Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'biblija'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 10 results

  1. Istok17

    Isus Hristos i 'Ja jesam'

    Da li se Isus Hristos javio Mojsiju kada mu je rekao da mu je ime 'Ja sam onaj koji jeste' i 'Ja jesam'? Nasao sam povezanost izmedju tog stiha iz starog zavjeta i nekih iz novog. Kad podignete sina covjecijega, onda cete doznati da Ja jesam' i '..jer ako ne povjerujete da Ja jesam, pomrijecete u grijesima svojim' Moze li se navedeno povezati i sa ovim, jer ne vidim drugi razlog zbog kojeg bi popadali pred Isusom 'A sa njima stajase Juda, izdajnik njegov. A kada im rece: "Ja sam", odstupise nazad i popadase na zemlju"
  2. Jesu li Adam i Eva istorijske licnosti, ili pricu o njima i onome sto su uradili ne treba shvatiti bukvalno nego na neki drugi nacin ?
  3. Vesna Milovic

    Engleski prevod Biblije

    Zamolila bih da mi neko odgovori... koji je od engleskih prevoda Biblije danas ''najtačniji'' i najviše u upotrebi u hrišćanskoj katoličkoj crkvi? Ima više verzija i prevoda Biblije: http://www.biblestudytools.com/bible-versions/
  4. Necu puno govoriti vec cu pustiti da vam samo tekstovi govore. Samo mala napomena pod srcem se u Bibliji najcesce podrazumeva centar svih emocionalnih, voljnih i intelektualnih moci. Prov 2:1 Сине мој, ако примиш речи моје, и заповести моје сахраниш код себе, Prov 2:2 Да пази ухо твоје на мудрост, и пригнеш срце своје к разуму, Prov 2:3 Ако призовеш мудрост, и к разуму подигнеш глас свој, Prov 2:4 Ако га устражиш као сребро, и као сакривено благо ако добро устражиш; Prov 2:5 Тада ћеш разумети страх Господњи, и познање Божије наћи ћеш. Prov 2:6 Јер Господ даје мудрост, из Његових уста долази знање и разум. Prov 2:7 Чува правима шта доиста јесте, штит је онима који ходе у безазлености, Prov 2:8 Да би се држали стаза правих, а Он чува пут светаца својих. Prov 2:9 Тада ћеш разумети правду и суд и шта је право, и сваки добри пут. Prov 2:10 Кад дође мудрост у срце твоје, и знање омили души твојој, Prov 2:11 Помњивост ће пазити на те, разум ће те чувати, Prov 2:12 Избављајући те од зла пута, од људи који говоре опаке ствари, Prov 2:13 Који остављају праве путе да иду путевима мрачним, Prov 3:1 Сине мој, не заборављај науке моје, и заповести моје нека хране срце твоје. Prov 3:2 Јер ће ти донети дуг живот, добре године и мир. Prov 3:3 Милост и истина нека те не оставља; привежи их себи на грло, упиши их на плочи срца свог. Prov 3:4 Те ћеш наћи милост и добру мисао пред Богом и пред људима. Prov 3:5 Уздај се у Господа свим срцем својим, а на свој разум не ослањај се. Prov 3:6 На свим путевима својим имај Га на уму, и Он ће управљати стазе твоје. Prov 4:23 Сврх свега што се чува чувај срце своје, јер из њега излази живот. Prov 6:16 Šest je stvari koje Gospod mrzi, a sedam ih je gnusoba njegovu biću: Prov 6:17 ohole oči, lažljiv jezik, ruke koje prolijevaju krv nevinu, Prov 6:18 srce koje smišlja grešne misli, noge koje hitaju na zlo, Prov 6:19 lažan svjedok koji širi laži, i čovjek koji zameće svađe među braćom. Prov 6:20 Sine moj, čuvaj zapovijedi oca svoga i ne odbacuj nauka matere svoje. Prov 6:21 Priveži ih sebi na srce zauvijek, ovij ih oko svoga grla; Prov 6:22 da te vode kada hodiš, da te čuvaju kada spavaš i da te razgovaraju kad se probudiš. Prov 6:23 Jer je zapovijed svjetiljka, pouka je svjetlost, opomene stege put su života; Prov 10:19 Obilje riječi ne biva bez grijeha, a tko zauzdava svoj jezik, razuman je. Prov 10:20 Pravednikov je jezik odabrano srebro, a razum opakoga malo vrijedi. Prov 12:10 Pravednik pazi i na život svog živinčeta, dok je opakomu srce okrutno. Prov 12:23 Promišljen čovjek prikriva svoje znanje, a srce bezumničko razglašuje svoju ludost. Prov 13:12 Дуго надање мори срце, и жеља је испуњена дрво животно. Prov 14:10 Srce poznaje svoj jad, i veselje njegovo ne može dijeliti nitko drugi. Prov 14:13 I u smijehu srce osjeća bol, a poslije veselja dolazi tuga. Prov 14:30 Живот је телу срце здраво, а завист је трулеж у костима. Prov 15:7 Усне мудрих људи сеју знање, а срце безумничко не чини тако. Prov 15:13 Весело срце весели лице, а жалост у срцу обара дух. Prov 15:14 Срце разумно тражи знање, а уста безумних људи наслађују се безумљем. Prov 15:28 Срце праведниково премишља шта ће говорити, а уста безбожничка ригају зло. Prov 15:30 Bistar pogled razveseli srce i radosna vijest oživi kosti. Prov 16:1 Човек спрема срце, али је од Господа шта ће језик говорити. Prov 16:9 Срце човечије измишља себи пут, али Господ управља кораке његове. Prov 16:23 Срце мудрога разумно управља устима његовим, и додаје науку уснама његовим. Prov 17:22 Срце весело помаже као лек, а дух жалостан суши кости. Prov 18:2 Bezumnomu nije mio razum; stalo mu je dati srcu oduška. Prov 18:12 Pred slomom se oholi srce čovječje, a pred slavom ide poniznost. Prov 18:15 Срце разумног човека добавља знање, и ухо мудрих тражи знање. Prov 19:3 Лудост човечија превраћа пут његов, а срце се његово гневи на Господа. Prov 20:9 Ко може рећи: Очистио сам срце своје, чист сам од греха свог? Prov 21:1 Срце је царево у руци Господу као потоци водени; куда год хоће, савија га. Prov 21:4 Ponosite oči i oholo srce i svjetiljka opakih - to je grijeh. Prov 22:11 Jahve ljubi čisto srce, i tko je ljubeznih usana, kralj mu je prijatelj. Prov 22:15 Ludost prianja uza srce djetinje: šiba pouke otklanja je od njega. Prov 23:12 Obrati pouci srce svoje i uho svoje riječima mudrim. Prov 23:13 Ne uskraćuj djetetu opomene, jer, udariš li ga šibom, neće umrijeti: Prov 23:14 biješ ga šibom, ali mu dušu iz Podzemlja izbavljaš. Prov 23:17 Neka ti srce ne zavidi grešnicima, nego neka ti uvijek bude u strahu Gospodnjem, Prov 24:17 Кад падне непријатељ твој, немој се радовати, и кад пропадне, нека не игра срце твоје. Prov 27:19 Kao što se u vodi različito odražava lice od lica, tako i u srcu čovjek od čovjeka. Prov 28:26 Bezuman je tko se uzda u svoje srce, a spasava se tko živi mudro.
  5. STRAVIČAN ZAOKRET KATOLIČKE CRKVE – Papa Franja šokirao katolike širom sveta! Papa Franja je ove nedelje ponovo izrazio svoje uverenje da predsednik Tramp “nije hrišćanin“ – a zatim šokirao katolike širom sveta tako što je održao islamsku molitvu i čitao Kuran u Vatikanu. Učenja i molitva su usledili nakon što se papa Franja sastao sa predsednikom Izraela Šimonom Peresom i predsednikom Palestine Mahmudom Abasom u Vatikanu, okupljanje koje osmišljeno kako bi se promovisao mir na Bliskom istoku. Portparol Svete stolice je rekao da su molitve trebale da budu “pauza u politici“. Papa je rekao da se nada da će međuverske molitve podstaći mir posebno između Izraelaca i Palestinaca. Vatikan je takođe emitovao direktan prenos ovog događaja za gledaoce širom sveta. Hrišćanni su istakli da je papina odluka da proglasi Bibliju i Kuran istim, i dozvoli islamsku molitvu u Vatikanu u direktnoj suprotnosti sa biblijskim učenjem. “Isus mu reče, Ja sam put i istina i život. Niko ne dolazi k Ocu osim preko mene. Ako me znaš, onda ćeš takođe znati i mog Oca.“ Jovan 14: 6-7 Katolička crkva, pod liberalnim papom Franjom, izvodi još jedan strašan zaokret. Omogućavajući obožavanje drugog boga pod maskom “liberalne tolerancije“ direktno je u suprotnosti sa Božijom rečju. Pokušaj asporbovanja paganske religije – najveće religije protiv Hrista na kugli zemaljskoj – direktan je šamar Bogu, njegovom Sinu, i vernim hrišćanima širom sveta. http://www.intermagazin.rs/stravican-zaokret-katolicke-crkve-papa-franja-sokirao-katolike-sirom-sveta/
  6. Прослављени руски позоришни и филмски редитељ Кирил Серебрјеников упустио се у истраживање овог питања у филму ”(М)ученик“, који се приказује на 45. Фесту. Филм је настао према комаду савременог немачког писца Маријуса фон Мајенбурга. Серебрјеников је првобитно направио позоришну представу, прилагодивши текст руској средини, а потом га је пренео и на филмско платно. У филму игра целокупна глумачка постава из представе, с изузетком главног глумца. Средњошколца Венијамина, опседнутог Библијом, игра 23-годишњи Пјотр Сквјорцов, с којим смо разговарали уочи премијере филма у Београду. Венијамин одраста без оца, с напаћеном мајком, припростом женом која није кадра да разуме емотивне дилеме свог сина. Младић није популаран међу вршњацима, девојке га не примећују. Суочен с низом питања о сопственом идентитету, одговоре тражи у Библији. Младост и неискуство уводе га у веома опасан простор погрешних тумачења која су далеко од хуманих хришћанских идеја. У почетку све то изгледа као младалачка занесеност, обесна игра хормона, да би временом прерасло у озбиљну психопатологију. Идеје о чистоти, чедности, искрености и поштењу постепено се криве, уврћу и прерастају у идеје о тлачењу, манипулацији, свирепости, суђењу и кажњавању свих које главни јунак препознаје као препреку за остварење сопствених циљева. Највећа вредност овог филма је то што ће вас, допао вам се или не, натерати да размишљате о бројним питањима — о друштву, религији, идеологији, систему, жудњи за владањем, манипулацији, одрастању, емотивном сазревању. И вероватно ће сваки гледалац пронаћи у њему своје одговоре. У прилог томе говори и интервју с Пјотром Сквјорцовом, као добра илустрација различитих гледишта новинара као једног од гледалаца и глумца као једног од актера филма. Изванредан филм и изванредна улога! Како сте Ви доживели свог јунака, да ли Вам је било тешко да га разумете, да схватите мотиве његовог понашања? — Не, није, његови мотиви су веома једноставни. Никита Кукушкин, који Венијамина игра у позоришту, користи простор да искаже неке своје позитивне идеје, а ја сам то урадио другачије. Чини ми се да је Венијамин функција и да се кроз његов лик не може проповедати, јер он није позитиван јунак. Он само испуњава своју функцију. Он није психопата, него манипулатор, човек без образа. Вама се не чини да он има психички поремећај? — У неком тренутку постаје психо, али у почетку је то нека врста еуфорије, такозваног драјва. Он Библију користи као ствар која ради за њега. Схвата да се уз помоћ тога заиста може управљати људима. Мени се чини да он нема правих осећања, на пример, према својој мајци, према девојци, према свом пријатељу. Вама се чини да има? Ја сам у њему видела само мржњу. — Мржњу? Не! Мени се чини да он само покушава да постигне циљ. Мислим да је то својствено многим људима, чини се као да волимо, а заправо желимо само да владамо. Како се Ви односите према том религиозном фанатизму, имате ли вршњаке који размишљају као Венијамин, да ли је то друштвени проблем? Сада када говоримо о фундаментализму, готово сви мислимо на ислам, а овде имамо хришћанина. — Религиозни фанатизам је, према мом мишљењу, само начин манипулације, ништа друго у томе не видим. Свако острашћено тумачење идеје изокреће саму идеју. Управо се то догађа с фанатицима. Постоје, такође, људи који су једноставно сишли с ума, и њих је веома много. Они су нека врста загонетке. На Јутјубу, рецимо, постоји видео-клип с момком од око 15 година који говори буквално као и Венијамин. У Русији су наш филм критиковали, јер, наводно, покушава да представи лажну слику стварности. А када отворите Јутјуб, тамо човек буквално каже: „Хомосексуалце треба спалити!“ Венијамин готово да и не говори својим речима, он све време комуницира с људима цитирајући Библију. То су одломци који се нипошто не подударају с основним хришћанским идејама. Супротставља му се наставница биологије (Викторија Исакова), одговарајући му библијским цитатима који су потпуно супротни његовим тврдњама. — Важно је то да ни она није позитиван јунак, и она има своју патологију. Мени се чини да је она, ипак, најпозитивнији лик у овом филму. — То је илузија, тамо нема позитивних ликова, осим, можда, Венијаминовог пријатеља Грише, он је једини који заслужује пажњу. Не бисте волели да имате такву наставницу? — Да, ја заиста не волим наставницу! Иначе, уопште не тугујем за школом, тамо нас веома чудно подучавају, као да покушавају све да нас сместе у исти калуп. Предају, рецимо, о руској књижевности, и говоре о општим местима према којима ми одавно немамо никакав однос. Поред тога, током 70 година Совјетског Савеза биографија сваког писца је модификована у складу с идејама социјализма. То је једна велика лаж. Говоре да је Пушкин велики руски писац. А шта то значи? Мени то ништа не значи. Уместо реалне анализе, дају нам пароле, долазимо на испит и као роботи понављамо: Пушкин је велики писац и он је погинуо у двобоју. — Одлично, седи! Дакле, не можете да разумете Пушкина? — Да. У мојој школи није било никаквог индивидуалног приступа. Имао сам среће с институтом за глуму, где сам имао одличног професора, који је сваког од нас учио да развија сопствени идентитет. Самог себе не можеш да видиш, а човек са стране може да види твоју суштину. Можеш ако си будистички монах, али ми живимо у другим условима и потребан нам је човек који ће да нас сагледа. А какав је однос Ваше генерације према совјетском периоду, с обзиром на то да га нисте доживели? — Амбивалентан. Схватам да је срећа што сам га заобишао, мајка је могла да ме води на летовање, на пример, у Турску, могао сам да гледам филмове које желим. Али, није јасно чему нас је то одвело. Да, постоји слобода, и шта с њом? Није јасно да ли је то добро или лоше. Тешко је замислити да се човек нађе у једном затвореном друштву, у којем нема ни џинса, ни жваки, ни „марлбора“. Ипак, постоји некаква чудна носталгија за естетиком. Соцреалистичка уметност изазива дивља, чудна, носталгична осећања, без обзира на то што се кроз њу испољава тоталитаризам. Уметници који су се нашли у тој ситуацији нису могли да избегну правила, али њихову суштину није било могуће угасити, и она је у сваком случају избила на површину. Многи уметници говоре да је совјетско време било боље упркос цензури, а да сада нема цензуре и нема великих дела. Како Ви то оцењујете? — Тако и јесте, заиста, јер нема оквира. Независност и слобода нису исте ствари. Видљивост слободе не даје никакав подстицај за стварање прелепих ствари. У време жестоке цензуре сви су је пљували, али су имали грамофоне и слушали „Битлсе“. Сада више никоме ништа није интересантно. Људи размишљају само о томе како ће да се прикажу на Инстаграму. У телефону је цео свет. Који су највећи проблеми Ваше генерације? — Геџети! То је страшна ствар. Када играмо у позоришту, на пример, не видите да је представа успешна на основу неке усхићености, размене енергије с публиком, него на основу броја људи који су извадили телефон. Ако је пола сале извадило телефон да снима представу, значи да је она успешна. То не дозвољава човеку да ужива у тренутку. Веома је чудна та тежња да се све забележи. Вратимо се филму, које су разлике између немачке и руске верзије овог драмског текста? — Главно је то да је Маријус написао овај комад када је прочитао Библију и увидео да у њој постоји мноштво реченица које су у сукобу једне с другима, односно да тамо постоји много реплика које позивају на насиље, и самим тим противрече идејама хришћанства. И онда је помислио: А шта би се догодило ако би се одједном у школи појавио момак који почиње то да користи. То је као нека бајка. Руска варијанта поручује: Осврните се око себе, то се већ догађа. То је наша стварност, догађа се у комшилуку. То је основна разлика између руске и немачке варијанте. Валентина БУЛАТОВИЋ, СПУТНИК
  7. Version 1.0.0

    58 downloads

    Библијска хронолошка карта, PDF
  8. Version 1.0.0

    51 downloads

    Опћи увод у Библију Старог Завета, пдф
  9. Веома је важно поставити питање утемељења: ко кога утемељује, Библија Цркву или Црква Библију? Или: шта је старије, Црква или Нови Завет? Погрешан одговор на ово питање јесте рецепт за генерисање секташтва и псеудоцрквености. Чувена крилатица Мартина Лутера у XVI веку „Sola Scriptura“ (=Само Писмо), иако можда Лутер није имао такву намеру, представља идејну основу савременог секташтва. Лутер је хтео да, на бази Светог Писма, реформише западну Цркву и ослободи је саблажњујућих новотарија које су се вековима таложиле. Нажалост, та његова идеја претворила се у бујање псеудоцрквености. На пароли „Sola Scriptura“, почев од времена Лутера па до данашњих дана, ницале су и ничу псеудоцркве и верске секте. И сам Лутер, када је увидео смер кретања своје реформације, изјавио је: да је знао каквим ће се смером све одвијати, да не би тај посао започињао ни да су га вукли са два пара волова. Феномен савременог секташтва управо лежи на чињеници да људи, тумачећи Библију, стварају „цркву“. Отуда, „исправно тумачење Библије“ води имању „истините цркве“. Но, како имамо многа и међусобно различита „исправна тумачења Библије“, као производ имамо и многе различите „цркве“, која свака за себе тврди да је баш она и само она „истинита“. И сви они тврде да су молитвено проучавали Библију и да је њихово тумачење, самим тим, надахнуто Духом Светим. Ипак, нити су њихова тумачења тачна, нити су њихова сабрања Цркве. То су верске секте. Зашто? Управо зато што су однос Библије и Цркве окренули наопачке. Заједничко за све псеудохришћанске секте јесте да текст Библије утемељује настанак богослужбене заједнице. Али, да ли је тако са правом Црквом? Не, никако. Истина је са супротна: не утемељује Библија Цркву, већ Црква Библију (Нови Завет). Код верских секти важи правило: да није Библије не би било ни Цркве. А истина је: да није Цркве, не би било ни Библије. Не ствара Библија Цркву, већ Црква Библију. Погледајмо чињенице. Када је у питању Стари Завет, Бог прво прави Савез (јевр. Берит) са својим изабраним народом. Настаје богослужбена заједница. Као плод тог богослужбеног исксуства настају, редом кроз историју, прво усмено предање а затим старозаветни библијски текстови. Дакле, није књига створила Савез Бога и Израиља, већ је Савез Бога и Израиља створио књигу. Исто важи и за Нови Завет. Новозаветни текстови писани су у периоду од половине до краја првог века после Христа. То значи да је Црква функционисала деценијама без онога што ми данас називамо Новим Заветом. И након настанка текстова, Црква је функционисасла без јасног одређења који су то текстови, званично, црквени, новозаветни. Тек у четвртом веку је Црква одредила који списи улазе а који не у канон Новог Завета. Ако се водимо логиком да Библија условљава Цркву, као што то чине псеудохришћанске секте, онда се нужно поставља питање: како је могуће да Црква толико дуго функционише без Новог Завета, без онога што данас подразумевамо под Библијом? Могуће је, управо из разлога што настанку Цркве не претходи никакав (новозаветни) текст. Такође, суштина Цркве није никакав текст, који би морао да је утемељује, као што, рецимо, текст Курана утемељује ислам. Црква је могла без текста, али без чега није могла? Погледајмо. Оснивач Цркве је сам Господ, Исус Христос. То сведочанство налазимо у самом јеванђеоском тексту (Мт 16, 18). Оснивач Цркве није ништа писао, нити је оставио икакав текст на којем би се Црква утемељила. Господ јесте у јеврејским синагогама тумачио старозаветни текст, показујући да су читава старозаветна историја, пророчки и остали библијски списи, припрема света и указање на Њега, Месију. Но, Он сам није ништа писао. Чак, немамо сведочанства ни да је изричито заповедио апостолима да и они ишта пишу. Не, Он није заповедио писање већ Крштење у име Оца и Сина и Светога Духа (Мт 28, 19). Крштење је, пак, ново рођење, улазак у Цркву. Христос је, дакле, позвао не на читање већ на присаједињење Цркви. А како је, коначно, утемељио своју Цркву? Шта је Господ оставио да буде суштина и темељ Цркве, ако то није текст? Оставио је Свету Литургију. Догађај који се збио у сионској горници (=горња соба једне јеврејске куће у Јерусалиму), непосредно пред Христово страдање, представља прву Свету Литургију. Тај догађај описују свети Јеванђелисти као сабрање апостола око Христа, Његово благодарење Оцу, ломљење и дељење од једног хлеба и пијење из једне чаше (Тајна Вечера). Тај догађај је Христос поистоветио са самим собом: „Узмите, једите; ово је тело моје...Пијте из ње сви; ово је крв моја Новога Завета...“ (Мт 26, 26-28). И управо је у вези тог догађаја Христос заповедио: „Ово чините за мој спомен.“ (Лк 22, 19). А спомен, у библијском контексту и разумевању, не значи сентимент, успомену на нешто што је било и прошло. Спомен значи оприсутњење, реално присуство (парусиу) Спомињаног. Зато су стари Израиљци са страхом изговарали Божије име (Јахве). Отуда је и Мојсију дата заповест да се не призива име Божије узалуд (Изл. 20, 7). Име, спомен значило је присуство. Истом том библијском логиком говори и Господ, дајући заповест да се литургијско сабрање чини Њему у спомен. Литургија је присуство самог Сина Божијег, Његовог Тела и Његове Крви. Отуда и апостол Павле Цркву назива „Телом Христовим“ (1Кор. 12, 27). Дакле, Црква је спомен Христа, присуство Христа. Тај догађај присуства Христа јесте Света Литургија. Зато Цркве нема без Свете Литургије. Христос, дакле, није оставио никакав текст својим апостолима, већ је оставио Себе – Свету Литургју. Света Литургија је испуњење Његових речи: „Ја сам са вама у све дане до свршетка века.“ (Мт 28, 20). За Свету Литургију није најправилније рећи да је то једно од богослужења Цркве. Не барем како се то говори за Јутарњу или Вечерњу службу, Часове или неку другу службу дневног богослужбеног круга Цркве. Јер, за све те службе се каже да их служи Црква, док за Свету Литургију то није најправилније рећи. Зашто? Зато што је немогуће направити разлику узмеђу Цркве као субјекта и Свете Литургије као радње тог субјекта. Служење Свете Литургије је догађај Цркве, сама пројава Цркве. Није Црква једно, а Света Литургија друго (субјекат и радња), већ једно и исто. Служењем Свете Литургије постоји Црква. То је темељ и суштина Цркве. Ишчупај Свету Литургију, ишчупаћеш срце и душу Цркве, а тиме ће и присуство Христа бити поништено. На том темељу Црква постоји од самог свог почетка. На том темљу, као плод припадања Цркви, као плод литургијског искуства, настају и новозаветни, библијски текстови. На том темељу су писци надахнути Духом Светим да пишу. На том темељу је Црква надахнута да текстове препозна као своје, да их издвоји из мноштва сличних али ипак лажних, јеретичких текстова, те да их канонизује као свете списе и да тако створи књигу, коју данас називамо Новим Заветом. Цркве је некада било без тих текстова, али је никада није било без Свете Литургије. И ову би истину требали добро да схвате и упамте сви православни хришћани: Црква није некакво „библијско друштво“ већ је Црква Света Литургија. Присуство Христа није у заносном и „убедљивом“ тумачењу Библије, у опијености Библијом, већ у Светој Литургији. Требало би ово хришћани да знају како би умели да разликују Живот и Истину од прелести (=духовне обмане), Духа Истине од духа обмањивача. Да знају да Христос није свуда тамо где им говоре: „Ево овде је Христос или онде“ (Мт 24, 23). Да, многи данас, држећи Библију у рукама, говоре: „Ево овде је Христос, ево овде је спасење.“ Свима је њима заједничко, и ово треба упамтити: није их основао Христос и немају Свету Литургију. Сви они су плод многих, међусобно различитих, неретко и оштро супротстављених тумачења Библије, „харизматичних“ (читај: прелашћених) појединаца кроз историју. Сви они су покушали да створе „цркву“ на основу Библије (Новог Завета). Како то у лажи обично бива, обрнули су истину наопачке. А истина је да Црква ствара Библију, а не Библија Цркву. Зато је Црква, као аутор Библије, и прави темељ и прави ум за разумевање Библије. Потребно је исто оно искуство које је довело до настанка библијског текста да би се Библија разумела. А то искуство је припадање Цркви, припадање Сетој Литургији. Библији је првенствено ту место: у Цркви, на Светој Литургији. Она је богослужбена књига. Догађај Цркве, догађај литургисјког богослужења јесте кључ разумевања Библије. Држећи тај кључ, људи требају да је читају и у својим домовима и на сваком месту где пожеле. Но, веома је важно да запамте да је Црква створила Библију а не Библија Цркву. Да запамте да Црква није свугде где се чита Библија већ је Црква тамо где је Света Литургија, родна кућа и саме Библије. То је и одговор на питање како ће се православни хришћани сачувати од „лажних пророка“ и „вукова у јагњећој кожи“ (Мт 7, 15), од многих који, тумачећи Библију, говоре „Ја сам Христос“, варајући многе (Мт 24, 5). То је одговор који ће помоћи православним хришћанима да разликују Цркву од секте. Јер, могуће је украсти књигу, Библију, те заносно баснословити и глуматати „цркву“. Али, није могуће украсти Христа, Свету Литургију – темељ и кућу саме Библије. Знајући то, лако је препознати „вукове“ и разликовати Цркву од секте. На том темељу на којем је настала Библија и ми „смерно стојмо, пазимо да свети принос у миру принесемо“. Александар Милојков
  10. Своје тумачење Библије отац Драган Милин засновао је на чињеници да је Библија источњачка семитска књига настала на Блиском Истоку и да се не може буквално ишчитавати кроз наочари савременог европског човека. http://www.slovoljubve.com/sites/default/files/8/12/09/kratko_protojerej_stavrofor_prof._dr_dragan_milin_o_bibliji_preobrazenjska_crkva_na_vidikovcu_16._9._2012..mp3 Извор текста и аудио снимка: Радио Слово Љубве

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...