Jump to content

Search the Community

Showing results for tags 'drugog'.



More search options

  • Search By Tags

    Type tags separated by commas.
  • Search By Author

Content Type


Forums

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Categories

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Categories

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Find results in...

Find results that contain...


Date Created

  • Start

    End


Last Updated

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 6 results

  1. Šta mislite šta se dešava kada se molimo za drugog? Da li to može da bude ko neki baksuz u prevodu i te grehove treba neko da plati, nije dovoljno samo moliti se. O tome su govorili i neki monasi kako nije baš jednostavno moliti se za nekog, jer treba da poneseš i teret grehova. Jedan monah je odbio da se moli za nekog čoveka, jer mu se u snu javilo da je čovek jako grešan i jednostavno nije bio spreman da ponese taj teret...
  2. Tri i po decenije posle tog nemilog događaja (http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:715915-Vremena-u-kojima-je-hrabrost-bila-casna), podsećanje na herojstvo poginulog studenta Milivojevića i ranjene Brajovića i Zolotićevu otvorilo je mnogo pitanja. Šta je podstaklo građane Beograda da se tako ponašaju? Da li je to bilo doba kada se građani nisu plašili da učine takva dela, da li je to bilo vreme kad su ljudi bili ljudi? Da li bi se naši građani i sada ponašali isto? Da li bi goloruki krenuli za naoružanim atentatorima? Doktor Dalibor Petrović, profesor Odeljenja sociologije Filozofskog fakulteta u Beogradu, tvrdi da bi uradili isto. Naglašava, međutim, da treba shvatiti i to da se mnogo toga u našem društvu promenilo. - Nema sumnje da bi bilo onih koji bi postupili isto kao i pre 35 godina - kaže profesor Petrović. - Ali takvo ponašanje ne bi bilo izraz društvene norme, već više čin individualne hrabrosti. Nekada se podrazumevalo da se pomogne drugima kojima je pomoć potrebna. Opšteprihvaćeno je bilo pravilo: moram zaštititi drugog da bih zaštitio sebe. Osim toga, kako kaže naš sagovornik, pucnje na ambasadora Turske građani su doživeli kao pucanj na Jugoslaviju, uređenu zajednicu kojoj su verovali, bili joj privrženi i u kojoj su se osećali sigurno. - Iz tog socijalističkog, tradicionalnog i, pre svega, kolektivističkog modela društva, mi smo poslednjih decenija krenuli ka individualističkom - objašnjava Petrović. - A razvoj modernog kapitalističkog društva podrazumeva gotovo potpunu individualizaciju pojedinaca koji se u životu ponašaju kao na tržištu. I dok smo nekada smatrali da smo u zajednici sa državom, da smo jedan kolektiv za koji smo bili spremni i da se žrtvujemo, moderno društvo to razbija. Pojedinci postaju izolovane jedinke koje se uglavnom bore samo za svoj opstanak. U takvom društvu se čak i zaustavljanje na ulici, da se, na primer, pomogne čoveku, doživljava kao usporavanje, ugrožavanje, pa čak i kao gubljenje vremena koje je "važan resurs na tržištu". Većina pojedinaca je isuviše dragocena sama sebi da bi rizikovala trčanjem za ubicom. Problem je, prema rečima našeg sagovornika, što ljudi danas ne veruju nijednoj zajednici, od komšiluka, preko firme, do države. - To ne znači da je naš narod bezosećajan, nego da je čovek sam sebi u fokusu, budući da se oseća nesigurnim i nezaštićenim - kaže Petrović. - Kroz kućno vaspitanje, sada se prenose novi obrasci ponašanja po kojima je pojedinac iznad kolektiva, a lična postignuća najvažnija. Porodica je, dakle, ta koja dete stavlja u centar. Ono onda stasava orijentisano samo na sebe, najčešće uz moto: Ja sam mera i jedinica razvoja, a ne kolektiv. Kako kaže profesor, godinama unazad se postepeno prihvatao prelaz sa kolektivnog na individualno, a surova tranzicija je uticala na verovanje da države kao zajednice koja štiti građanina - više nema. Na ispitu humanosti naš narod nikada nije pao, potvrđivao ju je i pokazivao više puta - tvrdi profesor Petrović. - Važno je, međutim, znati da humanost podrazumeva pomoć čoveku. Ono što danas nedostaje jeste solidarnost, odnosno pomoć zajednici. A nedostaje jer se čovek danas više bori za ličnu egzistenciju. Nikako da se shvati da se pomaganjem zajednici pomaže i sebi. Solidarnost se gradi na uzajamnom poverenju i podršci. Ona je u osnovi zdravog društva i zapravo je onaj fini "lepak zajednice".
  3. Prof. dr. sc. fra TOMISLAV JANKO ŠAGI-BUNIĆ, verovatno i najveći rimokatolički teolog u Hrvata je dobro poznat i našim teolozima. "Upoznali" smo se sa njime još tokom studija kroz literaturu potrebnu za spremanje ispita, najpre kroz "Povijest kršćanske literature", a onda i kroz mnoga druga dela. Tomislav Janko Šagi-Bunić se rodio 2. februara 1923. godine u Brodarovcu kraj Varaždina, u kojem gradu je nakon osnovne škole nastavio obrazovanje kod fratara kapucinera. Tu završava tzv. veliku i malu maturu u ondašnjoj franjevačkoj gimnaziji. Svečane zavete je položio 1944. godine, a godinu dana pre dolazi u Zagreb gde upisuje studije teologije na Katoličkom bogoslovnom fakultetu Sveučilišta u Zagrebu (KBF). Iz svih predmeta postiže izvrsne rezultate. Diplomirao je 1949., a u međuvremenu je radio već i na svojoj budućoj doktorskoj disertaciji koju je odbranio u septembru 1951. Tema doktorskog rada je bila: „Kristologija Prokla Carigradskog [434. – 446.]. Prinos tumačenju kalcedonske dogmatske definicije [451.]“ Profesor Katoličkog bogoslovnog fakulteta u Zagrebu postaje akademske godine 1952/53. Za dekana Fakulteta izabran je 1969. godine, a zatim ponovno u više navrata. Kao dekan zalaže se za razvoj teološkog istraživanja i integraciju ove najviše crkvene visokoškolske ustanove sa Zagrebačkim sveučilištem. U decembru mesecu 1979. Šagi-Bunić je izabran za dopisnog člana Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti (JAZU) u Zagrebu. U svojstvu privatnog teologa zagrebačkog nadbiskupa, kardinala Franje Šepera, Šagi-Bunić prisustvuje svim zasjedanjima Drugog vatikanskog sabora (1962–1965). Postaje članom medunarodne Teološke komisije pri Kongregaciji za nauk vjere (1969). Jedan je od osnivača Glasa Koncila (1962.) i pokretač je biltena za ekumenska pitanja Poslušni Duhu i časopisa Svesci u izdanju Kršćanske sadašnjosti (1966.) čiji je glavni i odgovorni urednik do 1971. godine; takođe sarađuje kod organizovanja Kršćanske sadašnjosti - Centra za koncilska istraživanja, dokumentaciju i informaciju (1968) i Teološkog društva Kršćanska sadašnjost (TDKS), kojemu predsedava od 1977. do kraja 1989. godine. Makar na glasu kao najizvrsniji teolog, češće je pisao članke i knjige za široku čitalačku publiku, uvek pazeći na visok kvalitet sadržaja. Godinama je redovno objavljivao popularne tekstove o teologiji na trećoj stranici Glasa Koncila, najčitanijeg katoličkog glasila u Hrvatskoj. Zbog pojedinih tekstova mu je dva puta suđenjo pred sudovima SR Hrvatske i to sredinom 50-ih godina kada mu je zabranjeno umnožavanje i deljenje po parohijama teksta "Znati i živjeti". Novčano je kažnjen zbog kršenja "socijalističkog morala" nakon objavljivanja teksta "Djevice u crkvi Kristovoj". Tokom 40 godina pedagoškog rada na KBF, predavao je sve predmete izuzev Kanonskog prava, a iza sebe je ostavio na desetine naučnih dela i na stotine tekstova upućenih kako vernicima iz lokalne župe tako i svim hrišćanima sveta. Najvažnija dela su mu: "Bogu nitko nije nevažan", "Povijest kršćanske literature" , "Euharistija u životu kroz povijest crkve", "Kršćanstvo ne može biti umorno", "Ali drugog puta nema", "Nema privatnog Boga", "Izazov starih", "Vrijeme suodgovornosti I i II", "Prema civilizaciji ljubavi", "Živjeti Kristovim Duhom Svetim",... Čitavog života se zalagao za dijalog, naročito sa SPC, te otuda i veoma razuđena prepiska i kontakti koje je imao sa pojedinim velikodostojnicima naše Srpske pravoslavne crkve, sveštenicima, vernicima i predavačima sa Bogoslovskog fakulteta u Beogradu. Životni moto mu je, ako se tako može reći bio: „Što god učiniste jednome od moje najmanje braće, meni učiniste!“ [Mt 25, 40] Upokojio se u Zagrebu 21. jula 1999. godine. O životu i delovanju Šagi-Bunića 2013. godine snimljen je dokumentarni film autora i scenarista Augustina Bašića, te reditelja Nevena-Mihaela Dianeževića, koji ćemo u ovo navečerje Božića-Badnje veče za u Hristu braću koja ga slave 25. decembra, a ljubaznošću fra Anta Barišića moći da vidimo i mi na Poukama. Prvi kadrovi vode u rodno mjesto Brodarovac kraj Varaždina, gde je Šagi-Bunić rođen, a priču počinje kapucin fra Anto Barišić, koji govori o ovom izvrsnom čoveku, odličnom teologu: „U svakom trenutku me oduševljavao, dojmio me se njegov neumorni rad na svim područjima“. O širitelju koncilskog duha u Crkvi u Hrvata svedoče Šagi-Bunićevi školski drugovi fra Bonaventura Duda i 89-godišnji fra Zvonko-Marija Pšag (kapucin u Osijeku), sestra Dragica, brat fra Bono Zvonimir Šagi, lični sekretar zagrebačkog nadbiskupa Franje Šepera mons. Vladimir Stanković, kršćanski (protestantski) teolog dr Peter Kuzmič, muftija Ševko Omerbašić, bivši profesori na KBF-u Zagrebu i Sarajevu, pisac Predrag Matvejević i što je za nas posebno zanimljivo, profesori našeg Bogoslovskog fakulteta, đakon prof. dr Radomir Rakić, te protojereji, prof. dr Dimitrije Kalezić i nažalost pokojni, prof. dr Radovan Bigović. Nakon kontakta koji su Pouke ostvarile sa Hrvatskom kapucinskom provincijim Svetog Leopolda Bogdana Mandića, ljubaznošću fra Ante Barišića, dobili smo DVD sa ovim filmom koji večeras ekskluzivno "prikazujemo". Inače, otac Anto, docent na Katedri Povijest kršćanske literature KBF se intenzivno bavi i istraživanjem, proučavanjem i publikovanjem teološko-znanstvene, duhovne, kulturne, povijesne baštine i ostavštine prof. dr. sc. Tomislava Janka Šagi-Bunića. U ime foruma "Pouke-Žive reči utehe" i ovim putem se zahvaljujemo fra Anti Barišiću, a svim hrišćanima koji vreme računaju po gregorijanskom i novojulijanskom kalendaru želimo srećan i blagosloven praznik: Mir Božiji-Hristos se rodi!
  4. Tomislav Janko Šagi Bunić - pokoncilski teolog i mislilac 21. stoljeća - dijalog drugog puta nema, dokumentarni film. Prof. dr. sc. fra TOMISLAV JANKO ŠAGI-BUNIĆ, verovatno i najveći rimokatolički teolog u Hrvata je dobro poznat i našim teolozima. "Upoznali" smo se sa njime još tokom studija kroz literaturu potrebnu za spremanje ispita, najpre kroz "Povijest kršćanske literature", a onda i kroz mnoga druga dela. Tomislav Janko Šagi-Bunić se rodio 2. februara 1923. godine u Brodarovcu kraj Varaždina, u kojem gradu je nakon osnovne škole nastavio obrazovanje kod fratara kapucinera. Tu završava tzv. veliku i malu maturu u ondašnjoj franjevačkoj gimnaziji. Svečane zavete je položio 1944. godine, a godinu dana pre dolazi u Zagreb gde upisuje studije teologije na Katoličkom bogoslovnom fakultetu Sveučilišta u Zagrebu (KBF). Iz svih predmeta postiže izvrsne rezultate. Diplomirao je 1949., a u međuvremenu je radio već i na svojoj budućoj doktorskoj disertaciji koju je odbranio u septembru 1951. Tema doktorskog rada je bila: „Kristologija Prokla Carigradskog [434. – 446.]. Prinos tumačenju kalcedonske dogmatske definicije [451.]“ Profesor Katoličkog bogoslovnog fakulteta u Zagrebu postaje akademske godine 1952/53. Za dekana Fakulteta izabran je 1969. godine, a zatim ponovno u više navrata. Kao dekan zalaže se za razvoj teološkog istraživanja i integraciju ove najviše crkvene visokoškolske ustanove sa Zagrebačkim sveučilištem. U decembru mesecu 1979. Šagi-Bunić je izabran za dopisnog člana Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti (JAZU) u Zagrebu. U svojstvu privatnog teologa zagrebačkog nadbiskupa, kardinala Franje Šepera, Šagi-Bunić prisustvuje svim zasjedanjima Drugog vatikanskog sabora (1962–1965). Postaje članom medunarodne Teološke komisije pri Kongregaciji za nauk vjere (1969). Jedan je od osnivača Glasa Koncila (1962.) i pokretač je biltena za ekumenska pitanja Poslušni Duhu i časopisa Svesci u izdanju Kršćanske sadašnjosti (1966.) čiji je glavni i odgovorni urednik do 1971. godine; takođe sarađuje kod organizovanja Kršćanske sadašnjosti - Centra za koncilska istraživanja, dokumentaciju i informaciju (1968) i Teološkog društva Kršćanska sadašnjost (TDKS), kojemu predsedava od 1977. do kraja 1989. godine. Makar na glasu kao najizvrsniji teolog, češće je pisao članke i knjige za široku čitalačku publiku, uvek pazeći na visok kvalitet sadržaja. Godinama je redovno objavljivao popularne tekstove o teologiji na trećoj stranici Glasa Koncila, najčitanijeg katoličkog glasila u Hrvatskoj. Zbog pojedinih tekstova mu je dva puta suđenjo pred sudovima SR Hrvatske i to sredinom 50-ih godina kada mu je zabranjeno umnožavanje i deljenje po parohijama teksta "Znati i živjeti". Novčano je kažnjen zbog kršenja "socijalističkog morala" nakon objavljivanja teksta "Djevice u crkvi Kristovoj". Tokom 40 godina pedagoškog rada na KBF, predavao je sve predmete izuzev Kanonskog prava, a iza sebe je ostavio na desetine naučnih dela i na stotine tekstova upućenih kako vernicima iz lokalne župe tako i svim hrišćanima sveta. Najvažnija dela su mu: "Bogu nitko nije nevažan", "Povijest kršćanske literature" , "Euharistija u životu kroz povijest crkve", "Kršćanstvo ne može biti umorno", "Ali drugog puta nema", "Nema privatnog Boga", "Izazov starih", "Vrijeme suodgovornosti I i II", "Prema civilizaciji ljubavi", "Živjeti Kristovim Duhom Svetim",... Čitavog života se zalagao za dijalog, naročito sa SPC, te otuda i veoma razuđena prepiska i kontakti koje je imao sa pojedinim velikodostojnicima naše Srpske pravoslavne crkve, sveštenicima, vernicima i predavačima sa Bogoslovskog fakulteta u Beogradu. Životni moto mu je, ako se tako može reći bio: „Što god učiniste jednome od moje najmanje braće, meni učiniste!“ [Mt 25, 40] Upokojio se u Zagrebu 21. jula 1999. godine. O životu i delovanju Šagi-Bunića 2013. godine snimljen je dokumentarni film autora i scenarista Augustina Bašića, te reditelja Nevena-Mihaela Dianeževića, koji ćemo u ovo navečerje Božića-Badnje veče za u Hristu braću koja ga slave 25. decembra, a ljubaznošću fra Anta Barišića moći da vidimo i mi na Poukama. Prvi kadrovi vode u rodno mjesto Brodarovac kraj Varaždina, gde je Šagi-Bunić rođen, a priču počinje kapucin fra Anto Barišić, koji govori o ovom izvrsnom čoveku, odličnom teologu: „U svakom trenutku me oduševljavao, dojmio me se njegov neumorni rad na svim područjima“. O širitelju koncilskog duha u Crkvi u Hrvata svedoče Šagi-Bunićevi školski drugovi fra Bonaventura Duda i 89-godišnji fra Zvonko-Marija Pšag (kapucin u Osijeku), sestra Dragica, brat fra Bono Zvonimir Šagi, lični sekretar zagrebačkog nadbiskupa Franje Šepera mons. Vladimir Stanković, kršćanski (protestantski) teolog dr Peter Kuzmič, muftija Ševko Omerbašić, bivši profesori na KBF-u Zagrebu i Sarajevu, pisac Predrag Matvejević i što je za nas posebno zanimljivo, profesori našeg Bogoslovskog fakulteta, đakon prof. dr Radomir Rakić, te protojereji, prof. dr Dimitrije Kalezić i nažalost pokojni, prof. dr Radovan Bigović. Nakon kontakta koji su Pouke ostvarile sa Hrvatskom kapucinskom provincijim Svetog Leopolda Bogdana Mandića, ljubaznošću fra Ante Barišića, dobili smo DVD sa ovim filmom koji večeras ekskluzivno "prikazujemo". Inače, otac Anto, docent na Katedri Povijest kršćanske literature KBF se intenzivno bavi i istraživanjem, proučavanjem i publikovanjem teološko-znanstvene, duhovne, kulturne, povijesne baštine i ostavštine prof. dr. sc. Tomislava Janka Šagi-Bunića. U ime foruma "Pouke-Žive reči utehe" i ovim putem se zahvaljujemo fra Anti Barišiću, a svim hrišćanima koji vreme računaju po gregorijanskom i novojulijanskom kalendaru želimo srećan i blagosloven praznik: Mir Božiji-Hristos se rodi! View full Странице
  5. They don't like drugs or gay marriage, and they HATE tattoos: Is 'Generation Z' the most conservative since WW2? Youngsters, part of Generation Z, surveyed on range of social topics They were more conservative than some older generations on drugs Teenagers were more cash savvy than all but the prewar generation Experts think teens 'don't have enough time' to engage in 'risky activity' By Matt Hunter For Mailonline Published: 10:47 BST, 15 September 2016 | Updated: 15:44 BST, 15 September 2016 Teenagers born after 2000 - the so-called 'Generation Z' - are the most socially conservative generation since the Second World War, a new study has found. The youngsters surveyed had more conservative views on gay marriage, transgender rights and drugs than Baby Boomers, Generation X or Millennials. The questioned were more prudent than Millennials, Generation X and Baby Boomers but not quite as cash-savvy as those born in 1945 or before. As well as being more socially conservative, more than 10 per cent of teenagers were more likely to avoid tattoos Sociology experts class those born in or before 1945 as the Silent Generation; people born between 1946 and 1964 as Baby Boomers; those born between 1965 and 1980 as Generation X; and anyone born between 1980 and 2000 as Millennials. Only 14 and 15-year-olds were surveyed, by brand consultancy The Gild, as they were classed as being able to form credible opinions by that age. When asked to comment on same-sex marriage, transgender rights and cannabis legislation, 59 per cent of Generation X teenagers said they had conservative views. Around 85 per cent of Millennials and those in Generation X had a 'quite' or 'very liberal' stance overall. When asked for their specific view on each topic only the Silent Generation was more conservative that Generation Z. One in seven - 14% - of the 14 and 15-year-olds took a 'quite conservative' approach, while only two per cent of Millennials and one per cent of Generation X. The Silent Generation had a 'quite conservative' rating of 34 per cent. Young people, who have grown up during the 2008 financial crash, were also more prudent and careful with their finances. A quarter of respondents wanted to save money instead of spending cash they didn't have. The youngsters surveyed had more conservative views on gay marriage, transgender rights and drugs than their older siblings, parents and potentially even grandparents Baby Boomers took a difference approach and said that 'money is made to be spent'. Again only the prewar generation came ahead of today's teenagers for holding an even more shrewd financial head. As well as being more socially conservative, more than 10 per cent of teenagers were more likely to avoid tattoos. This compared to only two per cent of Millennials and six per cent of Generation X. The research, which surveyed more than 2,000 people, forms parallels with recent evidence that young people are less likely to drink and take drugs than their immediate elders. Sir Mark Walport, the government's chief scientific adviser, told The Times that technology had had a huge effect on society and teenager's values. Computer games and internet use meant they had 'less time and opportunity to participate in traditional risky behaviours'. http://www.dailymail.co.uk/news/article-3790614/They-don-t-like-drugs-gay-marriage-HATE-tattoos-Generation-Z-conservative-WW2.html
  6. Za SAD i Kanadu poseta kralja Petra Drugog bila je veoma značajna - on je bio bio najmlađi šef države koji je govorio u američkom Kongresu, prvi strani šef države koji je bio u kanadskom Parlamentu, a tokom posete sreo se i sa mnogim značajnim ličnostima političkog i javnog života ove dve zemlje Za SAD i Kanadu poseta kralja Petra Drugog bila je veoma značajna - on je bio bio najmlađi šef države koji je govorio u američkom Kongresu, prvi strani šef države koji je bio u kanadskom Parlamentu, a tokom posete sreo se i sa mnogim značajnim ličnostima političkog i javnog života ove dve zemlje. Predsednik SAD, Frenklin Ruzvelt pozvao je jugoslovenskog kralja Petra Drugog u SAD kao gosta američke Vlade. Kraljeva državna poseta SAD trajala je od 21. do 27. juna, ali je on ostao u Americi do 29. jula. Posetio je Vašington, Detroit, Mičigen, NJujork, Lejk Plesid i Kanadu. U Vašingtonu se sastao sa predsednikom Ruzveltom i članovima njegovog kabineta u Beloj kući, gde im se pridružio i tadašnji britanski premijer Vinston Čerčil, o čemu kralj Petra Drugi piše u svojim Memoarima. Kralj je prespavao jednu noć u Beloj kući, gde je, kao uvažen gost, smešten u nekadašnju spavaću sobu Abrahama Linkolna. Treba podsetiti na okolnosti pod kojima je došlo do posete. Kralj Petar Drugi bio je na čelu jugoslovenske vlade u egzilu sa sedištem u Londonu. U Jugoslaviji, koja je bila pod okupacijom sila Osovine, Dragoljub Mihailović bio je unapređen u čin generala i postavljen za ministra rata. Velika Britanija, SAD i SSSR 1941. u potpunosti su podržavale jugoslovensku vladu u izbeglištvu. Kad je 6. aprila 1941. napadnuta Jugoslavija, Vlada SAD obećala je punu pomoć kralju Petru, uključujući i sporazum o pozajmici, a predsednik Ruzvelt mu je poslao poruku u znak potvrde američke podrške. Kralj Petar Drugi sa Ruzveltom i članovima njegovog kabineta sastao se 24. juna 1942. u Beloj kući. Na fotografiji se vidi da su razgovorima prisustvovali i potpredsednik SAD Henri Volis, državni sekretar SAD Kordel Hal, sekretar unutrašnjih poslova SAD Harold Ajks. Sledećeg dana kralj je govorio pred Kongresom SAD, kao najmlađi šef države u istoriji, obećavši svoju podršku saveznicima. Naglasio je da SAD predstavljaju vrednosti i principe "za koje se svi bore" i odao priznanje pokretu otpora koji su u okupiranoj Jugoslaviji predvodili Dragoljub Mihailović i četnički gerilci. Pokušao je da dobije podršku i pomoć SAD za gerilski otpor u Jugoslaviji. Posebno je zanimljiva kraljeva poseta Detroitu, u koji je stigao 30. juna 1942. Tu je proveo 16 sati u obilasku ratne industrije. Detroit je tokom Drugog svetskog rata bio poznat kao arsenal demokratije - proizvođači automobila prestrojili su proizvodnju sa komercijalnih na vojna vozila. Kralj Petar Drugi sastao se sa Edselom Fordom, predsednikom i Čarlsom Sorensenom, direktorom kompanija Ford motor, koja je proizvodila teške bombardere B-24 liberator. Oni su tokom Drugog svetskog rata korišćeni, između ostalog, i za bombardovanje naftnih polja kod Ploeštija u Rumuniji, koja su bila od ključnog značaja za nemačke ratne ciljeve. Da bi obavljali tu misiju, bombarderi su preletali preko Jugoslavije, a mnoge posade B-24 oborene iznad jugoslovenske teritorije, spasili su srpski gerilci pod komandom generala Dragoljuba Mihailovića. Tokom posete Detroitu Kralj Petar se susreo i sa najvišim rukovodstvom DŽeneral motorsa i Krajslera, koji je tada prizvodio tenkove. Jedan od ključnih ciljeva njegove posete bio je da se osigura vojna pomoć za Jugoslovensku vojsku u otadžbini. Iz Detroita kralj je doputovao u Kanadu vozom i proveo dva dana u Otavi sa zadržavanjem u Montrealu. To je bila zvanična državna poseta saveznika u Drugom svetskom ratu, na poziv kanadske vlade. Kralj Petar ušao je u istoriju kao prvi vladajući monarh koji je sedeo u galeriji predsednika kanadskog Donjeg doma. Obišao je zgradu parlamenta u Otavi sa kanadskim premijerom Mekenzijem Kingom i predsednikom Donjeg doma DŽejmsom Alisonom Glenom. Takođe se sastao sa Ričardom Hensonom, liderom Konzervativne partije i DŽonom Blekmorom, liderom Socijaldemokratske partije. U Parlamentu ga je 200 poslanika dočekalo petominutnim ovacijama. Kralj Petar, kome su tokom studija na koledžu Kler u Kejmbridžu, glavna preokupacija bile avijacija i mašinstvo, tokom dvosatne posete vazduhoplovnoj bazi Aplends pucao je iz novog mitraljeza Brauning, leteo u školskom avionu Linki posetio kontrolni toranj. U poseti SAD i Kanadi, o kojoj su američki mediji opširno i pozitivno izveštavali pratilo ga je sedam članova jugoslovenske vlade u izbeglištvu. "Ovo je moja prva poseta Sjedinjenim Državama. Samo oni koji su osetili uzbuđenje prvog sletanja ovde mogu shvatiti širinu Amerike, i kako je ona pobuđivala maštu naroda drugih zemalja. Oduvek me je veoma snažno privlačila. Pokušao sam da naučim sve o SAD od mojih američkih prijatelja i iz vaših novina. Ali sam se oduvek nadao da ću jednom moći da dođem i vidim je lično. Kao i u vašoj zemlji, većina stanovnika Jugoslavije su jednostavni, vredni ljudi. Kad se Jugoslavija jednom bude oslobodila od noćne more pritiska pod kojim danas pati, dužnost kralja će biti da za svoje građane obezbedi takve mogućnosti i demokratske privilegije kakve uživa narod Sjedinjenih Država. Zbog toga želim da saznam što više o vašoj zemlji. Želim da se iz prve ruke upoznam sa radom vaših institucija. Smatraću za privilegiju da slušam i koristim iskustvo vaših velikih lidera, i običnih građana čiji nas svakodnevni rad inspiriše da verujemo da će ova zemlja ostati ono što je uvek bila, model idealnog odnosa između vlade i samog naroda. Da mi nije dužnost da se uskoro vratim mojoj vladi u Velikoj Britaniji, veoma bih voleo da steknem više praktičnog iskustva radeći u vašim fabrikama i pohađajući vaše škole. Danas su naše mogućnosti za borbu u poređenju sa mogućnostima naših mnogo moćnijih saveznika ograničene, ali ja vas uveravam da će vojnici Jugoslavije efikasno koristiti bilo kakvo oružje koje dobiju od svojih saveznika ili zaplene od svojih neprijatelja. Oni neće nikad ispustiti iz ruku oružje sve dok u trijumfu marširaju pored svojih saveznika, ponosni na svoje žrtve i napore kojima su doprineli konačnoj pobedi", rekao je kralj Petar Drugi u obraćanju Amerikancima. Poslednji jugoslovenski kralj, prvorođeni sin kralja Aleksandra Prvog Ujedinitelja i kraljice Marije, sticajem istorijskih i političkih okolnosti posle Drugog svetskog rata, kad su nove jugoslovenske komunističke vlasti 1945. bez referenduma nasilno ukinule monarhiju, a članovima Kraljevskog doma Karađorđević oduzele državljanstvo i građanska prava, poslednje decenije života proveo je u SAD. Preminuo je u bolnici u Denveru 3. novembra 1970. Bio je jedini kralj koji je počivao na tlu SAD - bio je sahranjen u porti crkve Svetog Save u Libertvilu. Posle 43 godine njegovi posmrtni ostaci su 2013. preneti u Srbiju i sahranjeni u Zadužbini njegovog dede kralja Petra Prvog na Oplencu. Izložba 75 godina od posete kralja Petra Drugog SAD i Kanadi, mogla se pogledati u Berlom dvoru od 26. juna do 7. jula. Uz šetnju kroz gradove koje je kralj Petar Drugi obišao tokom ove prve državne posete Severnoj Americi, publici su bile dostupne poruke, dokumenta i fotografije nastale tom prilikom. Dušan BABAC

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...