Претражи Живе Речи Утехе

Podela Kosova pokrenula bi domino efekat širom Balkana sa užasnim posledicama za sve. U scenariju podele svako bi izgubio, dobici bi bili jadni. Srbi bi nestali sa Kosova, koje bi tako postalo model za stvaranje etnički čistih država. Balkan bi ponovo postao bure baruta. Pomirenje je preduslov za svako dugoročno rešenje, a ne obrnuto, serijom Tvitova i poruka na Fejsbuku oglasio se iguman manastira Visoki Dečani, otac Sava Janjić. Nakon više tekstova u prištinskoj štampi da navodno Beograd, Priština i Tirana pregovaraju o razmeni teritorija, odnosno podeli Kosova, poruka nemačke, austrijske i američke ambasade protiv ovakih ideja, a potom i kosovskog predsednika, Hašima Tačija, za kojeg se inače tvrdi da upravo on dogovara navodnu "razmenu teritorija" i "podelu" sa Aleksandrom Vučićem, reakcija Save Janjića je prva u srpskoj javnosti na ovu temu, prenosi portal KoSSev. - Ako postoji rešenje statusa Kosova to zasigurno nije podela. Svi znamo da većina Srba ne živi na severu Kosova, već na prostorima juga koji je većinski naselјen Albancima. Tamo su i najvažnije srpske pravoslavne svetinje. Srpska pravoslavna crkva se dosledno protivila promeni međunarodno priznatih granica Srbije. Podela Kosova otvorila bi Pandorinu kutiju nasilja i pokrenula bi domino efekat širom Balkana sa užasnim posledicama za sve - naveo je Janjić. Umesto igre sa životima desetina hiljada nevinih ljudi, rešenja za trenutne probleme na Kosovu treba tražiti u dijalogu i na osnovu međunarodnog prava, podstičući saradnju, pomirenje, poštovanje ljudskih prava i baštine, dodao je on. Foto: E. Čonkić / RAS Srbija Naglašava i šta bi bile dalje posledice podele: "U scenariju podele svako će izgubiti, a dobici će biti jadni. Srbi će nestati sa Kosova (vrlo teško nasleđe za Beograd). Ono što ostane od etnički albanskog, muslimanskog Kosova izgubiće čak i privid onoga što je ostalo od multietničnosti (što će biti još manje privlačno mnogima u EU)." Tako će međunarodni “projekat multietničkog Kosova” konačno doživeti kolaps i umesto toga postaće model za stvaranje etnički čistih država: "Balkan će ponovo postati bure baruta (BiH, MK). Ovo će se kao bumerang vratiti onima koji kratkoročno traže brza rešenja i odraziće se (negativno) na stabilnost EU." Sava Janjić poručuje da dijalog mora da se nastavi i da bude pravilno fokusiran i merljiv uspesima u vladavini zakona, zaštiti manjinskih zajednica, baštine, povratku izbeglica, garancijama privatne imovine, napuštanju jezika mržnje: "Pomirenje je preduslov za svako dugoročno rešenje, a ne obrnuto." https://www.blic.rs/vesti/politika/iguman-sava-janjic-podela-bi-imala-uzasne-posledice-za-sve-srbi-bi-nestali-sa-kosova/wckj7bj

Crkva u Manastiru Svetog Jovana Preteče, stara punih pet vekova, ponos leskovačkog kraja. Obnovu počeo Joanikije pre desetak godina, kada nije bilo ni struje ni vode Iguman JoanikijeALI GA PROROKOM: Preminuo iguman Gavrilo JUBILEJ jednog od dva manastira u leskovačkom kraju podsetio je na to koliku i kakvu su ulogu imale vera i crkva u očuvanju nacionalnog identiteta srpskog naroda pod turskom vlašću. Crkva u manastirskom kompleksu u okolini sela Jašunja, podignuta pre 500 godina, u potpunosti je očuvana do današnjih dana, a bila je, i ostala, centar duhovnosti vernog naroda juga Srbije. Leskovčani su se organizovanjem brojnih manifestacija podsetili podviga plemićke porodice Kantakuzin, a arheološka istraživanja potvrđuju da su hram podigli na temeljima neke starije bogomolje. Legenda kaže da se srpska vojska ovde pričestila pred boj na Kosovu, a predmeti koji su pronađeni oko manastira svedoče o njegovom životu mnogo vekova pre. O stradalništvu manastira svedoči i kopija dokumenta iz arhiva jurusalimske patrijaršije, koji je leskovačkom muzeju poklonio prof. dr Aleksandar Fotić. Hudžet leskovačkog kadije o razbojništvu iz 1782. godine govori o napadu razbojnika na monahe, pa ne čudi što je ovaj manastir oslobođenje dočekao bez njih. Kasnije je ponovo uspostavljen monaški život, ali je zbog siromaštva manastir pretvoren u crkvu, a potom potpuno napušten. Njegova obnova je počela pre desetak godina sa dolaskom igumana Joanikija koji je dve godine proveo u kamp-kućici, bez struje i vode, i naporno radio da u ovaj kompleks vrati monaški život. - On je jedan od najzaslužnijih što manastir ponovo živi iako to, naravno, ne bi bilo moguće bez podrške crkve, donatora i lokalne samouprave. Decembra prošle godine manastir je dobio novog igumana Emilijana i bratstvo, pa će ovaj kompleks nastaviti svoj duhovni život. Trudili smo se da sistematizujemo i široj javnosti prikažemo njegovu bogatu istoriju, što nije urađeno duže od sto godina - dodaje istoričar Veroljub Trajković, koautor monografije i izložbe o manastiru. Svi podaci o manastiru sistematizovani su u dokumentarnom filmu i monografiji, koji ostaju kao trajno svedočanstvo o njegovom podizanju, propadanju, napuštanju i obnovama. Inače, crkva u muškom manastiru Svetog Jovana Preteče po lepoti arhitekture ističe se među sakralnim objektima tog doba, a pravi dragulj su freske oslikane početkom 16. veka. One su usamljen primer autentičnog zidnog slikarstva na našem tlu s početka turske vlasti. - Za vreme osmanske vladavine hrišćani su mogli da grade hramove samo ako je na tom mestu već postojala bogomolja pre dolaska Turaka, a arheološka istraživanja potvrđuju da je ovde bilo života i u trećem veku. Pored manastira su prolazili karavanski putevi. Bio je centar duhovnosti i važan za očuvanje nacionalnog identiteta uprkos čestim i teškim turskim odmazdama - kaže Mira Ninošević, koautor monografije i izložbe koju je priredio leskovački Narodni muzej. O toj bogatoj istoriji govore i brojni predmeti pronađeni oko manastira tokom arheoloških istraživanja krajem prošlog i početkom ovog veka. Najbrojniji su predmeti iz vremena izgradnje manastirske crkve, poput bruseva, klinova, šila, dleta i fragmentovanog dna kandila. U 17. vek datirani su pronalasci privezaka u obliku krsta, dubrovačkog novca kao i poklopac boce "terijaka", univerzalnog leka iz tog doba. Da je život u manastiru postojao i mnogo pre ovog perioda svedoče rimski novac florijan iz trećeg, kao i okovi tegovi iz četvrtog odnosno petog veka. Javnosti su prikazani i mnogobrojni crkveni predmeti kao što je praznični minej iz 1697. godine i arhijerejsko žezlo nekadašnjeg episkopa niškog Dositeja Vasića. Predmeti pronađeni u manastiru Istorijski podaci govore da je nahija Dubočica imala 22 manastira, ali su do danas opstala samo dva. U blizini manastira Svetog Jovana Preteče nalazi se ženski manastir posvećen Vavedenju svete Bogorodice. Sagradile su ga 1499. godine žene ili sestre iz porodice Kantakuzin na temeljima ranohrišćanske bogomolje iz šestog veka. I on spada u izuzetno vredan primer srpske arhitekture. Oba manastira su kulturno dobro od 1947. godine, a zaštićen je i prirodni ambijent u kome se nalaze i poznatiji su pod jednim imenom - Jašunjski manastiri. Manastirska crkva podignuta 1517. godine PROFESOR SUZUKI PRAVOSLAVAC S OBZIROM na to da o manastiru dugo niko nije brinuo, ikonopis je bio prekriven čađi i ništa se od prelepih fresaka nije videlo, a onda su stručnjaci skidali sloj po sloj i stigli do autentičnog dela Petra od Sofije, kome se svi dive. Sve površine u priprati i unutrašnjosti crkve, na kojima je autor ostavio svoj potpis, skoro su u potpunosti očuvane. Očišćene su zahvaljujući pomoći japanske vlade i tamošnjeg profesora umetnosti Mićitaki Suzukija, koji je primio pravoslavlje u Hilandaru. ORDENjE ZASLUŽNIMA PATRIJARH srpski Irinej uručio je gradonačelniku Leskovca Goranu Cvetanoviću Orden Svetog Save drugog stepena za pomoć u obnovi manastira i drugih svetinja na području Leskovca. Skupštinu grada odlikovao je episkop niški Arsenije Ordenom Svetog kralja Milutina, a isto priznanje dobili su i Bojan Tojaga, šef Odeljenja za društvene delatnosti i lokalni razvoj Leskovca, kao i braća Goran i Bojan Đokić, vlasnici preduzeća "Braća Đokić". Episkop niški se gramatama zahvalio i nekolicini Leskovčana koji su podržali obnovu manastira i pomogli obeležavanje manastirskog jubileja. OBNOVA U PRETHODNIH deset godina u manastiru su podignuti novi konak, zvonik, letnja trpezarija, ogradni i potporni zidovi, a prošle godine i manastirska kapija. Uređen je plato i obnovljen vajat, dok se u novosagrađenom pirgu, visokom 15 metara, nalaze prodavnica suvenira i krstionica. Izvor: Večernje novosti

Други у низу разговор на тему монаштва - аскезе (вежбе, подвига).. Није битно да ли верујете или не верујете, ови људи су живот посветили нечему и са заносом живе тај живот..„Покаткад ми Бог даје часове савршеног мира;у тим часовима ја сам формулисао своје Вјерују, у коме је све јасно и свето за мене. Ово Вјерују је сасвим просто; ево њега: ја верујем да нема ничег дивнијег, дубљег, симпатичнијег, разумнијег,људскијег и савршенијег од Христа. Са суревњивом љубављу ја говорим себи да не само нема Њему слична, него да и не може бити.Штавише, ја изјављујем:када би неко могао доказати да је Христос ван истине, и када би истина збиља искључивала Христа, ја бих претпоставио да останем са Христом, а не са истином". Ф.М. ДостојевскиСнимано у манастиру Туман код Голупца.. View full Странице