Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'baba'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Дискусии на русском языке
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
    • Churchpic - Најлепше слике из Цркве на једном месту
    • Упозванање ради хришћанског брака
    • Пријавите се на наш Viber приватни chat
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Православна друштвена мрежа Црква.нет
    • Downloads
    • Блогови
    • Не псуј БОГА!!!
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 3 results

  1. Снежана

    Trla baba lan...

    Šta da Vam kažem, poznata sam kao osoba koja mnooogo voli da piše po tuđim dnevnicima...i baš mi onako više neprijatno. Zato otvaram moj lični i personalni dnevnik. Ako ste mislili da ćete u njemu peočitati neštešto pametno ili korisno, grdno ste se prevarili... Zato, dragi moji slobodno pišite Vi... - Danas sam počela da učim da igram šah. Sjajna igra...svašta čovek o sebi nauči. 1. Nisam nikakav taktičar. 2. Ko normalan žrtvuje sve da bi sačuvao pešadiju!? 3. Ne umem da dam mat... A možda je bolje da pređem na domine ili ne ljuti se čoveče !?
  2. Милан Ракић

    O usnama, o snu: kad baba peva, orkestar plače

    Mislio sam da znam tu pesmu. Najlepše je pevala moja mama, uz pianino. Divno je peva i danas, samo se malo proredila ekipa koja je na sv.Ignjatija pratila uz gitaru, maligane i pijanog šarana. Jednog jula, vratio sam se s mora i čekala me karta u jednom pravcu…tad se u vojsku išlo avionom. Imao sam još jedno veče civilstva i nimalo pojma kako da ga utrošim. Mislim, jedini svet koji smo poznavali bio je na Akademiji, ali mi se te noći nimalo nisu nosile martinke; cokule su me ionako čekale u Puli. Bestfrend i ja smo odabrali Romani Tar; bez ikave ideje, eto, zalomilo se. Romani Tar je bio stara kuka, jedan od poslednjih preživelih iz epohe velikih restorana šezdesetih-sedamdesetih: Lotika, Kasina, Manjež, Lion, Madera… Stizali su isplativiji kafei i klubovi bez mnogo filozofije. Uostalom, na mestu starog Romani Tara danas je Mekdonalds…tako nam i treba. Sam pogled na orkestar je bio neobičan: koncertni klavir, kontrabas, gitara i harmonika. Uvodni blok – Tom Džons i Elvis, savršeni uz demodirane zulufe sedog pijaniste. Mladi keša, srednja ugostiteljska na praksi, znao je da ne pripadamo tu i vrteo se oko nas kao pridruženi član najzelenijih u kafani… Posle su uleteli folkloraši, ekipa iz Kola je tezgarila preko leta da upotpuni program za strane turiste; iako smo, realno, jedini stranci u kafani bili Mlađa i ja. I konačno Ona. Stolovi su se uskomešali: Ljilja Ćora! Nisam imao pojma ko je gospođa. Nije ni bilo potrebno, jer se sekund kasnije kristal zatresao: Imam jednu želju… U poređenju sa njenim masnim altom, Scott Walker ili Bowie zvučali su kao kastrati; mračna poput vetra u olucima otkrivala je drugu stranu romanse koju sam mislio da poznajem. O usnama i snu: život je tek čekao da ga upoznam, a Imam jednu želju čekaće me na svakoj njegovoj krivini, uvek drugačija i drugačija. Za takav drive nije joj bio dovoljan glas; nije joj bio dovoljan ni ciganski gen, niti roditelji muzikanti. Ona je poznavala prazninu posle usana koje se poput školjke otvaraju samo jednom. Ljiljana Petrović nije bila samonikli cvetić: bila je gradsko dete i slušala gradsku muziku. To će je zauvek izdvojiti iz game izvođača romskih tradicionala. Pohađala je srednju muzičku Stanković, slušala Arsenovu Kuću pored mora, raznesena valima i ljetom…o da, ko razume najlepši poljubac jula može da razume i Imam jednu želju. Nije bilo suđeno da maturira u Stankoviću, ali je u Bosni diplomirala sevdalinku. Ta diploma će se pokazati važnijom – ko se god bacio u virove Ljiljine pesme, negde duboko, jako duboko izronio bi sevdah. Ili bluz, sve to dođe na isto. Samo je ona u tri reči mogla da otpeva dugačke priče u kojima su se pronalazili i žudeli : ne mogu da prestanem da mislim na tvoje usne, ne mogu da prestanem da sanjam i da te pravim od vazduha; ali biću ok, samo…imam jednu želju Uz te tri reči među stolove su se rušili Danilo Kiš, Duško Radović, Brana Petrović i ini, polomljeni između Ljiljine ciganske duše i sopstvenih snova s kojima nisu mogli da se ponesu. Velike beogradske kafane prestajale su da budu kafane – od njenog alta svaka je postajala mala Olimpija u kojoj se u pobožnoj tišini pilo i patilo. ‘Imam jednu želju’ još nije snimila. Nije joj trebalo, bila je prvosveštenica podzemnog Beograda umetnika, boema i svakakvih mudrosera od kojih je Beograd postajao sočan i rafiniran. Pred zoru je u svoje društvo puštala samo Tomu Z. i probrane muzičare – pratiti Ljilju Ćoru bila je stvar statusa među beogradskim muzikantima. Sunce se čekalo u nekoj birtiji pored Cvetkove pijace; svaki takav chillout bio je vredan jedne knjige.Ko nije šakom zasekao ustajali plavi dim uz njene romanse, taj nije bio mlad. Onda je novac stigao po Ljilju. Slovenci su je odveli u studio zajedno sa starim pajtosima sa tezgi, i za neku desetinu sati snimljena je najbolja ploča ciganske autorske muzike ikada. Nisu oni imali vremena za miks, nasnimavanja i šminkanja po kanalima, trebalo je raditi i sutra. Kada su Sašu Habića jednom pitali kako narodnjaci snimaju tako kratko, a rokeri mesecima(sugerišući, valjda, narodnjačku površnost), Habić je bio skoro zbunjen: ‘Ne, nisu površni. Narodnjaci umeju da sviraju…’ U Ljiljinom slučaju, manjak studijskih sati bio je samo dodatna doza istine. Odsvirana i otpevana na prvu i majstorski, kao oluja, ostala je neprocenjivi dokument vremena i ekipe koja se više neće sastaviti. Trenutan i zaslepljujući uspeh nije je izveo iz kafane – bila je mnogo veća zvezda od boranije kojoj su trebali reflektori i naslovne strane; bila je zvezda čim se orkestar utiša da započne svoju muklu operu. Ozbiljna, bez suvišnih gestikulacija, nije morala da učini ništa. Izgubljene duše slušalaca prilazile su same. U tišini. Ali tišine je osamdesetih nestajalo. Lagano, ali nepovratno. ‘Gradski lokali su počeli da nestaju, krenula je Ibarska magistrala, gde je bila lova. Znaš kako, tamo gde su te slušali u tišini, nije bilo para.’ Nije imala stomak za novo vreme, nove kafane i nove manire. Ikone njenog Beograda listom su odlazile, neko pod zemlju, neko van zemlje, skoro da čovek pomisli da su se sklonili da ne gledaju propadanje; Toma, Brana, Duško, Alija, Danilo, Paja… Izabrala je novi život. Udala se, promenila prezime i skrasila u Nemačkoj. Čistila po kućama i hotelima, naplaćivala WC; Ljilja Ćora postala je baba sera. Šesto čulo je nije izdalo – u bombardovanju 1999. potpuno je uništena njena beogradska kuća. Postoji potresna scena u BBC-ovom dokumentarcu kako hoda po ruševini i plače: ‘…ovde su se moja deca rodila…i ja ne vidim ovu ruševinu, vidim kako je bilo kad sam ja bila…’ 15 godina nije pevala: ‘Trebao mi je mir. I nije mi falila pozornica – pesma mi je falila.’ Niko nije znao gde je. Producent Dragi Šestić tragao je za njom bezuspešno: ‘Jednostavno, morao sam je naći. Potraga za Ljiljanom je dugo trajala – niko mi nije mogao dati prave informacije. Onda mi je Šaban Bajramović rekao da zna nekoga ko bi mi mogao dati više informacija o njoj. Nakon par mjeseci uspio sam doći do pravog telefona – bila je u Dusseldorfu, samo 2 sata vožnje od mene! Par dana nakon telefonskog razgovora otišao sam u posjetu. Nisam želio gubiti vrijeme – Ljiljana je bila šokirana mojom brzinom, a mislim i entuzijazmom.’ Dva puta ga je odbijala, treći put je popustila. Mostar Sevdah Reunion već je snimao sa Šabanom Bajramovićem, ali ovo je bilo nešto drugo: krenuli su od nule i za dve nedelje imali album. Opet Habić: narodnjaci umeju da sviraju…brzina je bila recept za uspeh, ovog puta globalni, opipljiv i prebrojiv. Repertoar nije bio žanrovski limitiran: bile su to Ljiljine kafanske plejliste, pesme za umiranje i preživljavanje. Malo je reći da je Ljilja postala world music zvezda, ona je bila zvezda oduvek, i pod šatrom i pod reflektorima. Nije nimalo bila zbunjena dešavanjima, potpuno svesna svoje snage i mesta koje joj pripada: ‘Treba da pevam koncert, a ne mogu da se presvučem, puna soba ljudi. A još uz to neki tip, brka, sve uz mene, gura se. Reko’: “Šta ‘oćeš ti?” Zovem Dragog: “Ma daj bre teraj ove crnce u pičku materinu. Hoću da se presvučem.” Dolazi Dragi, šokir’o se. Pita me: “Zar ne znaš ko je ovo?!” Reko’, nemam pojma, ali vidim ko da ‘oće nešto, a mator on, matora ja. Kaže Dragi: “Pa to je Karlos Santana.” A ja kažem – ko mu jebe mater.’ O Mostar Sevdah Reunion snimani su silni dokumentarci. Najpoznatiji su radili Pjer Žalica 2000. i Mira Erdevicki 2005. za BBC, a postoji i jedan biser sa holandske televizije, redak trenutak u kom se Ljilja smeje. Osmeh od koga boli sve: ‘The mother of gipsy soul’ konačno je i doneo studijski snimak ‘Imam jednu želju.’ Snažan i mračan kao u Romani Taru one noći. Jedan klavir, jedno ćemane i Ljiljana, jedna jedina…pa da se nikad ne probudim… Evropa nije imala pojma šta peva, ali se jednako otvarala pred mađijama gospođe Buttler kao mladunci beogradskih kafana šezdesetih i sedamdesetih i njihove su duše jednako plovile vazduhom, otvorene i ranjene glasom koji se ne može ponoviti. Snimke sa njenih koncerata uglavnom ne uspevam da odgledam do kraja, polomi me emocija koju pojačaju zavedeni pesmom: U tih deset godina, za holandskog izdavača snimiće tri albuma – edicija uporediva jedino sa digitalizovanim opusom Vlastimira Pavlovica Carevca. Stigla je sve…skoro sve. Poslednji album, Frozen Roses, iz 2008., bio je premračan i za njene standarde, a cover albuma snimljen na groblju i sam izbor teških i sporih pesama gotovo zlokoban. Njeno šesto čulo…album je zatvarala Šerešova Sumorna nedelja. Bolest je ružno lice iskezilo godinu kasnije. Zamišljam psovku kojom je ispratila svoju cigansku sreću: na vrhuncu mogućnosti, slavna i konačno prihvaćena, ostavljala je svet pod svojim nogama. Nema pravde na ovom svetu. Ili ipak ima? Dragi Šestić kaže da je nerealizovan ostao samo album na kom bi, poput Nine Simone, svirala klavir i pevala. Ostale poslove je, uglavnom, posvršavala, pridružila se boljoj ekipi u nebeskim bircuzima i vratila u tišinu. Ja u kafane uglavnom više ne idem; radije biram magle ovakvih jutara. Ili san: da ti tvoja medna usta… Za P.U.L.S.E: Vladimir Alimpić
  3. Guest

    Ко је била - баба Ванга?

    Транс и туђи мушки глас Вангелија Пандева (31. јануар 1911.10. август 1996.) била је обична девојчица, изузев што се родила са ушима сраслим за главу и са слепљеним прстима на рукама и ногама. У својој дванаестој години она је, после једног ужасног невремена, у потпуности ослепела. Затим је, крајем двадесетих година, неочекивано за све житеље села у којем је живела, слепа девојчица почела да испољава зачуђујуће способности: могла је да чита снове својих другарица и да предсказује одређене догађаје. Године 1940. Ванга је први пут пала у дуги транс ("погрузила се у сопствене мисли", каже Красимира) и смогла снаге за општење са демоном, који јој се објавио у лику коњаника-витеза. Почетком 1941. Ванги се, опет невидљив за друге, јавио "коњаник" и наредио јој да постане "пророчица". Њена сестра Љупка, која је тог тренутка била са њом, помислила је да њена сестра доживљава епилептични напад. Сама Ванга је све, међутим, објашњавала чудним сном... Међутим, 6. априла 1941. године, многи житељи села Струмице били су преплашени неочекиваном променом на лицу и у понашању Вангином. Слепа пророчица је одједном проговорила туђим мушким гласом и почела свима присутним да предсказује будући живот или погибао у рату. Како пише Красимира Стојанова, то је "трајало много дана заредом. Она уопште није спавала скоро читаве године. Њен изглед је снажно деловао на људе. Они су осећали жељу да пред њом падају на колена". " Понеки су се бојали њених пророштава, оптужујући је за врачарство и црну магију. Други, зачуђени пророчанствима, напротив, преувеличавали су оно што би она рекла и приписивали јој библијска чудеса", наставља Вангина рођака. Виски и државни бизнис Године 1942. у јеку Другог светског рата, почело је право поклоничко путовање Вангиној кући. Људи су доносили новац, храну, ствари и молили је да им предскаже даљи живот, да им прича о њиховим ближњима у рату, о њиховој судбини. Тада је војник интендантског пука Димитар Гуштеров запросио Вангу и ускоро ју је из Југославије одвео у бугарски градић Петрич. Чудно је да Ванга, касније, није смогла снаге да свог мужа избави од алкохолизма. Гуштеров је умро од цирозе јетре у априлу 1962, у четрдесет другој години живота. Трчећи помало пред руду, приметићу такође и шта је о Ванги причао Кирсан Иљумжинов, председник Киргизије, који је био њена редовна муштерија: "Ванга је волела унучиће вискија од 150 грама. Уосталом, најслађим даром је сматрала управо боцу вискија. Зато сам увек са собом доносио виски најбоље марке, коју сам могао, у том тренутку, набавити" ("Комсомолска правда", 16. август 1996.) Бугарско руководство се заинтересовало за "врачарски бизнис", и 1967, године Ванга је добила државну службу. Одмах су били одређени телохранитељи, ради контроле редова испред њене куће, ради обезбеђења њеног мира, одмора и заштите. Осим тога, запослена је специјална чиновничка група која је пописивала имена оних који желе да буду примљени код Ванге, и који су за то морали да уплате одређену суму новца. Чиме је Ванга објашњавала свој феномен? Она је не једном, говорила да за "дошљаке" представља отворена врата. Православни људи не сумњају да су такозвани "дошљаци" - свуда присутни ђаволи. Човеку упознатом са окултизмом, апсолутно је јасан начин општења Ванге са нечистим духовима. Ванга је играла улогу пасивног медијума. Она је дозвољавала ђаволима да овладају њеним телом. Ево неколико примера. Тако, Ванга тврди: "Они долазе сами, зато што сам ја за њих - отворена врата... Кад код мене дође неки човек, његови умрли рођаци се скупљају око њега, постављају ми питања и сами на њих одговарају, а ја само саопштавам живима шта сам чула..." Још један пример. Красимира Стојанова, још док је била школарац, налазила се крај своје тетке Ванге. Одједном, "пророчица" је избечила окамењено лице на Красимиру и, туђим гласом, рекла: "Ми те видимо...!", а затим је испричала девојчици о свему што је ова радила током дана. Сирота Красимира је побледела од страха. Ванга је бучно уздахнула и с тешком муком проговорила: "Ох, силе су ме напустиле...!" На Красимирино питање, зашто је Ванга, одједном, почела да јој описује шта је све девојчица урадила током дана, Ванга ју је уверавала како ништа слично није рекла. Ванга је Красимири, једном приликом, признала да се некакве силе (то јест ђаволи) стално налазе око ње и могу се, чак, видети као светле тачке у ваздуху. Али постоје и "велике силе - њихови господари. Када они одлуче да проговоре мојим устима, мени постаје лоше, и ходам немоћна читавог дана", признала је пророчица. Планета Вамфим и дух Јованке Орлеанке Ванга је такође објаснила да јој они (то јест, ђаволи), дају могућност да чита мисли људи на сваком језику. На Красимирину молбу да исприча о тим непознатим силама подробније, Ванга је одговорила да су они "са планете Вамфим" и да се јављају као "прозрачне фигуре, какве човек види, посматрајући свој одраз у води..." Ванга посвуда причувљава "гласове", који јој говоре о много чему. На пример, вишеколенском масону Свјатославу Рериху, Ванга је, после дошаптавања ђавола, улила наду следећом фразом: "Твој отац није био земаљски човек!" Ми, наравно, знамо за какво су вештичарство и ђаволопоклонство Рериси искључени из Православне Цркве... Вангин рођак Димитар Гајгуров сећа се да је 1988. године његова тетица одједном себе прогласила духом Јованке Орлеанке и почела да бунца таке формуле, над којима он до данас лупа главу, јер ништа није могао да разуме. Тај исти Гајгуров описује различите врачарске састанке Вангине са својим посетиоцима. Многи од њих, између осталог, подсећају на препоруке из старинских магијских књига и расправа. Својој сестри Љупки, Ванга је причала да ноћу може да напусти своје тело и да оде на било коју тачку планете. Када је сестра, једном приликом, масирала Вангину главу, осетила је "као да њени прсти дотичу ужарену површину..." Иако је себе називала православном верницом, Ванга, у ствари, није била таква. Она је признавала реинкарнацију, то јест сеобу људских душа из једног тела у друго, што значи да је била паганка. Осим тога, Ванга је веровала у неизбежност човекове судбине: шта му је предсказано, то ће га задесити. Све то, наравно, нема никакве везе са хришћанством. Данас читава Бугарска зна (и наше новине су о томе писале) за девојчицу из града Пловдива, којој се на левом рамену населио демон Кики. Тај демон, лупкањем, одговара на питања присутних, а самој девојчици даје одговоре преко њених мисли. Једанпут је та девојчица заједно са родитељима посетила Вангу. Баба Ванга је својим духовним очима видела Кикија и описала га као човечуљка са птичјом главицом. Девојчицу је именовала својом могућом наследницом и кандидаткињом за улогу "пророчице"! Ово појашњава испољавање необичних способности код просте Бугарке Ванге. Она је себе чврсто повезала са светом палих анђела или демона, и самим тим се занавек одрекла Бога и Православне Цркве! Владислав Тишченко (Са руског: Владимир Јагличић) ЧОВЕК ЈЕ ВИШИ ОД ЗВЕЗДА Oкултизам, астрологија, магија (ПРАВОСЛАВЉЕ И СЕКТЕ, КЊИГА VI) Извор: Манастир Глоговац

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×