Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'beogradu'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 8 results

  1. Ideja je da lokal bude dostupan svima, i bogatima i siromašnima, i da se stvore uslovi koji onemogućavaju stvaranje razloga da se u lokal ne dođe Rušenje predrasuda i borba za jednaka prava i poštovanje svih pokucala je i na vrata dece sa smetnjama u razvoju - ovoga puta na jedan pristupačniji način široj javnosti. Naime, organizacija 'Dečje Srce' koja se već 18 godina bori da deci i mladima sa smetnjama u razvoju, njihovim porodicama i svima koji žele da se uključe u rad sa njima, stvori adekvatne uslove i pruži pomoć, sada je učinila veliki korak napred. Novootvoreni kafić pod imenom 'Zvuci srca' otvoren je na Vračaru, na adresi Čuburska 12 , a u njemu rade isključivo mladi sa posebnim potrebama uz malu pomoć i podršku nadležnih iz organizacije. Lokal "Zvuci Srca"foto: Filip Plavčić Goran Rojević, defektolog po zanimaju i dirketor humanitarne organizacije "Dečje srce" , objasnio je da ova organizacija već 18 godina pokušava da bude most između mladih sa smetnjama u mentalnom razvoju i šire zajednice i da razbije predrasude koje ljudi možda imaju o njima. foto: Filip Plavčić Rojević je objasnio da prostor u kome se nalaze 'Zvuci srca' , dobili su od poslovnog prostora grada Beograda, a Ministarstvo zapošljavanja i socijalna pitanja su pomogli da se prostor opremi. Kroz program delegacije 'EU u Srbiji' i kroz program 'Mi radimo budućnost gradimo' , omogućeno je da 60 osoba sa smetnjama u mentalnom razvoju prođu obuke za pomoćnika kuvara, štampara i cvećara i da u okviru tih zanimanja i ovog radnog centra stvore uslovi da se što više njih osposobljava za to da stvara neka znanja i stupa u kontakt i komunikaciju sa širom zajednicom. Osobe ometene u razvoju posao obavljaju same uz malu pomoć i podršku nadležnih. Sve što se u lokalu posluži - ne naplaćuje se, već je moguće ostaviti dobrotvoran prilog u skladu sa svojim mogućnostima i željom. Jedan od zaposlenih u lokalu, Nemanja Jović koji ima 25 godina, kaže da je njegovo iskustvo u lokalu pozitivno i da nema zamerki. Nemanja Jovič, jedan od zaposlenih u lokalu.foto: Filip Plavčić Ideja je da lokal bude dostupan svima, i bogatima i siromašnima, i da se stvore uslovi koji onemogućavaju stvaranje razloga da se u lokal ne dođe.
  2. Iz Red Bull Srbija najavili su juče da će drugi po redu Red Bull Flugtag biti održan na Adi Ciganliji 23. juna u 15 časova. Beograd će tako biti domaćin jednom od osam globalnih Flugtag događaja ove sezone. Organizatori se nadaju da će ovoga puta biti oboren rekord iz 2013. godine kada je na prvom i do sada jedinom događaju za vazduhoplovne inženjere amatere u letačkom programu u beogradsko „jezero“ padalo 37 letelica pred 150 hiljada ljudi. Ako na „letački“ zapravo mislimo na momentalni slom nikad postojećeg uzgona od takođe gotovo nepostojećeg opstrujavanja vazduha oko „krila“ i ako kada kažemo „letelice“ zapravo mislimo na najraznovrsnije odgovore na „will it fly“ pitanje. Humor kao maska za potpuno uništavanje domaće vazduhoplovne industrije? / Foto: Predrag Vučković, Red Bull Veliki flight safety skandal u najavi Dok ovo pišemo nije poznato da li je Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije izdao dozvolu za realizaciju letačkog dela ove priredbe i da li će se ona uopšte ovoga puta i dogoditi. Jer ko će na sebe smeti da preuzme odgovornost odobravanja najvećeg skupa nesertifikovanih letelica u Srbiji toliko blizu publike? Letelica koje gotovo sigurno nemaju ni DOA ni POA papirologiju. Ako mislite da je smešno, nije. Sve što leti mora dokazati da je bezbedno po sebe i druge na zemlji a neki od učesnika očigledno imaju ozbiljnu i ranije demonstriranu nameru da upravljaju objektima koji se sopstvenim pogonom i uz pomoć (valjda) aerodinamičkih površina mogu naći u vazduhu. Što ih momentalno kvalifikuje za regulatorni nadzor kako u oblasti plovidbenosti tako i u FCL (Flight Crew Licensing) domenu. Pretpostavljamo da će Red Bull tek u FCL delu prekršiti svu moguću regulativu i da će to, nadamo se, biti još jedan osnov za hitnu zabranu ove manifestacije. Ugrožavanje bezbednosti letenja nebrojano puta zabeleženo na fotografijama i video snimcima ali atmosfera straha i cenzura su već uzeli maha / Foto: Predrag Vučković, Red Bull Šamar domaćoj vazduhoplovnoj industiji, atmosfera straha prisutna Tango Six je juče ceo dan pokušavao da dobije zvaničan komentar od nekoliko srpskih proizvođača letelica ali niko, zbog kako su nam rekli „straha za sebe i svoje porodice“, nije smeo da govori pod svojim imenom i prezimenom. Vlasnici kompanija koje proizvode avione slažu se da je po sredi očigledna nebriga države za domaću vazduhoplovne industriju: – Ne znam kome je u interesu da održi festival nesertifikovanih letelica u sred Beograda u tolikom broju? Da li je to poruka da naši projekti nisu dovoljno funkcionalni, atraktivni? Zbog čega uvek moramo da dozvolimo da se amateri bave ovako ozbiljnim poslom? I sve to pred očima Direktorata, domaće javnosti, pred promoterkama. Nemam reči. Ova zemlja ne zalužuje bolje. – rekao je za Tango Six jedan od rezigniranih proizvođača. Uništavanje srpske proizvodnje aviona pod maskom „zabavnog događaja“ Iz Red Bulla Srbija su povodom ovog skandala za sada izdali samo jedno šturo saopštenje koje ovom prilikom prenosimo u celosti: Red Bull Flugtag je verovatno najprepoznatljiviji i najotkačeniji događaj sa Red Bull pečatom, a ove godine građani srpske prestonice imaće tu nesvakidašnju priliku da ugoste jedan od svega osam Flugtaga koji će se održati 2019. godine na svetu. Kada se kaže Flugtag, misli se na nemačku reč koja znači “dan za letenje”, ali od kada se prva letelica otisnula sa platforme u Beču 1992. godine – letenje nikada nije prestalo. Do sada je Red Bull Flugtag podigao svoju čuvenu platformu za letenje u preko 150 gradova širom sveta i okupio više stotina timova otkačenih genijalaca i kreativaca. Prethodni i prvi Red Bull Flugtag u Beogradu na kome je letelo 37 letelica je zabeležio rekordnu posetu od preko 150 hiljada ljudi tog takođe rekordno vrelog junskog dana 2013. godine. Oni koji su poleteli sa Red Bull Flugtag platforme kažu da je osećaj neopisiv, a mnogo ljudi na svojoj “bucket” listi ima upravo ovaj let. Zadatak je poleteti u letelicama koje su timovi napravili u garaži, bez motora, akumulatora i katapulta – oruđe su samo vetar, ljudska snaga i genijalnost (ili otkačenost, kako se uzme). Pored kreativnosti, ocenjuju se dužina leta i nastup na platfomi pre leta, a pored dobre zabave, cilj je i preleteti 78.64m, jer je to svetski rekord koji su 12. septembra 2013. godine postavili “Šaptači kokošaka” u Kaliforniji pred 110.000 oduševljenih gledalaca. Red Bull Flugtag izaziva spretnost i hrabrost – pozivamo te da dizajniraš, osmisliš, napraviš, sklopiš, zalepiš i poletiš mašinom o kojoj sanjaš sa 6 metara visoke Red Bull platforme sa svojom ekipom! Hoće li timovi uspeti da dostignu visine ili će završiti u velikim dubinama – ostaje da vidimo 23. juna 2019. godine na Red Bull Flugtag platformi na Adi Ciganliji. Prijave za drugi Red Bull Flugtag u Srbiji se otvaraju u ponedeljak 18. februara i traju do 18. marta. Više informacija o događaju pronađite na zvaničnoj Facebook Event stranici ili na sajtu www.redbull.rs. Petar VOJINOVIĆ
  3. U subotu, 1. decembra od 20 časova u Kombank dvorani nastupiće sastav od skoro 100 članova, pevača i muzičara, poznatih po jedinstvenom spektaklu i atmosferi koja publiku dovodi do usijanja. Najveći slovenački partizanski hor je važan kulturni segment slovenačke zajednice u Italiji, koji izvodi pesme na teme NOB-a sa naglaskom na jugoslovenske i slovenačke partizanske borbe. Od svog osnivanja (1972) hor je promenio više od 500 članova, što pevača, što muzičara. Hor je imao više od 1.000 nastupa širom sveta, u postjugoslovenskom periodu neki od njihovih najvećih koncerata održani su 2012. i 2013. godini u Cankarovom domu i u areni Stožice u Ljubljani, kao i koncert iz novembra 2017. godine zajedno sa čuvenim horom "Aleksandrov" iz Moskve. Na čelu hora je dirigentkinja Pija Cah. Njihov standardni repertoar sadrži pesme jugoslovenskih i italijanskih partizana, kao što su Bella Ciao, Konjuh planinom, Sivi sokole, Hej brigade! (pesma grada Ljubljane), Na juriš!, Vstala Primorska, Na Kordunu grob do groba, Bilećanka (pozor, napisao ju je Milan Apih, celjski učitelj u zatvoru u Bileći 1940, onda je prevedena na SBHCG jezik), te pesme međunarodnog antifašističkog pokreta. Pored hora, na koncertu će nastupiti i specijalni gosti iz bivših republika Jugoslavije, među kojima su Martina Feri, Dirty fingers, Ovce, Dragoljub Đuričić, Branka Šćepanović i Nikolina Kovačević. Fantastična kombinacija tradicionalnog partizanskog hora i multimedijalnih radova, koji će publiku voditi kroz istoriju antifašističke borbe i njene predstavnike, pokazaće značaj i svevremenost ovakvih događaja! Na više od 1000 koncerata širom sveta hor je zadobio srca hiljada ljudi, a spektakl koji očekuje sve posetioce prvog decembra u Beogradu je nezaobilazan događaj prednovogodišnje atmosfere! Organizatori koncerta su Savez antifašista Srbije i Reflektor production. https://www.vreme.com/cms/view.php?id=1639282
  4. Kad su nam Amerikanci doneli Mesec: Kako su astronauti dočekani u Beogradu 1969. godine Samo tri meseca nakon što su izgovorene reči "Ovo je mali korak za čoveka, ali veliki za čovečanstvo", tačno na 25. godišnjicu oslobođenja, u Beograd su doputovali članovi posade Apola 11, Nil Armstrong, Edvin Oldrin i Majkl Kolins, prvi ljudi koji su sleteli na Mesec. Poseta se odigrala na predlog vlade SAD u oktobru 1969. godine, a Beograd je odabran kao jedna od 22 destinacije koje će astronauti obići i na poklon doneti kamen sa Meseca. Inače, ovo parče zemljinog satelita, kako se procenjuje, danas vredi oko 400.000 evra. Astronauti dočekani kao rok zvezde Tog 18. oktobra istorijske 1969. Armstrong, Oldrin i Kolins u Beograd su, sa svojim suprugama, stigli predsedničkim avionom prvog čoveka Amerike Ričarda Niksona. "Nikada ljudi na Zemlji nisu bili tako ujedinjeni kao u želji da uspe vaš poduhvat", bile su reči kojima ih je dočekala delegacija Vlade SFRJ. Beogradski aerodrom bio je krcat kolonama ljudi koji su uz cveće i glasne ovacije pozdravljali astronaute, dok je ostatak zemlje, preko malih ekrana, sa uzbuđenjem pratio dolazak ljudi koji su ostavili svoje otiske na Mesecu. Trojac je smešten u hotelu Jugoslavija, a nakon što su se osvežili od puta, bili su spremni za narod koji ih je čekao na ulicama prestonice kako bi im odala počast i iskazala dobrodošlicu herojima planete. Vozeći se u kabrioletu, trojica astronauta pozdravljali su okupljene koji su stajali u čak 20 redova i klicali njihova imena kao da pozdravljaju rok zvezde. Srca ljudi bila su puna. Svako od prisutnih znao je da upravo učestvuje u pisanju stranica istorije. Gosti su potom imali prijem kod Josipa Broza Tita sa kojim su ručali u Belom dvoru. Armstrong, Oldrin i Kolins uručili su Brozu repliku plakete sa porukom koju su ostavili na Mesecu i uzorak tla sa zemljinog satelita, takozvani Mesečev kamen. Zauzvrat, maršal ih je odlikovao Ordenom Jugoslovenske zvezde sa lentom, najvišim jugoslovenskim odlikovanjem koje se moglo dodeliti stranim državljanima koji nisu šefovi država. Sutradan, astronauti su, u direktnom TV prenosu, položili venac na grob Neznanog junaka na Avali, a sam predsednik SAD Ričard Nikson bio je impresioniran načinom na koji su heroji dočekani. Nikson je izrazio zahvalnost Titu u ime cele američke nacije. Drug Tito je rekao Tokom razgovora sa trojicom astronauta, Tito je izneo svoje mišljenje o značaju koji osvajanja kosmosa ima za čitav ljudski rod. "Ja ne volim osvajače na zemlji, ali u vasioni, osvajanje novih nebeskih tela to je druga stvar, to visoko cenim i želim najveće uspehe u tom pogledu. Ja mislim da nije, nikada do sada, čovečanstvo i svet sa tolikom pažnjom, brigom i interesom posmatrao da li će jedan poduhvat uspeti. Razume se da pitanje osvajanja vasione, drugih planeta i tako dalje, je zajednička stvar koju bi trebalo da sve one zemlje koje imaju mogućnosti da se u tom pravcu orijentišu, da zajednički idu ka daljem pronalaženju mogućnosti čoveka sa Zemlje da vidi kakve sve susede ima", rekao je Josip Broz i nazdravio gostima i njihovim suprugama. ... https://www.011info.com/bilo-jednom-u-beogradu/kad-su-nam-amerikanci-doneli-mesec-kako-su-astronauti-docekani-u-beogradu-1969-godine
  5. Na vigiliju blagdana Svetih Petra i Pavla, 27. juna 2018. održana je svečana večernja liturgija u Crkvi Krista Kralja u Beogradu. Liturgiju je predvodio apostolski nuncije u Republici Srbiji mons. Lučano Surijani na latinskom jeziku, uz koncelebraciju troje biskupa: beogradskog, zrenjaninskog, i biskupa sremskog, kao i tridesetak sveštenika iz više biskupija. Svojim prisustvom večernje liturgijsko slavlje uveličali su Njegovo preosveštenstvo vladika bački dr Irinej Bulović i vladika Isihije Rogić, vikar vladike bačkog. Prisutni su bili i predstavnici diplomatskog kora, predstavnici državnih institucija, među kojima i predstavnik Uprave za saradnju s Crkvama i drugim verskim zajednicama g. Gavrilo Grban. Redovnici i redovnice kao i ostali vernici samo su dopunili predivan mozaik univerzalnosti Crkve, sačinjen od pripadnika različitih naroda iz Evrope i sa drugih kontinenata, koji žive u Beogradu. Liturgijsko slavlje pratio je Hor Ekumenski moški zbor upravljanjem maestra Bratislava Prokića. Beogradski nadbiskup mons. Stanislav Hočevar je na početku svečane liturgije kao domačin uputio posebnu dobrodošlicu biskupima, vladikama i ambasadorima te izrazio radost susreta. Nuncije je naglasio kako ga čini radosnim što se te večeri nalazi na slavlju i što zajedno sa svima slavi euharistiju na vigiliju blagdana Svetih Petra i Pavla. Rekao je da se na taj dan, koji zovemo i Papin dan, na poseban način moli za namere Pape i za duhovne i materijalne potrebe ove zemlje. U nastavku sledi propoved apostolskog nuncija: “Veoma mi je drago što sam ovog popodneva sa vama na euharistiji, koju slavimo po misnom obrascu svetkovine svetih Petra i Pavla. Ovom prilikom, kao što znate, želimo da se molimo na poseban način po nakanama Pape Franje, za duhovne potrebe ove zemlje i za mir među narodima. Biblijska čitanja, koja smo čuli, a posebno Evanđelje, pomažu nam da shvatimo značaj službe Apostola Petra, koja je prenošena vekovima preko njegovih naslednika. Jedna od glavnih titula kojom se Papa naziva je upravo ta – Petrov naslednik, i to je takođe razlog zbog čega Nuncijature, koje su u papinoj službi, imaju svoj praznik na dan te svetkovine. U Evanđelju Isus, nakon što je saslušao mišljenje naroda o tome ko je on, pita i apostole da se lično izjasne:“A vi, šta kažete ko sam ja?“Isus traži od onih koji su ga pratili sve do tog trenutka da se izjasne o smislu svog sledbeništva, odnosa sa njim. Petar tada uzme reč i odgovori na način uveren i iskren:“Ti si Hristos, Sin Boga Živoga“. Ova Petrova je autentična ispovest vere koja, u malo reči, razjašnjava i iznosi pred sve identitet Isusov: on nije samo jedna posebna osoba, izuzetan učitelj, već Mesija, Sin Božji. Pred tom ispovedi vere, Isus koristi priliku da otkrije Petru njegov identitet, njegovu ulogu u zboru apostola:“Ti si Petar, Stena i na toj steni izgradiću Crkvu svoju.“ Petar je, tako, pozvan da bude čuvar vere, garant integriteta objave koju je Gospod preneo apostolima i svetu. Naravno, spontano nam dolazi da pomislimo da jedan ponizni i nepismeni galilejski ribar neće biti na visini zadatka za takvo jedno poslanje! No, Bog ne gleda na spoljašnju pojavu ili na ljudske kvalitete, već daleko radije na osobu i njen put. Petar, sa svojom autentičnošću i spremnošću da se pokaje za sopstvene grehe i da prizna sopstvene greške, postaće sposoban da sve okupi a da ne sudi nikome. Galilejski ribar, u sili misije koja mu je poverena od Učitelja postaće uzor i oslonac ostalih učenika, prisutnost ohrabrujuća i jednostavna vere u Gospoda. I nama danas, koji smo pozvani da budemo učenici Hristovi, Isus upućuje isto pitanje koje je uputio i apostolima. Ne možemo da se zadovoljimo time da sledimo Isusa slušajući šta drugi kažu, jer drugi dobro govore o njemu. Moramo odgovorno da pokažemo spostvenu veru kao plod osobnog susreta sa Hristom, Sinom Boga Živoga. U toj zahtevnoj odgovornosti nismo sami: vera Petrova nas podržava, njegova služba čuvara vere i garanta jedinstva Crkve nam omogućuje da osetimo solidarnost braće koja, u celom svetu, ispovedaju zajedno sa nama, veoma često sa velikim problemima i progonom, jedinstvenu veru u Isusa Hrista i čine narod Novog Saveza. Predragi, i mi smo takođe, kao Petar, Pavle i drugi Apostoli, pozvani da svedočimo našu veru sa hrabrošću, sa odgovarajućim ponašanjem i sa konkretnim delima, pre nego govorom. Preporučimo Mariji, Majci Božjoj i Majci Crkve službu Pape Franje, kao i hod svih nas, sa obnovljenim naporom da proglašavamo svetu da Isus jeste Hristos, Sin Boga Živoga”. Na kraju euharistijskog slavlja nuncije je rekao: “Na kraju ovog Euharistijskog Slavlja, želim da još jednom zahvalim zajedno sa vama Gospodu što nas je sve okupio u svojoj kući, darujući nam radost svoje prisutnosti u nama i među nama. Dugujemo i posebnu zahvalnost Bogu na daru posete Srbiji Njegove Eminencije Kardinala Pietra Parolina, Državnog Sekretara Njegove Svetosti Pape Franje, koja će se desiti krajem ove sedmice. Kardinal, koji će biti prvi put u ovoj zemlji, dolazi da učvrsti odnose između Svete Stolice i Srbije. Susrećući se sa Predsednikom Vučićem, Predsednicom vlade Brnabić i ministrom spoljnih poslova Dačićem, da da podršku misiji lokalne Katoličke Crkve, da otvori novo sedište Biskupske Konferencije u Novom Sadu i da ojača ekumenski dijalog odlazeći u posetu Patrijarhu Srpskom Irineju. Moje najsrdačnije zahvale idu braći biskupima, sveštenicima, redovnicama i redovnicima, svim vernicima i onima koji posvećuju svoj život služenju Evanđelju. Duboko sam zahvalan na njihovom prisustvu predstavnicima Srpske Pravoslavne Crkve i svima drugih konfesija, koji se zauzimaju za duhovni rast ovog naroda. Posebnu zahvalnost želim da uputim predstavnicima Vlade i kolegama iz Diplomatskog Kora koji, na različite načine, rade za zajedničko dobro ove zemlje i na dobrim odnosima među narodima. Od srca se zahvaljujem don Aleksandru Kovačeviću i župi Krista Kralja, koji su nas primili u ovu crkvu kon-katedralu. Na kraju, zahvala ide i Horu, koji je uveličao i učinio radosnijom ovo slavlje, takođe i svima koji su sarađivali da ovaj susret molitve i slavlja protekne na najbolji način”.
  6. Zatvara se Glavna železnička stanica u Beogradu FoNet | 16. jun 2018. 12:37 | Komentara: 17 Prema najavi "Železnica Srbije", od 1. jula - šest meseci pre nego što je projektom predviđeno - biće potpuno obustavljen saobraćaj na ovoj stanici i na pruzi Beograd Glavna stanica - Pančevački most Rekonstrukcija pruge Novi Sad-Zrenjanin gotova do septembra Prekid saobraćaja na Barskoj pruzi, pokidana Posle 134 godine Glavna železnička stanica u Beogradu biće zatvorena. Prema najavi "Železnica Srbije", od 1. jula - šest meseci pre nego što je projektom predviđeno - biće potpuno obustavljen saobraćaj na ovoj stanici i na pruzi Beograd Glavna stanica - Pančevački most. "Srbija voz" i "Infrastruktura železnica Srbije" uvešće novu organizaciju putničkog železničkog saobraćaja. Prema novoj organizaciji železničkog saobraćaja, polazna i dolazna stanica međunarodnih vozova na relaciji Beograd - Bar, biće od danas stanica Topčider. Polazak dnevnog voza za Bar je u 9,21 sat, a večernjeg u 21,21 sat. Međunarodni voz na relaciji Subotica-Bar-Subotica, koji kreće od 19. juna, saobraća iz železničke stanice Subotica u 16,45 sati preko stanice "Beograd Centar" u Prokopu i obratno. Osim vozova između Srbije i Crne Gore, od 1. jula svi međunarodni vozovi saobraćaće do železničke stanice "Beograd Centar" u Prokopu, koja će biti i polazna stanica ovih vozova u suprotnom smeru. Reč je o dva voza iz Budimpešte, kao i po jednom vozu iz Beča, Ljubljane, Ciriha, Soluna i Sofije do Beograda i iz glavnog grada Srbije za Mađarsku, Austriju, Sloveniju, Švajcarsku, Grčku i Bugarsku. Za vozove u unutrašnjem putničkom železničkom saobraćaju, koji su do sada išli preko Glavne železničke stanice Beograd, od 1. jula polazna i dolazna stanica biće "Beograd Centar" u Prokopu. Glavna železnička stanica u Beogradu izgrađena je 1884. godine, kada i prva železnička pruga u Srbiji, od Beograda do Niša. Prvi voz sa ove stanice krenuo je ka Zemunu uz dvorske počasti, 20. avgusta (1. septembra) 1884. godine u 15 sati, a prvi putnici bili su kralj Milan, kraljica Natalija i prestolonaslednik Aleksandar Obrenović, na putu ka Beču. http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:733263-Zatvara-se-Glavna-zeleznicka-stanica-u-Beogradu
  7. U Beogradu je danas odrzan protestni skup sa setnjom od hrama Svetog Save do kancelerije Nato-a u Generalstabu(sramno je da takva kancelarija uopste postoji ) a u sredstvima javnog informisanja pod kontrolom izdajnicke naprednjacke vlasti o tome nema ni jednog jedinog slova !!! Nazalost ova vlast se ponasa kao i svaka kvinsliska s tim sto radi i na rasrbljivanju sopstvenog naroda sto ce da ostavi pogubne posledice po nas i nase potomstvo ! Srbi vise ne lice ni na one Srbe iz devedesetih a ko zna nasta ce tek da lice posle potonje demokratske i naprednjacke vlasti verovatno na aboridzine al ne na Srbe !!!
  8. BRAZILAC KOJI ŽIVI U BEOGRADU "Svake godine sam ponovo dete kada padne prvi sneg" - Od uzbuđenja nisam mogao da zaspim jer sam znao da će tokom noći pasti sneg. Probudio sam se u tri ujutru i video da stvarno pada. Otvorio sam prozor i bilo je čarobno, pipao sam pahulje, lizao sneg i prosto nisam mogao da verujem - priča Tiago Fehejra, Brazilac koji već četvrtu godinu živi u Beogradu i svake zime iznova raduje snegu. Tiago je prvi sneg video u Americi pre osam godina. Toliko ga je zanimao taj fenomen da je "natempirao" da ode u Njujork baš tog dana kada će ga zavejati pahulje. - Brzo sam se presvukao i izleteo napolje. Sneg je padao na mene, pravio sam Sneška. Čak sam i za sutradan odložio sve planove i igrao se sam u snegu ceo dan u Central parku – priseća se Tiago. Ipak, u Njujorku se zadržao samo nekoliko dana, a prvu pravu zimu doživeo je tri godine kasnije u Srbiji. Ostao je u zemlji mesec dana i posetio Zlatibor, a kad je prelomio da se preseli u Beograd nema planine na kojoj nije ostavio tragove svojih skija. Neke od njih su Zlatar, Goč, Kamena gora, a na Kopaoniku je naučio da skija. - Za samo jedna dan sam naučio da skijam zao što sam na stazi bio tokom celog radnog vremena ski staze, od 9 do 16 sati, pauzu nisam napravio. Prijatelj i ja nismo jeli ni pili, samo smo skijali ceo dan. Toliko je bilo lepo i toliko sam puta pao da uopšte nije bilo važno – priča Tiago. Tiago je i Novu godinu i Božić proslavio na planinama jer kako kaže, tamo je prava zimska čarolija i idila. - Novu godinu sam dočekao na Tari iako je bilo minus 17 napravili smo roštilj i slavlje na otvorenom i bilo je mnogo lepo. Katolički Božić proveo sam u porodičnom duhu sa Brazilcima koji takođe žive ovde, jer smo svi ipak daleko od svojih porodica. Na Badnji dan sam i palio badnjak i lomio česnicu i sviđa mi se što ovde mogu da proslavim i dve Nove godine i dva Božića – priča ovaj zaljubljenik u Srbiju. Međutim, ovaj pravoslavni Božić ostao mu je u posebnom pamćenju. - Odveo sam grupu Brazilaca na skijanje na Divčibare. Oni dolaze sa juga Brazila koji je najhladniji deo zemlje sa nekih plus 5 stepeni zimi. Pošto su mislili da su naviknuti na veliku hladnoću, poslao sam im vremensku prognozu jer je ovde bilo minus 14 tada. Neki od njih uopšte nisu videli sneg i rekao sam im kad smo krenuli na planinu da obuku sve što imaju. Oni su bili u tankim jaknama i košarkaškim patikama i gurali su se u maloj prodavnici za iznajmljivanje skija, jer nisu mogli da čekaju red napolju od hladnoće. Nije dolazilo u obzir da idemo na vrh staze, skijali su se u dnu nekih 15 minuta. Rekli su da je sneg prelep, ali da je mnogo hladno – priča Tiago kroz smeh. Prvi sneg koji je pre nekoliko dana zabeleo Beograd, Brazilci su tradicionalno dočekali na njihovom omiljenom mestu u gradu – Kalemegdanu. - Grudvali smo se, pravili Sneška, i koliko god godina da smo tu nikada nam nije dosadno jer smo svi odrasli tamo gde nema ovoga i onda smo svi ponovo deca kad padne sneg i tako se okupimo i igramo nekoliko sati kao da smo mali. Neverovatan osećaj - osećaj da smo daleko od kuće, a opet da je lepo i tu gde smo – priča Tiago. Sestra oduševljena snegom i ledom Tiago je promocijom planina i snega i kako kaže svakom Brazilcu je san da vid sneg, a pre dve godine u posetu mu je došla i sestra koja je prvi sneg doživela upravo u Beogradu. - Na ulicama je tada bilo samo malo leda i ona već nije mogla da veruje. Rekla je da je to snežni raj, klizala se i dirala led. Odveo sam je na Zlatar i bilo je čarobno, igrali smo se kao deca, pravili anđele u snegu i po ceo dan bili napolju. U jednom trenutku rekla samo je rekla "Tiago ja te potpuno razumem zašto si ostao u Srbiji i svaka ti čast, ovo je divna zemlja sa divnim ljudima i teško je opisati sa kojom srdašnošću nas tretiraju, goste i pričaju sa nama" – priča Tiago, ne krijući da i sestra razmišlja o selidbi u Beograd. Tiagovi roditelji su u početku bili skeptični zbog njegove odluke da se preseli u Srbiju jer oni nikada nisu videli sneg ali, kako kaže, i njima je uspeo da probudi tu želju i uskoro ih očekuje u prestonici. Gradski, planinski, mokri, suvi... - Sneg je nešto nama napoznato kad dolazimo iz zemlje gde on ne pada, ali sam sa godinama video da ih ovde ima različitih vrsta. Postoji suv sneg koji je skroz mekan, mokar sneg koji je odličan za grudve i Sneška, imaš planinski sneg koji bi samo da pojedeš koliko je čist, a sa druge strane ima i taj gradski sneg koji je užasan, siv i prljav – priča Tijago kroz smeh. U Beogradu debeli minus, u Riju pakao! Kako kaže Tiago u Rio de Žaneiru je pre nekoliko dana bio najtopliji dan u godini sa izmerenih 45 stepeni, a u blizini grada subjektivni osećaj je bio čak plus 63 stepena! - Ljudi se u Brazilu kuvaju i osvežavajuće im je kada pogledaju moje snimke snega i zime. Ja sam izgleda neobičan Brazilac, meni više smeta velika vrućina nego hladnoća, tajna je samo da se dobro obučemo – priča Tiago. Kako dodaje, upravo to što voli u Srbiji jeste što može da uživa u čarima svih godišnjih doba. Parkovi i šume omiljena mesta u Beogradu - Beograd je veliki grad ali u isto vreme ima dosta parkova i šuma i to je nešto što dosta Beograđana ignoriše. Živeo sam na Miljakovcu, a sada živim na Voždovcu i gde god da sam imam gde da prošetam i da se osetim kao da sam na planini. Košutnjak, Banjička šuma, Miljakovačka šuma, Kalemegdan, ili čak Tašmajdanski park ili kej mesta su na kojima se osećam i kao u drugom svetu - kaže Tiago. Ovog mladog Brazilca u Beogradu je najviše privuklo zelenilo i parkovi. Rio u srcu - Ljudi bi pomislili da ja ne volim plaže i sunce, ja volim sve. Ja ću i na plaži maksimalno uživati kao i na planini pod snegom. Volim svoju zemlju i po meni je Rio najlepši grad na svetu. Takav spoj grada, plaža i prirode ne postoji nigde i nisam ja otišao iz Brazila zato što ja mrzim svoju zemlju ili zato što mislim da više para mogu da zarađujem negde drugde nego sam prosto osetio tu ogromnu ljubav prema Srbiji – priča Tiago. Tiago se u Srbiju preselio zbog devojke u koju je bio zaljubljen, ali iako ta veza nije uspela, on se zaljubio u Srbiju i ostao, a kasnije i u drugu devojku. Izvor
×
×
  • Create New...