Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'dece'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Дискусии на русском языке
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
    • Churchpic - Најлепше слике из Цркве на једном месту
    • Упозванање ради хришћанског брака
    • Пријавите се на наш Viber приватни chat
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Православна друштвена мрежа Црква.нет
    • Downloads
    • Блогови
    • Не псуј БОГА!!!
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 6 results

  1. Centri za socijalni rad često uzimaju decu porodicama i poveravaju ih hraniteljima. Učestala upozorenja na zloupotrebe. Rešenje o oduzimanju, nadležni centri dostave tek pod pritiskom javnosti Srećku i Cveti Glišić oduzet je sin Viktor / Foto M. Marković Briga o deci po diktatu EU: Štede samo na ljubaviDA javnost nije skrenula pažnju na sudbinu porodice Glišić iz Mladenovca, ko zna da li bi se i kada saznalo kuda je odveden njihov dvoipomesečni Viktor. Centar za socijalni rad, bez rešenja i bilo kakvog obrazloženja, oduzeo je Srećku i Cveti sina, njihovu prvu prinovu. Ekipa centra s bebom je odnela i njene stvari: odeću, pelene, flašicu sa mlekom, čak i ostatak hrane koju su zatekli u kući Srećkove majke. Tek kada je javnost pritisla, Glišići su dobili rešenje, ali, četiri nedelje po oduzimanju deteta. Tada su saznali da je njihov sin u hraniteljskoj porodici u jednom selu kod Malog Iđoša, na dvesta kilometara od Mladenovca, a četrdeset minuta vožnje do mađarske granice. Mera mladenovačkog centra da malenog Viktora, po hitnom postupku, izmesti iz biološke porodice i poveri hraniteljima, podigla je na noge meštane. Potpisivana je peticija da se dete vrati Glišićima koji su u agoniji od samog dečakovog rođenja. Isti centar je pokušao da ga oduzme roditeljima dok je, kao prevremeno rođena beba, bio u Institutu za neonatologiju. Glišići se nisu smirili. Tražili su pomoć gde god su mislili da je mogu naći. Tužilaštvu su prijavili oduzimanje deteta i posvedočili da im je ponuđen novac. Dečačić je iz biološke porodice oduzet (izmešten, kako se navodi u rešenju) 31. maja, pred kraj radne nedelje i radnog vremena u danu oduzimanja deteta. Glišićima je rešenje stiglo 28. juna, preko komšije, mada je pošiljka označena kao lična dostava. U obrazloženju ovog rešenja, između ostalog navedeno je da je "stručni tim centra ustanovio životnu ugroženost deteta", pa je zato, po hitnom postupku, moralo da bude sklonjeno na sigurno. Glišići su upućeni na pravo žalbe višoj instanci. NAČIN na koji je dete oduzeto biološkoj porodici Glišić nije usamljen primer u Srbiji. Naprotiv, svi pokazatelji navode na zaključak da je izmeštanje dece iz bioloških porodica "po hitnom postupku" i poveravanje hraniteljima na brigu i staranje - pravi hit. Prema podacima Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, koje kontroliše rad svih centara, a centri svoje partnere, hranitelje - u proteklih pet godina (od početka 2013. do kraja 2017) biološkim porodicama oduzeto je 5.668 dece (za tekuću godinu nema evidencije). Centri za socijalni rad u ovom poslu imaju ključnu ulogu. Oni procenjuju podobnost biološke porodice, stepen ugroženosti deteta, pozivaju se na pravo hitnosti i izmeštaju dete, bez saglasnosti roditelja i sudske odluke. Određuju da li će i kada roditelji imati priliku da posete dete, koliko će taj susret trajati i ko će da ga nadzire.
  2. Foto: privatna arhiva / Privatna arhiva Mlad, zgodan i uspešan bračni par – prva je stvar koju ljudi kažu kada upoznaju Branku i Iliju Irkića (36). No, potpuno iznenađenje usledi kada saznaju da ovi Užičani ređaju uspehe dok odgajaju čak osmoro dece. Milica (14) je stigla prva, a ubrzo za njom i Vasilije (12). Zatim su usledili Bogdan (10), Anastasija (9), Nikola (7), Ksenija (5) i Lazar (3) sve dok im pre sedam meseci i Vasilija nije upotpunila sreću. - Moj muž i ja nismo planirali ovaj broj, ali smo se svakom neizmerno radovali. Moje trudnoće su lagane, porođaji brzi, deca zdrava! Kako bih mogla na sve to okrenuti glavu i reći "Dosta!"? Ja ne mogu, jer kada pogledam svoju decu, ja sam srećna žena i, što je najvažnije, ispunjena. Takođe se trudim da svako moje dete ima svoje vreme, pravo na privatnost, pravo na mišljenje i odluke, dakle sve ono što imaju, recimo, jedinci – kaže Branka Irkić. Foto: privatna arhiva / Privatna arhiva: Branka sa decom Ova žena dodaje da je ona sama rano naučila da je vrednost koju imaju stvari beznačajna nad bliskošću porodice. - Ja imam brata i sestru i tvrdim da mi to nikada nije predstavljalo teret. Moja porodica je u to vreme važila za veliku. Nismo bili najbolje obučeni, niti smo imali mnogo, ali smo imali dovoljno, a mozda i previše! Jer samo ja znam koliko sam puta pomislila kako sam srećna što uvek imam društvo, bilo da idem u školu ili boravim u kući. To vam u životu daje veliku sigurnost, čini detinjstvo zabavnijim, nauči vas saosećajnošću i razumevanju tuđih potreba. Ovo je, po meni, najveća vrednost porodice – kaže lepa žena. Što se tiče izazova, oni su po njenom mišljenju isti bilo da imate jedno, dvoje ili osmoro dece. - U svakom trenutku morate da budete najbolji roditelj svojoj deci. Da razgovatate, da ih saslušate, posavetujete, pomognete oko škole, napravite frizuru ili odvedete u šetnju. U tom smislu sam mnogo zauzeta, ali ja u svemu tome uživam – tvrdi Branka. Ne pada joj teško ni to što je jedan deo vremena sa decom sama. - Moj muž je pre godinu dana otišao u Beograd, kako bi otvorio nove radnje i s ciljem da se svi jednoga dana preselimo tamo, jer najstarija deca će uskoro stasati za fakultet. U Užicu sam zato povremeno sama sa njima. Dve divne devojke mi pomažu oko kućnih poslova, ali obaveze vaspitanja, usmeravanja, učenja, organizacije jesu na meni. Kada dođe, Ilija preuzima dečake, jer njima najviše nedostaje. Obavezno nedeljom odlazimo u crkvu, često na Zlatibor, u moju Požegu, Kosjerić. Trudimo se da zajedničko vreme provedemo van kuće – otkriva nam ona. Foto: privatna arhiva / Privatna arhiva: Velika porodica Sa iskustvom koje ima, Branka je uverena da je najteže odgajati jedno dete. - Sve obaveze koje imate oko jednog deteta, imate i sa dosta dece, s tim što deca imaju jedni druge i vreme provode igrajući se zajedno, a to je vreme koje vi dobijate. Dakle, deca uvek imaju nekoga da im pomogne, društvo za igru, za bioskop, šetnju, kupovinu... U tom smislu je lakše imati više dece. Ono što može biti problem jeste samopouzdanje, uspeh u školi, neprekidne svađe. Ali ja imam tu privilegiju da ne moram da radim, već da se posvetim deci – kaže ona. No, sve je lakše kada su okruženi članovima porodice i ljudima koji ih podržavaju. - Tu su moji roditelji koji mi pomažu, svekrva po kojoj je najstarija Milica dobila ime, svekar, tetka, naš duhovnik otac Prokopije i otac Danilo, moji Irkići i Stefanovići. Mi smo svi bliski i svako daje svoj doprinos. Kod nas se poštuju stariji, neguje tradicija, vera u Boga. Deca uvek od nekoga mogu dobiti smernice. Jako je bitno imati otvoreno srce, a ne predrasude i kritike. Kod nas ne postoji problem, već samo situacija koja se može rešiti. Naša deca, na koju god stranu da se okrenu, imaju nekoga sa kim mogu popričati, provesti vreme. Smatram da svako to ima, samo treba da pogleda oko sebe – tvrdi Branka. Foto: privatna arhiva / Privatna arhiva: Srećni kad su zajedno Predrasude prema višečlanim porodicama Branka kaže da je, po njenom iskustvu, naše društvo puno predrasuda prema ljudima sa mnogo dece. - Predrasude se posebno ispoljavaju prema višečlanim porodicama, koji žive na rubu egzistencije. Upravo njima se posebno divim, jer kada vam Bog da mogućnost da rodite decu, to treba ceniti. Naravno, postoje porodice koje ne mogu da imaju decu i to treba razumeti. Roditelji koji teško žive i na sve to imaju dosta dece, svakog trenutka se žrtvuju, bore, trpe i odriču, kako bi svako dete nahranili. Zar je moguće da smo postali takvi ljudi da to osuđujemo? Ako stvari pogledate sa aspekta tog deteta – ono je dobilo mogućnost da se rodi, da živi, zdravo je. A to nije malo – ističe ova žena. Dužnost da pomognu Branka i Ilija su svesni da sve porodice nemaju njihove mogućnosti, te osećaju da je njihova dužnost da pomognu. Jedan od načina je da pridruživanje "Pokretu za decu 3+", koji se bavi spajanjem privrednika i porodica sa troje i više dece, tako što privrednici daju razne popuste za višečlane porodice. Foto: Zoran Ilić / RAS Srbija Pomoć porodicama koje već imaju više dece - Iz ličnog primera znam koliko je svaka pomoć dragocena. I sama koristim te popuste u raznim prodavnicama, jer deca rastu i svake godine je potrebno obnoviti garderobu i obuću i to su, pored hrane i hemije, najveći troškovi jedne porodice – dodaje ova mama. Kako su i sami razvili privatan posao, žele da se uključe i u drugu stranu ove priče. - Moj muž i ja, kao privatnici i vlasnici maloprodajnih objekata "Novi Okov", odlučili smo da se uskoro pridružimo ovoj akciji i u našim maloprodajama u Užicu, Kosjeriću, Zlatiboru, Zemunu, Surčinu, a uskoro i u Bubanj potoku, Borči i Čačku, gde će roditelji moći da dobiju popust. Osećam potrebu, kao majka, da podržim ovu ideju i maksimalno pomognem u njenom osvarenju, jer "Pokret 3+" se zalaže za pomoć kako mnogočlanim porodicama, tako i porastu nataliteta u našoj zemlji. Jako je bitno da mi, privatnici, pomognemo onima kojima je pomoć potrebna, a to su svakako porodice sa dosta dece i odvojimo deo svojih prihoda upravo njima, jer nečije malo, nekome je mnogo – ističe Branka Irkić. https://www.blic.rs/vesti/drustvo/tajna-super-mame-iz-uzica-branka-i-ilija-imaju-osmoro-dece-i-sigurni-su-da-je-najteze/3rc9rme
  3. Драгана Милошевић

    Maja rodila 11-oro dece i ne kuka

    Džaba nam sve škole i crkve ovoga sveta ako izumremo, ako nas kao naroda više ne bude, ako nemamo dece... Poslednji je trenutak bio da država stane u odbranu srpskog naroda i populacije i zato me je iskreno jako obradovao predlog predsednika Aleksandra Vučića da se značajno finansijski pomognu porodice sa više dece. Do sada su svi samo pred izbore o tome pričali, sada se konačno nešto konkretno i ozbiljno radi! Ovo u razgovoru za Informer poručuje Maja Kovačević (37) iz Kraljeva, majka jedanaestoro dece, koja zaslužuje da ponese epitet 'srpska majka hrabrost'. Nije tražila milostinju Iako joj život nije bio nimalo lak, ova hrabra žena nikada nije tražila pomoć države. Ona se ne žali i ne kuka, a sa suprugom Rašom u privatnoj firmi naporno radi da bi njena deca imala sve što im treba. Kaže da je još kao mala maštala da ima veliku porodicu. - Dok su moje drugarice sanjale da budu princeze i vile, ja sam samo želela da budem majka. I evo, hvala Bogu, ostvarila sam svoj san! Presrećna sam i ponosna majka 11 mališana. To je najveće blago, najveće bogatstvo koje čovek može da ima. Nije bilo lako, prošli smo kroz pravu golgotu, borili se sa oskudicom i drugim nedaćama... Ali je želja za porodicom bila uvek veća od svega. Uz decu smo podizali i našu privatnu firmu i tako smo izdržavali decu, dovijali smo se. Klinci su nasleđivali stvari, donosili su nam prijatelji kad i koliko mogu i hvala Bogu živi smo, zdravi i srećni - kaže Maja. Ona dodaje da novac jeste važan za podizanje porodice, ali ne i presudan, jer idealnih uslova nikada neće biti. - U današnje vreme predrasude su jače od svega. Mislim da celo društvo, Vlada, ali i mediji treba da se uključe u rešavanje ovog problema. Deca i velike porodice bili su nekada simbol Srbije, sve domaćinske porodice u našoj zemlji imale su brojno potomstvo. To je bilo na ponos svima nama, a ni tada nismo imali mnogo para... Zato kažem da je novac bitan, ali ne presudan. Najvažnije je da mi Srbi promenimo, preobrazimo svoju svest ako mislimo da nas sutra bude. Džaba nam sve škole i crkve ovoga sveta ako izumremo, ako nas kao naroda više ne bude... - ističe Maja. - Mislim da je bio poslednji trenutak da država stane iza ideje o podizanju nataliteta i predloži konkretne mere. Moram da pohvalim novčane i druge vrste pomoći koje je predsednik Vučić predstavio. Da smo ih mi imali dok smo pravili porodicu, život bi nam bio umnogome lakši... Ovo jeste veliki korak za porodice s više dece. Poslednji je trenutak bio da neko stane u odbranu srpskog naroda i populacije. Do sada su svi samo pričali o tome pred izbore, a kad dođu na vlast, odmah zaborave na obećanja. Nijedna vlast do sada nije želela da nešto konkretno preduzme i sprovede mere u delo i zato su ovi predlozi jako važni. Mnogo sam srećna, došlo je vreme da se mi Srbi ponovo ujedinimo i zajedničkim snagama podržim ovaj plan za opstanak nacije - poručuje ova ponosna Kraljevčanka. Hoću i 12. dete Onima koji su i ovakve poteze za borbu protiv protiv bele kuge dočekali na nož i iskoristili ih za napad na državu , Maja poručuje da prestanu to da rade i da treba da se ujedinimo. Nisam član nijedne političke partije i neću to nikada ni biti. Ali mislim da ovo nije vreme da se delimo ili prebrojavamo po političkoj pripadnosti. Treba svi da budemo jedinstveni, jer se ovde ne radi o nama već o budućnosti srpskog naroda i borbi da ne nestanemo kao narod u sopstvenoj zemlji. I mene su neki uzeli na zub. Ali ne želim da širim mržnju niti ikoga osuđujem, ni porodice koje nemaju dece, ni one koje ne žele potomstvo. Citirala bih poruku vladike Nikolaja: "Sad je ključno vreme da se Srbi slože, obože i umnože"! - zaključuje Maja Kovačević, i uz osmeh dodaje da bi volela da dobije i dvanaesto dete. link
  4. Životna priča devojčice (8) i dečaka (6), koji su zbog zanemarivanja oduzeti roditelja i njihove hraniteljke Nataše Jenić (34) iz sela Mustafić u istočnoj Srbiji, dokaz su da su sve nedaće premostive kada se voli i bori svim srcem. Foto: Privatna arhivaHraniteljka Nataša Jenić sa svojom porodicom i troje mališana o kojima brine Naime, Nataša koja je mama dvoje dece, pre četiri godine odlučila je da svoju nesebičnu ljubav podeli i sa mališanima koji je nisu imali u biološkoj porodici, te je postala njihov hranitelj. Mlada žena je u malom mestu živela sa suprugom, dva deteta i svekrvom. Kako kaže, svakodnevica je bila prilično monotona, posao nije mogla da pronađe, a siromaštvo se osećalo u vazduhu. Želela je da monotoniju promeni, da se posveti nečemu što će biti i lepo i humano, ali i korisno. Odlučila je svoju ljubav da deci koja je nisu dobila od svojih roditelja. - Nikada neću zaboraviti dan kada su mi doveli dečaka i devojčicu, prelepih osmeha, tako sićušnih i slatkih. Nažalost, deca su imala hidrocefalus (povećana količina moždane tečnosti - vodena glava), a devojčica i poremećaj u razvoju. Nisam mogla ni da pretpostavim kakvu ću golgotu proći. Život je rešio da se poigra njihovim sudbinama i da ih u najranijem detinjstvu baci u paklene muke - priča za “Blic” Nataša, hrabra žena velikog srca. Nakon godinu dana od dolaska dece u selo kraj Majdanpeka, devojčica je počela da oseća nove tegobe. - Malena je imala temperaturu, povraćala je, osećala bolove. Vodili smo je od lekara do lekara i niko nije znao šta joj je. Bolovi su bili ogromni, ona se uvijala i osećala mnogo loše. Hitno smo došli na lečenje u Beograd, gde su dijagnostikovali karcinom pluća - priseća se Nataša. Teška borba počela je 2014. godine kada je biopsijom na VMA otkriveno da je reč o zloćudnom tumoru. - Dren direktno u pluća, devojčica koja jauče od bolova, bolnička soba - izgledalo je da se sprema velika katastrofa. U septembru 2014. godine ona je operisana da bi se tumor vrlo brzo vratio, pa je već u decembru ponovo morala pod nož. U Novu 2015. ušli smo sa saznanjem da se tumor ponovo vratio, pa je u januaru operisana i treći put. Nakon toga smo krenuli s terapijama - primila je 28 zračnih i šest hemioterapija. Svima nam je teško palo. Troje mališana kod kuće, moja biološka deca, tada od 13 i devet godina, i dečak na hraniteljstvu koji je imao dve. Veliku pomoć sam imala od supruga koji je o njima brinuo dok sam ja sa devojčicom bila u bolnici - priča nam Nataša.
  5. Deca se mogu ponašati na načine koje odrasli smatraju nevaljalim, a ta procena često može biti veoma pogrešna. Prepoznavanje kada je neko neželjeno ponašanje kod deteta reakcija na sredinske uslove, odnosno kad je deo razvojne faze ili imitacija nekog ponašanja, omogućava nam da na njega reagujemo blaže i sa više saosećanja. Slaba kontrola impulsa Da li vam se dešavalo da kažete svom detetu: „Ne bacaj to!“, a ono ipak baci? Istraživanja ukazuju da su moždani regioni zaduženi za samokontolu potpuno nerazvijeni na rođenju, a potpuni stepen zrelosti dostižu tek na kraju adolescencije, što objašnjava zbog čega je razvoj samokontrole toliko „dug i spor proces“ (Tarullo, Obradovic & Gunna, 2009, 31). Nedavna istraživanja otkrila su da mnogi roditeljipretpostavljaju da deca mogu raditi mnogo stvari na ranijem uzrastu nego što njihov razvoj dozvoljava. Na primer, 56% roditelja smatra da bi dete mlađe od 3 godine trebalo da se odupre želji da uradi nešto nedozvoljeno, iako većina deca ne razvije ovu sposobnost sve do 3 i po – 4 godine (Zero to Three, 2016). Podsećanje nas samih da deca ne mogu uvek da kontrolišu svoje impulse (zbog toga što njihov mozak još uvek nije potpuno razvijen) može dovesti do nežnije rekacije na njihovo ponašanje. Preplavljenost stimulusima U jednom prepodnevu mi stignemo da svoje dete odvedemo u šetnju, park i kod sestre da se igra, da bismo na kraju svedočili napadu besa, otporu i hiperaktivnosti. Pretrpani rasporedi, preplavljenost stimulusima i iscrpljenost, obeležja su modernog porodičnog života. Istraživanja pokazuju da je 28% Amerikanaca uvek u „žurbi“, dok je 45% izjavilo da „nema slobodnog vremena“ (Robinson, 2013). Kim Džon Pejn, autor knjige „Jednostavnost roditeljstva“ (Simplicity of Parenting), smatra da deca doživljavaju „kumulativnu stresnu reakciju“ zbog previše aktivnosti, izbora i igračaka. Takođe, dodaje da je deci potrebno dosta „mirnog vremena“ kako bi se napravio balans u odnosu na vreme kada su aktivni (Payne, 2010). Kada u dnevni raspored deteta uključimo vreme za odmor, za igru i vreme za mirovanje, njihovo ponašanje će se dramatično poboljšati.
  6. BBC je imao prilično dobar i objektivan dokumentarac o transrodnosti kod dece. Napadi od strane aktivista su odmah usledili. Sada je snimak dostupan i za nas van UK, ovde: Transgender Kids: Who Knows Best?
×