Jump to content

Search the Community

Showing results for tags 'jasenovac'.



More search options

  • Search By Tags

    Type tags separated by commas.
  • Search By Author

Content Type


Forums

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Categories

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Categories

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Find results in...

Find results that contain...


Date Created

  • Start

    End


Last Updated

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 13 results

  1. Preživjela iz Jasenovca: Još čujem vrisku djeceIz jasenovačkog logora nju i njenu braću spasila je Dijana Budisavljević, žena koja je tokom Drugog svjetskog rata spasila, kažu, oko 12.000 srpske djece. 19.08.2016 17:29 23 BEOGRAD - Još uvijek čujem vrisku djece i majki koje su ustaše razdvajale u logoru Stara Gradiška, to su slike koje ne blijede, počinje priču za Tanjug Jelena Buhač Radojčić (82), koja je kao dijete preživjela golgotu jasenovačkog logora. Ustaše su 1942. godine u jasenovačkom logoru zaklale njenog četvorogodišnjeg brata Dušana, babu i djeda, zato što nisu željeli da se razdvajaju. Crnokošuljaši su oca Božu ubili maljem, a prethodno je sa grupom zarobljenika morao sam da iskopa jamu u kojoj će biti sahranjen. "Sa majkom Anom i dva brata Živkom (9) i Ilijom (2) stigla sam u aprilu u jasenovački logor Stara Gradiška. Bili smo stalno gladni, dobijali smo samo jedan obrok, a kažu da su nam u taj jedini obrok sipali sodu, ali vjerovatno ne dovoljno da nas ubije", priča Jelena. Ona je u logor dospjela sa sedam godina, ali se dobro sjeća slike iz logora gdje su žene sjedile pokunjeno, djeca izgladnjela tražila da jedu. Na ulasku u logor, prisjeća se ona, ustaše su tražile da se sa strane odlože sve vrijednosti, novac, nakit... Majka je, kako kaže, nešto novca sakrila u porub od suknje, a još vidi sliku žene koja je u punđu sakrila nakit, ali su ga crnokošuljaši otkrili, a ženu ubili. Logoraši su stalno bili gladni, nije bilo soli, hljeba, a vodu su pili iz bunara koja se miješala sa fekalijama, jer su oko bunara zatvorenici vršili nuždu. "Još se sjećam da sam stalno bila gladna, ali da mi je majka objasnila da smo u logoru i da nema hljeba. Sjećam se da sam stalno vadila mrvice iz njenog džepa", priča Jelena. Iz jasenovačkog logora nju i njenu braću spasila je Dijana Budisavljević, žena koja je tokom Drugog svjetskog rata spasila, kažu, oko 12.000 srpske djece. Razdvajanje od majke bilo je nešto najstrašnije za nju i braću, a nikada nije i neće zaboraviti vrisku mališana koje odvode od roditelja. "To su slike koje ne blijede. Još vidim oca kako odlazi, vidim majku koja se rastaje sa mnom. Vidim baku koja glođe kosti, tu djecu koja plaču dok ih razdvajaju od roditelja", kaže sagovornica Tanjuga. Iz logora zajedno sa braćom stigla je do Zagreba, gdje se gubi svaki trag dvogodišnjem Iliji, dok su Živko i Jelena smješteni u različite hrvatske porodice. Majka Ana je iz Jasenovačkog logora prebačena u Njemačku u logor u Lajpcigu, a oslobođena je 1944. godine i tada je ponovo vidjela svoje dvoje preživjele djece. Jelena priča da ni poslije rata nisu nestale njihove nedaće, glad ih je pratila tokom odrastanja, majka je radila najteže poslove, tovarila drva... samo da bi njih dvoje prehranila. Ustaše su tokom Drugog svjetskog rata Jeleni ubile baku, djeda, oca, dva brata i još 80 rođaka, a po završetku rata ona, brat i majka nisu imali gdje da se vrate, jer je porodična kuća u Jablancu bila srušena, a i kuća babe i djeda. "Žao mi je što za Gradinu, na obilježavanje stradanja Srba u Jasenovcu, država nije mogla da obezbijedi jedan kombi za sve logoraše. Otišlo je troje logoraša autobusom, a meni je bilo teško autobusom i u istom danu da se vraćam", tužna je Jelena. Ona kaže da Udruženje logoraša danas nema svoje kancelarije, nego se petkom okupljaju u kancelarijama SUBNOR-a. "Danas, ne može niko da nas nađe, a još malo neće nas nikako ni biti", kaže ona. Ona kaže da Tihomir Stanić već deset godina pokušava da napravi film o djeci logora, ali da za to nema novca i da nailazi na zatvorena vrata i u Srbiji, Bosni i u Hrvatskoj. Više detalja na: http://www.nezavisne.com/novosti/drustvo/Prezivjela-iz-Jasenovca-Jos-cujem-vrisku-djece/383712
  2. ОБЕЛЕЖЕНА 60-годишњица ЛОГОРА ЈАСЕНОВАЦ У ДОЊОЈ ГРАДИНИ ОВДЕ САВА ВИШЕ НЕ ТЕЧЕ, ВЕЋ КРВАРИ СНЕЖАНА СТОЈКОВИЋ У Доњој Градини "живи" 700.000 људи. Као три Бања Луке, као пет Крагујеваца, мало више од Јерусалима, скоро као читава Црна Гора... Овако је потресним тоном изустила једна млада жена која је стајала пред таблама на којима су исписани бројеви жртава на гробном пољу Кошуте. Доња Градина, највеће српско стратиште концентрационог логора Јасеновац, највећи је подземни град који одјекује стравичним крицима мученика. Географски говорећи, ово страдално место изгледа као право острво, осамљено, природно заштићено, и неприступачно страним лицима. Насеља и њиве опкољене су врбовим шибљем и рекама Уном и Савом. У књигама је забележено да баш такво место бива одабрано од стране усташа јер се „у тој пустињи смело несметано убијати хладним оружјем, и да нико не помисли шта се тамо дешава, па и ако би жртва пустила јаук колико би могла, нико је не би чуо. У томе је тајна тог страшног места“(др Никола Николић, „Јасеновачки логор смрти“). Иако је недеља, 17. април, имала све знаке лепог Божјег пролећног дана, а Доња Градина сва обележја лепог места обраслог богатом шумом, сама помисао да се хода преко девет поља и 105 гробница, у којима почивају кости преко 360.000 душа, у човековом срцу ствара осећај језе и страха. На том месту Република Српска обележила је шездесет година од пробоја последње групе затвореника у Јасеновцу, холокауста и победе над фашизмом. Приближно 10.000 људи из свих крајева Републике Српске окупило се на парастосу који је служен на гробном пољу „Кошуте“, где су произнесене молитве за настрадале јасеновачке жртве. На истом месту сахрањено је 20.000 деце чија су имена и презимена утврђена. Истовременим звоњењем црквених звона у Доњој Градини и свим осталим црквама у Републици Српској почело је служење парастоса жртвама под симболима три верске заједнице: крстом, Давидовом звездом и точком. Парастос је служио Митрополит дабро-босански г. Николај уз саслужење епископа: бањалучког г. Јефрема, зворничко-тузланског г. Василија, бихаћко-петровачког г. Хризостома, захумско-херцеговачког г. Григорија и умировљеног епископа г. Атанасија и свештенства бањалучке епархије. Присутни су били и председници Републике Србије и Републике Српске Борис Тадић и Драган Чавић и изасланик премијера Војислава Коштунице министар правде Зоран Стојковић, специјални представник Светског јеврејског конгреса Арие Ливне, а у име ромске заједнице председник Удружења Рома, Драгољуб Ацковић. После парастоса изведен је драмски ораторијум „Тражим помиловање“ на стихове песникиње Десанке Максимовић „Ја знам ко сам“, где се говори о народима страдалим у Јасеновцу и Доњој Градини и њиховој свести да знају ко су и зашто страдају. Смењивали су се говори, подсећања, поруке и опомињања, све ношено истоветном мишљу: да је јасеновачки злочин један од најстравичнијих у људском роду, да никада не сме бити заборављен и да се истраживања о том геноциду морају наставити како се историја у таквом, најстрашнијем облику никада не би поновила. Истина о Јасеновцу никада није прецизно утврђена. О њој се говорило недовољно, непрецизно, магловито и са видним прикривањем многих чињеница. Темељна истраживања започета 60-их година прошлог века, забранила је Титова власт. У свом обраћању Митрополит дабробосански г. Николај напоменуо је да Јосип Броз никада није посетио Јасеновац, а пропутовао је читав свет. То никада није учинио ни недавно преминули поглавар римокатоличке Цркве папа Јован Павле ИИ. „Страх и сузе су им биле домаћин, а радост редак гост у кући. Снег се зацрвени од крви мученика... Дан ће објавити шта ноћ црна крије. Никада грех без сведока није. На суду страшном сведочиће 700.000 жртава, а Срби за мучитеље немају осуде, него сажаљење, јер све што су чинили и учинили, остављамо Богу, праведноме Судији и њима“, рекао је митрополит Николај. „Ако желите да сазнате истину, онда питајте народ. Народ је живи сведок. Јасеновац је збирно име, а Градина једно велико гробље. Нема сумње да је постојала организована стратегија затирања Срба, Јевреја и Рома. Откако се бавим Јасеновцем, стално слушам народ и то записујем“, рекао је владика Атанасије Јевтић, иначе човек који је предано годинама радио на томе да се обелодани пуна истина о страшном страдању народа у Јасеновцу. У мноштву људи сабраних око бине пажњу привлачи старац који седи на троношцу, пред собом држећи чврсто огромну упаљену свећу за покој душа. Кажу да је преживели логораш. Зове се Спасоје Алексић, са Козаре је и ускоро пуни 77 година. Када је бежао из Јасеновца, био је младић од 17 година. Сведочи о страхотама које је доживео, а свака слика његове приче поткрепљена је детаљима које жив човек не среће ни у најгорим кошмарима. „Дете моје, рођен сам на Спасовдан, и зато ми је име Спасоје. Бог ме је и чувао док сам бежао из логора. Породицу су ми поклали, а мене су довели „на рад“ у злогласни логор. Исцрпљивали су нас радом, хране није било, а нису хтели ни да нам дају воде. Тада сам видео да се глад лакше трпи од жеђи. А кад смо падали у несвест од жеђи, они нас одведу на Саву, у део где се сакупљао отпад и смеће. Само у тим деловима су нам дозвољавали да пијемо воду. Знали смо да пијемо жив отров. Био сам један од издржљивијих. Много њих је умрло од тровања. Иначе, гледао сам својим очима како мајкама отимају децу са груди и кољу. Убијали су људе секирама, ножевима, маљевима, а када сам преварио стражара и кренуо да бежим кроз ову шуму, под ногама су ми пуцале кости лешева. Морао сам да бежим колико ме ноге носе, нисам се плашио мртвих, бојао сам се само да ли ће ме ухватити и шта ће ме после снаћи. Тада сам се бојао живих.“ Пред бистрином, менталним здрављем и сведочењем овог човека једино што неко може да учини јесте да застане и да се постиди. Може ли било ко о животу било шта да каже пред таквим сведоком најсуровије стварности људског постојања? „Да смо о Јасеновцу причали са већом пажњом, можда бисмо били поштеђени многих несрећа и страдања која су нас касније задесила. То вам је као и са људским гресима. Што их више прикривате, долазите у опасност да скренете у димензију из које не знате шта може да вас задеси“, коментарише владика Григорије. Његов коментар је био добар увод за разматрање теза које су изнели чланови Одбора за обележавање пробоја јасеновачких логораша, холокауста и победе над фашизмом. Њихова намера је да се на првом месту ода достојанствена пошта настрадалима. Сматрају да у овом тренутку не треба трошити време на расправе колики је тачан број жртава, већ да је то место било логор смрти где су плански и систематски провођене ликвидације на етничкој, верској и расној основи, а са циљем потпуног истребљења тих народа - конкретно Срба, Јевреја и Рома. Процењене и у светској научној јавности прихваћене бројке варирају од неколико десетина хиљада до 700.000 жртава, у чему се слажу како нацистичке, савезничке и процене Хрватске земаљске комисије из 1946. године, тако и јеврејске научне институције Јад Вашем. До сада постоји именом и презименом побројаних 80.000 жртава (Музеј жртава геноцида), од чега је преко 19.000 деце до 14 година. На основу наведеног може се с правом тврдити да је у Јасеновцу мучено и убијано више стотина хиљада људи. По начинима мучења и бестијалностима овај логор је био најгори и најнечовечнији. Свако научно неутврђено умањивање побијених у Јасеновцу, као и у другим логорима у Европи, сматра се историјским ревизионизмом у најгорем облику, као и поређење са било којим другим догађајем после Другог светског рата. Јасеновац је један и недопустиво је поредити га са било чим другим. Систем јасеновачких логора постојао је у периоду од 21. августа 1941. до 22. априла 1945. године. Председник Меморијалног центра жртава холокауста „Јад Вашем“, Авнер Шалев подсетио је на речи јеврејског инжењера Ђуре Шварца, заточеног у Јасеновцу од 1941. до 1942. године: „Када би сви затвореници логора могли спојити заједно своје гласове и њихов осећај очаја у један глас и један очај, онда би се у планинама чуо глас Судњег дана“. На скупу је примећен велики број младих који су палили свеће својим мученичком смрћу пострадалим прецима. Из разговора са њима јасно је да су и те како обавештени о трагедији која је задесила њихове претке, да сви осећају дужност и потребу да страхоту и злочин који је почињен над њиховим бакама и дедовима никада не смеју да забораве и да је сећање на те страхоте заувек похрањено у колективном памћењу. Малу девојчицу Софију је довела мајка, чија је бака мучена и убијена у Градини. Девојчица се труди да правилно положи свећу, а мајка додаје да она већ сада, иако мала, има свест о томе како јој је прабака страдала и да, као ни мајка, неће дозволити да се према том страшном догађају опходи са немаром и заборавом. Србољуб Живановић, стручњак Краљевског антрополошког института у Лондону, опомиње да је основни задатак српских научника да наставе са истраживањем случаја Јасеновац и да посебно млади нараштаји морају гајити свест о томе какав се монструозни злочин ту десио. „Знао сам некада, када сам био млад, да са непажњом слушам солунске ратнике, сматрајући да је то што они говоре део њихове историје и да ми тиме не треба посебно да се бавимо. Горко сам се покајао због тога. Зато поручујем младом нараштају: поштујте жртве и сећајте их се. Никада не заборавите Јасеновац и његове мученике.“ ================================================================================= Зашто је Синод СПЦ избацио из званичног Календара СПЦ 700.000 Јасеновачких мученика и новомученика (13. септембар, 31. август по православном календару). На ком нивоу је та одлука донета, ко је то одлучио и зашто? Ако неко зна био бих му веома захвалан на одговору. Овако - мене лично је срамота мученика и новомученика Јасеновачких, браће и сестара наших у Христу који се у Царству Божијем моле за нас а ми им овако враћамо. Свако добро од Господа желим.
  3. Radni logor Jasenovac - knjiga Igora Vukića, novinara i istražitelja Nemate pravo zaboraviti vašu povijest. Ne zbog osvete, nego zbog mira, jedna je od poruka pape Franje za njegova boravka u susjednoj BiH 2015. godine upućena i hrvatskome narodu. Povijesne prijepore valja razjasniti, činjenice utvrditi. Prošlog je petka u Hrvatskom Novinarskom domu predstavljena nova knjiga novinara i istražitelja Igora Vukića, "Radni logor Jasenovac, u kojoj je na temelju znanstvenog istraživanja, arhivske građe i dokumenata obradio razdoblje od 1941. do 1945. godine. Na pitanje zašto se odlučio za istraživanje ove teme Vukić je, među ostalim, spomenuo članove svoje obitelji, pripadnike srpskog naroda, koji su svjedočili događajima u Jasenovcu. Govorio je o mnogim lažima koje se desetljećima govori o Jasenovcu. Najgnjusnija laž, istaknuo je Vukić, je ona o navodno 20 tisuća ubijene djece. U emisiji je iznio nekoliko zanimljivih podataka i rezultata svoga istraživanja, te izrazio želju da se na svim razinama nastavi istraživati istina o Jasenovcu. http://vijesti.hrt.hr/446046/radni-logor-jasenovac-knjiga-igora-vukica-novinara-i-istrazitelja
  4. sandras

    Jasenovac

    Jasenovac Sama sebi mogu postaviti pitanje, zašto uopće odlazim u Jasenovac? Ovaj puta praznuje se dan Novomučenika Jasenovačkih, a odgajana sam da uvijek svakome znam iskazati poštovanje. Minimum koji svatko tko je ikad hodao ovom zemljom zaslužuje. Odlazim jer volim Mati Serafimu i njeno sestrinstvo. Želim im radom bar malo pomoći. Navečer kasno pred odlazak na spavanje otišla sam do Crkve. Monahinja Marija lijepo je uredila Crkvu. Postavila je cvijeće oko ikona, kivota gdje su Mošti Mučenika. Kameni kivot novost je u Jasenovcu. Poklonim se onako kako su me drugi naučili da treba, nakon čega naslonim čelo na kivot i tražim milost, oprost. Ne mogu se odvojiti od kivota. Teško mi bude. Ta tuga se teško izražava. Odlazim spavati kod bake Ljube. Često spavam kod nje. I primjećujem neku razliku u odnosu na spavanje u samom manastiru. Razmišljam da li zaista to osjećam ili uobražavam. U manastiru se osjećam mirnije i spokojnije dok spavam. Ovdje spavam u nekom polusnu između jave i sna, neka čudna hladnoća prolazi kroz moje kosti, jeza koju osjećam ponese se i kući i još dugo je osjećam. Prisustvujem Liturgiji, poje hor i loše je ozvučenje. U pravilu ne volim masovnost, ali to je dan kad svi treba da se ovdje poklonimo. Pomalo sam tužna jer nisu došli mnogi za koje mislim da bi danas trebali biti ovdje, ali tko sam ja da uopće bilo što mislim. Monahinje su se bogato priprimile da prime narod. Brižne su i pune ljubavi. Ja, koja nimalo nisam vična konobarenju šetam između mase ljudi i dvorim ih pitama i kolačima. I zamječuju ljudi da sam drugačija. Pitaju me odakle sam. Svaki drugi pomisli da sam Ruskinja..nisam.. Srećem i mog prijatelja. Pomalo je tužan, barem je meni takav njegov izraz lica. Neizmjerno sam mu se razveselila. Malo imam prijatelja u Hristu. Osobito muških. Osjećam ga sebi bliskim. Kaže da se trebam više smijati. Zaboravila sam se smijati. Nekad sam se puno smijala i to je bilo moje oruđe u svijetu koji me okružuje. Možda sam ipak najviše sama kriva što sam izgubila tu neposrednost, spontanost i osmijeh. Pomalo odlaze ljudi i mi pomalo padamo s nogu od umora. Mati kaže, stani i odmori i tako smo nekako zastali, zasjeli i zapričali se s monahinjama iz manastira Lešja. Lijepo i ugodno popodne. Uvijek ponešto mogu naučiti. Mlada monahinja Serafima iz Lešja je rječita, bistrog uma, još bržeg zaključivanja i povezivanja. Pomalo neobično živahna za monahinju. Karakter je nešto čime se rađamo. Još jedna noć kod bake Ljube. Hladnoća i jeza u mojim kostima. Ujutro rastanak od Mučenika. Iznova naslanjam glavu na kivot i osjećam tugu, težinu. I sad mi teku suze. Ako me zapitaju u uredu zašto plačem, što ću im reći? Oni tu tugu ne osjećaju. Ljudi često ignoriraju Jasenovac, a Jasenovac jeste Golgota, kako reče Vladika Jovan Slavonski. Velika Subota koja se osjeća samo na taj dan u Jerusalimu..to se ovdje osjeća uvijek...Odlazimo za Pakrac. Manji broj ljudi se sakupio ovdje da se osvešta kapela Vladičanskog dvora posvećena Blagovestima u kojima kako reče Vladika su se vjenčavali i krštavali mnogi Pakračani. Osvešta je Vladika Georgije iz Slovačke ili Češke (nisam u potpunosti sigurna, ali mislim da su obje zemlje u njegovoj jurisdikciji). Molitva me podsjeća na molitve na Skadarskom jezeru. Prave, duboke, tople, monaške..Na zidu je i ikona Svetih Kirila i Metodija koji na sebi svojstven način povezuju sve slovenske narode. Još jučer u Jasenovcu stala sam u red da se Pričestim kod ovog tako mladog, jednostavnog, toplog Vladike neobično lijepih plavih očiju. Jednostavno neke ljude sebi osjećamo bližima bez nekog racionalnog razloga. Tako sam doživjela Vladiku Georgija. Ova Liturgija je bila tako Nebeska. Pogledavam još jednom na ikonu slovenskih prosvetitelja. Zamolim ih da pomognu mojem djetetu u ovoj školskoj godini. Eparhija je dobila i Smolensku ikonu Bogorodice na dar od ruskog Vladike. Maleni i spori su koraci obnove ratom razrušene i razrovane eparhije, ali svaka molitva srcem uzenesena Gospodu nas približva Tvorcu Nebeskome. Vraćam se kući i nosim Mučenike sa sobom, uvijek i svuda..u srcu...
  5. Је л` можемо да покренемо некакву кампању за изградњу споменика на помен јасеновачким жртвама у Србији... Ја нудим своје вештине и знање у архитектури, графичком дизајну и 3Д визуелизацији и могу да одвојим мало новца за сврху промоције. После гомиле прегледаних филмова, фотографија и прочитаних текстова то је једино што још могу да урадим. Да гледам више не могу. Било би лепо да се направи неки тим за координацију оваквим подухватом. Искрено, колико времена изгубимо на безначајним темама на овом форуму, могли смо до сада подићи Србију на ноге по овом питању. Имамо све ресурсе, знања, вештине, стручњаке, време, медијски простор, огроман број људи који би био спреман да се активира. Стојим на располагању свим заинтересованим појединцима и групама. Како радили тако нам Бог помогао.
  6. ДНЕВНИК ГРОБАРА ФРАЊЕ Један од најпотреснијих докумената који говори о умирању дјеце у Логору Јастребарско је биљежница гробара Фрање Иловара, чувара мјесног гробља. Гробар Фрањо је водио дневник укопа малих заточеника. По наређењу часних сестара, Фрањо Иловар је данима сахрањивао мртве малишане. Дјечија тијела, каже гробар, била су спакована у киштре и сандуке. Да би их што више стало у један сандук, силом су затварани поклопци. У једној киштри могло је бити и по 8 до 10 дјеце. Чувар гробља је сахрањену дјецу рачунао на „куне“ и „комаде“. Рачуне је својим потписом овјеравала часна сестра Гауденција. На првој страници дневника записано је да је 22. јула 1942. сахрањено 107 дјеце. Онда стоји рачун и потврда: „Примио на рачун копања гробова 10.000 куна за 100 комада дјеце покопане.“ На следећем листићу је забиљешка: „Рачун за укоп-243 комада дјеце а 150 куна-36.450 куна“. Од 22.јула до 11. августа 1942. гробар је сваког дана записивао колико је покопао мушке, а колико женске дјеце. Све до октобра 1942. биљежио је ове бројке. Крај сваког датума испод слова која су означавала пол, записивао је цифре или је уносио само усправне цртице. Свака цртица је представљала једну смрт. На крају стоји салдо: „Укопано укупно 468 комада дјеце, 26. октобар 1942. године.“ Усташка пропаганда је безочно лагала покушавајући да прикрије од јавности тешко стање у логорима за дјецу. И управо онога јулског дана када је Фрањо Иловар сахранио „107 комада дјеце“, лист „Нова Хрватска“ од 23. јула 1942. објавио је преко читаве странице репортажу у којој се између осталог каже: „Дјеца која су ослобођена од партизанског ропства, опорављају се од претрпљених патњи на државном добру у Јастребарском. У недавним подухватима који су већ сада уродили великим успјесима, хрватске војничке постројбе у сурадњи са савезницима ослободиле су и спасиле, међу великим бројем живља, и многобројну дјецу. С подручја бојних дјелатности, она су упућена у привремене сабирне логоре, како не би били изложени погибељима огорчених борби. Међу онима које је хрватска војска ослободила партизанског ропства и насиља нашло се много дјеце која су у ропству партизана доведена у врло лоше стање. Пошто су дјеца била у великим скупинама, с тога је требало у најкраће вријеме дјецу из логора смјестити у дјечије домове и друга склоништа...На улазу у зграду дворца Ердеди дочекала нас је вика и смијех неколико стотина дјеце, која се забављају разним играма. О њима брину часне сестре, затимучитељице малих школа и сестре болничарке. Њихов број се креће од 50 до 60. У Јастребарском смо посјетили бараке у којима су смјештени дјечаци од 10 до 12 година. Они су здрави, весели и несташни. Имају црне капе са усташким знаком. Сестре су их научиле молити Богу, пјевају народне пјесме, а тумаче им повијест Босне и тако их национално освјешћују. Они управо похлепно траже књиге, оловке и папир. Преко дана дјечаци имају по неколико сати тјеловјежбе. Међу овом дјецом скоро да и нема болесних. Пожртвованошћу 25 сестара милосрдница, а и других сестара, које су већ прије биле у Јастребарском, спашено је много дјеце, али их је било и таквих којима се није могло помоћи. У тако лошем стању била су само она дјеца која су се налазила у ропству партизана. Дјеца која су спашена из ропства остат ће у овом дому до потпуног оздрављења. Родитељи дјеце, која су напустила логор, долазе својим синовима и кћерима. Врло су радосни, када виде да се с њима тако пажљиво поступа и да имају све што им је потребно...“ Иво Ложнер, радник државног дјечијег дома пред истражним органима Одјељења заштите народа у Јастребарском, 17. 11. 1947, записнички је изјавио: „Године 1939. запослио сам се у Државном дјечјем дому у Јастребарском као кочијаш. Сем прекида од четири мјесеца 1944, које сам провео у њемачкој војсци и усташкој милицији, у Дому у Јастребарском остао сам до краја рата. Познато ми је када је неколико хиљада православне дјеце са Козаре размјештено по баракама код самостана , у Дом у дворцу грофа Ердедија и највише у бараке и циглану на Доњој Реки. По наређењу Барте Пулхерије, управнице, ја сам на Реку возио за дјецу крух и храну, а када сам се враћао довозио сам у дворац мртву дјецу која су скидана са мојих кола и уношена у једну просторију у коју су остајала до вечери. Једном сам био присутан када је управница Барта погледала у просторију са мртвом дјецом и рекла: „Па то је красно!Подсјећају ме на малог Исуса у Витлејемској шталици.“ Из дворца до гробља, дјецу су преносила два Словенца, Франц(презиме му не знам) и Медичар(њему не знам име). Они су мртву дјецу стављали у повеће сандуке и киштре и по осам до десет комада дјеце заједно са Фрањом Иловаром затрпавали у већ раније припремљене јаме поред гробља. Знам да су дјеца умирала свакодневно по једно или двоје, а било је случајева када их је преко ноћи умирало и седморо. Колико се сјећам, из барака у Доњој Реци до дворца превезао сам више од стотину дјеце која су била у доби од једне до дванаест година. Више пута сам разговарао са овим Словенцима и они су се жалили да не могу више издржати свакодневно носећи до гробља толико мртве дјеце. Познато ми је такође да су код управитељице Барте Пулхерије у Дом из Загреба више пута долазили усташки функционери ивиши официри и са њима је она држаладобру руку. Тада је приређивала добре гозбе, а нарочито када је долазио њен шогор Миле Будак са својом пратњом и остајао дубоко у ноћ. Знам да је у мају 1945. она побјегла у Словенију, а одатле у Аустрију.“ ''Били су само дјеца'', Драгоје Лукић, Музеј жртава геноцида, стр. 149-150 http://www.forumprijateljbozji.com/showthread.php?5115-%D0%94%D0%9D%D0%95%D0%92%D0%9D%D0%98%D0%9A-%D0%93%D0%A0%D0%9E%D0%91%D0%90%D0%A0%D0%90-%D0%A4%D0%A0%D0%90%D0%8A%D0%95&highlight=%26%231076%3B%26%231085%3B%26%231077%3B%26%231074%3B%26%231085%3B%26%231080%3B%26%231082%3B
  7. Његова Свесветост Патријарх васељенски и цариградски г. Вартоломеј долази 9. септембра 2016. године у Загреб, где ће отворити Научну конференцију која ће се под називом „Новомученици: Полиперспектива II“ одржати у Српској православној гимназији „Катарина Кантакузина Бранковић“. У раду конференције узеће учешће најеминентији стручњаци за проблем страдања у XX веку: Ефраим Зуроф, директор „Симон Визентал центра“ у Јерусалиму; Рута Ваганаите из Литваније, аутор бестселера „Наши људи“ (Our People); протојереј Александар Мазирин из Русије, историчари, социолози, теолози и други стручњаци из Пољске, Русије, Републике Српске, Румуније, Хрватске, Израела и Србије. Радним делом конференције председаваће Преосвећени Епископ славонски г. Јован. Преносећи поздраве Патријарха васељенског и изразе његове очинске бриге и подршке Високопресвећени Митрополит загребачко-љубљански г. др Порфирије је изјавио да Свесветејши патријарх Вартоломеј добро познаје прилике у Хрватској и стога за православне Србе представља највећу радост што су први пут у досадашњој историји у прилици да буду домаћини првом човеку Православља. Предвиђено је да Његова Свесветост Патријарх г. Вартоломеј са архијерејима и учесницима конференције истог дана посети подручје на коме је био логор смрти Јасеновац и присуствује вечерњој у храму Светог пророка Илије у Млаки. У суботу, 10. септембра 2016. године, Свесветејши Патријарх васељенски и цариградски г. Вартоломеј и Светејши Патријарх српски г. Иринеј служиће, поводом обележавања 75 година од страдања Светих мученика јасеновачких, уз саслужење више епископа и представника Московске Патријаршије, Пољске Православне Цркве и Румунске Православне Цркве, свету архијерејску Литургију у храму Рођења Светог Јована Крститеља у Јасеновцу. Истог дана, у 13 часова, Његова Свесветост ће освештати обновљени Епископски двор у Пакрацу.
  8. Симпосион о Новомученицима у Загребу. Света архијерејска Литургија у Јасеновцу. Освећење Владичанског двора у Пакрацу. Његова Свесветост Патријарх васељенски и цариградски г. Вартоломеј долази 9. септембра 2016. године у Загреб, где ће отворити Научну конференцију која ће се под називом „Новомученици: Полиперспектива II“ одржати у Српској православној гимназији „Катарина Кантакузина Бранковић“. У раду конференције узеће учешће најеминентији стручњаци за проблем страдања у XX веку: Ефраим Зуроф, директор „Симон Визентал центра“ у Јерусалиму; Рута Ваганаите из Литваније, аутор бестселера „Наши људи“ (Our People); протојереј Александар Мазирин из Русије, историчари, социолози, теолози и други стручњаци из Пољске, Русије, Републике Српске, Румуније, Хрватске, Израела и Србије. Радним делом конференције председаваће Преосвећени Епископ славонски г. Јован. Преносећи поздраве Патријарха васељенског и изразе његове очинске бриге и подршке Високопресвећени Митрополит загребачко-љубљански г. др Порфирије је изјавио да Свесветејши патријарх Вартоломеј добро познаје прилике у Хрватској и стога за православне Србе представља највећу радост што су први пут у досадашњој историји у прилици да буду домаћини првом човеку Православља. Предвиђено је да Његова Свесветост Патријарх г. Вартоломеј са архијерејима и учесницима конференције истог дана посети подручје на коме је био логор смрти Јасеновац и присуствује вечерњој у храму Светог пророка Илије у Млаки. У суботу, 10. септембра 2016. године, Свесветејши Патријарх васељенски и цариградски г. Вартоломеј и Светејши Патријарх српски г. Иринеј служиће, поводом обележавања 75 година од страдања Светих мученика јасеновачких, уз саслужење више епископа и представника Московске Патријаршије, Пољске Православне Цркве и Румунске Православне Цркве, свету архијерејску Литургију у храму Рођења Светог Јована Крститеља у Јасеновцу. Истог дана, у 13 часова, Његова Свесветост ће освештати обновљени Епископски двор у Пакрацу. View full Странице
  9. Odgledah ovaj pretužni dokumentarni film i, iako sam sve ovo već znala, uvek je bolno gledati i slušati o stradanjima nevinog naroda, a pogotovo dece. Postavila sam film na svoj FB profil jer mislim da se za ovo mora znati, a upoznala sam dosta ljudi koji ne znaju ili su samo nešto načuli. Ono što me je iznenadilo je da je samo jedna osoba reagovala na postavljeni film. Da sam postavila fotografiju kuce ili mace to bi izazvalo desetine lajkova. Da li to znači da smo kao narod nezainteresovani za teme kao što su zločini o kojima film govori, ili je to tema koja je još uvek u našem društvu tabu? Da li se bojimo da će se naši prijatelji drugih nacija naljutiti ili uvrediti, ako govorimo o genocidu koji je, ne jednom, izvršen nad srpskim narodom? Da li su nam to onda zaista prijatelji? Zanima me mišljenje ostalih forumaša. Ako postoji slična tema, izvinjavam se i molim admine da spoje.
  10. СКУП О СРПСКИМ ЖРТВАМА НА КОЛАРЧЕВОМ УНИВЕРЗИТЕТУ, 17. ОКТОБРА У 19. ЧАСОВА Београдски културни клуб и Историјски пројекат Сребреница приређују промоцију књиге групе аутора, „Однос према српским жртвама у сукобима током ХХ века,“ и скуп на истоимену тему у четвртак 17. октобра у 19 часова на Коларчевом народном универзитету, мала сала „Јосиф Панчић“. Учесници ће бити проф. Србољуб Живановић из Лондона који ће говорити о жртвама Јасеновца и Никола Живковић, историчар из Берлина, који ће анализирати недавну докторску дизертацију немачког историчара Александра Корба на берлинском Хумболт универзитету, где се релативизује и великим делом поништава патња српског народа за време Другог светског рата у НДХ. Очекује се учешће проф. Чедомира Антића и др Срђана Цветковића на тему револуционарних злочина после 1944. године. После предавања биће приказан документарни филм „Контекст“ младог и талентованог бањолучког редитеља Страхиње Стојаковића, који пружа панорамски преглед опште теме књиге и скупа о односу према српским жртвама. Издања Историјског пројекта Сребреница ће бити на располагању. Сви су срдачно позвани и добродошли!
  11. Екскурзија се изводи у сврху продубљеног упознавања са великим мартиријумом православних Срба, Јевреја и Рома, са логорима смрти у циљу свеколиког праштања и подсећања на велика и срамна људска посрнућа. Током путовања ученици су били примљени на благослов код Преосвећеног Епископа бањалучког г. Јефрема у његовом седишту у Бањалуци. Двадесети век ће се „дичити међу свијема вијековима“ управо по својој историји логора у којима је страдало више људи него на фронтовима и борбеним стратиштима. Извор: СПЦ
  12. Повреда истине Јасеновац – покушај ревизије историје Број 1091, Рубрика Поводи Председник Израелске културне заједнице аустријских Јевреја Оскар Дојч оштро је осудио нови у низу покушаја порицања холокауста. „Хрватска није једина европска држава у којој је евидентан наставак монструозне праксе да се у складу са популистичким потребама доводи у питање постојање најјезивијег геноцида у историји човечанства“, рекао је он за „Политику“. Амбасада Србије у Загребу затражила је званичан став и коментар хрватских власти поводом овог случаја. Шеф за односе са јавношћу Загребачке надбискупије Звонко Франц нагласио је у телефонском разговору за исти београдски лист да је сваки злочин, посебно геноцид, за осуду. При том је истакао да је надлежност његове надбискупије у овом случају ограничена. У бечком Центру Симона Визентала истиче се да је широм света у порасту број „покушаја ревизије холокауста“, који се заснивају на покушају да се „парцијалним фактима“ докаже да су патње и број жртава нацистичког „Коначног решења јеврејског питања“ преувеличани. Тако се намеће закључак да је холокауст политички мотивисани мит победника, савезника у Другом светском рату. Посебно оштро саопштење издао је Маргелов институт из Загреба. Саопштењем се огласио и председник Републике Хрватске Иво Јосиповић; у њему се каже да се „у Јасеновцу заиста догодио холокауст над Јеврејима, геноцид над Србима и Ромима, те стравични злочини према Хрватима неистомишљеницима режима, припадницима антифашистичког и комунистичког покрета, симпатизерима Народноослободилачког покрета и многим слободољубивим грађанима који су се одупирали усташко-фашистичком режиму“. Директор јерусалимског Центра Симона Визентала Ефраим Зуроф рекао је да хрватски историчар и римокатолички свештеник Стјепан Разум својим нечувеним изјавама жели да преправи историју Другог светског рата и негира злочине које су починиле усташе. У саопштењу које је историчар холокауста Ефраим Зуроф, директор центра, потом издао, напомиње се да покушаји поновног писања историје Другог светског рата у Хрватској путем порицања и заташкавања ужасних усташких злочина не могу бити толерисани, а недопустиви су када долазе од истакнутих црквених великодостојника. „Позивамо руководство Римокатоличке цркве у Хрватској да одмах разреши дужности Стјепана Разума са његовог важног положаја у Црквеном архиву и недвосмислено осуди његове нечувене и срамне коментаре, који не само да су неопростива увреда жртвама Јасеновца, њиховим потомцима и свим поштеним Хрватима, него и настоје да пруже сасвим лажну слику ужасних злочина које су усташе починиле над Србима, хрватским антифашистима, Јеврејима и Ромима током своје крваве владавине у Независној Држави Хрватској. Усташки злочини никада не могу бити избрисани и апологете сличне Павелићу и његовим следбеницима су срамота за демократску Хрватску која тежи да уђе у Европску унију“ – истиче се у саопштењу Центра. О. С. -------------------------- ПОРИЦАЊЕ ГЕНОЦИДА И ХОЛОКАУСТА У ЈАСЕНОВЦУ Најновији случај порицања геноцида и холокауста у Јасеновцу који је недавно узбуркао јавност на подручју бивше Југославије део је ширег покушаја ревизије истине о Другом светском рату, који је за своју носећу институцију имао амерички Институт за ревизију историје. Свој врхунац овај покрет је имао за време суђења британском историчару Дејвид Ирвингу 2000. године, након чије осуде је порицање холокауста почело осетно да јењава. Специфичност бивше Југославије представља то што, са једне стране, јавност није упозната са овим чињеницама те са друге што су веома значајну улогу у ревизионистичком процесу имали хрватска римокатоличка црква и држава.Да није тако, не би било могуће да се пре неколико година у „Гласу Концила“ месецима објављује фељтон са тезом да је покољ у глинској цркви – измишљен или да Стјепан Разум изјављује да је и Јасеновац – мит. Оно што забрињава, а што се покушава бацити у сенку буком око оваквих изјава каква је Разумова, јесте чињеница да је страдање на подручју бивше Југославије у Другом светском рату веома лоше истражено, те да на истом простору осим београдског Музеја жртава геноцида не постоји ни једна научна институција која се бави овим проблемом. И сам Музеј жртава геноцида је од власти Србије занемарена институција, што је срамота имајући на уму квалитет и изванредну међународну репутацију његовог рада. Док су остали европски народи неколико година после Другог светског рата донели процене броја жртава а потом основали институције које су неколико деценија истраживале чињенице да би отприлике крајем осамдесетих дошле до коначних процена (број жртава Аушвица је са послератних процена од четири милиона данас сведен на 1,1–1,5 милион, нпр., али било је случајева где су резултати дали веће бројеве од послератних процена), у социјалистичкој Југославији је истраживање жртава било онемогућавано или спутавано, да би Музеј жртава геноцида био формиран тек 1992. године. Парадигматично, глас овог Музеја се не чује у препиркама о бројевима, највише зато што се тамо сматра да је доћи до идентитета једне, до сада непознате жртве, важније од коришћења оскудних ресурса у бесплодне полемике. Стога, колико год је неморално порицати, манипулисати, умањивати (или увећавати) жртве Другог светског рата, неморално је и прећуткивати да нам умногоме недостају основне истине о њима, и да те истине неће бити све док повиком на ревизионисте између осталог скривамо и сопствени нерад. Када би уместо сваког интервјуа и изјаве по медијима о броју јасеновачких жртава од рата до данас имали по једно име јасеновачке жртве, вероватно би све те полемике биле немогуће јер бисмо знали прецизну и непорециву истину. +Јован, Епископ липљански, Координатор Одбора за Јасеновац Светог Архијерејског Сабора Извор: Православље
  13. Црква је на празник светих мученика јасеновачких била по први пут препуна верника из Србије, Републике Српске и оно мало наших сународника што је преостало из оближњих места након недавног рата. Атмосфера у манастиру, литургијско појање, као и сама архијерејска служба били су величанствени молитвени тренуци, као да се небо спустило на земљу. „За свето мучеништво, за велику несрећу, за тугу јасеновачку није потребно много речи,“ тако је тумачећи Свето Јеванђеље у својој краткој и дирљивој беседи рекао владика Јован. „Ми стојимо данас на светом тлу, српском мученичком. Толико светом да би као пророк Мојсије Хориву требало да изујемо обућу своју и приступимо му босих ногу.” Са благословом Владике Саве, вернима се обратио и архимандрит Пантелејмон из Јужне Африке, који је видно озарен захвалио Богу, светим мученицима јасеновачким и епископима што су му омогућили да служи на овом светом месту. Истакао је да у Јоханесбургу редовно служе свету Литургију на овај дан и да се део моштију светих мученика налазе у престолу храма светог Томе у Јоханесбургу. После ломљења славског колача владика Сава је топлим речима, уз захвалност Богу, благословио народ који је тог дана пристигао у Јасеновац из свих српских земаља. Захвалио се епископу Јовану, свештеницима и монасима, као и поклоницима из Бањалуке који редовно обилазе Епархију славонску. Овог пута дошли су у организацији Светосавске омладине Епархије бањалуче, Удружења логораша и њихових потомака и Удружења Бијели Поток. Нагласио је да из Београда у последњих годину дана трећи пут долазе поклоници, овај пут у организацији Одбора за Јасеновац Светог Архијерејског Сабора, а са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја. „Без вас данас би ова црква била готово празна, а са вама у њој данас је највише верника од оснивања манастира. Узвишено је и богоугодно осећање, када су ово свето место и наша јасеновачка црква препуни верника, молитвеника и свештеника. После дуго година, дочекали смо тај тренутак“, поручио је владика Сава. Благосиљајући народ, обратио се игуманији Таисији са жељом да Господ благослови и овај манастир сестринством. Поклоници из Београда су осим манастира Јасеновац, посетили и Спомен-подручје у истом месту, Доњу Градину, потом мученичка српска места Драксенић, Дракулић и Бијели Поток. На овим местима поново је оживљена велика српска туга, оплемењена молитвеном атмосфером која је била присутна од првог тренутка када се аутобус са ходочасницима упутио према Славонији, до момента повратка у српску престоницу. Лила је без престанка киша у Хрватској током целог путовања. Ипак, најхладније и најветровитије било је у самом Јасеновцу. На подручју Спомен комплекса „Јасеновац” налет ледене кише и ветра као да је хтео да каже да нас у стопу прате сузе мученичке. Хладноћа се просто увлачила у кости за време помена јасеновачким и свим другим жртвама које су невино пострадале на простору НДХ од усташке злочиначке руке. Испод „Цвета“ под налетима ветра и кише, помен су служили пристигли свештеници и монаштво са својим народом. Гореле су свеће у рукама Срба походника. Једнодушно појање је грејало и преносило благодат са вишег на ово свето јасеновачко поље. Биљана Живковић Извор

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...