Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'dan'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 19 results

  1. Svetski dan dece obolele od raka obeležava se danas u 40 gradova Srbije, a na beogradskom Trgu Republike održana je centralna manifestacija na kojoj je između ostalog, promovisan humanitarni broj 1150, na koji se SMS porukom može donirati 100 dinara. Foto: Privatna arhiva Organizacija roditelja dece obolele od raka Nurdor organizovala je širom Srbije manifestaciju koja za cilj ima da deca koja boluju, ali i njihovi roditelji, znaju da u borbi nisu sami. Svaki dan razboli se jedno dete Član upravnog odbora Nurodora Todor Mančić, rekao je Tanjugu da je na ovaj dan, koji se obeležava u celom svetu, važno znati da se u Srbiji svaki dan razboli po jedno dete. - Dok mi pričamo i obeležavamo ovaj dan, neko dete se leči i neki roditelji žive jedan paralelni život i misle samo o svom bolesnom detetu. Mi smo tu da ukažemo da takvi ljudi postoje svakodevno - istakao je on. Iz Nurdora se godinama trude, rekao je on, da se današnji dan obeleži u što više gradova Srbije. - Trudimo se da u svakom gardu roditelji znaju da postoji neki njihov sugrađanin koji je lečio dete i da na njega može da se osloni i da se obrati za savet i podršku - poručuju u ovoj organizaciji. Pošalji SMS na 1150 Na Trgu Republike je danas promovisan humanitarni broj 1150 na koji se može poslati SMS poruka u vrednosti od 100 dinara i time pomoći deci koja boluju od raka. Svetski dan dece obolele od raka se obeležava u celom svetu 15. februara. Iako su maligne bolesti u dečijoj dobi retke, one, posle saobraćajnih nesreća, predstavljaju drugi uzrok smrtnosti dece. U Srbiji svakog dana jedno dete oboli od raka, a svake nedelje jedno dete umre od opake bolesti. Maligne bolesti kod dece imaju posebnu socijalnu-medicinsku dimenziju, jer osim deteta, pogađaju i njegovu porodicu. http://www.blic.rs/vesti/drustvo/najtuznija-statistika-svaki-dan-jedno-dete-u-srbiji-oboli-od-raka/tz1p51k
  2. Bugarske vazduhoplovne snage organizovale su 29. juna manifestaciju Otvoreni dan na kojoj su obeležene tri godišnjice vazduhoplova koji se trenutno nalaze u operativnoj upotrebi: 20 godina od uvođenja u naoružanje jednomotornog lakog višenamenskog i trenažnog helikoptera Bell 206, 30 godina dvomotornog borbenog aviona MiG-29 Fulcrum i 40godina jurišnog helikoptera Mi-24 Hind. Proslava je održana u vazduhoplovnoj bazi Graf Ignjatijevo, koja se nalazi severno od grada Plovdiv u centralnom delu Bugarske, oko 125 km jugo-istočno od glavnog grada Sofije. Jedan od slavljenika, desantno-jurišni helikopter Mi-24, već 40 godina na nebu Bugarske / Foto: Igor Božinovski Dan otvorenih vrata bio je mešavina dinamičkog i statičkog prikaza skoro svih tipova vazduhoplova koji danas služe u RV Bugarske. Događaj je počeo u 10 časova preletom jedinog, nedavno obnovljenog dvomotornog transportnog helikoptera Mi-17 (taktičkog evidencijskog broja 419) koji je nosio trobojnu nacionalnu zastavu. Nakon toga usledio je nastup srednjeg dvomotornog višenamenskog helikoptera AS-532AL Cougar (ev. broj 710) iz koga su sa visine od oko 800 m iskočili padobranci što je bio samo uvod u predstojeću demonstraciju borbenog traganja i spasavanja (CSAR) za izvlačenje pilota koji se katapultirao i prizemljio na neprijateljskoj teritoriju. Avion L-39ZA Albatros u ulozi izviđača / Foto: Igor Božinovski Akcija CSAR započela je izviđanjem iz vazduha jednomotornog trenažnog i lakog borbenog aviona L-39ZA Albatros (ev. broj 147) koji je baziran na aerodromu Dolna Mitropolija, čija je posada koordinisala vazdušni udar koji je izvršio par dvomotornih jurišnih aviona Su-25KFrogfoot-A (ev. brojevi 195 i 240) baziranih u Bezmeru. Simulirani razarajući efekti dejstva Su-25 su potom provereni helikopterom Bell 206B-3 (ev. broja 01) koji je na zemlji locirao oborenog pilota, da bi zatim njegov bezbednosni perimetar bio osiguran iz vazduha helikopterom Mi-24V Hind-E (ev. broj 142) dok je FLIR-om opremljen helikopter AS-532AL (ev. broj 712) rasporedio spasilačke timove koji su se iz helikoptera spustili tehnikama fast rope i rappel nakon čega je usledila uspešna evakuacija nesrećnog pilota. Transporter C-27J bio je uljez koga su presreli i prizemljili lovci MiG-29 / Foto: Igor Božinovski Obzirom da je Graf Ignjatijevo dom bugarske flote MiG-ova 29, Otvoreni dan je naravno bio događaj kojim je dominirao ovaj tip aviona. Njegova primarna misija – kontrola vazdušnog prostora Bugarske – efikasno je demonstrairana kada je par aviona (MiG-29A ev. broja 15 i MiG-29UB 33) na Graf Ignjatijevo prizemljio dvomotorni taktički transportni avion Leonardo C-27J Spartan (ev. broj 073) koji je za tu svrhu imao ulogu uljeza. Bliska manevarska vazdušna borba lovaca MiG-29 / Foto: Igor Božinovski Portret poručnika Nedelča Bončeva na unutrašnjoj strani vertikalnog stabilizatora MiG-a 29UB bort 33 / Foto: Igor Božinovski Dominacija MiG-ova 29 je bila sasvim očigledna jer su jednosedi MiG-29A 15 i dvosedi MiG-29UB 33 pokazali osnovne borbene manevre, taktička kretanja koje su izveli avioni tokom manevrisanja u vazdušnoj borbi, takođe poznatoj i kao „dogfighting“. Značajno je reći da se na unutrašnjoj strani levog vertikalnog stabilizatora dvoseda mogao uočiti portret poručnika Nedelča Bončeva, bugarskog vojnog pilota koga je oborila nemačka protivavionska baterija u Stracinu, na putu Kriva Palanka-Kumanovo, u Makedoniji 8. oktobra 1944. godine, mesec dana nakon komunističkog puča izvedenog 9. septembra 1944. koji je Bugarsku učinio antifašističkom državom, u završnim danima Drugog svetskog rata ona više nije bila sa silama Osovine. Solo nastup pilota MiG-a 29 / Foto: Igor Božinovski Dežurna para u sistemu PVO Bugarske / Foto: Igor Božinovski Dinamički program je takođe pokazao letačku demonstraciju kompeksnih manevara na maloj visini koji je izveo pilot u avionu MiG-29A ev. broja 37. Na Graf Ignjatijevu su bila uočena još 4 MiG-a 29 – na statici su bili izloženi jednosed “16“ i dvosed “12“ dok su na istočnom rubu piste, u režimu “spremni za poletanje na znak uzbune“ (dežurna para u sistemu PVO) bili jednosedi “23“ i “32“. Vazduhoplovna ubojna sredstva na statičkoj izložbi / Foto: Igor Božinovski Turboventilatorski motor Klimov RD-33 / Foto: Igor Božinovski Povrh svega, statička izložba pokazala je veoma interesantne elemente aviona MiG-29: tuboventilatorski motor Klimov RD-33, izbacivo sedište Zvezda K-36DM, različito naoružanje, uključujući top GŠ-30-1 kalibra 30 mm, visoko eksplozivne fragmentacijske bombe OFAB-100HB, razorne bombe FAB-250M54 i FAB-250M62, lansere B-8M1 i nevođena raketna zrna S-8KOM kalibra 80 mm, nevođene rakete S-24 kalibra 240 mm, infracrveno samonavođene rakete vazduh-vazduh malog dometa R-60MK (AA-8 Aphid) i njena školska verzija UZR-60, infracrveno samonavođene rakete vazduh-vazduh malog dometa R-73E (AA-11 Archer) i njena školska verzija UZR-73 i rakete vazduh-vazduh srednjeg dometa Vympel R-27R1 (AA-10 Alamo). Letački prikaz nedavno remontovanog školskog aviona PC-9M / Foto: Igor Božinovski Nastup školsko-bobenog aviona Albatros / Foto: Igor Božinovski Bugarska već 20 godina koristi američke lake višenamenske helikoptere Bell-206B-3. 1999. godine nabavljeno ih je šest / Foto: Igor Božinovski Prikaz gašenja vatre iz vazduha protivpožarnim vedrom koje je nosio nedavno remontovani helikopter Mi-17 / Foto: Igor Božinovski Dinamički program koji je završen u 15 časova bio je značajno obogaćen letačkim prikazom složenih manevara na maloj visini, učestvovali su jednomotorni turboelisni PC-9M i to primerak “665“ koji je nedavno obnovljen nakon udesa, potom školsko-borbeni L-39ZA „147“, helikopteri Bell 206B-3 „01“ i Mi-24V „142“, kao i izvođenje gašenja požara iz vazduha protivpožarnim vedrom helikoptera Mi-17 “419“ koji je baziran na aerodromu Krumovo. Aeromiting je zatvoren preletom slavljenika – MiG-a 29A „37“, Bell-a 206B-3 „01“ i helikoptera Mi-24V „142“, poslednji je generatorima dima koji su bili montirani ispod krila, oslikao nebo u narandžasto. Na statici je bio izložen i veteran RV Bugarske, lovac-presretač MiG-21 / Foto: Igor Božinovski AS-532AL opremljen FLIR-om namenjen za borbeno traganje i spasavanje / Foto: Igor Božinovski Na statičkoj izložbi u Graf Ignjatijevu takođe je prikazan i par aviona MiG-21 koji su povučeni iz upotrebe: jednosed MiG-21bis Fishbed-L „243“ i dvosed MiG-21UM Mongol-B „28“. Takođe su bili izloženi turbomlazni motor R11F2S-300 i izbacivo sedište KM-1M. Pored toga, na aerodromu su bili parkirani helikopteri AS-532AL „707“ u transportnoj konfiguraciji i AS-532AL „711“ opremljen FLIR-om namenjenog za borbeno traganje i spasavanje. U vazduhoplovnoj bazi takođe je primećen i avion Aero L-39ZA Albatros „205“. Izložba protivvazduhoplovne odbrane pružila je gostima neposredan pristup elementima raketnim sistemima zemlja-vazduh S-200 (SA-5 Gammon), 2K12 Kub (SA-6 Gainful) i 9K32 Strela-2 (SA-7 Grail). Jedan od eksponata izloženih u krugu baze, lovac-presretač MiG-19PM / Foto: Igor Božinovski Jurišnik MiG-23BN / Foto: Igor Božinovski Iako još uvek u aktivnoj upotrebi, deo jurišnika Su-25 su već izloženi kao deo istorije RV Bugarske / Foto: Igor Božinovski Kao najveći aeromiting koji se ove godine održava u Bugarskoj, Otvoreni dan u Graf Ignjatijevu bio je izvanredna prilika da oko 10-15 hiljadadomaćih i stranih posetilaca vidi neke vrlo zanimljive, istorijske vazduhoplove koji su postavljeni širom prostrane vazduhoplovne baze: Antonov An-2 „026“, Aero L-29 Delfin „85“, MiG-15UTI „199“, MiG-17F „56“, MiG-19P „96“, gate-guard MiG-19S „04“, MiG-21PFM „66“, MiG-21bis „502“, MiG-23BN „63“, Su-25K „205“ i Jak-23 „51“. I pored toga što su lokalni mediji kao i avijacijski forum predstavili ovaj događaj kao “najveći“ (na bugarskom “strahotno“), ne može se izbeći primetiti da je, iako su aktivnosti u bazi bile dobro organizovane i domaćini izuzetno prijateljski raspoloženi, organizacija zakazala što se tiče logistike. Naime, prilaz Graf Ignjatijevu je bila svojevrsna avantura pošto su se ujutru 29. juna između Plovdiva i Graf Ignjatijeva formirale veoma duge kolone vozila koja su se sporo kretala što je uzrokovalo da za svakog ko je hteo da poseti aeromiting, vožnja jedinim mogućim putem prosečno traje sat i po vremena. To je na žalost prouzrokovalo da mnogi odustanu kao i da autor ovog teksta propusti otvaranje aeromitinga i veoma interesantan prikaz borbenog traganja i spasavanja koja je uključivala i letenje aviona Su-25 čiji je dalji opstanak u RV Bugarske pod velikim znakom pitanja. Igor BOŽINOVSKI
  3. Horde pobesnele dece izašle su na ulice, otišle do minitarstva, gađale jajima i ministarstvo i policiju, pokšali da upadnu unutra, napravivši pravi mali rat na ulicama - rat dece protiv matorih pokvarenih zlikovaca Početak završnog ispita za skoro sedamdeset hiljada srpskih osmaka delovao je idilično. Test iz srpskog, tvrdila su deca, bio je „baš lak“, a Informer je u opširnoj reportaži primetio kako je jedini problem nastao kod pesme Boj na Kosovu izvesnog Ljubomira Simovića, jer klinci nisu razumeli pitanje koje se odnosilo na dijalog Lazara i Milice. Količina teksta posvećena ovoj marginaliji valjda treba da nas podseti kako je pitanje Kosova toliko komplikovano da se, eto, i budućnost nemačkih medicinskih centara, to jest srpski mali maturanti, o njega sapliću i na svom poslednjem koraku u osnovnoj školi. To bi bilo to kad je reč o idili, pošto je već sledećeg dana, kada je trebalo polagati matematiku, pukla bruka, jer se ispostavilo da je fejsbukom kružio test iz matiša, koji je prema strogim prosvetnim pravilima do početka ispita morao ostati tajna. Verovatno je namera nekog dobronamernog naprednjačkog prosvetara bila da sinu svog stranačkog kolege malo pomogne prilikom upisa u srednju, budući da je tokom cele osnovne bio jedva dobar, pa mu je doturio ispit iz matematike, ne bi li ovome malo skočili izgledi za upis u srednju medicinsku. I tako ko zna koliko njih, ko zna koliko puta, u proteklih ko zna koliko dana, a deca kao deca, nekima od njih je drugarstvo važnije od svega, pa su podelili ispit iz matiša na društvenim mrežama, naivno pretpostavivši kako će to proći neprimećeno u društvu u kom je predsednik ludak, lažov i prevarant, premijerka bahata uličarka i profesionalni uterivač Dina kartica roditeljima učenika, ministar policije vlasnik sumnjivog doktorata, ministar finansija vlasnik dokazano plagiranog doktorata, predsednik opštine Novi Beograd isto, o guvernerki narodne banke da ne govorimo, a naročito je ova akcija deci delovala nekažnjivo pokraj ministra prosvete, kvarcovanog nakurčenog privatnika, vlasnika srednje škole u koju idu izdanci onih sa vrha piramide, poput aktuelnog selektora fudbalske reprezentacije Srbije, Danila Vučića. Ministar šoferskog senzibiliteta, sklon bahatim javnim nastupima (kao kad se onomad opušteno popišao po profesorima i asistenatima koji su podržali građanske proteste), pre neki dan je demonstrativno napustio emisiju na N1 u kojoj su ga pitali šta će nam ostati od društva ako se ukida poslednje odeljenje društvenog smera u Prvoj beogradskoj. Preplanuo poput Tita na Brionima, odeven u laku belu košuljicu, bahati kočijaš skočio je sa stolice i neko vreme gunđajući mrdao buljom ispred kamere, u potrazi za izlazom iz studija, da bi napokon nestao iz programa, ostavivši gošći koja je bila direktno uključena iz Mostara otvoren prostor za rečenicu: „Svako od nas koji gostujemo u ovoj emisiji predstavlja svoju zemlju na pravi način“. Bilo je raznih ministara prosvete, koji su, svaki u nekom delu karijere, imali protiv sebe manji ili veći deo javnosti. Setite se Danila Ž Markovića, protesta maturanata 1994 zbog uvođenja maturskog ispita, onda Žarka Obradovića, koji je 2013. podneo ostavku na mesto ministra kad se desilo nešto slično ovome od juče, pa zatim one kako se zvaše iz DSS, koja je htela da ukine Darvinovu teoriju evolucije u školama, pa Gaše Kneževića, koji je iskorak u odnosu na Miloševićevo gotovo nepostojeće školstvo napravio tako što je u škole uveo veronauku. Svi redom, osim sa nerealnim zahtevima roditelja i učenika da u ovoj zemlji školstvo liči na nešto, borili su se i sa večito nezadovoljnim prosvetnim radnicima, ali niko kao kvarcovani Šarčević nije na sebe navukao ovoliki gnev za tako kratko vreme za samo jedan dan. Realno, mi nemamo pojma kakva su današnja deca. Šta su oni? Ovo neznanje je posledica sistemske nebrige društva za mlade, pa se oni stoga razvijaju anarhično, delom pod uticajem svojih roditelja, delom pod uticajem druge dece, a delom pod uticajem Jale Brata i Bube Korelija. Ono što može da se zaključi o mladima jeste da su studenti gola govna, od kojih se nikakva promena ne može očekivati. Da li se starosna granica onih koji su svesni svojih kapaciteta za promene snizila? Pre nekoliko nedelja, oko podneva, slušao sam jezive životinjske krike preživelih sa maturske večeri. Došli su kolima sa aftera na obližnji parking i jaukali uz džiberska autotjunovana sranja, razbijajuću flaše. Ali, već sledećeg dana za njih je počeo novi život. Neko na faks, neko u stranku, neko u kriminal, neko u prostituciju, neko preko. Dakle, svršeni srednjoškolci mu dođu isto što i studenti – društvenopolitičke propalice. Ako odemo ka malo mlađima, naletećemo na učenice i učenike Druge beogradske, koji su u jednom danu svojom odlučnošću i energijom posramili sve učesnike protesta „Jedan od pet miliona“, kada su stali u odbranu svog uhapšenog druga. Šaka srednjoškolki načela je tih dana sistem više nego svi mi koji smo šetali mesecima. Da li su srednjoškolci novi nosioci društvenih promena? Ili možda treba otići među još malo mlađe? Vest da su mali maturanti sa Karaburme, u znak slavlja zbog kraja škole, izmlatili školskog policajca, brzo je demantovana. Premlatili su ga navodno neki za nijansu stariji. Javnost nije ni stigla da poveruje u taj providni demanti, kada se desio test iz matematike. Odnosno nije se desio test, desili su se mali maturanti. Za samo nekoliko sati otkako je pukla bruka, horde pobesnele dece izašle su na ulice, otišle do minitarstva, gađale jajima i ministarstvo i policiju, pokšali da upadnu unutra, napravivši pravi mali rat na ulicama - rat dece (i pokojeg roditelja) protiv matorih pokvarenih zlikovaca, prema kojem štrajkovi ozloglašenih beogradskih taksista deluju kao gej parada, a o našim protestima bolje i da ne govorim. Deca traže da ne polažu maturu, deca traže ostavku Šarčevića i šta god sutra da bude, a najverovatnije će ipak biti novog maturskog, treba zapamtiti ovaj dan, kada su se deca, makar na kratko, naejebala majke pokvarenim drtinama, koji ih jebu otkako su se rodili. Šarčević ne mora ni da podnosi ostavku, njega su mali maturanti juče poništili i kao političara i kao ljudsko biće, a mi smo svojim očima videli kako je naprednjački sistem moguće razjebati u samo jednom danu. Potrebno je samo dovoljno besan, dovoljno mlad i da imaš dovoljno jaja.
  4. Ratno vazduhoplovstvo Severne Makedonije (zvanično Vozduhoplovna Brigada na Armijata na Republika Severna Makedonija) proslavilo je 10. juna 27. godišnjicu skromnom proslavom koja je održana u vazduhoplovnoj bazi Petrovec, koja se nalazi 17 km jugoistčno od glavnog grada Skopja. To je prva proslava od kako je država promenila svoje ustavno ime iz Republika Makedonija u Rešublika Severna Makedonija, promena koja je takođe uticala na neformalno ime Ratnog vazduhoplovstva Severne Makedonije. Prelet helikoptera Mi-8/17 i Mi-24 iznad aerodroma Petrovec / Foto: Igor Božinovski Transporter Mi-17 sa zastavom Republike Severna Makedonija / Foto: Igor Božinovski Proslava je imala letački program koji je uključivao prelet šesthelikoptera: par jurišnih helikoptera Mi-24V Hind-E (ev. Brojeva 209 i 210) iz Borbene helikopterske eskadrile ‘’Noćni gromovi’’ (Skvadron na borbeni helikopteri „Nokjni Molnji“, sbh) i četiri transportera Mi-8MT i 17 Hip-H iz Transportne helikopterske eskadrile (Skvadron na transportni helikopteri, sth). Helikoptersku formaciju koja je preletela Petrovec predvodio je Mi-17 ev. broja 303 koji je nosio ogromnu zastavu Republike Severne Makedonije, njega su u stopu pratili Mi-24 kao i trio koga su činili Mi-17 302 i Mi-8MT 307 i 308. Školski avion Zlin 143L / Foto: Igor Božinovski Laki mobilni raketni sistem PVO Strela-10M / Foto: Igor Božinovski Na statičkoj izložbi prikazana su četiri različita domaća vazduhoplova od kojih je najatraktivniji bio helikopter UH-1H Huey 321, jedan od dva višenamenska helikoptera koje je marta 2001. godine Grčka donirala Makedoniji. Takođe, na statici su bili Mi-24V 207, Mi-8MT 306 i četvorosedi školski avion Zlin 143L Z3-DCS kao i naoružanje Bataljona vazdušne odbrane ‘’Kobre’’ (Bataljon za protivvozdusna odbrana „Kobri“), laki prenosivi raketni sistem 9K38 Igla i laki mobilni raketni sistem PVO 9K35 Strela-10M kratkog dometa. Američki HH-60M koji je prvi gost u istoriji obeležavanja Dana RV Severne Makedonije / Foto: Igor Božinovski Ovogodišnju proslavu obogatila je prva poseta stranog vazduhoplova – srednjeg helikoptera za medicinsku evakuaciju Sikorsky HH-60M Black Hawk (20171) američke vojske koji je baziran u Ramštajnu, jedne od tri takve letelice koje su učestvovale na međunarodnoj vojnoj vežbi „Decisive Strike“ koja je u periodu od 5. do 9. juna održana u Centru za podršku obuke Krivolak, u Severnoj Makedoniji. Na papiru formirano 10. aprila 1992. RV Severne Makedonije slavi 10. jun kao Dan Ratnog vazduhoplovstva obeležavajući prvi let makedonskog vojnog vazduhoplova koji se dogodio 10. juna 1992. godine kada su major Dane Ilijevski i kapetan Aleksandar Manev u klipnom, dvosedom školskom avionu Utva-75A-21 poleteli sa aerodroma Petrovec što se danas slavi kao prvi istorijski let za Republiku Severnu Makedoniju. Za sada je planirano da leteće topovnjače Mi-24 ostanu u upotrebi do 2025. godine / Foto: Igor Božinovski Helikopteri Mi-8 i Mi-17 činiće oslonac buduće Vazduhoplovne brigade / Foto: Igor Božinovski Strategijski pregled odbrane Severne Makedonije za 2018. predviđa zadržavanje u upotrebi dva operativna helikoptera Mi-24V do oko 2025.godine dok će se istovremeno ulagati u flotu Mi-8 i Mi-17 koji će činiti jezgro buduće Vazduhoplovne brigade. U tom clju, očekivanja su da će helikopteri Mi-8MT 305 i 306 biti vraćeni u letno stanje sledeće godine. Pored toga, nakon pridruživanja NATO savezu Severna Makedonija bi takođe morala da uloži u podmlađivanje svoje helikopterske flote, zatim u izgradnju sistema vazdušnog osmatranja i modernizaciju svojih PVO kapaciteta. Kada se Severna Makedonija 2020. godine bude pridružila Severnoatlantskoj Alijansi, za kontrolu njenog vazdušnog prostora biće odgovorna susedna Grčka. Igor BOŽINOVSKI
  5. Na današnji dan prošlo je tačno 27 godina od kada je osnovana Vojska Republike Srpske, odlukom Narodne skupštine Srpske Republike Bosne i Hercegovine u Banjaluci. Vojska Republike srpske zvanično je postojala od 12. maja 1992. do 1. januara 2006, kada je rasformirana i integrisana u jedinstvene oružane snage BiH. Vojska Republike Srpske nastala je uporedo sa osnivanjem Republike Srpske i predstavljala je garant očuvanja Srpskog naroda u BiH, a ovo je priča o njenom nastanku. Foto: Danko Borojević Snažna homogenizacija nacionalnih snaga, koja je dovela i do stvaranja oružanih formacija koje su bile iznedrene iz pojedinih političkih partija nije mimoišla ni Bosnu i Hercegovinu. Sve je počelo od “ Patriotske lige” čija je prva brigada osnovana 1991. godine preko “Hrvatskih odbrambenih snaga”, Teritorijalne odbrane BiH koja je prerasla kasnije u Armiju BiH, do Hrvatskog veća odbrane koje je bilo ispostava Hrvatske vojske u delovima BiH pod kontrolom Hrvata. Srpske političke stranke i druge organizacije su tokom 1991. verovale u JNA i tek početkom 1992. godine političko vođstvo Srba u BiH formira Srpsku Republiku Bosnu i Hercegovinu – kada i počinje oružani sukob, koji će trajati do kraja 1995. godine. Tokom prva četiri meseca događaji u BiH su se smenjivali veoma brzo. Muslimani (Bošnjaci) i Hrvati su izvršili opštu mobilizaciju pripadnika svojih nacija u BiH proglasom od 4. aprila 1992 kako bi spremno dočekali nezavisnost. Tadašnje rukovodstvo BiH nije sprečavalo formiranje raznih divljih paravojnih formacija. Srbi su zbog svega toga opravdano strahovali, ne samo za svoj biološki opstanak, nego i za svoju teritoriju što je dovelo do samoorganizovanja posle odluke vrha JNA o povlačenju iz BiH. Posle masakra pripadnika JNA na Skenderiji i Dobrovoljačkoj ulici tokom povlačenja iz Sarajeva ubrzana je odluka o povlačenju JNA iz BIH. U takvim uslovima dolazi do formiranja Vojske Republike Srpske. Pre početka ratnih dejstava na prostoru SFRJ, JNA je raspolagala sa tri korpusa na području BiH: 5. Korpus u Banjaluci, 17. Korpsu u Tuzli, koji je delom bio raspoređen i u Hrvatskoj, kao i delovi 2. Korpusa sa sedištem u Titogradu i neke jedinice Vojnopomorske oblasti. Osim toga na teritoriji BiH bio je veći broj remontnih zavoda i vojnih fabrika, kao i vojne škole JNA u Sarajevu i Banjaluci. Foto: Danko Borojević Posle početka sukoba na prostoru bivše SFRJ, JNA je iz Slovenije i Hrvatske povlačila delove svojih jedinica u BiH. “ 31. Korpus iz Maribora, najvećim delom se pridodao 17. Korpusu u Tuzli, a deo tehnike se povlači u Srbiju ili ostaje u Sloveniji. Ljubljanski 14. Korpus se najvećim delom pridodaje 2. Korpusu u Titogradu, a još veći priliv sredstava dolazi povlačenjem snaga iz Hrvatske, jer 13. Korpus sa sedištem u Rijeci predislocira se u istočnu Hercegovinu (gde se privremeno formira operativna grupa Trebinje-Bileća), 10. Korpus iz Zagreba se premešta u Bihać i delom u 17. Korpus, dok se 9. Korpus sa sedištem u Kninu povlači u zapadnu Bosnu. Stvaranjem VRS delovi tih korpusa preći će u njen sastav. Tako će 4. Korpus JNA biti preformiran u Sarajevsko-Romanijski korpus VRS, 5. Korpus JNA u 1. Krajiški korpus VRS, 13. Korpus JNA operativna grupa Trebinje – Bileća biti preformiran u Hercegovački korpus, dok će deo 17. Korpusa JNA biti preformiran u Istočno-bosanski korpus., pišu u svojoj knjizi Vojska Republike Srpske dvojica autora Danko Borojević i Dragi Ivić. Od napada počekom rata u BiH izuzeti su bili samo garnizoni koji su bili na srpskoj teritoriji. Ljudstvo i drugi resursi JNA kao i ranije u Sloveniji i Hrvatskoj našli su se u neprijateljskom okruženju, sa ciljem da se isprovocira njihovo borbeno delovanje i time opravda otcepljenje od SFRJ. Otvoreni sukobi koji su počeli u Sarajevu 2. maja proširili su se na čitavu BiH. Mesec dana pred formiranje VRS, dotadašnji štab TO BiH menja oznaku i objavljuje novu sa ljiljanima, razrešava dotašanjeg komandanta Srbina i postavlja Hasana Efendića. “ Narodna skupština Republike Srpske na zasedanju u Banjaluci 12. maja 1992. donosi odluku o formiranju VRS, kao sedme i poslednje oružane sile na prostoru prethodne SFRJ: Za komandnata Glavnog štaba imenovan je general-potpukovnik Ratko Mladić (kasnije general-pukovnik). VRS je formirana od delova ostataka JNA, postojećih jednica TO po opštinama i regionima sa većinskim srpskim stanovništvom i određenog broja stranačkih formacija koje su se dobrovoljno stavile po komandu depolitizovane VRS”, piše u knjizi o nastanku VRS.. “ Narodna skupština Republike Srpske na zasedanju u Banjaluci 12. maja 1992. donosi odluku o formiranju VRS, kao sedme i poslednje oružane sile na prostoru prethodne SFRJ: Za komandnata Glavnog štaba imenovan je general-potpukovnik Ratko Mladić (kasnije general-pukovnik). VRS je formirana od delova ostataka JNA, postojećih jednica TO po opštinama i regionima sa većinskim srpskim stanovništvom i određenog broja stranačkih formacija koje su se dobrovoljno stavile po komandu depolitizovane VRS”, piše u knjizi o nastanku VRS.. Interesantno je da dan uoči donošenja odluke o formiranju VRS, 11. maja formiran je uži deo Glavnog štaba buduće Vojske, sastava četiri generala, sedam pukovnika i jedan kapetan- sva aktivna vojna lica, već bivše JNA. Ta grupa starešina odredila je principe (doktrinu) na kojima će se zasnivati VRS. Foto: Danko Borojević Navedeno je 10 stavki od kojih su bile značajne: 1. Iskoristiti sve potencijale u ljudstvu i materijalno-tehničkim sredstvima, zaostale JNA i TO BiH na prostorima RS i učiniti ih okosnicom buduće Vojske, 2. Sve paravojne formacije, zatečene na teritoriji RS uključiti u organizacijske jedinice VRS, a one koje to odbiju razbiti i proterati.; 3. Postojeće krizne štabove po opštinama i regionima, isključiti iz sistema komandovanja jedinicama VRS; 4. Isključiti već zaživelu četničku strategiju ratovanja, ali i težnje pojedinih oficira ka partizanskom načinu ratovanja odnosno, ni četnici ni partizani, već borba za odbranu RS; 5. Ne izmišljati novu ratnu veštinu- taktiku, operatiku i strategiju, već potrebama VRS prilagoditi uputstva i borbena pravila bivše JNA, 6. Ratovati, isključvio u duhu međunarodnog ratnog prava i pozitivnih propisa Ujedinjenih Nacija, kojim se regulišu postupci zaraćenih strana, 7. U VRS imati strogu vojnu subordninaciju, a starešine na komandne i druge dužnosti postavljati sistemom “ odozgo”, a ne izborom “ odozdo”, 8. Vojska RS mora biti depolitizovana kao organizacija, a komandni kadar i pojedinačno- podoficiri, oficiri, generali i civilna lica na službi u VRS, ne mogu biti članovi ni jedne političke partije, 9. Moral u VRS graditi i razvijati na srpskoj prošlosti, tradiciji, patriotizmu, svesti za što se bore, veri, stručnosti komandnog kadra i boraca i osećanjima pravednosti i humanosti u odnosu prema ranjenima, poginulim i zarobljenim borcima i članovima njihovih porodica, 10. Snabdevanje VRS vršiti preko Vlade RS, osloncem na regione, opštine, radne organizacije i donatore, a osnova u snabdevanju oružjem, borbenom tehnikom i municijom je aktiviranje zatečenih kapaciteta vojne industrije”, piše u knjizi o nastanku VRS. Organizacijsko-formacijska struktura VRS odgovarala je savremenoj vojnoj organizaciji u svetu, prilagođena materijalnim mogućnostima Republike Srpske, ponašanju neprijatelja ( uzvraćati na izazove) i zahtevima teritorije. Zamišljena je bila kao čisto odbrambena vojska, namenjnea za odbranu već zaokruženih srpskih teritorija. Andrej MLAKAR
  6. Foto: N.N. | Na današnji dan rođen pisac Mehmed Meša Selimović Srna26.04.2019 11:00 Na današnji dan 1910. godine rođen je pisac Mehmed Meša Selimović, član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) i jedan od najvećih srpskih i jugoslovenskih književnika 20. vijeka. Pisac je "Derviša i smrti" - jednog od najvećih romana domaće i svjetske književnosti. Selimović je rođen u Tuzli, bio je partizan, a kasnije istaknuti pisac. Uvršten je među 100 najznamenitijih Srba. Dobitnik je brojnih nagrada, od kojih su najznačajnije: NIN-ova nagrada, "Goranova nagrada", "Njegoševa nagrada", Dvadesetsedmojulska nagrada SR BiH, te Nagrada AVNOJ-a. Njegovo životno djelo je stilski besprijekoran roman "Derviš i smrt", u koji je utkao tragediju rođenog brata koji je stradao nakon rata zbog banalnog povoda, mada je bio prvoborac. Tu su i poznata djela: "Tvrđava", "Krug", "Sjećanja", "Tuđa zemlja", kao i "Za i protiv Vuka". Selimović se za života izjasnio kao srpski pisac i poznato je njegovo testamentarno pismo upućeno SANU iz 1976. godine, u kome se navodi: "Potičem iz muslimanske porodice, po nacionalnosti sam Srbin. Pripadam srpskoj literaturi, dok književno stvaralaštvo u BiH, kome takođe pripadam, smatram samo zavičajnim književnim centrom, a ne posebnom književnošću srpskohrvatskog književnog jezika. Jednako poštujem svoje porijeklo i svoje opredjeljenje, jer sam vezan za sve što je odredilo moju ličnost i moj rad. Svaki pokušaj da se to razdvaja, u bilo kakve svrhe, smatrao bih zloupotrebom svog osnovnog prava zagarantovanog Ustavom. Pripadam, dakle, naciji i književnosti Vuka, Matavulja, Stevana Sremca, Borisava Stankovića, Petra Kočića, Ive Andrića, a svoje najdublje srodstvo sa njima nemam potrebu da dokazujem. Znali su to, uostalom, i članovi uređivačkog odbora edicije 'Srpska književnost u sto knjiga', koji su takođe članovi SANU i sa mnom su zajedno u Odjeljenju jezika i književnosti: Mladen Leskovac, Dušan Matić, Vojislav Đurić i Boško Petrović. Nije zato slučajno što ovo pismo upućujem SANU sa izričitim zahtjevom da se ono smatra punovažnim biografskim podatkom". Selimovićevi bliži preci su iz Bileće, a porijeklom su iz Vranjske na granici Hercegovine i Crne Gore, od drobnjačkog bratstva Vujovića. Meša Selimović živio je u Beogradu od januara 1973. godine. Umro je 11. jula 1982. godine, a sahranjen je u Aleji zaslužnih građana Beograda. https://www.nezavisne.com/kultura/knjizevnost/Na-danasnji-dan-rodjen-pisac-Mehmed-Mesa-Selimovic/535424
  7. http://www.novipocetak.com/svijet/prica-doktorice-iz-porodilista-znate-doktorice-moj-muz-radi-ne-pije-svaki-dan-imamo-hljeba-i-ponesto-skuhamo-lijepo-zivim-ne-zalim-se/?fbclid=IwAR3Vh2PyK2GzWUdvE8gVp_WyWGR3wRXg86MoiOZOylhrjdQOgBmRJTvSBpw Priča zbog koje će vam poteći suze… Ulazim u porodilište… Na porođajnom stolu mlada osoba koja ima dvadesetak godina, mršava, upalih obraza, tamnih podočnjaka. Ne čuje se… Babica mi prilazi i kaže: “Doktorka, žena je dilatirana šest centimetara. Termin porođaja je kraj sljedećeg mjeseca, a beba je baš mala.” “Kako se zoveš”, pitam i prilazim ženi. “Melisa”, kaže jedva čujno. “Odakle si?”, nastavljam sa pitanjima. “Odavde“, kaže, “tu sam se udala“. “Dobro Melisa, što si tako mršava? Jedeš li ti uopšte”, pitam. “Da, odgovara kratko. Dobro jedem. Znate doktorka, moj muž radi i zaradi, ne pije. Dobar je. Svaki dan imamo hljeba i ponešto skuvamo. Lijepo živim, ne žalim se”, priča. Ja počinjem da se ledim… Shvatam da je iskrena. Da je to stvarno tako. Ona stvarno jede samo jednom dnevno i misli da je to u redu. “Melisa, koga imaš ? Brata, sestru”, upitam. “Samo sestru, doktorka, ali ona je u hraniteljskoj porodici. Znate, mama je umrla, tata radi po cio dan i nije znao šta će sa mnom. A bila sam vrijedna, čistila sam, kuvala. Odem na pijacu i uzmem zeleniš što bace. A bace dobru hranu. Kaže on meni, Melisa našao sam ti muža. I doveo ga. Idi, dijete sa njim, biće ti bolje nego ovdje. I tako sam se ja udala“, kaže. “I je l ti lijep muž”, pokušavam da se našalim. “Dobar je“, prozbori i nastavlja da šuti. Samo grimase na licu pokazuju da je boli. Mlada žena koja prihvata realnost, ma koliko bila teška, koja ne zna za bolje, mrtva u svojoj nemoći da bilo šta promijeni. Babica mi donosi njene analize krvi… Bacam pogled na papir i steže mi se knedla u grlu. Teška anemija, hipoproteinemija. “Znate, nastavlja, ovo je djevojčica. Zvaću je Amina. Imam stvari. Sve sam oprala i složila, znate stvarno su ko nove. I pelene, imam i pelene. Nego, nemojte da se ljutite mislim da ću da se napnem.” “Napni se, Melisa”, kažem i gledam u babicu. Svi šutimo. Nemamo riječi. A iznutra nas steže, boli… Hajde Melisa, najjače što možeš, napni. Melisa sluša, njeno mršavo tijelo daje svu svoju snagu, i ona se porodi. Beba mršava, ali lijepa, plače, crnokosa. “Dušo, mama te je dočekala. Dušo, dajte mi je da je ljubim”, kaže. Uzima je, grli, ljubi i plače od sreće. “Dušo, ti si meni sve. Koliko je teška, doktorka?“, pita. “Evo samo malo, Melisa, izmjerićemo bebu”, objasnim. Beba je teška 2.200 grama. Terminska beba, beba gladne Melise. “Lijepa je doktorka, stvarno je lijepa”. “Jeste Melisa, lijepa…“ Tjeram babicu da joj donese stvari, da je presvučemo. Babica obara pogled. Odlazi u pripremu i donosi kesu, najlonsku, običnu i u njoj jedna stara spavaćica, jedna kesa uložaka i sapun. “Melsia, jesi li gladna, žedna?” “Nisam, ješću kasnije. Ne brinite, ne treba meni mnogo”. I prvi put Melisaa ima osmijeh. Izlazim iz porodilišta. Čeka me nizak čovjek. “Ja sam Melisin muž. Da li je Melisa dobro?” “Jeste”, kažem i gledam ga. Iznošena majica, ali čista, velika trenerka i pocjepane patike. Ruke, grube, ranjave. Porodila se i beba je dobro. Sretan je. “Molim vas, dajte ovo Melisi”, reče i pruža malu kutiju plazme i sok. “Neka jede, treba da doji, a ja ću doći sutra… Eto krenulo mi, imam da radim,…” Odlazim puna tuge. To je stvarnost. Tu oko mene. Sutradan u viziti, dolazim do nje. Osmjehuje mi se. Miriše na sapun, oprane kose u spavaćici sa porođaja, koja je čista. Shvata moj pogled. Gleda me u oči i kaže. “Oprala sam je i osušila se. Toplo je. Vidite”, kaže i pokazuje na stočić kraj kreveta. okovi, napolitanke, plazme, čokolade… “Dale su mi, nisam uzela… Kažu, jedi Melisa, vidi kako si mršava, a mi debele”. Namještam osmijeh i gledam oko sebe… Ove divne žene iz sobe su osjetile da treba da joj pomognu i donijele su joj od uložaka do hrane, a da je pritom ni jednog trenutka nisu uvrijedile… Dolazi dan otpusta. Pri polasku Melisa dolazi da se zahvali… “Hvala vam na stvarima za bebu. Nije trebalo.“ “Neka Melisa, uživaj. Nije to ništa.” “Hvala , hvala…” A on ih čeka… Ljubi ih u kosu i daje Melisi jednu ružu… Tako se valja… Gledam ih i mislim… Koliko ti je stvarno potrebno da budeš sretan? Zaista ne znam
  8. Može li se – sme li se, dozvoljava li uopšte savest – pisati o kulturi ili bilo čemu drugom dan-dva nakon posete Najvećeg Brata našeg naroda, V. V. Putina, koja je poprimila razmere biblijskog Potopa. Bio je to toliko veliki događaj da ni onaj TV policaj nije morao dežurati. Nije bilo potrebe, a nije imao ni gde. Sve televizije su posetu „pokrivale“ u realnom vremenu, delom „sa terena“, delom iz studija, u kojima su geopolitikanti i smarači (svih boja) iznosili smatranja i predviđanja, možda je bolje reći – priviđanja. Najbolje od svega je što je sve prošlo bez žrtava u ljudstvu i materijalu, što je pravi bingo za zemlju u kojoj ni seoski vašar ne prođe bez nekolicine izbodenih. Nije to bio jedini pomak nabolje. I protokol je malčice uznapredovao, što će reći da na Surčinu nije bilo pokušaja da se Vladimir Vladimirovič sočno izljubi i da mu se uturi prst u dupe. Nije čak bilo – ili sam ja propustio da primetim – ni tradicionalnih devojčuraka u narodnim nošnjama koji visokom gostu prinose hleb, so i rakiju, e sad, da li je tu „tradicija“ zatajila ili je (pre će biti) ruski protokol našem protokolu skrenuo pažnju da to tako ne ide, ne znam, a nije ni važno za našu temu. Dan velikih sendviča ipak nije prošao bez određenih razočarenja. Biva to kad je snaga mala, a očekivanja prevelika. Pretpostavljam da je ipak najtužniji bio Boškić Obradović, koji je lepo – crno na belo – Putinu objasnio da je Vučić lažni rusoljub i da – ako hoće pravu srpsku ljubav – treba da dođe kod njega, Jeremića Vuka i Sande RI, ali eto, Putin ga nije poslušao, pa sad neka trpi posledice. Ni najobradovaniji visokom posetom, Visoki Nosilac ordena Aleksandra Nevskog – umalo ne napisah „Vučića – nije prošao bez razočarenja jer je Putin (podozrevam da se ne bi zamerio Boškiću) decidirano odbio da se obrati masi okupljenoj u njegovu (mislim Vučićevu) čast. Nikakva huškanja tu nisu pomogla. Njet i njet. Organizatori su morali znati da se u Rusiji „obraćanjima masi“ bave isključivo jurodivci i Žirinovski, ali nije to ni jedino – ni najvažnije – što oni ne znaju. Sve u svemu, režim Nosioca Ordena Putinovom se posetom i priključenijima vinuo do zvezdanih visina, ali to je stvar koja bi Ordenonosca trebalo da zabrine, a ne da ga preterano osokoli. Iako mu se, naime, može dogoditi (a uzgred i svima nama) da – pilotskim rečnikom kazano – izgubi „uzgon“, neka mu Aerolazanski ili komandant RV i PVO objasne o čemu se tu radi i kakve opasnosti donosi. Visoka poseta je Srbiju pokazala onakvom kakva i jeste – kao (većinski) aritmetički skup individuuma koji su u stanju da se perfektno organizuju da ne urade ama baš ništa, pa čak ni da vide onog zbog koga su potegli na put – našu uzdanicu, Putina – i na (nešto manji) skup antiprotivnih prvom skupu, koji nisu u stanju čak ni da se organizuju. Nego, je li Dačić pevao Kaljinku? https://www.danas.rs/kolumna/svetislav-basara/dan-sendvica-2/
  9. “ИН МЕМОРИАМ: МИЛАН МИЋИЋ ТАЛИЈАН, БОГДАН ДЕКИЋ, ЧЕДОМИР ИЛИЈЕВСКИ, 21.12.2002.-21.12.2018. ДАНАС СЕ НАВРШАВА 16 ГОДИНА ОД ПОГИБИЈЕ МОЈИХ КОЛЕГА! ХЕЛИКОПТЕРСКИ УДЕС У ВРЧИНУ - Чедо! Куцни горивомере! Видиш да су се залепили на нулу! - прекиде интерфонску тишину пилот Милан Мићић Талијан. Летач-механичар Чедо Илијевски изврши наредбу. Куцну прстима по инструментима за показивање количине горива. Казаљке остадоше приковане на нулу. - Показују да нема горива! Немогуће! Опет лажу, мајку му! - рече Илијевски. - Сипао сам шест канти по двадесет и пет литара! А било је у резервоарима око четирсто литара! - настави летач-механичар. - У ваздуху смо укупно четердесет минута! - јави се копилот Богдан Декић. - Близу смо Бубањ Потока! По џи-пи-есу још тринесет кило-метара! - Значи, Деки, треба нам још 50 литара! Чедијев, ниси ваљда на кашичицу сипао! - нашали се Талијан окрећући се према летачу-механичару. Затим баци поглед кроз ветробран. Закаснили су, помисли у себи. Ухватио их је мрак. Било је то против свих правила. Није волео да крши правила летења. Хеликоптер Ми-2 није био опремљен за ноћно летење... Мисли навреше... У овом „најамничком послу“, често је морао гутати кнедле и прелазити преко неких поступака којима су други били склони. Нажалост ти “други“ су се питали. Били су власници хеликоптера. Њихово једино мерило био је новац. То је често било важније и од безбедности летења. Они о томе нису водили рачуна. Морао је слушати ироничне примедбе својих путника и послодаваца. Примедбе на рачун стручности и храбрости. Они су њему причали о стручности! А тек о храбрости! Јавише се слике из казамата у сплитској Лори. Четири месеца усташке тортуре. Надљудских напора да се преживи. Па опет није поклекао. Летови у ЈНА. Много критичних ситуација али срећом без последица. По ко зна који пут сети се 23. априла 1992.године. Хеликоптерска деблокада касарне у Чапљини. Осам „његових“ хеликоптера је спасило 170 војника. Он уместо у „осмици“, у усташком логору. И то баш тада. Жалио је годинама због тога. Судбина или шта ли је? Волео је да лети. Морао је због тога и да трпи. Пензија војног пилота није могла покрити трошкове пристојног живота у Београду. Трпео је за неку „цркавицу“ која је често била понижавајућа. Супруга Слађана није радила. Син Душан је био још школарац. Професија пилота била је у доброј мери деградирана. Главни допринос томе дао је велики одлив овог кадра из војске. Преверемене пензије Демократски изум за смањење војске ради додворавања Западу. Мала је била понуда летачког посла на овим просторима, а велика потражња. Многи, као и он, нису могли без летења. Адреналинска овисност била је велика. То су многи послодавци знали и бесрамно су то користили при плаћању. И вечерас су остали непланирано дуже у Свилајнцу. Опет туђом кривицом. Оријентацију су им олакшавале осветљене змијолике траке ауто-пута Београд-Ниш. По његовом прорачуну требало је само да „прескоче“ брдашце код Врчина и испред њих ће се указати ауто-пијаца Бубањ Поток. Ту им је одредиште. Из размишљања га тргну прасак елисе у ваздуху. Био му је познат тај звук. Мотори стадоше. Висиномери су показивали висину двеста метара. Хитро спусти ручицу „колектива“ надоле до упора и одвоји моторе од ротора. Одврну корекцију на „колективној палици“ и све то пропрати давањем леве ноге. Овим радњама и поступцима преведе хеликоптер у ауторотацију. Циљ му је био да управљајући брзином понирања контролише лет, тј. понирање. Радио је ово успешно више пута током обуке у летачкој каријери. Једино га је забрињавало што је мрак, и што немају видљив контакт са земљом. Хеликоптер је губио висину. Понирао је али под контролом. Надао се да неће закачити жице далековода или не дај боже неку шуму. Богдан укључи рефелектор. Сину светлост. Али ко за инат, били су баш изнад шуме. Понирали су право на њу. Дизањем „колективне палице“ и давањем ноге промени број обртаја ротора и нападни угао елисе. Овим маневром покуша „превући“ летилицу што даље изнад шуме. Крајичком ока угледа Чеду како напушта седиште. По удару хладног ваздуха осети отварање бочних врата. Чедо ће искочити, помисли. У том тренутку хеликоптер се затресе. Нагну се на Декићеву страну. И тада поче... Ударају гране. Ударају са свих страна. Надјачава их ломљавина стакла, метала и дрвета. И траје читаву вечност... И чу се један крик. А затим још један... ...И смртна тишина обузе све! Љутомир Рундић Ljutomir Rundić Romanijski Из књиге "ДОСАЊАНО НЕБО" други део” Zima počinje onoga dana kada piloti postanu “vlasništvom” nabeđenih gazda, a ne Države! Kada njihove nove Gazde, u svom osionom besu, zaslepljeni novcem i slavom, pilote počinju tretirati jednostavno kao šofere, kočijaše, a letenje, visokorizičnu veštinu-profesiju izmeste iz sfere Pravila i Propisa, i prepuste je slučajnosti. A slučajnost, k’o slučajnost, poigrava se malo dok jednoga dana ne pokaže svojom krvavom šapom da u LETENJU NEMA SLUČAJNOSTI!!! “Minić je pilotirao helikopterom 'gazela SA-341', vlasništvo 'Proizvodnje Mile Dragić'. Rano ujutro je poleteo iz Zrenjanina, a na Svetom Stefanu je primio tri putnika Van der Kruiza de Vazijera, Vitenberga i njihovog prevodioca Veru Cvijetić-Boazje. Po sletanju na Žabljak, Cvijetićeva je svoje mesto ustupila Kujundžiću da bi strancima pokazao okolinu jer su pokazali interesovanje za investiranje. Na oko dva i po kilometra od planinskog doma u Sušici, letilica se srušila u kanjon istoimene reke, dubok oko 800 metara. Uzrok pada letilice je to što je donjim skijama zakačila žice dalekovoda. Na mesto nesreće odmah su stigle spasilačke ekipe. Zbog nepristupačnosti terena, nisu mogle da helikopterom dođu do olupine letilice oko koje su bila tela pilota i putnika. Spasioci, da bi izvukli tela poginulih, spuštali su se pešice niz vrlet do olupine. Posle nekoliko sati spasioci su izvukli tela stradalih, koja su prebačena u Podgoricu, gde ih je identifikovala Vera Cvijetić-Boazje, koja je rodom iz Kotora a stalno nastanjena u Briselu.” (BLIC 28.09.2005.) Tako se, jednoga jutra, mamuran od slave i neznanja, kao Gazda probudio i Bratislav Gašić. I Država-gazda pretvorila se u Gazdu-državu! Slava svim žrtvama Zime.
  10. U organizaciji 98. vazduhoplovne brigade RV i PVO Vojske Srbije, na vojnom delu niškog aerodroma koji od nedavno nosi ime “Narednik-pilot Mihajlo Petrović“, u subotu 6. oktobra održan je Otvoreni dan. Bio je to prvi zvaničan događaj ove godine na kome je šira javnost mogla da posmatra letenje vojnih aviona i helikoptera. Dobro došli u stanište Tigrova. Prvi ovogodišni vojni letački program za širu javnost / Foto: Dragan Trifunović, Tango Six Iako je na društvenim mrežama i forumima najavljivan bogat letački program i raznovrsnija statička izložba uz goste iz 204. vazduhoplovne brigade (vbr) to se ipak nije dogodilo. Nezvanično, na nebu iznad Niša trebali su da lete ili da imaju prelet lovci MiG-29 a na statici da budu izloženi avioni N-62T (Super Galeb tegljač meta) i školski avion Lasta V-54. Tango Six je u subotu bio u Nišu, pogledajte za početak našu video reportažu: Solidna posećenost ali nije bilo gužve / Foto: Branislav Milošević, Tango Six Izložba vazduhoplova na zemlji bila je ipak relativno sadržajna a u gotovo svaki vazduhoplov se moglo ući što je svakako najzanimljvije bilo najmlađima. Na stajanci aerodroma mogli su se videti školski avion Utva-75, jurišnik J-22 “Orao“ iz 241. lovačko-bombarderske avijacijske eskadrile (lbae), laki transporter An-2TD, laki višenamenski helikopteri Gazela (po jedna HO-42 nastala doradom HN-42M i jedna HN-45M GAMA) i srednji transportni helikopter Mi-8T iz 119. mešovite helikopterske eskadrile “Zmajevi“. Među nabrojanim vazduhoplovima igrom slučaja bilo je ipak i onih i 204. vazduhoplovne brigade, školski avion V-53 koji pripada 252. školsko-trenažnoj avijacijskoj eskadrili “Kurjaci sa Ušča“ je kako smo saznali, na ispomoći “orlovskoj“ 241. eskadrili u Lađevcima. Na kraju ipak po neki gost iz 204. / Foto: Dragan Trifunović, Tango Six Jedan od dva vazduhoplova na zemlji koji formacijski pripada 204. vazduhoplovnoj brigadi, laki transporter An-2TD / Foto: Dragan Trifunović, Tango Six Laki transporter An-2 koji je baziran u Nišu pripada 138. transportnoj avijacijskoj eskadrili koja je takođe u sastavu 204. vbr. Od drugih jedinica Vojske Srbije bio je prisutan 230. samohodni raketni divizion koji je izložio transportno-utovarno vozilo raketa, raketnog sistema PVO 2K12 “Kub“. Društvo vojnim mašinama pravio je i jedan civilni avion, bio je to PA-34-200T “Seneca II“ firme GAS Aviation. Polovina operativnih Orlova na stajanci u Nišu / Foto: Dragan Trifunović, Tango Six Stajanci su se kasnije pridružila i tri Orla koja su letela, dva dvoseda NJ-22 koja su učestvovala u zvaničnom letačkom programu i jedan J-22 koji je oko 9 časova poleteo radi, najverovatnije izviđanja vremena. Zanimljivo, nakon završetka ovog događaja, Niš je nadletela formacija sva 4 Orla koja su se mogla videti na aerodromu, oni su zatim prilikom odlaska na Lađevce u brišućem letu nadleteli našu najužniju vazduhoplovnu bazu. Iz 119. mhe samo Mi-8T iz koga su iskočili padobranci / Foto: Branislav Milošević, Tango Six Iskakanjem padobranaca iz helikoptera zvanično je započeo Otvoreni dan. Jedan od pripadnika 63. padobranskog bataljona nosio je državnu zastavu. / Foto: Dragan Trifunović, Tango Six Letački program jeste bio dinamičan i uzbudljiv ali veoma skroman što se tiče brojnosti vazduhoplova. Iz matične eskadrile “Zmajevi“ videli smo samo transportni helikopter Mi-8T iz kojeg je iskočilo nekoliko padobranaca 63. padobranskog bataljona, Specijalne brigade koji su nosili zastave Republike Srbije, Vojske Srbije, zastavu sa grbom grada Niša i oznakom svoje jedinice. Time je zvanično i započeta ova manifestacija što je već odavno postala tradicija. Dinamičan i dobro uvežban nastup posada dva laka borbena helikoptera HN-42M GAMA / Foto: Dragan Trifunović, Tango Six Priprema za raketiranje ciljeva na zemlji / Foto: Branislav Milošević, Tango Six Prilaz „cilju“ / Foto: Branislav Milošević, Tango Six Prvi koji su poleteli da pokažu šta znaju bili su pripadnici 714. protivoklopne helikopterske eskadrile “Senke“ sa Lađevaca koji su prikazali solidan letački program na dva laka borbena helikoptera HN-42M GAMA. Od iskusnih i dobro obučenih posada ove eskadrile, videli smo ono na šta smo već navikli, sinhonizovano letenje, odličnu uigranost u manevrima, uvođenje i izlaženje iz napada, letenje na veoma maloj visini. Najatraktivnije u nastupu Orlova, simuliranje napada na ciljeve na zemlji uz ispaljivanje IC mamaca / Foto: Dragan Trifunović, Tango Six Stara boljka Orla, kućište desne noge stajnog trapa nije zatvoreno / Foto: Dragan Trifunović, Tango Six Tigrovi poslednjih meseci ne štede svoje Orlove / Foto: Dragan Trifunović, Tango Six Detalji za maketare / Foto: Dragan Trifunović, Tango Six Glavne zvezde su, što je bilo i očekivano, bili piloti jurišnih aviona Orao. U prethodnih godinu-dve primetan je napredak u našoj lovačko-bombarderskoj avijaciji, kako što se tiče broja dostupnih Orlova, tako i što se tiče obučenosti, trenaže i naleta posada. Ko je rekao efektna kamuflaža? / Foto: Dragan Trifunović, Tango Six Sletanje u paru dvoseda NJ-22 uz upotrebu kočionog padobrana / Foto: Branislav Milošević, Tango Six Taksiranje / Foto: Branislav Milošević, Tango Six Upečatljiva šema, diskretni Tigar na trupu / Foto: Branislav Milošević, Tango Six Dovoljno dvoseda znači bolju trenažu. Upravo toga smo svedoci poslednjih par meseci / Foto: Dragan Trifunović, Tango Six Ovaj boljitak itekako se primetio i u Nišu, letela su dva dvoseda NJ-22 čiji su piloti zaista ostavili odličan utisak. Poletanje i sletanje u paru, energični zaokreti, letenje u paru gde su avioni vrlo blizu jedan drugom i nekoliko načina napada na ciljeve na zemlji, uz atraktivno ispaljivanje IC mamaca samo su deo onoga što je pokazano. Kancelarija jurišnog pilota / Foto: Branislav Milošević, Tango Six Otvorenom danu prisustvovao je i novi komandant RV i PVO, general-major Duško Žarković / Foto: Branislav Milošević, Tango Six Senke poziraju / Foto: Dragan Trifunović, Tango Six Red za ulazak u najstariji vazduhoplov u inventaru naše vojne avijacije / Foto: Branislav Milošević, Tango Six I pored toga što je bilo nedostataka i što je ovogodišnji Otvoreni dan bio, kako smo već opisali, slabiji od nekih prethodnih, moramo reći da se domaćin potrudio oko organizacije ovog događaja čiji je jedan od ciljeva i popularizacija vojnog vazduhoplovstva. Budući pilot RV i PVO? Moguće… / Foto: Branislav Milošević, Tango Six Da li će kući proučavati fotografiju instrument table helikoptera Mi-8T? / Foto: Branislav Milošević, Tango Six Među mnogobrojnom decom koja su skoro bez ikakvih ograničenja mogla da ulaze u avione i helikoptere i slikaju se u i pored njih, sasvim sigurno je bilo onih koji su poželeli da budu vazduhoplovci a moguće je da će neki od njih jednog dana biti u stroju RV i PVO. Oštro oko našeg fotografa zabeležilo je i jednu pogibiju na događaju. Mačke su glavne na ovom aerodromu / Foto: Dragan Trifunović Živojin BANKOVIĆ
  11. Kako je za Tango Six danas zvanično potvrđeno iz RV i PVO Vojske Srbije, u subotu 6. oktobra na aerodromu “Narednik-pilot Mihajlo Petrović“ u Nišu biće održan Otvoreni dan za koji planiran i letački program. Manifestaciju će organizovati 98. vazduhoplovna brigada, najverovatnije uz pomoć kolega iz 204. vazduhoplovne brigade, a biće to prvi, verovatno i jedini ovogodišnji takav događaj u našem vojnom vazduhoplovstvu. A koga ćemo videti ove godine? / Foto: Ministarstvo odbrane Iako još uvek nemamo informacije o tome kakav će program biti priređen, može se očekivati da će se iz obe vazduhoplovne brigade RV i PVO potruditi da prikažu ono najzanimljivije, kako na zemlji tako i u vazduhu. Dodatne detalje o tome šta će se moći videti na statičkoj izložbi ali i na nebu iznad Niša, najverovatnije ćemo saznati narednih dana. Kako je izgledala prošlogodišnja manifestacija možete pogledati na sledećem video snimku:
  12. Od verzije disfunkcionalne porodice iz izmišljenog Springfilda, do najdugovečnijeg američkog sitkoma. Simpsonovi su danas popularni u celom svetu i imaju značajan uticaj na pop-kulturu. Kada je Met Grejning, autor crtanih filmova, animatorima predao skicu Simpsonova, verovao je da će je oni doraditi. Grejning je ideju za seriju dobio u hodniku, čekajući na sastanak sa scenaristom i rediteljem Džejmsom L. Bruksom. Na brzinu je skicirao likove porodice koje je oblikovao po uzoru na svoju, zamenivši svoje ime sa – Bart. Likovi su vremenom dobili bolji grafički izgled, ali je Grejningova ideja ostala nepromenjena. Gledaoci su za skoro tri decenije emitovanja ove serije, osim uživanja u avanturama žute porodice, na satiričan način upoznali život srednje klase u SAD. Neizostavan humor uz primese parodije upotpunjen je često realnim društvenim situacijama. Serija je dobila brojne televizijske nagrade, kao i svoju zvezdu na holivudskom Bulevaru slavnih. Televizija “Foks” ima ekskluzivno pravo emitovanja sve do 2082. godine. Članove Simpsonova čine Homer Simpson koji je glava porodice. Zaposlen je u Springfildskoj nuklearnoj elektrani. Mnoge njegove izreke postale su čuvene fraze a usklik „Dou!” može da se pronađe u rečniku engleskog jezika. Zatim, majka Madž koja pokušava da život prosečne američke domaćice učini zanimljivijim, i njihovo troje dece. Dok je desetogodišnji Bart nestašni dečak koji stalno upada u nevolje, Lisa Simpson je veoma inteligentna i svira saksofon. Ona je obično glas razuma u porodici, i zato je svi ignorišu. Njena mlađa sestra je Megi, beba koja ne govori. Gestikulaciju najmlađe Megi zamenjuje prva izgovorena reč tek u filmu iz 2007. godine. Iako ima najmanje izgovorenih reči, glas joj je do sada pozjamilo ukupno osam glumaca. Ono što je manje poznato jeste da je prvu reč snimila Elizabet Tejlor, dok joj je u 20. sezoni glas pozajmila američka glumica i rediteljka Džudi Foster. Svi članovi porodice su žuti, imaju po četiri prsta, žive u izmišljenom gradu Springfildu, i nikada ne stare. Ime Springfild izabrano je zato što je to često ime američkih gradova, koje se pojavljuje u više od 30 saveznih država. Objašnjenje zašto su Simpsonovi žute boje nalazimo u psihologiji boja na koju naše oči nesvesno reaguju. Dokazano je da različito reagujemo na određene boje i da one kod nas izazivaju različita emocionalna stanja. Žuta boja nam lakše drži pažnju, povezana je sa srećom i energijom, a i većina daltonista prepozna žutu. “Kreativno brilijantan u svojoj gluposti” Tako je Homera Simpsona opisao režiser Dejvid Silverman. Pored svih stereotipa američke radničke klase, Homer je kroz mnoge epizode pokazao i da je brižan suprug i otac. Pa ipak, svi se setimo njegove lenjosti, nezainteresovanosti za bilo kakav posao, uživanja uz televizijski program, omiljene krofne i pivo. Prateći samo svoje nagone, ne uspeva dugo da zadrži pažnju na jednom mestu, što se vidi u njegovim kratkim hobijima i menjanju mišljenja kada stvari postanu onakve kakvim ih on nije zamislio. Homer ima nizak nivo inteligencije zahvaljujući naslednom “Simpson genu”, problemu sa alkoholom i izloženosti radioaktivnom otpadu. I pored svih dobrih i loših osobina, za skoro trideset godina emitovanja Simpsonova, Homer je posao jedan od omiljenijih izmišljenih likova. Od religije i ekologije, do najčešće pominjane politike Serija je od početka izazivala kontroverzu, čak je i ondašnji predsednik SAD Džordž Buš izjavio: „Mi ćemo ojačati američku porodicu tako da više liči na “The Waltons” (porodična TV serija) nego na Simpsonove”. Međutim, Simpsonovi su pokazali da ne robuju političkoj, niti bilo kakvoj drugoj korektnosti. Junaci prikazuju američko društvo i kulturu, bave se pitanjima religije i ekologije a jednako je zastupljena i politička satira. Džordž Buš prikazan je kao Homerov zakleti neprijatelj u epizodi “Dva loša suseda”, Al Gor-u su zamerili banalnost, a Ujedinjene nacije često su prikazivane kao nesposobna organizacija. Seriju su prihvatili mnogi socijalni konzervativci. Pre svega jer su Simpsonovi, za razliku od drugih, modernijih porodica iz TV serija, ipak tradicionalna porodica. Scenaristi su se, tokom trajanja serije, poigravali mogućnostima vanbračnih avantura, ali na kraju uvek još više učvršćuju Homerov i Mardžin brak. Tramp je bio predsednik i pre 16 godina Nakon pobede Trampa, mnogi su se setili epizode „Bart iz budućnosti” u kojoj su Simpsonovi predvideli da će on biti izabran za predsednika. „Bilo je to upozorenje Americi. To je izgledalo kao logičan korak pre nego što dotaknemo dno. Taj scenario smo upotrebili jer se poklapa sa situacijom u kojoj SAD gubi razum. Predvideli smo da će biti predsednik još 2000, ali je Tramp naravno bio najapsurdniji mogući lik, ime koje je služilo za pošalicu u to vreme i to važi i dalje. To je više od satire”, rekao je autor Grejning. Neki im pripisuju još neka predviđanja koja su se ostvarila: da će biti legalno učiti decu o evoluciji u školama, otkrivanje izborne prevare, da će velike kompanije izazvati prirodne katastrofe, dugovečnost grupe “Rolling Stones”... Među tim predviđanjima našla se i vest od pre nekoliko dana da kompanija Dizni kupuje Foks. Poznati u Simpsonovima Leri King, Arnold Švarceneger, Ringo Star, Sting, Bruk Šilds, Bet Midler, Hju Hefner, Alek Boldvin, Rupert Murdok, Doli Parton, Mel Gibson, Britni Spirs, Stiven King, sestre Vilijams, Džastin Timberlejk, Mik Džeger, Toni Bler, Bono Voks iz U2 i Majkl Džekson samo su neki od poznatih koji su imali priliku da dobiju svoju crtanu verziju u Simpsonovima. Manje je poznato da je samo 12 glumaca pozajmilo glasove za preko 100 crtanih likova u seriji Simpsonovi. Den Kastalaneta ima 59 godina i glumi najpoznatijeg Simpsona, njegov realni glas nema sličnosti sa Homerovim. Da bi postigao takvu intonaciju, Den je izjavio da bradu spušta ka grudima i uvek pokušava da vizalizuje scenu koju snima. Džuli Kejvner je pozajmila glas Mardž. Neke scene kao što je ona u kojoj Mardž pravi emotivnu video poruku Homeru su snimane su više od sto puta kako bi se postigao pravi efekat. Jedini član ekipe Simpsonovih koji je prošao profesionalnu obuku za glasovnu glumu je Nensi Ketrajt. Tokom prve sezone producenti su joj zabranili da daje intervjue jer nisu hteli da se sazna da je Bart u stvari žena. Uvodna špica kao zaštitni znak serije Gotovo svaka epizoda počinje približavanjem kamere Springfildu kroz veliki natpis sa imenom serije. Nakon toga, pratimo porodicu Simpson na njihovom putu kući. Svima je dobro poznat čuveni kauč na kome je porodica okupljena, a tu scenu prati jedinstveni “retro” zvuk. Ono što je karakteristično kod uvodne spice je nekoliko delova koji se uvek menjaju. Ulazak porodice u kuću uvek je malo drugačije, Bart obično piše nešto drugo na školskoj tabli za kaznu, a Lisa ponekad svira drugu melodiju na svom saksofonu. Jelena MILOVIĆ
  13. Izložba „Nebo u bojama Rusije“ biće otvorena 10. maja sa početkom u 18 časova u Muzeju vazduhoplovstva povodom državnog praznika „Dan pobede“, saopšteno je iz Muzeja. Kako navode, dan pobede nad fašizmom istorijski je trenutak, a veliki doprinos u pobedi pripada upravo Rusiji i Ruskoj vojsci: – Ovom izložbom ukazujemo na prelomne trenutke savremene istorije i posvećujemo je razvoju ruske avijacije, koja je jedan od nosioca pobede i njen važan simbol. Izložbom dominiraju fotografije na kojima su predstavljene letelice ruskog vazduhoplovstva, kako vojnog, tako i civilnog. Kroz prezentaciju ovih fotografija, ukazuje se na sveobuhvatni značaj razvoja ruske avijacije, koja je imala dalekosežni uticaj na mnoge zemlje Evrope i sveta. Taj uticaj je svakako prepoznatljiv i lako uočljiv pri pogledu na razvoj našeg vazduhoplovstva, od prvih koraka, pa do danas. – Biće prezentovane i makete letelica proisteklih iz ruskih konstruktorskih biroa / Foto: Muzej vazduhoplovstva Beograd Takođe, izložba dobija potpun izgled prezentovanjem maketa letelica proisteklih iz ruskih konstruktorskih biroa, danas dobro poznatih imena, kao što su Iljušin, Tuoljev, Kamov i drugi, kažu iz Muzeja.
  14. Lazar ima 23 godine i samohrani je roditelj. Ima ćerkicu Saru koja ide u vrtić, a dok je ona tamo on radi kod Kineza kako bi im obezbedio što spokojniji život. Kaže da se bavio svim i svačim. Bio je i giros majstor, konobar, obezbeđenje, fizikalac, vodio fast food, ali što je najbitnije nikad nije zazirao od bilo kakvog časnog posla. Uveren je da dok je čovek mlad sve može da nauči a za sebe kaže da se na svakom poslu lako prilagodi. Nedavno uslikan je u Beogradu kako sa roze krilima na leđima šeta sa svojom ćerkicom i ta fotografija je obišla sve socijalne mreže i portale, a mediji su ga proglasili za tatu godine. Na samom početku razgovora ispravlja me i kaže da on nije samohrani otac već samohrani tata. – Po mom mišljenju otac je nekako prestrogo, a ima i ona izreka „Otac ko kolac“. Otac može biti svako, tata je ipak nešto drugo, bio on samohrani ili ne. Pravim razliku kako izmedju oca i tate tako i izmedju majke i mame. Mama je ona koja te je odgajila ne ona koja te je rodila – pojašnjava Lazar i nastavlja objašnjavajući na kakve reakcije nailazi kada ljudi saznaju da je samohrani tata. – Na prvu loptu bude im slatko, kao toplo oko srca, još tata i ćerka, gde ćes slađe, ali onda uslede šok, isčuđivanje, neverica. Zapravo i slatko i neverica i toplo oko srca i šok i sve to zajedno, u isto vreme… Pa onda zainteresovanost kako je to moguće, pa im tek onda ništa ne bude jasno, pa kazu „lažeš!“. I zbog toga, od pre godinu dana, pošto mi je postalo muka od uveravanja da i „samohrani tata“ postoji, na reakcije ni ne obraćam pažnju, otupeo sam. Više se ni ne obazirem. Svako ima pravo na svoje mišljenje, ko sam ja da im namećem svoje? Njihovo je da misle moje je da uživam sa Sarom i da se borim za nju, odnosno njen osmeh, sreću, egzistenciju. Uveren je da su i mame i tate koji samostalno gaje svoju decu u „istom sosu“. – Mislim da nema mnogo razlike između samohranih mama i samohranih tata. I jedne i druge ista pitanja muče. Zbog tog „nedostatka“ jednog roditelja, i mi samohrane tate ali i samohrane mame imamo nekako blaži pristup deci, pažljivije, brižnije i sa više opreza, osećajnije i nežnije… Ne da ih razmazimo ali svakako verujem da smo malo drugačiji kao roditelji. To je moj utiska iz ovog ugla i iz mog iskustva, ili se samo nadam da smo svi mi samohrani takvi, da se više trudimo da naša deca ne osete taj nedostatak. Doduše, primećujem da smo mi tate malo ipak opušteniji. Mislim na igru, prljanje, kad se jede sladoled pa da li će se umusaviti, ako padne da li se isprljalo i slično. U igri ipak mislim da smo mi tate drugačiji. Malo opušteniji, luđi. Priča da Sara provodi vreme u igri ali i da voli knjige za decu kao i muziku. – Sara baš voli knjigice, sve, kako dečije odnosno one za njen uzrast, tako i moju knjigu iz prirode i društva iz osnovne, samo da joj ja čitam. Mada je sa nekih dve godine imala period kada je maltretirala našeg psa da leži pored nje i da mu čita knjigu. Što se tiče crtaća, tu su Maša i Meda, Patrolne Šape, Moj mali Poni… Samo da se gleda crtani – nikako nešto drugo. Đuska uz šta god, samo dok se čuje muzika. Dozvoljavam joj da čuje sve ali naravno postoje neki muzički žanrovi koje zaobilazimo. Dečije pesmice su nekako najaktuelnije. Takođe, voli balade, ali pod uslovom da je podignem pa da plešemo. Lazar kaže da je krug ljudi koji mu pružaju podršku u podizanju Sare jako mali i da se radi o svega tri – četiri osobe iz najbližeg okruženja. – Ja sam od onih koji nikad ne traže pomoć, ni od koga, pa ko koliko prepozna da mi treba – toliko pomaže, ostalo već nekako preguram sam, navikao sam… Sara je osim za mene jedino vezana još za moju majku, koja mi dosta pomaže. Jedino sa njom može da ostane kad ja nisam tu. Voli ona mnogo ljudi, stalno priča o drugu iz vrtića, o mojim nekim prijateljima, kad ćemo kod ovog, kod onog, kad ćemo da idemo tamo-vamo, ali generalno, ona poverenja ima samo u mene i moju majku. Nekad mi se čini da je malo opuštenija sa ženskom populacijom, mislim na moje prijateljice, komšinice i slično, što povezujem sa onim nekim nedostatkom koji ima. To ću baš morati da proverim sa nekim samohranim roditeljima koji imaju i Bate i Seke… Svestan je da će doći momenti kada će Sara početi da postavlja neka pitanja i kaže da je taj momenat već došao jer ga je u par navrata nešto već pitala. – Godinama unazad sam se stalno pitao šta ću i kako ću, pričao sa mnogo ljudi… I svaki put bih te razgovore i razmišljanja prekidao sa tim da se ja ipak najbolje snađem na BUM. Čim krenem da razmišljam, pripremam, smišljam – posle se zbunim i spetljam pa to ispadne skroz pogrešno. Koliko sam se spremao toliko me je uhvatila nespremnog. Ali generalno, dobro sam prošao pošto je u te neke teme samo „bocnula“, svestan sam da te neke teme nisu zatvorene. Pokušavam i pokušaću da joj usadim neke normalne stvari, neke prave vrednosti, o ljubavi i moralu, o lepim stvarima. O nekim ljudima joj neću ni loše ni dobro pričati, ići ću na to da sama shvati neke stvari, pa vremenom da sama dođe i do odgovora. Od nedavno Lazar je počeo da piše svoj blog i da još bliže i emotivnije prenosi svoj odnos koji ima sa ćerkom ljudima koji se odluče da ga čitaju. – U trenucima kada bih sa nekim nešto pričao a nemam sa kim, ja uđem na blog i sve to što mislim, što mi je u glavi i šta osećam – upišem tamo. Tako sam za dva meseca objavio 30 tekstova a imam još 10 neobjavljenih. Mogu reći da me to pisanje emotivno ispunjava, osećam se lakše, lepše, opuštenije… Post koji objavim napišem za par minuta, kada me „uhvati inspiracija“ a onda satima proveravam greške u pisanju (Sara mi je polupala ekran na telefonu pa ih ima podosta ). Za kraj navodi da se njegov odnos prema ženama nije promenio i da može sebe da zamisli kao oženjenog muškarca jednog dana. – Mnogo vremena je prošlo od kada sam ja bio sa nekom devojkom u emotivnom smislu. Ne zato što se moj odnos prema ženskom polu promenio, nije se promenio uopšte – i dalje sam fin, pažljiv, kulturan i otvoren sa puno poštovanja i uvažavanja. Jedino možda malo manje verujem u reči. Ali nisam od onih što zbog par grešaka iz prošlosti osude sve ostale. Trenutno previše radim, ostatak vremena posvećujem Sari. Možda je to problem. To što nisam neki lepotan mislim da je manje važno. Mada, činjenica da imam dete koje živi sa mnom ih nekako plaši.. Nemam ponuda ni za kafu, ni za vezu a kamoli za brak ali ko zna… Ja sam od onih što za ljubav ginu, što za ljubav daju sve, romantik u duši, još uvek verujem u ljubav. Tako da – em bih voleo, em me svakako i Sara pritiska da nađemo mamu za nju. (blogdan.rs)
  15. JESSY

    Srbija danas slavi Svetski dan muzike

    Svetski dan muzike biće danas obeležen u Srbiji i svetu nizom besplatnih koncerata za različite uzraste i ukuse. Foto: Teodora Ćirić / PromoJosipa Lisac nastupa u Kragujevcu Muzička omladina Beograda organizuje u Umetničkom paviljonu Cvijeta Zuzorić muzički festival 49. Kalemegdanski sutoni. U Kolarčevoj zadužbini biće upriličena izložba i koncerti pijaniste Ernesta Soa iz Hong Konga, ansambl Sensartika i kvintet udaraljki Elemental Culture Collective, dok će u Etnografskom muzeju nastupiti jedna od najpoznatijih etno pevačica Balkana Milica Milisavljević Dugalić. U Crkvi Svetog Petra u Makedonskoj 23 u 19h koncert će održati čembalistkinja Jovana Topalov. Besplatne koncerte u Pionirskom parku i Knez Mihailovoj ulici prirediće ArtLink mladi virtuozi dok će u Studentskom parku nastupiti Dečiji hor RTS-a. Novi serijal letnjih koncerata na Zidiću ispred Doma omladine otvoriće baš na Svetski dan muzike VIS Nebograd, sastav koji čine polaznici muzičke radionice namenjene osobama sa autizmom. Ove godine, Muzička omladina Novog Sada se opredelila da sadržaje posveti mališanima. Foto: Promo U Svečanoj sali Gradske kuće u 11h biće izvedena predstava Priča o Barbaru, malom slonu. Na Brodu Cepelin održaće se Likovna radionica za mlade HAND’S art u 16 časova. Potom, Kreativi pogon: Performans/animacija Novosađana, u 19h a u Kulturnom skloništu biće održan koncert od 20h. Josipa Lisac nastupiće u Kragujevcu, u okviru Arsenal festa. Na koncertu na prostoru Velikog parka Studentskog kulturnog centra u Kragujevcu, nastupaju Kragujevačko pevačko društvo sa projektom Summertime i francuska kantautorka Adélys. U centru Požarevca, a nastupiće duvački orkestar i učenici požarevačke Muzičke škole "Stevan Mokranjac" pod rukovodstvom Ilije Rajkovića Prvi dan leta, 21. jun, posvećen je Svetskom danu muzike zahvaljujući nekadašnjem francuskom ministru kulture Žaku Langu koji je predložio je da se najduži dan u godini širom Francuske proslavlja besplatnim koncertima. Evropska povelja o prazniku muzike potpisana je 1997. u Budimpešti, a među potpisnicama su bile Francuska, Češka, Španija, Italija, Grčka i Turska. Svetski dan muzike danas proslavlja više od 100 država. http://www.blic.rs/kultura/vesti/srbija-danas-slavi-svetski-dan-muzike/mxfx4fp
  16. Guglova odbrana: Uzivamo da slavimo praznike u Google-u, ali, može biti tesko za nas da odaberemo koje dogadjaje svake godine da istakenemo na nasim stranicama. Pa napravili smo smo jedan u 2000 ' itd itd ....
  17. -Особе са инвалидитетом су у Србији врло дискриминисане пре свега због става друштва које их посматра кроз призму инвалидитета, да мање вреде, рекла је помоћница поверенице за заштиту равноправности Љиљана Лончар. Она је додала да је повереници пристигло више десетина притужби особа са инвалидитетом, што је 15 одсто од укупног броја притужби. Указујући да особе са иналидитетом имају своје вредности, квалитете, способоности и знања и да у великој мери могу да допринесу друштву у коме живимо, она је истакла да је проблем у томе што друштво не препознаје и не види препреке које постоје, а које су постављене особама са инвалидитетом. Као посебан проблем, Лончар је истакла запошљавање особа са инвалидитетом. -Само 13 одсто особа са инвалидитетом је запослено. То значи да је њихова незапосленост три пута већа, рекла је Лончар и додала да повереница ради на томе да се свест и приступ друштва промени како би се смањила дискриминација особа са инвалидитетом. И председница организације за заштиту права и подршку женама са инвалидитетом „Из Круга – Београд“ Лепојка Царевић Митановски сматра да су особе са инвалидитетом дискриминисане и указује да је посебно тежак положај жена са инвалидитетом које су вишеструко дискриминисане. Она је рекла да је направљен напредак доношењем законских регулатива којим се решавају проблеми особа са инвалидитетом, али да је проблем што ти закони представљају „мртво слово напапиру“. Поводом 3. децембра, Министарство рада, запошљавања и социјалне политике организоваће скуп „У сусрет Закону о знаковном језику“, док ће Центар за транзицију и људска права „Спектар“ организовати скуп „Социјално предузетништво – модел економског оснаживања особа са инвалидитетом“ у циљу подизања свести целокупног друштва о проблемима људи са инвалидитетом којих у Србији има 700.000, а од којих чак 70 одсто живи у сиромаштву. Како наводе из из Центра „Спектар“, циљ скупа је и да се подстакне влада, али и представници удружења и јавност, на што хитније усвајање Закона о социјалном предузетништву како би особе са инвалидитетом на уређен начин могле да отпочну бављење неком врстом економске активности и на тај начин обезбеде своју и егзистенцију своје породице. Поводом Међународног дана особа са инвалидитетом принцеза Катарина Карађорђевић ће са сталним координатором Уједињених нација у Србији Вилијамом Инфантеом и амбасадором Белгије у Србији Аленом Кундицким испоручити комби за школу за децу са аутизмом „Олга Хаџи Антоновић“. У ресторану „Сава“ у Центру „Сава“ биће организована прослава којој ће присуствовати градски секретар за социјалну заштиту Ненад Матић и заменица секретара Александра Крстић. Прославу организује Хенди центар „Колосеум“ и саветодавно тело ОСИ при Кабинету градоначелника, под покровитељством Министарства рада и социјалне политике и Скупштине града Београда, а под слоганом „За боји живот без баријера“. У Центру за културу и спорт „Шумице“ биће организова такмичарска манифестација „Један дан среће“, док ће општина Звездара и Канцеларија за помоћ особама са инвалидитетом у Установи културе „Вук“ организовати дружење, јер је осим сиромаштва и здравствених проблема, социјална искљученост један од највећих проблема. Међународни дан особа са инвалидитетом низом креативних радионица „Хоћу да се играм!“ обележиће и Културни центар Београда и Удружење „Плава шкољка“. Међународни дан особа са инвалидитетом обележава се од 1992. године, када је Генерална скупштина УН усвојила резолуцију којом се све земље позивају на обележавање тог дана с циљем да се инвалидима омогући једнако уживање људских права и равноправно суделовање у друштвеном животу. ИЗВОР: ТАНЈУГ https://www.pouke.org/forum/topic/22731-%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81-%D1%98%D0%B5-%D0%BC%D0%B5%D1%92%D1%83%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B8-%D0%B4%D0%B0%D0%BD-%D0%BE%D1%81%D0%BE%D0%B1%D0%B0-%D1%81-%D0%B8%D0%BD%D0%B2%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B4%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%BC/?p=757950
  18. Присутнима се најпре обратио домаћин свечаности градоначелник Новог Сада господин Милош Вучевић. Дан који данас обележавамо представља престанак вишегодишње, вишедеценијске и вишевековне окупације и долазак нечега највреднијег у наш град - а то је слобода. Заједно са представницима Цркве, Војске и Владе Републике Србије шаљемо поруку да ћемо, негујући богатство наше традиције, водити политику мира и стабилности, водећи рачуна о сваком грађанину Србије - изјавио је градоначелник Вучевић и уручио владици Иринеју и Александру Вучићу по примерак Душановог законика. Обраћајући се Новосађанима, подпредседник Владе је истакао да је ово велики дан за Нови Сад и за Србију и напоменуо да је поносан на чињеницу да први пут заједно један празник обележавају представници Државе, Цркве и Војске. Господин Вучић се захвалио Владици Иринеју на стрпљењу и на томе што је уложио много снаге да се превазиђу сви неспоразуми из прошлости и да се тиме покаже да су само неки мали људи били препрека јединству свих оних који народу нешто значе. Епископ бачки др Иринеј је поздравивши присутне и честитавши овај празник подсетио на неопходност сећања на све пострадале, а посебно на невине жртве. Сваки народ се поноси оваквим датумима - рекао је Владика - и са чашћу и молитвеним пијететом сећа се свих оних који су своје животе уградили у слободу својих потомака, а код нас је овај дан, на нашу жалост и срамоту био заборављен, а посредно или непосредно и забрањиван. Преосвећени Владика је подсетио и на то да су сви ти велики догађаји ослобођења нашег народа и нашег града, велика одлука Народне скупштине Срба, Буњеваца, Словака и других до тад подјармљених народа, били могући захваљујући чињеници што је наша Црква успевала да одржи дух и идентитет самосвести српског народа. Немајући непосредни политички циљ, Црква чинећи добро свима људима, посебно својим верницима, али и свим људима и свим народима, ствара предуслове за добро на свим пољима па и на пољу слободе. Само онде где постоји хомогеност и унутрашње јединство свих стубова нашег народа, нашега друштва и наше државе могућ је напредак и просперитет на свим нивоима. Зато је такво јединство императив број један за све нас. На жалост, многима управо та улога и одговорност Цркве представља главни камен спотицања те они клевећу нашу Цркву и веру као такву. Најбољи деманти за све те клеветничке нападе је добар, хармоничан и братски однос наше Цркве са свим традиоционалним црквама и верским заједницама, али и са другим значајним установама домаћим и међународним, рекао је Епископ новосадски и бачки и још једном поздрављајући све присутне изразио наду да ће и убудуће новембар у Новом Саду бити проведен у радости и празновању. Преузмите звучни запис Нови Сад, 09.11.2012 - Информативна служба Епархије бачке
  19. Зортодокс

    VIS NOVI DAN

    Evo jednog finog, mladog sastava koji se zove VIS NOVI DAN!Osvojili su glas publike na ovogodisnjoj Zajecarskoj Gitarijadi.Uradili su muziku na pesme Crnjanskog,Disa,Beckovica,... Upamtite dobro to ime jer oni krecu u osvajanje vasih srca.Ponosan sam jer moj sin svira ovde. POSLUSAJTE,EVO LINKA ISPOD: http://www.youtube.c...re=results_main Извор: Прикази албума, музичке рецензије

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...