovanju CSS klasa u DOM pregledaču. Kada se neki korisnik na "Pouke.org" ignoriše, browser upiše HTML klasu u DOM pregledaču pod imenom "ipsHide". I šta sam ja tu uradio? Pa evo ovako nešto, ovaj kod sam upisao u CSS datoteku sajta: .ipsHide { display: none !important; } I šta sam ja ovime uradio? Rekao sam računaru da ukloni sve sa sajta što nosi klasu "ipsHide" i desilo se šta se desilo, sve na sajtu se zeznulo. Ja sam mislio da se ta klasa aktivira samo na ignorisane članove, međutim ta klasa je bila upisana i u ostale delove foruma, kao što su slanje privatnih poruka, notifikacije, odgovaranje na teme, taster "pošalji" i taj kod se izvršio na celom forumu umesto da se izvršio samo na ignorisane članove. A šta sam trebao uraditi? Pa trebao sam pametnije targetovati CSS klasu, na ovaj način: .cPost.ipsBox.ipsComment.ipsComment_parent.ipsClearfix.ipsClear.ipsColumns.ipsColumns_noSpacing.ipsColumns_collapsePhone.ipsHide { display: none !important; } E ovako bi već radilo kako treba, jer bi se onda kod izvršio i sadržaj bi se sakrio samo ukoliko se sve ove klase nalaze u DOM pregledaču. Ako samo jedna od ovih klasa fali, kod se neće izvršiti jer ne ispunjava uslov. Ovo će najbolje razumeti oni koji znaju programiranje, dok oni koji nikada nisu radili programiranje, ovo će im biti totalno nejasno, ali neka znaju samo da zbog moje greške sajt se na par minuta "raspao". Naravno, ovo nije efikasan način (ovo se radi preko JavaScript-a ili PHP-a, a ne preko CSS-a), no ja sam mislio da ću moći i samo sa CSS kodom da popravim tu opciju za ignorisanje članova. Eto, ko radi taj i greši.
  8. Iza rešetaka, foto Igor Čoko Kad mi je Igor Čoko, dokumentarni fotograf i antroplog po vokaciji i drug po realizaciji poslao link na upravo objavljen novi spot pjesme ‘Ako te ikada‘ srpskog garage-postpunk-noise-rock tria Repetitor (kojeg će ljubitelji podrumskog mlaćenja bubnjeva i moćnog basa začinjenog jasno izgovaranim vokalom moći slušati na trinaestom Pozitivcu), i kada sam vidio naslovnu fotografiju zatvorenika iz Okružnog zatvora u Beogradu u ekstazi — pitao sam se što li je ovaj kreativac iz beogradske udruge Grain opet zakuhao. Odlušao sam i pogledao spot čiji su me žestoki ritmovi u trenu odveli u mladost gdje smo po vlažnim podrumima i napuštenim zgradama nekadašnjih proizvodnih kombinata, ne znajući tko je od nas muško a tko žensko, bacakali čupe i ispijali jeftina i odvratna piva i nekako bili sretniji. Nakon što sam kratko istražio pozadinu iza ovog spota, malo sam se prepao shvativši što se sve moralo dogoditi da bi spot nastao, a kad sam shvatio da je to samo mali dio još veće priče, uzeo sam tipkovnicu u ruke i zamolio Igora za intervju. Bio je to jedini način da shvatim o čemu se ovdje radi i zašto sve ovo. Pa imenjače Igore, što je ovo bilo? Centralni zatvor, punk bend, udruga Grain, antropologija, film, izložba, dokumentarac? Tko tu radi što i zašto radi to što radi? — U biti, sve je počelo negdje krajem 2014. godine kada je Marina Kovačević, predsjednica udruge Centar za rehabilitaciju imaginacijom iz Beograda stigla u beogradski Okružni zatvor, popularni “Ce Ze” sa namjerom rađenja kazališne predstave sa osuđenicima sa zatvorenog odjela te ustanove. Htjela im je u svijest usaditi Dostojevskog i “Zapise iz podzemlja”. Služba za tretman OZ Beograd izabrala je šestoricu momaka koji će nositi predstavu, među njima Đorđe Vasiljević, tada najinteligentniji robijaš sa IQ 151 i Uroš Milovanović, mladić koji je ranije glumio u filmovima Emira Kusturice i koji je davne 2007. godine otvorio Kanski filmski festival, pobravši desetominutni aplauz. Marina je sjajno iskoristila bend Goribor, a ja sam ubacio Igora Đekea iz Vinkovaca na usnjaku, kao prateći soundtrack i priča se ozbiljno zavaljala kako zatvorom, tako i narednih godinu dana turnejom po drugim zatvorima po Srbiji, a kao veliko finale uslijedila je predstava za javnost u beogradskom Domu omladine pred oko 500 posjetitelja. Čitav taj proces sam pomno i dokumentaristički pratio kroz tražilo aparata i tako je paralelno nastajala i knjiga fotografija „Iza rešetaka“ koja je po prvi put transparentno prikazala život osuđenika u zatvorenom odjelu zatvora u srcu Beograda. Knjiga je izašla krajem 2016., a u međuvremenu smo od snimljenog materijala skockali i dokumentarni film „Zapisi iz ćelije br. 12“. Marina je taj film premijerno prikazala u New Yorku na manifestaciji „Performing the world“. Nakon toga, prikazala je film američkim osuđenicima u kultnom zatvoru San Quentin, gdje se film i sada prikazuje američkim osuđenicima kao školski primjer uspješne rehabilitacije umjetnošću sprovedene u zatvoru u Srbiji. Iza rešetaka, foto Igor Čoko Ako se dobro sjećam, nešto od ovoga bilo je prikazano i hrvatskoj publici? — U četvrtom mjesecu ove godine imali smo zajedničku projekciju filma i izložbu fotografija u pulskom Rojcu, a interesantno je da su fotografije iz knjige “Iza rešetaka” imale svoju svjetsku premijeru na zajedničkoj međunarodnoj izložbi u Pogonu Jedinstvo u Zagrebu, prije točno godinu dana. Od tada, fotografije su obrnule dobar krug po svijetu, pobrale nekoliko nagrada i što je najbitnije, zajedno s filmom razbile predrasude i stereotipe o osuđenicima kao nužno lošim momcima. U međuvremenu smo se igrali sa osuđenicima Alana Forda, striktno se držeći Brixijevog prijevoda što je bilo sjajno iskustvo, radili još neke predstave , da bi se 30. lipnja bez medijske pompe i informacija za vanjski svijet dogodio prvi pravi sirovi i snažni rokenrol koncert u nekom srpskom zatvoru, tj. Ce Zeu. Zašto baš Repetitor? — Repetitor kao bend mi je bio najbolje riješenje, znajući i prateći njihov rad. Znao sam da će biti to — to. I nije mi žao utrošenih godinu dana koliko sam stvarao i pripremao složenu logistiku za realizaciju svirke na zatvorskom šetalištu. Ispred udruge Grain, zajedno sa momcima iz beogradskog foto kolektiva Invert, htjeli smo pomjeriti granice istražujući kako to agresivna glazbena energija utječe na agresivnu energiju onih koji služe kaznu, a koji nisu rokenrol publika. Izuzev jedan posto onih koji zalutaju u zatvor sa jasnim predznanjem i osjećajem za rnr. I dogodio se savršen krešendo, ludilo od svirke koja će se uskoro pretočiti u dokumentarni film, a kojem prethodi ovaj video uradak za pjesmu “Ako te ikada“. Kad u uvodu zatvorenik stoji u ćeliji i priča o rocku iz perspektive čovjeka iz zatvora, u jednom trenutku kaže — ljubav je adrenalin. Interesira me, obzirom da su i pjesma i spot adrenalinska bomba, koliko je ta izjava uvjetovana svim ovim događajima, a koliko ona doista proizlazi iz zatvorenikovog iskustva? — Tu imamo susret sa osuđenikom koji živi rokenrol, koji guli robiju zbog droge, koji je propustio boga i oca svirki zbog svojih grijehova, čovjeka koji potajno sluša beogradski Radio 202 kao jedini dostupni izvor, kao netko tko u nogama ima stotine i stotine svirki i šutki. E, sad se eto njemu ukazala prilika da iživi svoje frustove i adrenalin kroz ono što najviše voli. Kroz svirku. On vozi kroz spot i film kako pričom, tako i energijom koju je dao na koncertu. Pazi, zatvorski režim je jako strog, ne dozvoljava fizičku interakciju osuđenih i ljudi sa slobode, izuzev zatvorskih službenika, ali smo na ovoj svirci uspjeli prevazići i tu granicu. Osuđenici su prije početka iz “sigurnosnih” razloga bili udaljeni tridesetak metara od benda, pa smo krenuli mic po mic da urgiramo na približavanje i kako je svirka odmicala, bend i osuđenici su se bukvalno stopili jedni s drugima. Nitko nije nastradao, nitko nije napravio ništa što ne treba, dogodio se na kraju jedan kolektivni euforični hajp. Buka je pobijedila JA, sve je to bila jedna adrenalinska ljubav, kako publike, tako i benda. Iza rešetaka, foto Igor Čoko Bio si puno s tom istetoviranom ekipom, naslušao se brdo priča, vjerujem zanimljivo iskustvo, pogotovo tebi koji se baviš proučavanjem kulturne i biološke različitosti kod ljudi. Reci mi dakle, što će nama ljudima zatvori? Poštuje li uopće više itko neka pozitivna a nepisana univerzalna (svemirska, božja, svejedno) pravila? Ne bi li svi na neki način trebali završiti iza rešetaka? — Pazi jednu stvar, u zatvoru de facto nije nitko bez razloga, a toga su svjesni i sami osuđenici. Ali tim pitanjima otkud oni tamo i zbog čega i na koliko, odgovore i pitanja daju i postavljaju službe koje se bave prirodom njihovog krimena. OK, državni organ je tog nekoga osudio na toliko i toliko robije zbog toga i toga i to se mora sprovesti. Zatvor je užasno neprijatno i rigidno mjesto sa jako lošom energijom i da se razumijemo, nisu svi cvijeće i postoje oni koji debelo zaslužuju biti tu gdje jesu. Ali je isto tako jako velik broj onih koji nikada nisu imali mogućnost drugog izbora, a imaju što reći. Zato je svrha svih ovih napora bila pokušati ih osloboditi kroz umjetničke, kreativne poticaje, omogućiti dašak slobode u zatvoru. I vjeruj mi, jako se isplatilo jer smo probudili jako dobru kreativnu energiju i potencijale. Činjenicom da si osuđeniku prišao kao čovjeku, bez predrasuda za njega samoga je velika stvar. Mogao bih sad dvije knjige o tome, ali svaki trenutak uložen u priče kolje je sprovela Marina ili Grain su se isplatile. A zatvor nisu samo rešetke i fizičke barijere. U biti, svi smo mi negdje u kolektivnom zatvoru, zarobljeni u sterteotipima i predrasudama. Pa hajdemo pobjeći iz tih okvira, može biti super taj eskapizam. Kad smo se dopisivali, rekao sam ti da mi je tekst ove pjesme nasilnički. Stihovi, ‘ako te ikada vidim sa nekim ko ni malo ne liči na mene, odmah ću na njega da krenem, onda na tebe, onda na sebe’ su mi sirovi, izazivaju mi emociju kakvu nekom u flašu rakije zakucanom jadniku u krčmi izaziva najgori turbofolk. Na to si mi bio odgovorio kako se zapravo u suštini radi o dirljivoj ljubavnoj priči. O čemu je onda tu riječ? — To je već priča koja se tiče autora pjesme Borisa Vlastelice i on ima razloge zašto je ta pjesma toliko nabrijana. Spakirana u zatvor, ona svojom energijom poništava to “nasilje”. Nekoliko kratkih rečenica, sirova energija i eto — netko voli i osjeća na taj način. Ok, kad smo kod tolike adrenalinske dirljive ljubavi, kako je završio onaj lik iz zatvora koji je onako izbezumljeno kroz prozor na osebujan način iskazivao ljubav curi iz benda? — Pazi, impresija je tu jaka. Dva krhka nježna ženska bića s brutalno jakom energijom. Pa i oni što vježbaju sto sati na dan i bildaju svoju muskulaturu malo su ustuknuli pod nabojem jednosatnog nemilosrdnog zbijanja bubnja i basa na način na koji to Repetitor radi. To je kod osuđenika izazvalo izuzetno poštovanje prema damama, štoviše, dodatno priznanje u smislu svaka vam čast, ja utege ne mogu da nosim sat vremena, a kamoli da tako zbijam bubanj ili bas. Vidjet ćete njihove puno veće impresije u filmu koji slijedi. Iza rešetaka, foto Igor Čoko http://www.dopmagazin.com/dop/2017/11/27/sto-se-dogodi-kada-postpunk-bend-odrzi-koncert-u-okruznom-zatvoru-u-centru-beograda/ Vise fotografija Iza resetaka ovde: http://igorcoko.net/living-behind-bars/
  9. Pokazao je kakav je i prema ljudima, životinjama, neprijateljima, sada je pokazao, na malo grublji način, da je on taj koji treba da ljubi ruku sveštenom licu, a ne ovaj njemu! Putin je verovatno, iznervirano što je sveštenik krenuo da se pozdravi tako što je krenuo da ga poljubi u ruku, verovatno je ruski predsednik osetio, da je to njegov zadatak i pošto je preduhitren, morao je da odreguje ovako :)… https://beograd365.com/svestenik-je-krenuo-da-poljubi-putina-u-ruku-kada-budete-videli-kako-je-odreagovao-shvatice-zasto-je-javnost-sokirana-ovim-potezom-video/
  10. NAŠEG SVEMOGUĆEG BOGA -- SVI SLUŠAJU Jedna sirota i jadna žena s malom porodicom , koja je u krajnjoj bedi jedva preživljavala , pozvala je lokannu radio stanicu , tražeći pomoć od Boga . Jedan zao čovek i nevernik ( bezbožnik ) , koji je također slušao ovaj radio program , odlučio je da se ismeva na racun ove žene i BOGA . Dobio je njenu adresu . Pozvao svoju sekretaricu i naredio joj da kupi veliku količinu prehrambenih proizvoda i odnese to kod te žene sto je trazila pomoc od Boga . Međutim, on je poslao sa sledećom porukom : " Kada te žena pita tko je poslao hranu, reci joj da je POSLANA OD SOTONE '' Kada je sekretarica stigla kod te sirotice kući , žena je bila veoma sretna i zahvalna na pomoći I primljenoj hrani . Počela je unositi hranu u svojoj maloj kući . Sekretarica onog bezbožnika sto je poslao pomoc je upita : '' Zar ne želite znati ko Vam je poslao hranu ? '' Žena je odgovorila: '' NEEE , JA -- UOPŠTE NE BRINEM ,-- JER KAD BOG NAREĐUJE , ČAK I ĐAVO MORA DA SLUŠA
  11. Citirao sam jednog velikog coveka zato sto je izgovorio nesto sto mi se cini da je velika istina. Moje je pitanje: sta mislite da li je moguce da politicar ne laze i da bude istinoljubiv? Obrazlozite?
  12. BRAZILAC KOJI ŽIVI U BEOGRADU "Svake godine sam ponovo dete kada padne prvi sneg" - Od uzbuđenja nisam mogao da zaspim jer sam znao da će tokom noći pasti sneg. Probudio sam se u tri ujutru i video da stvarno pada. Otvorio sam prozor i bilo je čarobno, pipao sam pahulje, lizao sneg i prosto nisam mogao da verujem - priča Tiago Fehejra, Brazilac koji već četvrtu godinu živi u Beogradu i svake zime iznova raduje snegu. Tiago je prvi sneg video u Americi pre osam godina. Toliko ga je zanimao taj fenomen da je "natempirao" da ode u Njujork baš tog dana kada će ga zavejati pahulje. - Brzo sam se presvukao i izleteo napolje. Sneg je padao na mene, pravio sam Sneška. Čak sam i za sutradan odložio sve planove i igrao se sam u snegu ceo dan u Central parku – priseća se Tiago. Ipak, u Njujorku se zadržao samo nekoliko dana, a prvu pravu zimu doživeo je tri godine kasnije u Srbiji. Ostao je u zemlji mesec dana i posetio Zlatibor, a kad je prelomio da se preseli u Beograd nema planine na kojoj nije ostavio tragove svojih skija. Neke od njih su Zlatar, Goč, Kamena gora, a na Kopaoniku je naučio da skija. - Za samo jedna dan sam naučio da skijam zao što sam na stazi bio tokom celog radnog vremena ski staze, od 9 do 16 sati, pauzu nisam napravio. Prijatelj i ja nismo jeli ni pili, samo smo skijali ceo dan. Toliko je bilo lepo i toliko sam puta pao da uopšte nije bilo važno – priča Tiago. Tiago je i Novu godinu i Božić proslavio na planinama jer kako kaže, tamo je prava zimska čarolija i idila. - Novu godinu sam dočekao na Tari iako je bilo minus 17 napravili smo roštilj i slavlje na otvorenom i bilo je mnogo lepo. Katolički Božić proveo sam u porodičnom duhu sa Brazilcima koji takođe žive ovde, jer smo svi ipak daleko od svojih porodica. Na Badnji dan sam i palio badnjak i lomio česnicu i sviđa mi se što ovde mogu da proslavim i dve Nove godine i dva Božića – priča ovaj zaljubljenik u Srbiju. Međutim, ovaj pravoslavni Božić ostao mu je u posebnom pamćenju. - Odveo sam grupu Brazilaca na skijanje na Divčibare. Oni dolaze sa juga Brazila koji je najhladniji deo zemlje sa nekih plus 5 stepeni zimi. Pošto su mislili da su naviknuti na veliku hladnoću, poslao sam im vremensku prognozu jer je ovde bilo minus 14 tada. Neki od njih uopšte nisu videli sneg i rekao sam im kad smo krenuli na planinu da obuku sve što imaju. Oni su bili u tankim jaknama i košarkaškim patikama i gurali su se u maloj prodavnici za iznajmljivanje skija, jer nisu mogli da čekaju red napolju od hladnoće. Nije dolazilo u obzir da idemo na vrh staze, skijali su se u dnu nekih 15 minuta. Rekli su da je sneg prelep, ali da je mnogo hladno – priča Tiago kroz smeh. Prvi sneg koji je pre nekoliko dana zabeleo Beograd, Brazilci su tradicionalno dočekali na njihovom omiljenom mestu u gradu – Kalemegdanu. - Grudvali smo se, pravili Sneška, i koliko god godina da smo tu nikada nam nije dosadno jer smo svi odrasli tamo gde nema ovoga i onda smo svi ponovo deca kad padne sneg i tako se okupimo i igramo nekoliko sati kao da smo mali. Neverovatan osećaj - osećaj da smo daleko od kuće, a opet da je lepo i tu gde smo – priča Tiago. Sestra oduševljena snegom i ledom Tiago je promocijom planina i snega i kako kaže svakom Brazilcu je san da vid sneg, a pre dve godine u posetu mu je došla i sestra koja je prvi sneg doživela upravo u Beogradu. - Na ulicama je tada bilo samo malo leda i ona već nije mogla da veruje. Rekla je da je to snežni raj, klizala se i dirala led. Odveo sam je na Zlatar i bilo je čarobno, igrali smo se kao deca, pravili anđele u snegu i po ceo dan bili napolju. U jednom trenutku rekla samo je rekla "Tiago ja te potpuno razumem zašto si ostao u Srbiji i svaka ti čast, ovo je divna zemlja sa divnim ljudima i teško je opisati sa kojom srdašnošću nas tretiraju, goste i pričaju sa nama" – priča Tiago, ne krijući da i sestra razmišlja o selidbi u Beograd. Tiagovi roditelji su u početku bili skeptični zbog njegove odluke da se preseli u Srbiju jer oni nikada nisu videli sneg ali, kako kaže, i njima je uspeo da probudi tu želju i uskoro ih očekuje u prestonici. Gradski, planinski, mokri, suvi... - Sneg je nešto nama napoznato kad dolazimo iz zemlje gde on ne pada, ali sam sa godinama video da ih ovde ima različitih vrsta. Postoji suv sneg koji je skroz mekan, mokar sneg koji je odličan za grudve i Sneška, imaš planinski sneg koji bi samo da pojedeš koliko je čist, a sa druge strane ima i taj gradski sneg koji je užasan, siv i prljav – priča Tijago kroz smeh. U Beogradu debeli minus, u Riju pakao! Kako kaže Tiago u Rio de Žaneiru je pre nekoliko dana bio najtopliji dan u godini sa izmerenih 45 stepeni, a u blizini grada subjektivni osećaj je bio čak plus 63 stepena! - Ljudi se u Brazilu kuvaju i osvežavajuće im je kada pogledaju moje snimke snega i zime. Ja sam izgleda neobičan Brazilac, meni više smeta velika vrućina nego hladnoća, tajna je samo da se dobro obučemo – priča Tiago. Kako dodaje, upravo to što voli u Srbiji jeste što može da uživa u čarima svih godišnjih doba. Parkovi i šume omiljena mesta u Beogradu - Beograd je veliki grad ali u isto vreme ima dosta parkova i šuma i to je nešto što dosta Beograđana ignoriše. Živeo sam na Miljakovcu, a sada živim na Voždovcu i gde god da sam imam gde da prošetam i da se osetim kao da sam na planini. Košutnjak, Banjička šuma, Miljakovačka šuma, Kalemegdan, ili čak Tašmajdanski park ili kej mesta su na kojima se osećam i kao u drugom svetu - kaže Tiago. Ovog mladog Brazilca u Beogradu je najviše privuklo zelenilo i parkovi. Rio u srcu - Ljudi bi pomislili da ja ne volim plaže i sunce, ja volim sve. Ja ću i na plaži maksimalno uživati kao i na planini pod snegom. Volim svoju zemlju i po meni je Rio najlepši grad na svetu. Takav spoj grada, plaža i prirode ne postoji nigde i nisam ja otišao iz Brazila zato što ja mrzim svoju zemlju ili zato što mislim da više para mogu da zarađujem negde drugde nego sam prosto osetio tu ogromnu ljubav prema Srbiji – priča Tiago. Tiago se u Srbiju preselio zbog devojke u koju je bio zaljubljen, ali iako ta veza nije uspela, on se zaljubio u Srbiju i ostao, a kasnije i u drugu devojku. Izvor
  13. Policijski auto na čelu kolone blješti sa uključenim svim rotacijama, iza njega džip sa velikim zvučnicima sa kojih odjekuju srpske božične pesme. Potom kolona automobila. Bruje sirene, svetle baklje. Sa prozora, iz dvorišta, Amerikanci koji su proslavili Božić pre dve nedelje, pozdravljaju svoje komšije Srbe. Od sirena jedva se probija uzvikivanje: “Meri krismas“, „Srećan Božić“! Foto: RAS SrbijaOvako je počelo: Crkvenjak Majk sprema se za božićnu gozbu u Midlandu Na Badnji dan i Božić zatekli smo se sa Srbima u Midlandu. Varošici u Pensilvaniji na 40 kilometara od Pitsburga. Danas ovde živi oko 150 porodica, i iako ima mešovitih brakova deklarišu se po veri – pravoslavlju. Žene poreklom Srpkinje u šali kažu da ih muževi slušaju pa se većina pokrstila i danas su Irci, Nemci, Italijani u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Ako neko iz Amerike očekuje slavljenje Badnjeg dana i Božića kao usputnu stavku, davno zaboravljenu tradiciju predaka, prevario se. Kao malo gde, poreklom Srbi u Midlandu, danas sa imenima po kojima se nikada ne bi pretpostavilo da su iz Šumadije ili Like, žive tradiciju i običaje države u kojoj nikada nisu bili. Vole tu na mapi daleku Srbiju iako je ne znaju, iako nikada nisu bili, iako tamo nikoga nemaju. Foto: RAS Srbija - Izvinite, kuda treba da vozim, prvi put sam u koloni. Znam da obilazimo ulice, ali koje? Inače, danas mi je rođendan – kaže mladi policajac Kajl, šef stanice.
×
×
  • Create New...