Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'ima'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 20 results

  1. Sanja Stankovic, pravoslavni psiholog i osnivac stranice http://www.imanade.org/ pokrenula je i youtube kanal pa izvolite zapratiti https://www.youtube.com/channel/UCxuIYbBmKbmvVy6hcZgrbXw
  2. DA JE KONJICA "BUDUĆNOST" VOJSKE SVEDOČI I "PRAVILNIK O IZMENI PRAVILNIKA O UTVRĐIVANJU ELEMENATA FORMACIJSKIH MESTA OFICIRA I PODOFICIRA U MINISTARSTVU ODBRANE I VOJSCI SRBIJE OD 14. JUNA OVE GODINE. TU SE, IZMEĐU OSTALOG, PROPISUJE DA MAJOR-KONJANIK, KOMANDIR KONJIČKOG VODA IMA 13. PLATNU GRUPU, ISTU KAO I PILOT MAJOR U AVIJACIJI, A KOMANDIRI VODOVA U SPECIJALNIM JEDINICAMA I VOJNOJ POLICIJI 14. PLATNU GRUPU. U ISTOM OVOM AKTU PREDVIĐENO JE I DA PORUČNIK IZ VODA ZA RAZMINIRANJE I UKLANJANJE NEEKSPLODIRANIH UBOJNIH SREDSTAVA – DAKLE NEKO KOME SVAKI IZLAZAK NA TEREN MOŽE DA BUDE OPASAN PO ŽIVOT – IMA 16. PLATNU GRUPU Ko se još seća "afere Morović" – kada je država pre nekoliko godina kompaniji Al Ravafed iz Ujedinjenih Arapskih Emirata dala u zakup na 30 godina više od 3600 hektara vojnog poljoprivrednog zemljišta u Karađorđevu? Tada se ispostavilo da i pored obaveza iz ugovora, u prve dve godine nisu platili ni one osnovne obaveze, što je, nevoljno, morao da prizna i tadašnji ministar odbrane Zoran Đorđević. A prema ugovoru, kome su se protivili stručnjaci iz Ministarstva odbrane, Al Ravafedu je zemljište ustupljeno bez fiksne naknade, uz obavezu da iz godišnjeg profita koji ostvari Vojnoj ustanovi "Morović", u čijem sastavu je i "Karađorđevo", daje 20 odsto ostvarenog profita. ZAVERA ĆUTANJA: Taj slučaj pao je u zapećak sve dok se upozorenjem prošle sedmice nije oglasio Vojni sindikat Srbije (jedini reprezentativan u Vojsci, čiji navodi su se do sada uvek pokazivali kao tačni), koji je od ministra odbrane Aleksandra Vulina zatražio da javno odgovori na više pitanja važnih za javnost, a pogotovo za poreske obveznike. Vulin se, naravno, ni posle sedam dana nije oglasio. GDE JA STADOH NA KONJU, TI PRODUŽI: Kralj Aleksandar,... Ključna pitanja Vojnog sindikata bila su sledeća: "Da li je tačno da Ministarstvo odbrane priprema prodaju Vojne ustanove ‘Morović’ koja poseduje 1800 hektara obradive zemlje, 6000 hektara šume i 5000 hektara lovišta, farmu konzumnih jaja kapaciteta 100.000 koka nosilja, manju farmu krava i svinja i veći broj ugostiteljskih objekata namenjenih turizmu i lovnom turizmu, čija se vrednost meri u milionima evra. Da li je istina da Vojna ustanova ‘Morović’ godišnje prihoduje oko 700 miliona dinara, a da je poslednju poslovnu godinu završila sa dobiti od oko 16 miliona dinara, ako jeste, gde su i kako ta novčana sredstva upotrebljena? Koja je trenutna vrednost Vojne ustanove ‘Morović’ sa svom pokretnom i nepokretnom imovinom?" Umesto odgovora, Vulin i njegovi nadređeni izabrali su ćutanje, kao i njihovi potčinjeni mediji. U Vojnom sindikatu Srbije rekli su za "Vreme" da će strpljivo čekati odgovor u zakonskom roku, a onda uputiti zahtev povereniku za informacije od javnog značaja. Ćute i nadležni državni organi, uključujući i tužilaštvo, ministarstva finansija i privrede i Državnu revizorsku instituciju. Ćuti, što nije ni čudno, glavni Vučićev čovek za saradnju sa UAE Mlađan Dinkić. ...J. B. Tito,... Zašto je Ministarstvo izabralo ćutanje, pa čak i sam ministar, koji se inače u javnim nastupima "obračunava" sa stvarnim i zamišljenim političkim i drugim protivnicima, upućuje "oštre poruke" NATO-u, Evropskoj uniji, Kosovu, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, čak i Crnoj Gori zbog slanja dva oficira u misiju KFOR-a... O njegovim napadima na Dragana Đilasa, Dragana Šolaka, Vuka Jeremića, Sašu Jankovića da se i ne govori. Ali o ovom slučaju ni slova. Da li je Vojni sindikat "raspalio vatru pre dima"? Možda toga nisu bili svesni, ali da li se možda radi o krupnoj stvari koja se "iza brda valja"? Protiv Antića se inače, zbog sindikalnog delovanja, vodio se postupak pred vojnodisciplinskim sudom gde je kažnjen besmislenom zabranom napredovanja i oduzimanjem čina. Međutim, ukoliko se sad taj postupak, na koji je uložena žalba, naglo preokrene i po nečijem nalogu donese rešenje o "gubitku službe" – sve će biti kristalno jasno. PRIJATELJI I KONJI: Zahtev sindikata otvorio je i druga, manje značajna pitanja kada je reč o mogućem otuđenju, narodski rečeno pljački državne imovine, ali su važna kao ilustracija stanja u vojsci i samovolje koju provodi ministar. "Da li je tačno da je po odluci ministra odbrane više od 100 miliona dinara potrošeno na formiranje i opremanje ergele u Vojnoj ustanovi ‘Morović’ kao i da ta ergela posluje u minusu? Sa kog konta je potrošeno više od 100 miliona dinara za opremanje ergele te da li su ta budžetska sredstva bila planirana za ovu namenu? Da li je istina da u Vojnoj ustanovi ‘Morović’ nedostaju traktoristi, a da je Ministarstvo odbrane po odluci ministra tamo zaposlilo džokeja? Da li je istina da je ministar odbrane pokrenuo postupak udaljenja od dužnosti trenutnog upravnika Vojne ustanove, koji je oficir, kako bi na njegovo mesto, koje je po formaciji isključivo oficirsko, postavio civila i to članicu Pokreta socijalista, izvesnu Zdravku Milovanović? Koji su opšti i posebni uslovi za prijem na formacijsko-radno mesto upravnika VU ‘Morović’ i kad je za to mesto bio raspisan javni konkurs? Da li izvesna gospođa Milovanović ispunjava uslove i kriterijume, stručne i bezbednosne za postavljene na mesto upravnika Vojne ustanove ‘Morović’? Da li je tačno da Vojna ustanova ‘Morović’ ima više od 200 zaposlenih i da će veći deo tih lica biti otpušten nakon dolaska novog upravnika?", set je pitanja za koja bi se odgovor mogao unapred znati, s obzirom da je na čelu Vojnog sindikata Novica Antić, pripadnik Kriminalističko-istražne grupe Vojne policije, osoba sa dobrim "operativnim vezama" u vojsci. ...A. Vulin Da su navodi Sindikata i te kako utemeljeni, potvrđuje indirektno i samo Ministarstvo odbrane svakodnevnim saopštavanjem aktivnosti Vulina i opširnim prenošenjem njegovih izjava. A sve je počelo u septembru prošle godine, kada su UAE Srbiji "donirali" 15 konja, što je, kako je tada Vulin objasnio, velika čast, jer se u arapskom svetu konj ceni i poklanja se samo najboljim prijateljima. "Ovi konji će poslužiti našoj ergeli, a nadamo se da ćemo sa njima i u našu Gardu vratiti tradiciju konjičkih jedinica, da ćemo vratiti ono što je nekada krasilo srpskog oficira, kao i sećanje na to kako su nekada izgledale naše slavne konjičke jedinice, jer u istoriji srpske vojske konjica je oduvek bila važna i poštovana, od slavnih uspeha despota Stefana Lazarevića pa do srpske konjice u balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu. To je jedna lepa tradicija koju bi vredelo obnoviti, a ova donacija će upravo tome i poslužiti", najavio je tada on. Vulin je, naravno, tom prigodom i lično "isprobao" jahanje. I odmah se krenulo u ostvarenje njegove najave, a da nije konsultovan vojni vrh, u prvom redu Uprava za planiranje i razvoj (J5), da li je uopšte potrebna konjica, i to paradna, a ne ona, na primer, za dotur hrane, municije i svega ostalog vojnicima na teško pristupačnom terenu. Nekad je vojska imala konjičke jedinice, čak je i svaki konj u privatnom vlasništvu građana bio popisan i podlegao je mobilizaciji. U međuvremenu, doktrina se promenila, manir je postao da, umesto od stručnih ljudi, sve zavisi od volje i trenutačnih afiniteta ministra, bez obzira kako se on zvao i iz koje stranke bio. Zato je, prema izvorima iz Vojske, izostala reakcija Generalštaba na ideju o osnivanju konjičkog voda, jednostavno zato što niko iz vrha ne želi da se zameri ministru. "Bio bi zanimljiv njihov odgovor na pitanje da li su oni zahtevali osnivanje tih jedinica i zašto. I kolika su sredstva predviđena za osnivanje i održavanje te jedinice? Uveren sam da je u ovakvoj situaciji, kada mladi pripadnici Vojske Srbije sve manje vide perspektivu u nastavku službe, veći prioritet ulaganje budžetskih sredstava u ljude, njihovu obuku, znanje i standard života nego u arapsku donaciju kojoj nije mesto u oružanim snagama", kaže za "Vreme" jedan od penzionisanih oficira, upućen u te stvari. GARDA GALOPIRA U SUTON: Da u Gardi nisu imali ništa protiv nametanja konjičkog voda, ne treba ni sumnjati, jer je na čelu te jedinice uvek bila podobna ličnost koja je bespogovorno slušala najpre kralja, pa Tita, pa i kasnije. Sadašnji komandant Garde je po funkciji ađutant predsednika. Ne treba zaboraviti da je isti čovek u vreme dok je na čelu Srbije bio Tomislav Nikolić, prilikom polaganja venaca u Grčkoj stajao iza njega u uniformi vojske Kraljevine, i to još malo "modifikovano" sa neodgovarajućim oznakama; to je ona uniforma u kojoj se Arkan ženio, primetili su "zlobnici". Zaista, bila je veoma ružna slika kako gardisti u svečanim plavim uniformama polažu venac, a njihov komandant stoji u sasvim drugoj uniformi. Kasnije se ispostavilo da je to bila ideja jedne Nikolićeve saradnice koja je smatrala da bi "bilo lepo da komandant Garde bude u staroj srpskoj uniformi". To što nije po propisima, bilo je manje bitno. I tako su krenule pripreme za konjički vod Garde, pa su uglavnom podoficiri i poneki oficir odabrani da idu na obuku u Policijsku brigadu na Banovom brdu koja u svom sastavu ima konjicu. Policiji konjica treba jer su konji nezamenjivi u suzbijanju nereda, posebno u okolini stadiona, njih se navijači više boje nego pendreka, ali šta će vojsci u ovoj situaciji konji, nije objašnjeno – osim za prikazivanje na raznim svečanostima, "da narod vidi". A to što dnevno po nekoliko ne samo profesionalnih vojnika nego i podoficira i oficira, u čije školovanje su uložena sredstva, napušta vojsku, za državni vrh je manje važno. Da je konjica "budućnost" vojske svedoči i "Pravilnik o izmeni Pravilnika o utvrđivanju elemenata formacijskih mesta oficira i podoficira u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije", koji je potpisao Vulin, a objavljen je u "Službenom vojnom listu" broj 20, od 14. juna ove godine. Pa se, recimo, propisuje da major-konjanik, komandir konjičkog voda ima 13. platnu grupu, istu kao i major u avijaciji, pilot, a komandiri vodova u specijalnim jedinicama i vojnoj policiji 14. platnu grupu. Predviđeno je da kapetan zamenik komandira konjičkog voda ima takođe 14. platnu grupu, a 15. će imati poručnik konjanik ili kapetan iz Odeljenja za zdravstvenu zaštitu i Odeljenja za uzgoj i negu konja i biće u istom rangu sa kapetanima Specijalne brigade ili Vojne policije. O "značaju" konjice govori i to da će pilot kapetan biti u 15. a poručnik u 16. platnoj grupi. U isto vreme, Vulinovim pravilnikom predviđeno je da poručnik iz Voda za razminiranje i uklanjanje neeksplodiranih ubojnih sredstava, dakle neko kome svaki izlazak na teren može da bude opasan po život, ima 16. platnu grupu. Zastavnik-konjanik biće u 18. platnoj grupi, stariji vodnik prve klase u 19, a stariji vodnici i vodnici u 20, a za te činove su, pored konjanika, predviđena i formacijska mesta "vodič-konjanik", veterinarski tehničar i "dreser-konjanik". Kada se uzme u obzir da je letos objavljeno da su profesionalni vojnici koji su bili prinuđeni da statiraju na snimanju filma Čarape kralja Petra, porodične produkcije Lazara Ristovskog, morali to da rade za dnevnicu od 1100 dinara, dok je ista za volove iznosila 33 evra, a za konja čak 100, ne čudi onda koliki značaj Ministarstvo pridaje "konjici" i privileguje "konjanike" u odnosu na ostale pripadnike Vojske Srbije. Posebno kad su konji došli iz "bratskih UAE". Da jedan pilot ima manju platnu grupu od kolege koji jaše konja, moguće je samo u zemlji Srbiji. Štalski momci I dok profesionalci, uključujući i one iz specijalnih jedinica, napuštaju Vojsku, Generalštab je krajem septembra raspisao konkurs za prijem u radni odnos na neodređeno vreme jedanaest lica iz gra­đan­stva ra­di po­pu­ne rad­nih me­sta na kojima će u Gardi brinuti o konjima. Raspisan je konkurs za po jednog ve­te­ri­nar­skog teh­ni­čara, dresera-ko­nja­nika i potkivača, za dva "uzgajivača" i po tri vozača i pomoćna radnika. Zašto pomoćni radnici – pa, verovatno jer treba neko da čisti štale. Očekivati to od profesionalnih vojnika, malo je verovatno jer im ne stoji u ugovoru o radu. Cinici kažu da je jedan od razloga za ideju o ponovnom uvođenju vojnog roka da se obezbede mladići kako bi čistili za konjima. A vozači su potrebni jer se sada moraju nabaviti i prikolice, posebno napravljene za prevoz konja, pa će se transportovati za razne prilike kad bude održavan egzercir Garde. Izbor kandidata na konkursu, zanimljivo je, sprovodi komisija koju imenuje ministar odbrane, a ne Generalštab. Galoperi vrhovnog komandanta Koliko su konji važan faktor u sistemu odbrane, dovoljna je ilustracija to što je konjička trka proglašena za "stalnu manifestaciju od značaja za Ministarstvo odbrane". Pod direktnim Vulinovim nadzorom, izmišljena je i održana 30. septembra manifestacija "Prvi Kup vojske Srbije", u kategorijama kasačke i galopske trke. "Vojska Srbije je deo našeg svakodnevnog života. Vratiti trku u Karađorđevo, vratiti konjički vod u našu Gardu, sve su to stvari koje vraćaju vojsku u naš svakodnevni život. Svako ulaganje u Vojsku Srbije je ulaganje u kvalitet života svakog građanina naše zemlje", konstatovao je Vulin tom prilikom. Vulin, naravno, nije propustio priliku da oda zahvalnost i svom "vrhovnom komandantu" Aleksandru Vučiću, objašnjavajući "da nije bilo njegovog ličnog entuzijazma, napora i želje da se sve to obnovi, ništa od ovoga što se danas u ergeli Karađorđevo moglo videti, ne bi bilo moguće. Davor LUKAČ, VREME
  3. U Srbiji je na inicijativu jedanaest penzionisanih i aktivnih generala, 2005. godine osnovan Klub generala i admirala Srbije kao nestranačko, nepolitičko i neprofitabilno udruženje građana. Građani bi, na sami pomen tog imena, mogli pomisliti da se radi o udruženju najuticajnijih delova intelektualne elite koja bi trebalo da pomogne očuvanju i daljoj izgradnji sistema vrednosti u našem društvu. Međutim, čak i njihov Statut eksplicitno navodi da im je cilj, pored negovanja tradicija, očuvanje ugleda i etike generala i admirala, zaštita ugleda generalskog kora, njihovog društvenog statusa i ostvarivanje kulturno-rekreativnih i drugih generalskih potreba. Čak je i Statut udruženja kreiran da bi sačuvao sve privilegije iz nekadašnjeg perioda, pa tako i neotuđivo pravo na kulturno i rekreativno uzdizanje. Tradicionalno, u mnogim zemljama postoje vojni strukovni klubovi koji se obično osnivaju donacijom jednog ili više članova, poput Konjičkog i Gardijskog kluba (Cavalry and Guards Club) u Londonu. Međutim, naši generali žele da uspostave specifikum koji bi zadržao privilegije i omogućio poltronsku koketeriju sa političkom elitom. Jer, kako protumačiti da je predsednik Skupštine deklarisanog nestranačkog udruženja general potpukovnik u penziji Milomir Miladinović istovremeno i potpredsednik opštinskog odbora SNS u Svilajncu i odbornik iste stranke u Skupštini opštine. I onda takav stranački aktivista kompromituje udruženje devalvacijom plaketa i zahvalnica koje dodeljuje stranačkim ili koalicionim istomišljenicima, a svoj krešendo doživljava dodelom Medalje srpskih generala aktuelnom ministru odbrane Aleksandru Vulinu ili kako ga aktivni pripadnici Vojske Srbije nazivaju prekobrojnom dobrovoljcu pešadijskog VES-a velike dioptrije, a politički protivnici dezerterom. Takav „elitni“ Klub registrovan je sa sedištem u Domu Vojske Srbije i trenutno nemaju obavezu plaćanja zakupa prostorija iako bi to po Zakonu o javnim nabavkama trebalo da urade. Prema Bilansima uspeha u APR-u, vidljivo je da im je rad na održavanju sopstvenih privilegija svake godine potpomognut milionskim donacijama (npr. 2014. – 1.615.000 dinara, a 2015. – 1.593.000 dinara). Ukoliko je Ministarstvo odbrane isključivi donator iz budžetskih sredstava, razumljiva je i dodela Medalja srpskih generala ministru odbrane. Ono što zabrinjava je njihovo javno osporavanje državnog vlasništva nad Domom Vojske Srbije, pri čemu smatraju da zgrada treba da pripada SUBNOR-u Srbije. I ne ulazeći u pravni aspekt tekovine Ratničkog doma, Klub generala i admirala naprasno postaje kolektivni član SUBNOR-a Srbije sa ciljem da verovatno polaže pravo na deo te imovine. Time su uspeli da se izbore za delegiranje penzionisanih generala u SUBNOR Srbije i to direktno na najviše funkcije. Iako Statut SUBNOR-a propisuje da funkcioneri političkih partija ne mogu biti na rukovodećim funkcijama u organima Saveza, Klub delegira upravo generale sa stranačkim knjižicama u džepu. Nespojivost funkcija je jedna od tekovina SUBNOR-a koja je ugrožena dolaskom delegiranih generala iz Kluba. Kompromitujući SUBNOR Srbije, Klub direktno kompromituje sve vrednosti SUBNOR-a, odnosno najsvetlije tradicije naše Narodnooslobodilačke borbe i svih ratova u našoj istoriji. Primer ugrožavanja principa nespojivosti funkcija je aktuelni zamenik predsednika SUBNOR-a Srbije koji je jo š 2011. godine bio jedan od osnivača Socijaldemokratskog saveza (SDS), a nedugo potom i kandidat za narodnog poslanika na listi SDS – Nebojša Leković. Sada je napredni terenski sakupljač generalskih potpisa za kampanju SNS-a pri čemu na sad već čuvenoj listi 1000+ potpisuje sebe dva puta – i kao general majora i kao generala. I laiku postaje jasno da njihov program nije kompatibilan sa programom SUBNOR-a Srbije jer ni u jednom svom aktu nisu ni spomenuli obezbeđenje socijalne sigurnosti boraca i ratnih vojnih invalida i njihovih porodica, kao i porodica palih i umrlih boraca i invalida. NJihov prvenstveni cilj je usmeren isključivo na ostvarivanje elitističkog statusa u društvu kroz privilegije i sinakure. To sasvim sigurno ne predstavlja programski cilj SUBNOR-a Srbije, koji ne teži za kvantitetom, već kvalitetom članstva, a posebno ne diskutabilnog članstva haških osuđenika poput Vinka Pandurevića ili Veselina Šljivančanina. Ipak, radi javnosti, moram biti potpuno jasan – pojedini generali i admirali su predstavljali zvezde vodilje ne samo svojim potčinjenim, već i društvu u celini. Oni su ti koji su nas napajali znanjem, ali i idealom ponašanja i vaspitavanja sopstvenim primerom. I naravno bez privilegija, viška stambenih kvadrata u elitnim delovima grada i bespotrebnih zloupotreba službenih vozila. I sada se divim generalima i admiralima u penziji koji znaju šta je pravda i imaju hrabrosti da to i kažu. I da izađu na proteste zajedno sa svojim poniženim kolegama podoficirima i oficirima sa kojima su nekada mnogo toga delili. I da imaju šta da kažu bez obzira koja politička stranka bila na vlasti. Takvim veličinama ne trebaju nikakvi klubovi ni udruženja da bi imali poštovanje i autoritet. General i predsednik SAD Dvajt Ajzenhauer je rekao da ljudi koji vrednuju svoje privilegije više od svojih principa ubrzo gube oboje. Autor je kapetan bojnog broda u penziji
  4. danas se u teoloskim delima stalno govori o problemu smrti koji covek ima. međutim, kaze se i da coveku ne preti odlazak u nebice, pa mi onda nije jasno zasto je ontologija bitna, jer vezali se mi za hrista ili ne, mi cemo postojati vecno... samo je pitanje dali ce to postojanje biti u blazenstvu ili ne, ali cini mi se da ontologija tu ne igra veliku ulogu.
  5. "Roko voli kad mu mame čitaju priču za laku noć" ili "Ana je srećna jer ima najbolje tate na svetu", samo su delovi slikovnice o istopolnim roditeljima, prve ovog tipa u regionu. Slikovnica je namenjena deci predškolskog uzrasta, njeno štampano izdanje već se podelilo u Hrvatskoj, a besplatno je svima u regionu dostupna u onlajn formi. Svoje predstavljanje imala je nedavno i u Beogradu, a planovi autora su da uskoro izađu i sa srpskom verzijom. Život sa dve mame i dvojicom tata Slikovnicu čine priče Roka i Ane, četvorogodišnjaka koji idu u vrtić, putuju sa porodicom... Jedino po čemu se razlikuju je to što Ana ima dvojicu tata, a Roko dve mame. Tako je svakodnevica Roka, koji živi sa mamom Lucijom i mamom Ines, kao i Ane, koja ima tatu Tomislava i tatu Darka, predstavljena na po desetak strana. FOTO: MOJA DUGINA OBITELJ / PROMO Kako se navodi u slikovnici, ove dve porodice nekome umeju biti neobične. Ali, "Roku to ne smeta jer obe mame vole da peku palačinke s bananama koje on obožava", a "Ani to nikada nije smetalo jer ima dvostruko više ramena za nošenje kad se umori od hodanja". Takođe, oba junaka primećuju da puno dece u vrtiću ima mamu i tatu, dok oni imaju "duginu obitelj", mada još ne razumeju zašto. U Hrvatskoj burno, u Srbiji skoro neprimetno Ova, prva hrvatska slikovnica o istopolnim roditeljima predstavljena je nedavno u Centru za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu, a za razliku od bure koju je to izdanje izazvalo u hrvatskoj javnosti, u Srbiji je njena prezentacija protekla prilično mirno, gotovo nezapaženo. Tom prilikom, jedan od autora, Ivo Šegota, kao i koordinator udruženja "Dugine obitelji" Daniel Martinović, naglasili su da je cilj slikovnice jačanje socijalne integracije dece koja imaju istopolne roditelje, te promovisanje tolerancije i poštovanja različitosti. FOTO: MOJA DUGINA OBITELJ / PROMO Ilustracija iz slikovnice Ona se u Srbiji neće naći u slobodnoj prodaji, već će svim zainteresovanima biti dostupno njeno elektronsko izdanje, a slična situacija je i u Hrvatskoj. Deljenje školama i vrtićima Prema rečima Martinovića, prvih 500 slikovnica u Hrvatskoj podeljeno je za svega mesec dana. One su uglavnom dodeljene školama i vrtićima, koji su pokazali interes i zatražili je. Ipak, sama najava ovakvog poteza na noge je podigla članove udruženja Vigilare koji su pisali ministarki obrazovanja Blaženki Divjak, piše hrvatski "Večernji" portal. – Udruženje "Dugine obitelji" javno je istaknulo da neće samoinicijativno slati slikovnice, već da će slikovnica biti dostupna svima koji je žele nabaviti tako da nemam nameru mešati se u lične odluke roditelja i njihove dece – poručila je ministarka Divjak za "Večernji" i naglasila da će roditelji imati pravo da odluče da li žele da ta slikovnica bude čitana i u onim vrtićima ili školama koji su dosad pokazali interes za nju. FOTO: MOJA DUGINA OBITELJ / PROMO U planu je i priprema nastavka, ali i izdanja na srpskom Koordinator udruženja "Dugine obitelji" Daniel Martinović za "Blic" je otkrio buduće planove, ali i istakao nadu da će slikovnica ostati besplatna. - Ako budemo morali da je naplaćujemo, nadamo se da će to biti simbolična cena koja će pokriti samo troškove štampe i distribucije. Planiramo i nastavke, voleli bi da Roko i Ana, likovi iz prve slikovnice, dožive još mnoge avanture - kaže Martinović. FOTO: MOJA DUGINA OBITELJ / PROMO Ilustracije su, dodaje, dostupne na njihovoj veb stranici, a nada se da će u budućnosti osigurati sredstva za štampu i širu distribuciji izvan Hrvatske. Uskoro i na srpskom - Pripremili smo i prevod na srpski, te želimo da barem digitalna verzija slikovnice, bude dostupna na vebu svima koji žele da je preuzmu i čitaju na tabletima i računarima - ističe Martinović. On kaže da su zadovoljni kako je proteklo predstavljanje slikovnice u Hrvatskim gradovima, ali i u srpskoj prestonici. FOTO: MOJA DUGINA OBITELJ / PROMO "Ana ima najbolje tate na svetu" Rekacije pozitivne - Reakcije su većinom pozitivne, a posebno nas vesele povratne informacije od duginih porodica iz manjih mesta, kao i pitanja istopolnih parova o mogućnostima roditeljstva i našim iskustvima što se tiče porodičnog života. U planu su nam predstavljanja i u drugim gradovima u Hrvatskoj, poput Splita, ali idemo uskoro i u Sarajevo. Primili smo upite i iz drugih gradova u regionu - kaže on. https://www.blic.rs/vesti/drustvo/roko-ima-dve-mame-a-ana-dvojicu-tata-prva-gej-slikovnica-osvaja-region-u-planu-i/tb2v8sw
  6. Danijela

    I patrijarh ima svog kreatora

    U Moskovskoj oblasti, u Sofrinu, nalazi se najveća fabrika pravoslavnih ikona, krstova, odežda. Dizajneri i programeri na kompjuterima razrađuju i crtaju ukrase za svečanu odeću sveštenstva Deo bogate kolekcije predmeta koji nastaju u Sofrinu Ko je bar jednom gledao pravoslavne svečanosti u Rusiji, najverovatnije se zapitao ko šije i kreira vrlo interesantnu odeću za patrijarha Kirila i visoko sveštenstvo.Tajne nema, sve se to radi u mestu Sofrinu, u Moskovskoj oblasti, u Umetničko-proizvodnom preduzeću Ruske pravoslavne crkve. Sofrino je prava fabrika gde radi više od dve hiljade ljudi, a kreiranje i šivenje odeće je samo manji deo produkcije. Tamo se prave ikone, prelepe panagije i krstovi, sveće. Ovde nastaje čak 2.500 različitih crkvenih predmeta. Dopisnik "Novosti" je imao priliku da vidi kako dizajneri i programeri na kompjuterima razrađuju i crtaju ornamente za svečanu odeću sveštenstva. Oni najvredniji primerci su sa zlatnim aplikacijama. Da bi sve bilo precizno izrađeno, koriste se mašine iz Japana, Koreje i Nemačke. U Rusiji, inače, postoji tradicija ukrašavanja praznične svešteničke odeće zlatom i srebrom. Na početku su se time bavili u ženskim manastirima. Pogon za šivenje u Sofrinu počeo je da radi 1980. godine i "šnajderajem" se bavilo samo osam žena, ali se kasnije broj zaposlenih stalno povećavao. Do tada se odeća šila od jeftinog materijala koji se koristio za debele zavese. Samo za najviše rukovodstvo crkve šila se odeća od skupih materijala. Radionice za pravljenje crkvenih predmeta počele su da rade u Sofrinu još za vreme SSSR, 1949. godine. U prvim posleratnim godinama mnogi hramovi su bili razrušeni, ostalo je malo ikona, a u mnogima je trebalo obnoviti razrušene oltare. Patrijarhu Kirilu pokazuju proces štampanja ikona / Foto patriarchia. ru Od malenih radionica s vremenom se u Sofrinu razvila prava fabrika koja je nabavljala i nove tehnologije. Sada postoje mašine koje ikonu koju umetnik naslika, direktno prebacuju na drvo. Naravno da tako veliki broj jeftinih ikona znači da se one ne rade ručno. Većina ikona koje sada krase ruske crkve i kuće ovdašnjih pravoslavnih vernika napravljena je u Sofrinu. Dnevno se u Sofrinu napravi čak do 50.000 ikona. Glavni pogon sada je livnica u kojoj se prave svi metalni predmeti za crkve - od kandila, preko stalaka za paljenje sveća, do krstova. Sada se crkvena zvona izlivaju na sasvim drugi način od onoga kako su to činili drevni ruski majstori. Ali, ponos fabrike je juvelirni pogon. Pored raznih ukrasnih predmeta tamo se pravi i ordenje. Sva odlikovanja koja uručuje patrijarh Kiril napravljena su u Sofrinu. Za one koji imaju priliku da posete Sofrino, svakako je zanimljiv i pogon u kome prave ikonostase. Projektno-dizajnerski biro može da sugeriše i pomogne naručiocima da odaberu ikonostas koji odgovara i dimenzijama crkve. U Sofrinu sa zadovoljstvom pričaju da je sada već pokojni ruski patrijarh Aleksij Drugi lično odabrao ikonostas za hram Serafima Sarovskog. Inače, do sada je tu napravljeno više od 450 ikonostasa za crkve širom Rusije ali i Amerike. Odeću za patrijarha šiju vredne žene u najvećoj fabrici ove vrste / Foto AIF U Sofrinu sa ponosom kažu da fabrike kao što je njihova nema ne samo u Rusiji nego ni u inostranstvu. Predstavnici fabrike obilaze eparhije po Rusiji, ali svoju produkciju pokazuju i na međunarodnim izložbama sa kojih se vraćaju sa visokim priznanjima. Osim u pravoslavnim zemljama, pogotovo u Grčkoj i na Kipru, proizvode iz Sofrina su visoko ocenili na Zapadu u SAD, Kanadi, Velikoj Britaniji, Finskoj, Francuskoj, Španiji i Nemačkoj. Ako budete gledali preko TV kako se u Moskvi slavi Uskrs i vidite predivnu patrijarhovu odeću, kao i odeću visokog sveštenstva, znajte da je ta odeća dizajnirana i sašivena u Sofrinu. Tamo rade zaista vrlo talentovani ljudi koji su u svojoj oblasti na nivou najpoznatijih svetskih dizajnera i "šnajdera". Foto patriarchia. ru STOLARI I MESARI SOFRINO se nalazi 53 kilometra severoistočno od Moskve. U lepom ambijentu na obalama reke Talice u tom gradiću živi oko 15.000 ljudi. Oni uglavnom rade u fabrici Ruske pravoslavne crkve, ali postoji i fabrika za preradu drveta, kao i fabrika mesnih proizvoda. Inače, Sofrino se prvi put spominje u knjigama 1631. godine. U tom gradiću je i lepa Crkva Svetog Serafima Sarovskog. IKONE NA DRVETU OD LIPE IKONE su sastavni deo pravoslavnog života i tradicije, zato je i potražnja za njima velika, jer ih mnogi vernici imaju u kući. Najpoznatije škole ikonopisaca su moskovska i jaroslavska. Ikona je grčka reč i znači lik, slika. Umetnici ih rade na drvetu od lipe. http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:721311-I-patrijarh-ima-svog-kreatora
  7. Priznanje pedijatra Mirka Grubića izdvojilo se kao jedan od šokantnih iskaza koje su prethodnih dana policiji na saslušanjima dali „antivakcinaši“. On je inspektorima rekao da je lagao da nije i da neće vakcinisati svoju decu, jer dece, zapravo, nema, prenosi „Blic“. Grubić, pedijatar iz Zrenjanina, saslušan je u sredu, a kao i sa preostala 42 antivakcinaša, i protiv njega se vodi predistražni postupak po prijavi 270 roditelja za izazivanje panike javnim nastupima i objavama na društvenim mrežama o navodnoj štetnosti MMR vakcine protiv malih boginja. Ovaj pedijatar medijima je u više navrata govorio o tome da na primeru sopstvene dece širi istinu o štetnosti vakcina. On je, između ostalog, rekao i da nijedno njegovo dete nije vakcinisano, a najstariji sin ima 20 godina. „Kada se moj prvi sin rodio, znao sam šta su vakcine i odbio sam da ga vakcinišem, kao i ostalo troje dece. Nikakvih zdravstvenih problema nisu imali nikada. Preležali su dečje bolesti i stekli doživotni imunitet: naime, kad dobiješ vakcinu, ne stičeš nikakav imunitet jer na svakoj piše rok trajanja od sedam do deset godina. Postavlja se pitanje šta ćemo onda kada zaštita istekne? Dete postaje ponovo podložno bolesti protiv koje je vakcinisano“, stavovi su koje je Grubić godinama iznosio u javnosti putem svog bloga, Jutjub kanala i Fejsbuk profila. Međutim, kada su ga inspektori suočili s ovim njegovim izjavama, on je priznao da uopšte nema dece. Kako se navodi u krivičnoj prijavi, Mirko Grubić je već godinama aktivan na širenju panike. Njegov antivakcinaški aktivizam i uporno širenje panike vidljivi su u objavama i komentarima unutar grupe, prenosi „Blic“. Organizovao je i par antivakcinaških tribina – najpoznatija je ostala ona u Zrenjaninu u decembru 2014, na kojoj su edukatori izbegavanja vakcinacije bili Slađana Velkov i advokat Ivo Strujić – navodi se u prijavi.
  8. Temu sam postavio u forumu razbibriga, jer zelim da bude opustena i da svako ko zeli napise kako on/ona licno dozivljava tu nasu sposobnost da mastamo, dakle bez definicija i naucnih radova Da pocnemo jednim laganim uvodom u jednu "tesku" temu... If I'm not mistaken, you're the one who bet that leprechauns weren't real. So why do you care what happens? Because I,I... Um... because I think... they are real. It's all real. Think about it. Haven't Luke Skywalker and Santa Claus affected your lives more than most real people in this room? I mean, whether Jesus is real or not, he... he's had a bigger impact on the world than any of us have. And the same could be said of Bugs Bunny and, a-and Superman and Harry Potter. They've changed my life, changed the way I act on the Earth. Doesn't that make them kind of "real." They might be imaginary, but, but they're more important than most of us here. And they're all gonna be around long after we're dead. So in a way, those things are more realer than any of us. " South Park - Imaginationland, Episode III" U kojoj meri nasa realnost zavisi od nasih misli i maste? Da li nase misli i masta zapravo formiraju i menjaju nasu realnost. Kakve su ti misli, takav ti je zivot rekao je otac Tadej, da li je ono za sta verujemo da je stvarno zapravo jeste stvarno i obrnuto i u kojoj meri nasa masta utice na nasu licnost i zivot, tj. dodeljeno nam vreme na planeti Zemlji? U Bibliji se kaze da sad nesto znamo, i da ce nesto nestati kad dodje savrseno, da sad sve vidimo kao kroz staklo u zagonetki a onda cemo licem k licu a do tad nam ostaje nada, vera i ljubav. Setio sam se ovoga jer, po meni, nas nada, vera i ljubav, takodje kao i misli i masta, definisu u vecoj meri nego sve ostalo sto poimamo uz pomocu nasih pet cula, da li se slazete? izvolite https://sr.wikipedia.org/wiki/Машта
  9. Zapad od Srbije očekuje da se kroz sporazum o normalizaciji odnosa otkloni svaki vid nesporazuma između Beograda i Prištine i da tako dobije sporazum koji će u njegovim rukama biti argument da ubedi države koje do sada nisu priznale nezavisnost Kosovo da to urade. Ako je za Ameriku Kosovo završena priča da li je i za nas? Šta sa onim delom Zapada koji ne priznaje Kosovo zbog svojih unutrašnjih problema? Šta dalje posle tvrdog stava Vašingtona i Prištine koji odbijaju svaki konsenzus? Ovo su samo neka od pitanja koja se nameću posle posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića Americi, a koja se tiču rešavanja dubokog i zamršenog spora između Beograda i Prištine. Politika i odnos Zapada prema Kosovu nije nikakvo iznenađenje i logično je bilo za očekivati da će oni koji su to isto „nezavisno“ Kosovo i stvorili, sada stati u njegovu odbranu, jer braneći nezavisnost Kosova, deo Zapada koji je priznao lažnu državu, brani i sve svoje postupke, uključujući i bombardovanje SRJ, kojim su prekršena sva moguća međunarodna prava. S druge strane, dobar deo sveta i danas smatra da je „nezavisnost Kosova“ pogrešna i neuspešna priča, a poslednja dešavanja u Španija direktan su primer za to. U isto vreme, sama Srbija, koja je faktički razapeta između očuvanja Kosova i Metohije i evropskog puta, tvrdim i nepopustljivim stavom Zapada stavljena je pred zid. Da li će morati da udari u njega ili će uspeti da ga preskoči ili makar odloži, zavisi od mnogo faktora, a nijedan nije do kraja u našim rukama. Kakva je u ovom važnom trenutku pozicija Srbije po pitanju odbrane teritorijalne celovitosti? Sagovornici Sputnjika Stefan Surlić sa Fakulteta političkih nauka i Milovan Drecun, šef Odbora za Kosovo i Metohiju u Skupštini Srbije, saglasni su da nismo čuli ništa novo kada je stav Zapada u pitanju. Surlić dodaje da je činjenica da je Srbiji skučen prostor za manevar, bar u ovom momentu, ali s druge strane ističe da „Srbija u svojim rukama ima međunarodno predstavljanje Kosova kao nezavisne države“. „Bez saglasnosti Srbije, Kosovo ne može da bude član nijedne važnije međunarodne institucije, pre svega ne može da bude punopravan član Ujedinjenih nacija. U tom smislu, Srbija i dalje ima diplomatske moći da ospori kosovsku nezavisnost. Mada, kada govorimo o faktičkom stanju na terenu, a uz podršku zapadnih ambasada i misija koju Priština ima, Kosovo egzistira kao nezavistan politički subjekt“, objašnjava Surlić. Drecun kaže da je na nama da štitimo naše interese bez obzira na iznete stavove Zapada i dodaje da jedino novo što je čuo iz Amerike jeste da Vašington nije spreman da sada otvori prostor za razgovor između Beograda i Prištine na temu konačnog rešavanja statusa Kosmeta. „Dakle, oni neće da pomene svoju jednostranu politiku, koja je definisana stavom — Kosovo je država i to je završena stvar i Srbija samo to treba da prihvati. To je u suprotnosti sa onim što Srbija poslednjih godina radi. Beograd upravo intenzivno radi da se otvori manevarski prostor da možemo, upravo takvu politiku, da promenimo. Da nateramo zapadne države koje podržavaju samoproglašenu državu Kosovo da sednu za sto i da se jednim kompromisnim rešenjem postigne dugoročno održivo rešenje. Zapad u ovom momentu nije na to spreman“, navodi Drecun. Ono što mi možemo da uradimo, dodaje naš sagovornik, jeste da radimo i sarađujemo sa onim državama koje su prijateljske, koje razumeju našu poziciju i koje štite međunarodno pravo i protive se promeni nacionalnih granica jedne međunarodno priznate države. Svet je podeljen po pitanju Kosova i među članicama EU ima zemalja, na čelu sa Španijom, koje brane snažan stav da je neprihvatljiv ovakav način otimanja dela teritorije jedne države članice UN, podseća Drecun. „Njihova snaga je i do sada bila presudna u sprečavanju kosovske nezavisnosti. I mi ćemo prema njima da gradimo jači odnos, kao što ćemo to raditi i sa državama koje ne dele naše mišljenje, kako bismo u jednom trenutku došli u poziciju da od te njihove ’gotove stvari‘ dođemo u situaciju da započnemo razgovore o Kosovu“, kaže Drecun. On ističe da postoji veliki broj zemalja koje sada predvode multipolarni međunarodni poredak — od Rusije, preko Kine, do Brazila, koje su na stanovištu Srbije, a koje su moćne države. S druge strane, Drecun podseća i da imamo Ameriku, koja je isto tako moćna, i koja je silom svog oružja i izdejstvovale samoproglašenu nezavisnost Kosova. „To je realnost. Ali mi nismo dovedeni u situaciju da je ona bezizlazna, upravo zbog ovog dela međunarodne zajednice koji je na našoj liniji. To ne samo da nam daje novu snagu, već nam daje i kapacitet i perspektivu da se borimo da zaštitimo naše interese“, uveren je Drecun. Surlić se slaže da države koje ne priznaju Kosovo jesu neka vrsta potencijala, uz jedno ali. „Zapad od Srbije očekuje da se kroz sporazum o normalizaciji odnosa otkloni svaki vid nesporazuma između Beograda i Prištine i da tako dobije sporazum koji će u njegovim rukama biti argument da ubedi države koje do sada nisu priznale nezavisnost Kosovo da to urade“, napominje naš sagovornik. Ovo su tri opcije da se Rusija uključi u pregovore oko Kosova S obzirom da je Srbija jasno izabrala put ka EU, Surlić veruje da ćemo biti pod sve većim pritiskom da pravimo ustupke zbog Kosova. Drecun se slaže da je Poglavlje 35 o Kosmetu veoma značajno, kao i da će na kraju pregovora biti presudno, ali je uveren da će se mnogo toga desiti dok se dođe do tog kraja. „Do tada mi treba da jačamo svoju poziciju i stav da nećemo da priznamo samoproglašenu državu Kosovo. Na EU je izbor da li će se odreći Srbije kao najznačajnije države regiona. Ako se odluči na takav korak, EU bi destabilizovala region koji je od presudnog značaja za njenu vlastitu stabilnost“, uveren je Drecun. Pitanje koje je za sada ostalo bez odgovora, a na koje svakako treba tražiti odgovor jeste zašto se Zapad plaši da pregovore u vezi sa Kosovom prepusti direktno Albancima i Srbima? (Sputnjik)
  10. Skoro 20 odsto zaposlenih ima platu do 25.000 dinara Izvor: N1 Autor teksta: Vojislav Stevanović Najveći procenat zaposlenih u Srbiji, gotovo 20 odsto prima zaradu u visini od 20.000 do 25.000 dinara, a dve trećine prima manje od prosečne plate, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku za novembar 2017, obračunati po novoj metodologiji izračunavanja prosečnih zarada. Republički zavod za statistiku predstavio je danas podatke o platama u Srbiji, izračunate na osnovu nove metodologije. Ključna razlika u merenju je što se do sada poslodavci u anketi slali podatke koliko su radnicima isplatili para za određeni mesec. Sada se iz Poreske uprave dobijaju podaci o obračunatim platama i može da se vidi ono što se ranije pretpostavljalo. Tako na primer, podaci za novembar 2017. pokazuju da između stare i nove metodologije u obračunu plata ima razlike. Prema novom prosečna zarada u 2017, iznosila je 46.600 dinara, 2,7 odsto manje nego kada se računala po staroj metodologiji. U zavodu za statistiku kažu da razlike nisu značajne. Izvor: N1 TAGOVI: PROSEČNA PLATA
  11. ako ni sami niste sigurno u to, mozda vam moze pomoci ovaj test... http://psychologytoday.tests.psychtests.com/bin/transfer?req=MTF8MzIzNHw0NDQ5NjMyfDF8MQ==&refempt=
  12. Danijela

    Izet ponosan što ima brata Srbina

    Braća Golić iz rogatice jedinstveni po mnogo čemu, pa i po veri. Himzo postao Nebojša, Izet bio svedok odbrane na suđenju Karadžiću NEZAPOSLEN Nebojša Golić dok je bio direktor TO Rogatica BRAĆA Izet i Himzo Golić jedina su dvojica muslimana, koji su, istočno od Sarajeva pa sve do Drine, bili pripadnici Vojske Republike Srpske. I obojica su borci prve kategorije, uz to i fakultetski obrazovani... Posebni su i po tome što su verovatno i jedina braća sa dve veroispovesti, jer se Himzo prekrstio u Nebojšu. Iako je, kao i njegov brat Nebojša, svestan srpskih korena, Izet nije menjao veru. - Nebojša je danas više u Istočnom Sarajevu nego u Rogatici, pa se nešto ređe viđamo - kaže Izet, koji danas ima registovanu auto-školu i, kako nam Rogatičani kažu, najbolje se razume u satelitske antene. Pre i posle minulog rata u BiH, Izet je bio zaposlen u rogatičkom "Tehnotransu", a onda je, baš kao što je sada Nebojša, dve godine bio bez posla. - Išao sam i dva puta u Hag, kao svedok u odbrani Radovana Karadžića, ali me čudi da me nije zvao i Ratko Mladić, koji mi je održao "lekciju" o primernom izgledu srpskog borca, jer sam na kapi imao kokardu - kazuje nam Izet. - Kada sam mu rekao kako se zovem, naredio je da se obrijem i da na kapu stavim trobojku, kako mu ne bi "kvario vojsku". Upoznao sam ga i sa bratom Himzom, takođe srpskim borcem, koji je bio obučen po meri generala Mladića. Izo, kako ga sugrađani zovu, kaže da sada za brata ima i pravog Srbina i ponosi se njime. On je, veli, "glavni lik u ovoj priči", pa ne želi da se fotografiše za "Novosti". - I on i ja priznajemo samo srpsku naciju. Bio sam i ostao Jugosloven i time isključujem svako poređenje sa Bošnjacima - kaže Izet Golić. BLAGOSLOV MAJKE - PROŠLE godine nam je, ovde u Rogatici, umrla majka - priča Nebojša. - Ceo život je provela u Zakumu, a u ratu je štitila komšije Srbe, koje smo oduvek smatrali najrođenijim, jer su nam uvek mnogo pomagali, posebno posle prerane očeve smrti. Na moj predlog da postanem pravoslavac dala je blagoslov rečima: "Ti se sine ničega ne bojiš, pa neka su ti i Alah i Bog na pomoći". Tako sam, u proleće 1994. godine, postao Nebojša. Nebojša Golić je do pre dve godine bio direktor Turističke organizacije Rogatice, ali sada je bez posla. Iz prvog braka ima kćerku koja studira u Kragujevcu, a zbog obaveza druge supruge, Srpkinje, koja radi u državnoj službi RS, više vremena provodi u Istočnom Sarajevu. Kaže da ne žali mnogo zbog načina na koji je ostao bez posla. - Jesam ostao bez posla, ali imam zaposlenu suprugu. Mnogi moji saborci nemaju još ni dana radnog staža, a kamoli borački dodatak, pa trpe i žive - kaže za "Novosti" Nebojša. - Zajedno se nadamo boljim danima, držeći se one narodne "strpljen - spasen". A kada smo već kod izreka, mudri ljudi su davno rekli da munje udaraju u vrhove gora, i da posle slabe žetve, treba sejati. Neka služi zdravlje i sloga, a sve će drugo, samo po sebi doći, pre ili kasnije. Nebojša je član Socijalističke partije i diplomirani je ekonomista, a bivši je radnik "Agro-kombinata" u Rogatici. Od 2006. do pre dve godine rukovodio je TO Rogatica i na planu turizma, kažu upućeni, postigao neverovatne rezultete. - Zahvaljujući njemu, ovde su gotovo svake godine iz evropskih zemalja stizali geolozi i drugi stručnjaci da istražuju pećine i spomenike kulturnog nasleđa. Bio je 2012. godine protivkandidat za načelnika Rogatice Tomislavu Puhalcu (SDS) i Miloradu Jagodiću (SNSD), koji ga je, kada je postao načelnik, smenio uz pomoć skupštinske većine. Sramota je svih nas da Nebojša bude izbačen na ulicu, ali je to potvrda izreke da su Srbin i politika ko voda i vatra - kaže nam dobro obavešteni radnik lokalne samouprave Zoran Janković. Rogatica ZAJEDNO U DOBRU I U ZLU BRAĆU Golić Rogatičani hvale kao skromne i dobre ljude. Takvi su bili pre i za vreme rata, pa i danas. - Takvu braću i komšije nećete sresti nigde na svetu. Em su obrazovani, em se stalno usavršavaju u struci, a u ljudskosti im premca nema - kaže za "Novosti" Radivoje Planojević, ugostitelj iz Rogatice. - Odrasli smo zajedno u selu Zakumo, nedaleko od Rogatice, a još kao deca gotovo da nisu izlazili iz kuća vršnjaka Srba. Javno su se u ono predratno vreme ograđivali od politike Alije Izetbegovića, a kada je počeo rat u BiH, odbili su da u organizovanoj koloni, od Rogatice do Sarajeva, pođu sa ostalim muslimanima iz Zakuma uz obrazloženje da potiču od srpskog naroda. Stupili su u moju četu i zajedno smo proveli ceo rat, u dobru i zlu. I danas su česti gosti u mom restoranu. http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:692584-Izet-ponosan-sto-ima-brata-Srbina
  13. Papa Franja ima 40 miliona pratilaca na Twitteru Poglavara Rimokatoličke ckrve, papu Franju na devet njegovih naloga na Twitteru prati 40 miliona ljudi, saopštila je Sveta stolica. Papa koji na devet jezika upućuje verske poruke na Twitteru približava se američkom predsedniku Donaldu Trampu kojeg prati 40,3 miliona ljudi a daleko je iza bivšeg predsednika SAD Baraka Obame sa 93 miliona, pevačice Kejti Peri (102 miliona) i Džastina Bibera (102 miliona). Papu najviše prate na španskom (14,6 miliona), zatim na engleskom (14 miliona), na italijanskom (4,6 miliona), portugalskom (tri miliona), poljskom (953.000), francuskom (944.000). Zanimljivo je da papu više prate na latinskom sa 843.000 nego na nemačkom i arapskom jeziku. Papu na Instagramu prati pet miliona ljudi. https://twitter.com/Pontifex https://www.instagram.com/franciscus/ Izvor: Beta и http://www.novaenergija.net/papa-franja-ima-40-miliona-pratilaca-na-twitteru/ Foto: Pixabay
  14. Електронске новине "Босна прес" објавиле су 18.09. о.г. овај текст, који поткрепљују познатим снимком. Говор Преосвећеног г. Григорија да има "много турског и балијског међу нама" и шта су нам донели Турци почиње око 4. минута снимка. Trenutak iskrenosti vladike Grigorije: “Mnogo turskog i balijskog ima među nama” /VIDEO/ 18. Septembar 2017 Vladika Grigorije voli da se prikazuje u javnosti kao čovjek koji širi mir i toleranciju među narodima u BiH. Nažalost, ovaj govor koji je održao u Gackom povodom neke pravoslavne slave, otkriva da je vladika Grigorije čovjek koji predano širi mržnju prema muslimanima Bošnjacima. Na ovom snimku se jasno čuje kako govori okupljenim Srbima da ne budu kao balije i Turci. Извор:http://bosnapress.net/trenutak-iskrenosti-vladike-grigorije-mnogo-turskog-i-balijskog-ima-medju-nama-video/ Пренето и на: http://sandzakpress.net/trenutak-iskrenosti-vladike-grigorije-mnogo-turskog-i-balijskog-ima-medu-nama-video
  15. Srbija ima najljepše odjevenu sirotinju na svijetu. Ognjen Daković·Thursday, August 24, 2017 Srbija ima najsuroviji antisocijalni sistem koji svoje stanovnike svodi na bijelo roblje, sa pravom da rade, bez radosti i nade. Srbija je ugledna na svojim periferijama a ohola u svojim centrima, i skroz će da nestane ako se od sebe same ne prepadne. Beograđani i cijela Srbija trpe teror samoproklamovane humane elite i kultur - tregera tamošnjih već 25 godina. To je hermetična manjina. U Srbiji ne postoje regije, osim nominalno. Postoji samo Beograd kojem svi imamo da punimo guzicu, dok Srbija najzad ne opusti. Beograd je neodrživ, kao jama bezdanica. Uslijed toga je Južna Srbija dolina gladi, jer nema ovlasti da rukovodi svojim budžetom. Srbija je prepuna poltrona koji su zarad iščekivanja zaposlenja kadri da svoje ljudsko dostojanstvo podrede partijskoj pokornosti. Srbija je dopustila da joj voda i vazduh postanu zagađani zbog stranih kompanija kojima je omogućeno da do 2030 ne ugrađuju prečišćivače. Srbija nema more, ali ima kopno, za koje je boli kurac. Srbija, zemlja u kojoj ne smeju da umiru babe i dede, zbog beskonačne bede. Srbija će prestati da postoji ako ne počne sebe da se boji. Srbija se plodova prejela ali nove nije posejala. Srbija ne može propasti, ali Srbi mogu. Srbija neće vidjeti lice kulture, sve dok država naličje podržava. Jugoslavija je imala petogodišnji plan, a Srbija nema ni dnevni red. Uzrok propasti Srbije nije u tome što je narav njenih žitelja lenja. Problem su umnožena i nagrađena nepoštenja. To što nisam bio zagovornik velike Srbije, ne znači da mi je milo što je od nje ostalo ovako malo. Otkad pamtim, ekonomija Srbije se stalno oporavlja, a niko i ne pamti da je ikad zdrava i bila. Oporavlja se od vlasti svake naopake. Nema oporavka Srbije, ukoliko se ne preduzmu radne akcije u svrhu izgradnje infrastrukture i industrije. Kakve crne strane investicije. Vlado Srbije, pređi na drugoga. Vlado Srbije, hleb naš navodni daj nam danas. Najveći neprijatelji Srbije, nisu njeni zakoni, nego njene sudije. Srbija oskudjeva u ludnicama, ali ne i ludacima. Srbija oskudeva u zatvorima, ali ne i u zlotvorima. Ludnice i zatvore gradite pa pobijedite. Kafkin "Proces" pravi je ustav Srbije. Ako je Kosovo srce Srbije, onda nam je srce sišlo u pete. U Srbiji možete sve da počnete, ali ništa ne možete da završite. Raspravljaju nebeska i zemaljska Srbija, a problem je u onoj podzemnoj. U Srbiji živi 1.350.000 nepismenih punoletnika. Zabraniti im da glasaju. Kad bi kriminal u Srbiji bio pobijeđen, malo ko bi na slobodi bio viđen. U Srbiji se često dese stabla koja rađaju kese. U sekularnoj Srbiji, na snazi je redovna odbrana od popova. U Srbiji se dnevno ukrade pet miliona evra, dok se narod svađa zbog azilanata, rijalitija, Kosova, popova, lezbejki i pedera. Neumjesno je porediti pisane i elektronske medije u Srbiji sa pornografijom, jer je potonja neuporedivo poštenija, uzbudljivija i bezazlenija. Srbija među šljivama, a knedle u grlima. Nobelova nagradu za rekord u padu standarda, pripala bi Srbiji. Nagrada državu ne obavezuje da u tom rekordu istraje. Otkad imamo demokratiju, otad nemamo industriju. Otkad nemamo industriju, otad imamo lutriju. Na njoj smo izgubili Srbiju. Najprikladnije je osnovati devetu Srbiju, jer je u svim krugovima ostvarila Danteovu komediju. Srbija je ponekad čarobna frula, ali je najčešće truba. Ognjen Daković https://www.facebook.com/notes/ognjen-daković/srbija-ima-najljepše-odjevenu-sirotinju-na-svijetu/10155789031999497/?fref=mentions
  16. https://govorisrbija.rs/sad-nameravaju-da-se-bore-protiv-korupcije-u-srbiji Послато са SM-G7102 користећи Pouke.org мобилну апликацију
  17. Sveti novčani tokovi Bozanić u moćnoj šestorki koja u Vatikanskoj banci drži milijune. Koliki je njegov dio? Autor: Karlo Vajdić, Vlatka Polšak Palatinuš Zadnja izmjena 24.07.2017 06:44 Objavljeno 24.07.2017 u 06:44 Kardinal Josip Bozanić jedan je od šestorice nadzornika Vatikanske banke Izvor: Pixsell / Autor: Marko Prpic/PIXSELL Crkvene financije vječni su misterij, a tportalova tema vezana uz poslovanje Vatikanske banke u 2016. to je dodatno potvrdila. Naime, prema godišnjem izvještaju Vatikanske banke, potkraj 2016. šestorica članova odbora Instituta za religijske poslove (IOR), kako glasi službeno ime Vatikanske banke, među kojima je i kardinal Josip Bozanić, imali su u toj instituciji deponirano ukupno oko 25 milijuna kuna. Ne precizira se pritom kolika je pojedinačna vrijednost depozita nadzornika Stotinjak zaposlenika banke ima vrhovno nadzorno tijelo u Kardinalskom odboru, koji čini pet članova te predsjednik. Članovi odbora imaju petogodišnje mandate i može ih se ponovo imenovati, a od 2014. jedan od članova je i zagrebački kardinal Josip Bozanić. Prema godišnjim izvješćima Vatikanske banke, šestorica članova odbora imala su u Vatikanskoj banci 2014. deponirano 2,3 milijuna eura, što je godinu kasnije poraslo na 3,2 milijuna, da bi lani doseglo iznos od 3,4 milijuna eura. Iako se od 2013., kada su prvi put javno objavili izvješće o poslovanju, hvale transparentnošću, odgovore na pitanja o kakvom je depozitu kardinalske komisije riječ od Instituta za religijske poslove ni nakon tjedan dana nismo dobili. Na Kaptolu su nam jasno kazali da se ne miješaju u poslove Vatikanske banke te su nas uputili na njihovu adresu, no neslužbeno su nam potvrdili da nije riječ o privatnom novcu nadbiskupa zagrebačkog, kardinala Josipa Bozanića. Isječak financijskog izvješća Vatikanske banke za 2016. godinu Izvor: tportal.hr / Autor: IOR To je još jedan primjer toga kako se Vatikan i dalje teško nosi s financijskom transparentnošću, unatoč tome što je posljednjih godina bilo ozbiljnih iskoraka da bi se to promijenilo. Međutim u samo nekoliko tjedana Vatikan je ostao bez dvije ključne osobe svoje financijske reforme: kardinal George Pell vratio se u Australiju kako bi odgovorio na optužbe o seksualnom zlostavljanju maloljetnika, a još neobjašnjenu ostavku prije njega dao je i glavni vatikanski revizor Libero Milone. Kardinal George Pell dosad je bio jedna od ključnih osoba u jednoj od najvažnijih reformi unutar Vatikana otkad je za papu prije četiri godine izabran Argentinac Jorge Mario Bergoglio. U želji da unese transparentnost u vjekovima tajanstvene crkvene putove novca, papa Franjo je 2014. godine osnovao Ekonomsko tajništvo, u razini s Državnim tajništvom, središnjim papinskim tijelom za poslove Katoličke crkve. Na čelo Ekonomskog tajništva imenovao je australskog kardinala Georgea Pella i dao mu zadatak da reformira i konačno uvede reda u vatikanske financije. Iako je Pell najavio da će se vratiti u Vatikan čim 'očisti svoje ime', slučaj na australskom sudu mogao bi se otegnuti i na 2018. godinu, a njegov petogodišnji mandat u tajništvu istječe 2019. U međuvremenu bi zamah uvođenja transparentnosti u financije Svete Stolice mogao u potpunosti posustati. Pellov odlazak nije jedina prepreka za nastavak financijske reforme Vatikana. Desetak dana prije nego su objavljene optužbe protiv njega saznalo se da je poziciju glavnog vatikanskog revizora napustio Libero Milone. Vatikan je tada samo šturo objavio da je Milone podnio ostavku te da će Sveta Stolica odmah početi s procesom imenovanja njegovog nasljednika. Milodari državi Crkva ima pravo na 300 milijuna kuna godišnje, ali rijetko vidi taj novac Katolička crkva, sukladno ugovoru Republike Hrvatske i Svete Stolice, godišnje ima pravo na oko 300 milijuna kuna iz državnog proračuna. Novac namijenjen Katoličkoj crkvi se iz godine u godinu smanjivao. Prema dostupnim podacima, do 2012. odrekli su se ukupno 160 milijuna kuna. Do smanjenja iznosa dolazi na zahtjev Vlade ili pak na njihovu inicijativu. Tako su se 2009. odrekli 50 milijuna kuna proračunskog novca zbog gospodarske krize, sljedeće godine dobili su 18,5 milijuna kuna manje, 2011. godine dotacija države za Katoličku crkvu bila je 45 milijuna kuna niža od one propisane tzv. Vatikanskim ugovorom, sljedeće godine iznos je također bio za 50 milijuna kuna niži. Koliko je poznato, prošle godine biskupi su se odrekli deset milijuna kuna kada je Vladi ponestalo novca za prijevoz učenika. Neovisna pozicija glavnog revizora u Vatikanu stvorena je prije tri godine također u sklopu reformi, a njezina važnost proizlazi iz činjenice da glavni revizor odgovara jedino papi i ima ovlasti narediti bilo kojem vatikanskom uredu ili instituciji da mu pokaže knjige i dâ uvid u način na koji se troši novac. Nakon što je objavljeno da je Milone odstupio s pozicije pojavile su se glasine da je njegov odlazak još jedan dio vatikanskih trzavica i sukoba u vezi s reformom financija. Promjene oko toga kako se upravlja novcem u vatikanskoj državi i Katoličkoj crkvi te koji su njegovi putovi unutar i izvan njih tema je oko koje se lome koplja već godinama. Iako je teško načuti puno izvan tradicionalno šutljivih vatikanskih zidina, odluka pape Franje da uvede red u ekonomiju Vatikana po svemu sudeći naišla je na poprilično otpora starih struktura. +6 Papa Franjo predvodio je svetu misu u Fatimi Izvor: Reuters / Autor: REUTERS/Tony Gentile Ponovimo, najistaknutiju poziciju u ekonomiji Svete Stolice ima Vatikanska banka, pravim imenom Institut za religijske poslove (IOR, tal. Istituto per le Opere di Religione). Osnovana je 1942. sa zadatkom da bude na usluzi Svetoj Stolici i klijentima u Katoličkoj crkvi diljem svijeta. Prema statutu, funkcija joj je 'pružati usluge upravljanja i čuvanja imovine koju joj povjere fizičke ili pravne osobe, a namijenjene za religiozne ili dobrotvorne svrhe'. Jednostavnije, svrha joj je pružati dio bankovnih poslova – čuvanje depozita i usluge financijskih transakcija – crkvenim institucijama i njenim dužnosnicima diljem svijeta. Banka uglavnom ne odobrava kredite. Dokument: "IOR Godišnje izvješće 2016" S jedne strane osnivanje takve banke imalo je vrlo razuman praktični aspekt. Svećenici i razni crkveni misionari često borave u državama i područjima koji nemaju razvijene financijske sustave i u njihovim svakodnevnim aktivnostima institucija koja im može pružati usluge vezane uz transakcije i upravljanje novcem je dobrodošla. No jedinstvena pozicija koju Vatikan, odnosno Sveta Stolica, ima u svijetu dozvolila je i da ta banka bude daleko od ikakvog nadzora bilo kakvih drugih institucija. Desetljećima su se gomilale optužbe i sumnje u pranje novca i slične kriminalne transakcije, a sve je to kulminiralo prije nekoliko godina. Teroristički napadi na tornjeve Svjetskog trgovačkog centra u New Yorku 2001. godine označili su početak globalnog postrožavanja pravila oko sumnjivih financijskih transakcija s ciljem sprečavanja pranja novca i financiranja terorizma. Odbijanje Vatikanske banke da usvoji nove, strože standarde dovelo je do niza sukoba s talijanskim vlastima, među kojima je bilo optužnica protiv osoba iz menadžmenta sa sumnjama u pranje novca, kao i blokiranja transakcija kreditnim i debitnim karticama. Vatikan je dugo i uporno odbijao otvoriti svoje poslovne knjige Izvor: Reuters / Autor: Max Rossi/Files Posljednjih nekoliko godina situacija se ipak popravlja. Banka već nekoliko godina uzastopce objavljuje revidirane financijske izvještaje pa je tako poznato da posljednjih godina posluje s profitom, da je lani imala dobit od 36 milijuna eura (u 2015. godini 16 mil.), da je upravljala imovinom od 5,7 milijardi eura, kao i to da ima oko 15 tisuća klijenata - raznih crkvenih institucija diljem svijeta, vatikanskih ureda i institucija te svećenstva. Iako je Vatikanska banka izvana najistaknutije tijelo koje se bavi financijama, novčani putovi su čak i u tako maloj državi kao što je Vatikan puno, puno kompleksniji. Za prihode i rashode samog Vatikana kao države, odnosno najbliže funkciji riznice ili ministarstva financija, zadužena je tzv. Administracija za imovinu apostolata, APSA (tal. Amministrazione del Patrimonio della Sede Apostolica). APSA je ured zadužen za upravljanjem 'imovinom Svete Stolice kako bi se namaknula sredstva potrebna za funkcioniranje Rimske kurije'. Reforma financija Vatikana pokazala se kao jedan od najtvrđih oraha za papu Franju Izvor: Reuters / Autor: Reuters George Pell je sa svoje pozicije čelnika Ekonomskog tajništva uspio natjerati većinu vatikanskih ureda da konačno počnu uredno pratiti i voditi financije i objavljivati izvještaje o tijeku novca, no APSA ne objavljuje nikakve javno dostupne izvještaje iako je poznato da upravlja imovinom vrijednom stotinama milijuna eura, uključujući nekretnine na najboljim pozicijama u Rimu, Londonu, Parizu i Švicarskoj. Vatikan, kao država, uz godišnji proračun u razini od tristotinjak milijuna eura ostvaruje deficite koji se godišnje kreću od desetak do nekoliko desetaka milijuna eura. Iako država nadzire neka neprocjenjiva umjetnička bogatstva, glavni izvor novca su investicije, najamnine, prihodi iz muzeja i suvenirnica te prihodi koje ostvari Vatikanska banka. 'Proračunski' deficit je tako 2014. godine iznosio 26 milijuna eura, a godinu kasnije 12,4 milijuna eura. +2 Trumpovi u gostima kod Pape Izvor: Reuters / Autor: POOL Uz već nabrojane APSA-u, Vatikansku banku, Ekonomsko tajništvo, u Vatikanu postoji Kongregacija za evangelizaciju naroda, tijelo koje nadzire crkvene misije po svijetu i koje također upravlja znatnim brojem nekretnina. Nadalje, tu je i Prefektura za ekonomske poslove Svete Stolice, također vrsta ureda koja bi trebala nadgledati sve ustanove Vatikana što se bave ekonomskim poslovima, no nema nadzora nad Vatikanskom bankom. Već i ovakav brzinski pregled jasno pokazuje zašto je nužna reforma financija u vatikanskoj državici, kao i zašto postoji otpor prema njoj. Parafraziranjem stare izreke, mogli bismo reći da se u Vatikanu i Katoličkoj crkvi ne zna 'tko moli, a tko plaća' te da je mnogima to savršeno odgovaralo. Neke procjene vrijednosti samo nekretnina koje su pod nadzorom Vatikana govore o ukupnom iznosu od desetak milijardi eura, no bilo kakvu realniju brojku vrlo je teško dobiti. Ne uspostavi li papa Franjo uskoro red na čelu financijske reforme, moglo bi se ispostaviti da će joj još jedino moći održati misu zadušnicu.
  18. "Kriza javnog uma: znalci i dobošari“, četvrta je u nizu od četiri sesije, koje organizuje Medija centar Beograd, u okviru projekta pod nazivom “Kriza javnog uma”.
  19. Nedavno je u opštini Temerin u selu Bački Jarak osveštan spomenik podignut podunavskim Švabama, koji su tu postradali krajem Drugog svetskog rata. Svečanosti osveštavanja je prisustvovao najviši državni vrh Republike Srbije kao i predstavnici ambasade Nemačke u Srbiji. Ovo je prvi takav spomenik podignut Folksdojčerima nakon Drugog svetskog rata, mada su istu sudbinu preživeli i u Poljskoj i Češkoj tamo im niko nije podigao spomenik. Folksdojčeri iz Bačke su bili poznati kao najodanije pristalice Trećeg rajha. Sedma SS dobrovoljačka divizija poznata pod imenom „Princ Eugen“ je bila sastavljena najvećim delom od podunavskih Švaba. U dobrovoljcima ove divizije prednjačili su bački Nemci koji su već početkom rata dali 16.527 vojnika. SS Princ Eugen divizija je ostala upamćena po zverstvima nad civilnim stanovništvom širom okupirane Jugoslavije i tako stekla reputaciju najozloglašenije nemačke jedinice. U tom istom Temerinu, pre Drugog svetskog rata su živeli i Jevreji koji su masovno deportovani u koncentracione logore ili pobijeni tokom zloglasne Racije. Jevrejsko groblje i sinagoga su po dolasku fašista u Temerin razoreni i do dan danas se ne zna ni gde su bili. Tokom perioda komunističke vlasti, zbog ideologije bratstva i jedinstva o stradanju Jevreja se nije govorilo, to je bila tabu tema. U to vreme Temerin je pretežno bio naseljen Mađarima, da bi se tek krajem 1990., zbog dolaska velikog broja srpskih izbeglica stuktura sela promenila. Današnji stanovnici Temerina malo znaju i o stradanju svojih sunarodnika Srba, koji su tokom Racije streljani i bacani po led na Savi i Dunavu, a za Jevreje niko ni ne zna da su nekad živeli u Temerinu. Zbog revizionističke politike i očigledne nepravde koja se ovakvom politikom nanosi svim žrtvama nacizma i fašizma, našim čitaocima prenosimo potresnu priču o stradanju temerinskih Jevreja kojima niko nije podigao spomenik u ovoj opštini: Stavite i meni žutu traku – priča o stradanju temerinskih Jevreja STRATIŠTE NA LAZAREVOJ NJIVI: Ksenija, zvali su je Nena, volela je da bude kod teče i tetke u Temerinu, a njena majka Nadežda, rođena Paščan, koja je pre Drugog svetskog rata živela u Novom Sadu, nije imala ništa protiv da se deca druže. Teča, Oskar Šosberger, bogati trgovac iz Temerina, bio je oženjen Nadeždinom sestrom Ravicom, Srpkinjom, koja je pred venčanje primila jevrejsku veru. Imali su sina Tomislava – Tomija, koji je tada, isto kao i Nena, imao šest godina. Tako se Nena, septembra meseca 1941. godine, našla u Temerinu, baš kada su mađarski okupatori rešili da isteraju sve Jevreje iz mesta. U koloni po jedan morali su da napuste Temerin. Nebo se naoblačilo, počela je da pada kiša, a proterani Jevreji nisu znali kuda da se krenu. Fašisti su ih prebacili preko Dunava u Srem, a odatle je svako krenuo u pravcu koji je izabrao. Neki su smatrali da je to samo trenutni hir mađarskih fašista, dojučerašnjih komšija, i vratili su se u Temerin, ne znajući da su fašisti već isplanirali “Raciju”. Racija je počela januara 1942. godine, u kojoj su odvedeni u Žabalj i streljani svi temerinski Jevreji koji su se tog dana zatekli u mestu. Mađarski fašisti su imali spiskove Jevreja i kad se približilo vreme za raciju, poslali su pisma Jevrejima, koji su se našli van Temerina, da se hitno vrate kući. Na smišljenu prevaru odazvalo se troje Jevreja i zajedno sa ostalim Jevrejima odvedeni su u Žabalj. U Raciji je širom ravne Vojvodine ubijeno hiljade Jevreja, Cigana i “nelojalnih” Srba. Oskar Šosberger se nije vratio u Temerin, krenuo je dalje. Nekoliko jevrejskih porodica je bežalo zajedno. Prešli su reku Savu i našli se u selu Zasavica, nedaleko od Šapca. Kroz Zasavicu je vodio put spasa za mnoge Jevreje, iako se ona nalazila pod protektoratom ustaša i nemačkih fašista. Progonjeni su zastajali ispred boljih kuća, nadajući se da će ih domaćini primiti. Ispred kuće Mile i Lazara Ljubičića zastao je Oskar sa porodicom i Nenom, koja je sve vreme bila sa njima. Mila i Lazar gledali su pridošlice, razmišljajući šta da rade. “Možda bismo mogli da im pomognemo?”, pitala je Mila, stežući Lazarevu ruku. Lazar je izašao na drum i ostavio otvorenu kapiju. “Polako, jedno po jedno, dok niko ne gleda, uđite u kuću”, rekao je Lazar tiho, obraćajući se Oskaru. Uskoro su se svi našli u jednoj sobi, koju Ljubičići nisu često koristili. Mila im je odmah donela hranu, da se malo prihvate, i ćebad da se utople. Nisu samo Ljubičići sakrivali Jevreje, sakrivali su ih i drugi seljaci. Ali, i fašisti su saznali da se u selu nalaze neke jevrejske porodice. Naredili su žandarmima da popišu sve Jevreje u Zasavici. Žandarmi su ih popisivali i odmah delili i žute trake koje su morali da stave oko ruke, kako bi im stalno bili na oku. Tako su stigli i do kuće Ljubičića. “To su moji rođaci”, odgovorio je Lazar na pitanje koga ima u kući. “To su Jevreji!”, bili su uporni žandari, koji su radili po naređenju nemačko-ustaških vlasti. “Moraju da stave ove trake oko ruke”. “Ako nekome morate da stavite žutu traku na ruku, stavite meni”, i Lazar je bio uporan da to ne dozvoli. Oskar Šosbereger se mašio za novčanik, pun para, da potplati žandare da ih ostave na miru. Lazar, koji je bio odbornik i prijatelj sa predsednikom opštine, nije dozvolio da se žandarmima da i jedna para. Žandari su napustili Lazarevu kuću neobavljena posla, a Šosberegerovi su do daljeg ostali pod Lazarevom zaštitom. Jednog oktobarskog dana iz Šapca, pod pratnjom ustaša i Nemaca, stigla je velika grupa ljudi. Odvedeni su na Lazarevu njivu, koja se nalazila odmah pored reke Save, i naređeno im je da iskopaju rov dugačak oko 150 metara. Oko osamstotina Jevreja, iz takozvanog Kladovskog transporta, izbeglih iz Austrije, Nemačke i Čehoslovačke kopalo je sebi grob, a da to do poslednjeg momenta nisu znali. “Ovu njivu više niko neće orati”, rekao je Lazar potresen, kada je čuo za zločin koji se odigrao na njegovoj njivi. U međuvremenu je Nadežda saznala gde se nalaze Šosbergerovi i odmah je krenula u Zasavicu. Pre nego što je pošla na put, Nadežda je obezbedila lažna dokumenta za Tomija. Rešila je da spase bar Tomija, ako ne može da pomogne zetu Oskaru i sestri Ravici. Oskaru je bilo jasno da ne sme duže ostati u Zasavici. Njegova logika je bila da je bolje da se nalazi iza leđa poteri, nego da stalno beži ispred njih. Nekoliko Jevreja, koji su se sklonili u Zasavicu već je bilo streljano sa Jevrejima dovedenim iz Šapca. Oskar je imao neku tečnost s kojom se sa lakoćom brisalo mastilo u dokumentima. U legitimaciju je upisao ime Obrad Šljivić i rešio da sa porodicom pređe u Šabac. Tek tada je Nadežda predložila da Tomi pođe sa njom, Šosbergerovi nisu imali vremena da se predomišljaju, složili su se, ubeđeni da će Tomi biti u sigurnim rukama, a i da će oni lakše izmicati poterama. Bio je novembar mesec 1941. kada se Oskar zahvalio Mili i Lazaru na gostoprimstvu. Ljubičići nisu hteli da uzmu ni jednu paru za troškove koje su imali zbog boravka Šosberegerovih. Šosberegerovi su otišli za Šabac, a Nadežda je sa dvoje dece krenula u Novi Sad. Na putu do Novog Sada Nadežda je sa decom morala da prođe nekoliko kontrola. Pošto je dobro upoznala porodicu Ljubičić, znala je kako da objasni da su joj deca bila u poseti kod rođaka i da ih vodi kući u Novi Sad. Lažna dokumenta za Tomija su uspešno prošla sve kontrole, ali se Nadežda plašila komšiluka u Novom Sadu. Setila se salaša na Čeneju i tamo je smestila Tomija, gde je živ i zdrav dočekao kraj rata. Oskar i Ravica su uspeli da izbegnu sve potere za Jevrejima, i oni su preživeli rat. Nikada nisu zaboravili humane ljude iz Zasavice, koji su reskirali svoje živote da bi spasle jednu jevrejsku porodicu. (Milosava – Mila i Lazar Ljubičić, Nadežda Paščan proglašeni su 1994. godine za Pravednike među narodima.) Patriot http://patriot.rs/u-temerinu-nema-spomenika-jevrejima-ali-ima-folksdojcerima/?lang=lat
×
×
  • Create New...