Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'Slava'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 65 results

  1. Guest

    Свети апостол Андреј Првозвани

    У Византији постави првога епископа у лицу св. Стахија; у Кијеву пободе крст на висини и прорече сјајну хришћанску будућност народу руском; по Тракији, Епиру, Грчкој и Пелопонезу преведе мноштво народа у веру, и постави им епископе и свештенике. У граду Патрасу учини многа чудеса именом Христовим и задоби многе за Господа, међу којима беху брат и жена царског намесника Егеата. Егеат разјарен због тога стави Андреју светога на муке, а потом распе на крсту. Докле год беше жив на крсту апостол Христов говораше корисне поуке хришћанима, који се беху сабрали око крста његова. Хтеде га народ скинути с крста, но он се опре томе. Најзад се апостол поче молити Богу, и при том нека необична светлост обасја га целог. То светлосно обасјање трајаше пола сата, и када оно ишчезе апостол предаде своју свету душу Богу. Тако сконча свој земни век првозвани апостол, који први од 12 великих апостола позна Господа и пође за Њим. Пострада св. Андреја за свога Господа 62. год. Мошти његове беху пренете у Цариград. Доцније глава му је пренета у Рим, а једна рука у Москву. Тропар (глас 4): Јако апостолов первозваниј, и верховнаго сушчиј брат владицје всјех Андреје молисја: мир всељењеј даровати и душам нашим велију милост.
  2. Њени родитељи беху већ остарели, а немаху деце. И зато беху постидни пред људима и скрушени пред Богом. И у скрушености својој мољаху се Богу с плачем, да обрадује старост њихову даровањем једнога чеда, као што је некад обрадовао старца Аврама и старицу Сару даровавши им сина Исака. И Бог свемогући и свевидећи обрадова их радошћу, која је превазилазила далеко сва њихова очекивања и све најлепше снове. Јер им дарова не само ћерку но и Богомајку; озари их не само радошћу временом него и вечном. Даде им Бог само једну ћерку, која им доцније роди само једног унука, – али какву ћерку и каквог унука! Благодатна Марија, благословена међу женама, храм Духа Светога. олтар Бога Живога, трапеза хлеба небеснога, кивот светиње Божје, дрво најслађега плода, слава рода људског, похвала рода женског, источник девства и чистоте – то беше Богом дарована ћерка Јоакима и Ане. Рођена у Назарету, а после 3 године одведена у храм Јерусалимски, одакле се вратила опет у Назарет, да ускоро чује благовест св. архангела Гаврила о рођењу Сина Божјег, Спаситеља света, из њенога пречистога и девичанскога тела. Тропар, гл. 4. Твоје рођење, Богородице Дјево, објави радост целој Васељени, јер из Тебе засија Сунце правде, Христос Бог наш, који разрушивши прародитељску клетву даде благослов, а уништивши смрт, дарова нам Живот Вечни. Кондак, гл. 4. Твојим рођењем Пречиста, ослободише се Јоаким и Ана срамоте због немања деце, а Адам и Ева од срамоте пропадљивости(трулежности), и народ Твој, избавивши се узрока греха, кличе Ти: Нероткиња рађа Богородицу и Чуварку нешег живота.
  3. Guest

    Преподобна мати Параскева - Света Петка

    Још као девојчица, док је са мајком одлазила у цркву и чула речи Божанског Јеванђеља: "Ко хоће за мном да иде, нека се одрече себе и узме крст свој, и за мном да иде" (Мк. 8,34), она свим срцем припаде Господу и када одрасте придружи се плејади благочестивих угодника Божијих. Након смрти својих родитеља, жељна подвижничког живота она напусти родитељски дом и оде у Цариград, а затим се запути у пустињу Јорданску, живећи строгим отшеличким животом, где се Христа ради подвизавала све до старости своје. У доба позне старости послуша глас Анђела Божијег, остави пустињу и врати се у свој родни град, Епиват. Ту она поживе још две године у непрестаном посту и молитви, па се представи Богу у 11. столећу. Њено тело би од стране верних сахрањено по хришћанским обичајима, али не на градском гробљу већ издвојено од других. Богоугодни хришћани из тог места после јављања светитељке у сну неком Георгију и Јефимији пронашли су место где су биле закопане њене мошти, извадили су их из земље и положили у храм светог Петра и Павла у Епивату. Њене чудотворне мошти преношене су у току времена много пута. Најпре у Цариград, па одатле у Трново, да би опет биле враћене у Цариград, а из Цариграда у Београд. Сада се свете и чудесне мошти, Свете Петке налазе у румунском граду Јашију. Широм наше земље налази се и велики број лековитих извора, који су посвећени св. Петки. Један од њих је извор св. Петке у Калемегданској тврђави у Београду где су њене мошти дуго времена почивале. Тропар, глас 4: Пустиноје и безмолвноје житије возљубивши, и во сљед Христа жениха твојего усердно потекши, и того благоје иго во јуности твојеј вземши, крестним знаменијем к мисленим врагом мужески вооружившисја, постническими подвиги постом и молитвамии слезними капљами, углије страстеј угасила јеси достославнаја Параскево, и ниње в небесњем чертозје с мудрими дјевами предстојашчи Христу,моли о нас почитајушчих честнују памјат твоју. Кондак, глас 6: Свјатују вси заступницу сушчим в бједах, благочестно воспојим Параскеву всечестнују: та бо, житије оставлши тљенное и нетљеное пријат во вјеки, сего ради славу обрјете, чудес благодат Божијим вељенијем. Тропар, гл. 4. Заволевши миран пустињски живот и пошавши добровољно за Христом, Твојим Жеником, узела си од своје младости Његов лаки јарам, наоружавши се знамењем Крста против духовних непријатеља. Испосничким подвизима, постом, молитвама и сузним капима, угасила си углевље страсти. Параскево, достојна похвале, која и сада са мудрим девојкама стојиш пред Христом у Небеском дворцу: Моли се за нас који поштујемо Твоју часну успомену. Кондак, гл. 6. Прославимо сви побожно најчаснију Параскеву, свету заштитницу у невољама, јер она оставивши пропадљиви живот, прими вечни непропадљиви. Због тога, по Божијој заповести, нађе славу благодат да чини чуда.
  4. Четвртак 27 / 14 / септембар Али Максенције не само не послуша Константина и не поправи се, него постаде још гори, и устаде против самог Константина, не желећи га имати за себи равног цара, иако Константина беше изабрала на царски престо сва војска, док Максенције самовласно ступи на царски престо у Риму. Њега народ није хтео; за њега је било само неколико велможа, којима он беше обећао велике дарове и многе почасти; а Константин је био проглашен за цара по жељи свију. Чувши да се Максенције не поправља него чини све већа недела, Константин скупи војску и крену против њега. Но видећи да сила војске његове није велика, и још имајући у виду зла лукавства Максенцијева, Константин поче сумњати у свој успех. Знао је он да је Максенције пролио много људске крви ради врачања, и заклао на жртву демонима много деце, девојака и трудних жена, да би умилостивио лажне богове своје на које се надао. Знајући да Максенцију помаже и велика сила демонска, Константин се поче молити Једином Богу, који влада небом и земљом, кога почитује цео род хришћански, да му дарује победу над насилником. И када се он усрдно мољаше, њему се у подне јави на небу Крст Господњи, изображен звездама, који је сијао јаче од сунца, и на коме беше натпис: Овим побеђуј! - Ово видеше и сви војници, међу којима бејаше и војвода Артемије (који потом мученички пострада за Христа од Јулијана), и удивише се. Већина пак од њих уплашише се: јер код незнабожаца изображење крста бејаше знак несреће и смрти, пошто су смрћу на крсту били кажњавани разбојници и злочинци; стога се војници бојаху да ће им рат бити несрећан. И сам цар Константин бејаше у великој недоумици. Но њему се ноћу јави у сну сам Христос Господ, и поново му показа знамење часнога Крста што му се беше јавило дању, и рече му: Начини изображење овог знамења, и нареди да се носи пред пуковима, па ћеш победити не само Максенција него и све непријатеље своје. Цар исприча доглавницима виђење своје, и позва веште златаре и нареди им да од злата, бисера и драгог камења направе часни крст по узору знамења које се јавило. Поред тога он заповеди целој војсци својој да сваки војник изобрази знак крста на свима оружјима, на шлемовима и штитовима. Злочестиви Максенције, дознавши за Константинов поход у Италију на Рим, смело изађе са римском војском против великог Констатина. Константин нареди да се пред пуковима његових војника носи часни Крст. И кад се сукобише са Максенцијем, Максенције силом часнога Крста би побеђен, и мноштво Војника његових би посечено, а сам Максенције наже бежати. Гоњен царем Констатином он удари преко моста на реци Тибру, који он беше подигао, али се мост у том тренутку силом Божјом сруши, и бедни насилник потану у реци са својим војницима, као древни Фараон, и река се напуни коњаницима, коњима и оружјем. Велики Константин победоносно уђе у Рим, и сав народ га дочека са великом радошћу и почастима. А цар узношаше велику благодарност Богу који му силом часног и животворног Крста дарова победу над насилником. У спомен пак те преславне победе он постави усред Рима на високом каменом стубу Крст, и написа на њему: Овим спасоносним знамењем ослобођен је овај град од насилничког јарма. Други пут Константин је водио рат против Византинаца, чији мали град Византију беше основао неки Грк Визас у време цара јудејског Манасије, и назвао га по своме имену. Побеђен двапута од Византинаца, Константин бејаше у великој невољи. И једне вечери, подигавши очи своје на небо, он виде звездама написану реченицу, која је гласила: Призови ме у дан невоље своје, и избавићу те, и ти ћеш ме прославити (Пс. 49, 15). Поплашен, он поново подиже очи на небо, и угледа, као и раније, Крст на небу, изображен од звезда, а око њега написано ово: "Овим знаком победићеш". - После тога, када у битци би ношен Крст пред војском, Константин победи непријатеље своје и узе њихов град Византију. Трећи пут, када Константин беше у рату са Скитима на реци Дунаву, њему се опет јави на небу ово спасоносно оружје, и поново однесе победу, као и пре. Познавши из тога силу распетога на крсту Христа и поверовавши да је Он једини истинити Бог, Константин се крсти у име Његово са својом уваженом мајком Јеленом, коју он као врло богољубиву посла у Јерусалим са великим благом да тамо тражи часни Крст Господњи. Отишавши у Јерусалим, царица Јелена обиђе света места, очисти их од идолских поганштина, и изнесе на светлост чесне мошти разних светитеља. Тада у Јерусалиму патријархом бејаше Макарије, који дочека царицу као што доликује. А блажена царица Јелена, желећи да пронађе сакривен од стране Јевреја животворни Крст Господњи, позва све Јевреје и замоли их да јој покажу место где је сакривен часни Крст Господњи. А када они стадоше одрицати да не знају, царица Јелена им запрети мукама и смрћу. Тада јој они показаше некога старца који се зваше Јуда, говорећи да он може показати царици оно што она тражи, пошто је син уваженог пророка. Но Јуда, иако много истјазаван, одбијаше да покаже место где је сакривен Крст Господњи. Тада царица нареди да га баце у дубоку јаму. Провевши у њој неко време, Јуда најзад обећа да ће казати шта зна. Онда га изведоше из јаме, и по 1Беговом указивању одоше на место где беше велики брежуљак, засут земљом и камењем, на коме римски цар Адријан беше нодигао храм богињи Венери и у њему поставио идола. Јуда показа да је управо ту сакривен Крст Христов. Царица Јелена нареди да се идолски храм сруши, а земља и камење раскопају и уклоне. И када се патријарх Макарије помоли Богу на том месту, разли се диван мирис, и одмах се указаше према истоку Гроб Христов и Голгота, и у близини њиховој нађоше закопана три крста, а затим и клинце којима је Господ био прикован на крст. А док они беху у недоумици, који би од три нађена крста био Христов, догоди се да у то време наиђе пратња са мртвацем кога су носили да сахране. Тада патријарх Макарије нареди онима што ношаху мртваца да стану, и кретови бише полагани редом на мртваца. И када Крст Христов би положен, мртвац тог часа васкрсе и, силом божанског Крста Господњег, устаде жив. Царица с радошћу примивши часни Крст, поклони му се и целива га, такође и сва царска свита њена. А неки, који због тескобе, не беху у стању видети и целивати свети Крст, молише да им се макар издалека покаже часни Крст да га виде. Тада патријарх јерусалимски Макарије, ставши на узвишици, подиже Крст показујући га народу. А народ викаше: Господе, помилуј! - Тако је почео празник Воздвижења (= подизања) часног Крста Господњег. Царица Јелена узе за себе део часног дрвета Крста Господњег, као и свете клинце, а Крст положи у сребрни ковчег и предаде патријарху Макарију да се чува за будућа поколења. Тада Јуда са мноштвом Јевреја поверова у Христа, и крсти се, добивши на светом крштењу име Киријак. Доцније он би патријарх Јерусалимски, и при Јулијану Одступнику мученички пострада за Христа. А света царица Јелена нареди да се у Јерусалиму по светим местима граде цркве, и то најпре да се подигне црква Васкрсења Господа нашег Исуса Христа на месту где беху нађени Гроб Господњи и часни Крст. Потом она нареди да се у Гетсиманији, где се налазио гроб Пресвете Богородице, сагради црква у част чесног Успенија Њеног. После тога благочестива царица подиже још осамнаест цркава и, украсивши их сваком красотом и снабдевши их свима потребама, врати се у Византију носећи део животворног дрвета Крста Господња и свете клинце којима беше некада приковано тело Христово. Блажени цар Константин положи животворно Дрво у златан ковчег. Свете пак клинце: један света Јелена баци у Јадранско Море ради утишења страшне буре при повратку за Цариград; други - цар укова у свој шлем, трећи укова у ђемове на узди своме коњу, да се збуде речено пророком Захаријем: У онај ће дан бити на узди коњској - светиња Господу Сведржитељу (Зах. 1 4 , 20); а четврти клин царица Јелена предаде на чување најприснијим саветницима царевим. По повратку свете Јелене из Јерусалима у Византију, христољубиви цар Константин начини три велика крста, према броју јављених му у ратовима: прво у Риму, када потопи Максенција; друго у Византији, када је заузе; треће, када победи Ските на реци Дунаву. Сходно овим трима победама он начини од скупоценог материјала три часна крста, и написа на њима златним словима ове речи: ИС ХС НИКА, тојест Исус Христос побеђује. - Посведочавајући пред свима своју ревност за веру и иоказујући да је силом Крста победио непријатеље, цар постави један крст на узвишеном месту на источном тргу, други крст постави на врху пурпурног стуба римског на главном тргу градском, а трећи - на дивном мермерном постољу на житном тргу, где се због светог крста Христовог догађаху многа чудеса и знамења. А многи сведоче и то, да је анђео Господњи силазио с неба на то место ноћу у великој светлости, и обилазећи кадио часни крст, слатким гласом певајући трисвету песму, па после тога опет узлазио на небо. То се догађало трипута годишње: месеца септембра, ноћу уочи Крстовдана; други пут - седмога маја, ноћу у спомен јављења Крста Господњег на небу; и трећи пут - у велики пост свете Четрдесетнице, у Крстопоклону недељу. И многи од побожних људи, који живљаху праведно и свето, виђаху ово силажење анђела и слушаху његово појање, и потом другима казиваху о томе. Сада треба рећи неку реч и о томе, како је часно и животворно дрво Крста Господњег било једном заплењено од Персијанаца, па потом поново враћено у Јерусалим на радост верних. - За царовања византијског цара Фоке, персијски цар Хозрој покори Египат, Африку и Палестину, узе Јерусалим, и многе хришћане поби.[9] При томе он опљачка црквене ризнице и утвари; између осталога он узе и ову скупоцену ризницу - животворно дрво Крста Господњег, и однесе га у Персију. По смрти цара Фоке на престо ступи Ираклије.[10] Ираклије покушаваше да победи Хозроја, али је при томе сам много пута био побеђен од њега, стога је тражио мир, но није га добијао од гордога непријатеља. Тада, налазећи се у великој невољи, цар стаде искати помоћ од Бога: он нареди свима вернима да врше молитве, бдења и постове, да их Господ избави од осионог непријатеља који се хвали да ће истребити све хришћане и хули: име Господње, да не би непријатељи рекли: "рука је наша вео ма јака и богови су наши силни", него да би незнабошци познали да је један истинити Бог и да Његовој крепости и сили нико не може противстати. - И сам цар мољаше се са сузама и постом великим. Затим скупивши све своје војнике и наоружавши се силом Крста, Ираклије са надом у помоћ Божију крену на Персијанце, и у битци са Хозројем победи га и натера у бекство. После тога цар Ираклије седам година пустоши Персијску царевину, заузимајући градове и села и односећи победе над многобројним пуковима Хозројевим. Најзад Хозрој, не будући у стању одупрети се грчкој сили, побеже из своје земље, и при прелазу преко реке Тигра он постави свог млађег сина Медарса за свога савладара. Ово наљути његовог старијег сина Сироеса, и он намисли да заједно убије и оца и брата, што он ускоро и уради. После тога Сироес, оставши наследник и владар Персијског царства, посла изасланство грчком цару Ираклију са молбом и многим даровима, изјављујући му покорност и молећи га да прекине пустошни рат. Тада цар Ираклије, закључивши мир са персијским царем, узе са собом животворно дрво Крста Господњег, које Хозрој беше запленио у Јерусалиму н које се четрнаест година налазило код Персијанаца. И врати се цар грчки са многим добитима, радујући се и славећи Бога због Његове велике помоћи. А када стиже до Јерусалима, цар метну часно Дрво на своја леђа да га однесе на његово пређашње место, и ношаше га цар, обучен у царску порфиру украшену златом и драгим камењем, и са царским венцем на глави. Но тада се догоди велико чудо: цар наједан пут стаде на вратима којима се улазило на Голготу, и на запрепашћење свих не могаше ни корака крочити, држан силом Божјом. А патријарх јерусалимски Захарија, који са свима житељима Јерусалима беше изишао у сусрет цару са гранчицама и палмама од саме Маслинске Горе, иђаше заједно са царем, и погледавши виде анђела Божјег који блистав као муња стајаше на вратима и спречаваше улазак. И рече му анђео: "Творац наш није гај Крст носио овуда на такав начин на какав га ви носите". Видећи то и слушајући, патријарх се уплаши, и обративши се цару рече му: Знај, царе, да је теби, одевеном у богату и раскошну царску одећу, немогуће носити ово Свето Дрво, које је убоги Христос осиротевши ради нашег спасења, носио. Стога, ако хоћеш да га унесеш, подражавај Његово сиромаштво. Тада цар скину са себе царску порфиру и венац, обуче се у просту и бедну одећу, и понесе сада без икакве сметње часно дрво светога Крста, идући бос, унесе га у цркву и постави на исто место, одакле га беше узео персијски цар Хозрој. И би велика радост и весеље код верних због повратка Крста Господњег, и они ликоваху (као некад Израиљци због повратка Ковчега Завета од Филистимљана) славећи распетог на крсту Христа, Цара славе, и поклањајући се подножју светог Крста Његовог. Нека је и од нас Њему част, слава и поклоњење, сада и увек и кроза све векове. Амин. Извор Тропар глас 1. Спаси Господи људи твоја, и благослови достојаније Твоје, побједи православному и христољубивому роду нашему на сопритивнија даруја, и Твоја сохрањаја Крестом Твојим житељство. Тропар глас 1. Спаси, Господе, народе Своје, и благослови наслеђе Своје, православном и христољубивом роду нашем дарујући победу над противницима и Крстом Својим чувајући народ Твој. Кондак глас 4. Вознесисја на Крест волеју, тезоименитому Твојему новому житељству шчедроти Твоја даруј, Христе Боже, возвесели нас силоју Твојеу, побједи даја нам на сопостати, пособије имушчим Твоје оружије мира, непобједимују побједу. Кондак глас 4. Христе Боже, који си се драговољно узнео на Крст, даруј милости Твоје истоименом Твоме новом народу. Развесели силом Твојом благоверни и христољубиви народ наш, дарујући ми победу над противницима, јер он за помоћ има Твоје оружје мира, непобедиву победу.
  5. У својој беседи Епископ Фотије је говорио о светом Спиридону Чудотворцу, истакавши посебно његове врлине: смирење, чистоту срца и ревност за свето православље. Поред тога, Епископ Фотије је говорио и о потреби да се помогне довршење цркве Светог Спиридона у Скрадину, као и то да сви Срби треба да се врате не само у Скрадин, него и широм Далмације, како бисмо се очували као народ и да бисмо очували своје православне светиње. После свете Литургије, пререзан је славски колач поводом храмовне славе у Скрадину, а за све госте је приређена трпеза љубави у просторијама Црквене општине Скрадин, трудом надлежног скрадинског свештеника Саве Миланковића. Беседа Извор: Епархија далматинска
  6. Разлог за посјету Владике Георгија јесте што је у сриједу 19. децембра 2012, Саборни храм Св. оца Николаја обиљежио своју храмовну славу, а у недељу 23. децембра 2012 ЦШО је приредила славски ручак. Славље је започело дочеком Владике Георгија у порти цркве, а након тога Светом Архијерејском Литургијом којом је началствовао Владика Георгије уз саслужење свештеника источноканадског намеснииштва; о. Душана Гњатића, о. Милоша Пурића, као и свештеника Саборног храма проте Милојка Димитрић и о. Ђуре Самца, као и ђакона Дамјана Радојичић. Прота Љубомир Рајић је у својој бесједи указао на зачај да својим животом, вјером и добрим дјелима следујемо свијетлим примјерима наших славних предака, као нпр. Мати Ангелине, Јована Деспота и других из рода нашега. Молитвеној атмосфери допринио је и наш Црквени хор Св. оца Николаја. Бројни вјерници приступили су Светој тајни причешћа, а посебно радује чињеница да је међу њима био велики број дјеце. Након Свете службе Божије, вјерници су прешли у црквену салу гдје преломљен славски колач. Све присутне су најпприје поздравили надлежни свештеници о. Милојко и о.Ђуро, а затим се присутнима обратио предсједник ЦШО Војислав Вуковић, који је у свом говору изразио захвалност свима онима који су помагали, изграђивали, унапређивали ову нашу заједницу и Саборни храм. “Они су гледали далеко, а плодове те њихове визије ето уживамо ми данас. Поучимо се ми њиховим примјерима да и ми тако градимо и радимо и да оставимо, млађима који долазе, плодове нашег рада и љубави према нашој нацији и нашој Светој вјери православној. Посебно се радујем што је овдје међу нама наш Владика, увијек добро дошли Преосвећени Владико”, истакао је у своме говору предсједник Војо. Присутне је поздравио и кум брат Бошко Митић, позвавши све Србе у Хамилтону на јединство и слогу, на љубав према Богу и ближњем своме. Након тога ријеч је узео Његово Преосвештенство Владика Георгије, који је позвао све вјерне синове и кћери наше Свете цркве, који се окупљају под сводовима Саборног храма Светог оца Николаја, да дјела своја и цијели свој живот воде према вољи и законима Божијим: “Нека вам све буде свето, честито и драгоме Богу приступачно”, истако је Владика. Осврну се Владика и на чињеницу да је ето управо у овоме Саборном храму устоличен у трон епископа канадских пре скоро тридесет година, а исто тако и на чињеницу да ће овај Саборни храм прославити ускоро и педесет година свога постојања и да то окупљање нашег вјерног народа и прослављање оваквих и сличних јубилеја има дугу историју и традициију у нашем народу без обзира гдје живио, да ли овдје или на неком другом континенту. Позвао је све православне Србе, да чувају своје обичаје и своју традицију, коју су наши славни преци успијели сачувати у тешким данима страдања и искушења и нису никада били спремни да продају свој образ, своју вјеру и славно име Србиново за неке пролазне овоземаљске вриједности или што наш народ каже “да продају вјеру за вечеру” Бурно поздрављен аплаузом од стране присутног народа, Владика Георгије се захвалио свима на љубави коју показују према својој Светој цркви. Прослава је завршена молитвом и испраћајем Владике на пут у манастир Милтон. Протонамесник Ђуро Самац Извор: Епархија канадска
  7. Епископу Давиду саслуживали су свештенослужитељи града Крушевца. Том приликом је господин Драгољуб Раичевић одликован Орденом Светог Саве III реда. Након Свете Литургије пресечен је славски колач, а литургијско сабрање настављено је Трпезом љубави коју је приготовио домаћин славе епископ Давид. Поред многобројних угледних званица овом слављу присуствовали су и Епископ браничевски Господин Игнатије и Епископ тимочки Господин Јустин, градоначелник Града Крушевца господин Братислав Гашић, председник општине Трстеник господин Мирослав Алексић, председник општине Варварин Зоран Миленковић као и народни посланик господин Срђан Миливојевић. Извор: Епархија крушевачка Фото: Миљан Милетић Беседа о. Ђорђа Милојковића по Јеванђељу 10:01 мин. Беседа Eпископа крушевачког Г. Давида на додели ордена г. Драгољубу Раичевићу 7:03 мин. Беседа градоначелника града Крушевца г. Братислава Гашића на Трпези Љубави 1:02 мин. Беседа Eпископа браничевског Г. Игнатија на Трпези Љубави 3:54 мин. Беседа Eпископа тимочког Г. Јустина на Трпези Љубави 4:20 мин. » Упутство за преузимање аудио фајла
  8. Празничну радост је употпунио долазак Његовог Преосвештенства Епископа Западноамеричког господина Максима. На сам дан празника Светом Архијерејском Литургијом началствовао је Вл. Максим, уз саслуживање архијереја домаћина Вл. Григорија и Вл. Атанасија, двојице игумана: Василија (Завалског) и Михајла (Св. Архангела код Призрена), као и више свештеника и ђакона наше епархије. Након читања Светог Јевађеља бесједио је Владика Максим. У Светој Тајни Евхаристије су учествовали и бројни вјерници који су се овом приликом сабрали у Манастиру Тврдошу, да саборно прославе великог угодника Божијег Светог Николаја и да причешћујући се Животворним Тајнама Тијела и Крви Господње постану заједничари светих и пријатељи Божији. Послије освећења славског колача и жита, Епископ ЗХиП Г. Григорије је поздравио све присутне и честитао славу Еп. Атанасију и свима свечарима. Празновање Светитеља Божијег Николаја, и славе Владике Атанасија, настављено је у монашкој трпезарији славским ручком. Итвор: Епархија ЗХиП
  9. Тим поводом,свечаним евхаристијским сабрањем началствовао је Епископ горњокарловачки Г.Г. Герасим, уз саслужење братства овога храма, протојереја-ставрофора Славише Симаковића, јереја Саше Умићевића и ђакона Предрага Сушића. После прочитаног Јеванђеља, Епископ Герасим се окупљеним верницима, међу којима је био и градоначелник Града Карловца, господин Дамир Јелић, обратио пригодним поучним словом, говорећи о животу и значају равноангелног оца Николаја. Преломивши славске колаче и осветивши кољива, Епископ Герасим је након Литургије још једном поздравио сав окупљени народ Божији, честитавши Крсно име свима који на данашњи дан прослављају свог небесног заштитника. Извор: Епархија горњокарловачка
  10. Пре него што је на дан празника, 19. децембра, почела света Литургија, у Зандаму је старешина храма протојереј Душан Ердељ свечано дочекао Епископа западноевропског г. Луку. У дочеку су, поред овдашњих верника, учествовали и многобројни гости, међу којима су били представници других српских парохија у Краљевини Холандији. На светој архијерејској Литургији је саслуживао протојереј Душан Ердељ, а прислуживали чтечеви Здравко Котараш и Филип Пиперчић. Певница под вођством г-ђе Зоре Максић појала је дивне византијске мелодије. После заамвоне молитве, Епископ Лука и отац Душан преломили су славске колаче како верника тако и своје, јер празник светог Николаја прослављају и они као своју крсну славу. У сали Црквене општине организован је славски ручак, после којег је Епископ отпутовао у Париз, седиште Епархије западноевропске. Управа парохије са парохом Извор: СПЦ
  11. У својој бесједи Епископ Фотије говорио је о животу и дјелу светог оца Николаја архиепископа мирликијског и о данашњем духовном стању вјерника. Владика је пререзао славски колач и честитао игуману манастира Драговића оцу Варсонуфију крсну славу. Послије Литургије приређена је трпеза љубави за све вјернике. Извор: Епархија далматинска
  12. Временске непогоде спријечиле су многе да данас на дан славе ове светиње буду у њој. Они најупорнији успјели су савладати све сњежне непогоде и доћи на крсну славу манастира и славску радост подјелити са оцима Серафимом и Сергијем. Свету литургију служио је преосвећени владика Хризостом уз саслужење игумана оца Сергија Карановића и ђакона Николе Перковића. На крају свете литургије преосвећени владика Хризостом осветио је славско кољиво и славски колач. Након отпуста преосвећени владика је честитао крсну славу манастира настојатељу ове свете обитељи архимандриту Серафиму и пожелио да је прослави са гостима ове свети обитељи на најбољи и најсвечанији начин. Такође је честитао крсну славу и свим свечарима и додао: free movies. watch movies. last movies .......'' свети отац Николај својом чврстом вјером и светим живљењем постао је, како црквена пјесма каже, правило вјере и образ кротости. Правило вјере јер је на једноставан и разумљив начин изложио учење Цркве о Господу Исусу Христу; јер је живио као што је и вјеровао. Образац кротости јер се и у тренуцима искушења која су га због ревности његове снашла показао кротак као јање божије и није роптао на одлуке Цркве............... Наши свети преци за своје крсне славе узимали су светитеље и свете по њиховим карактерима, односно оне светитеље и свете који су највише одговарали карактеру нашег народа. Као што знате Срби највише славе светог оца Николаја, светог Јована крститеља и св. великомуч. Георгија. Ако добро анализирамо карактере ових светих божијих угодника видјећемо да њихове људске, али и духовне особине и карактери највише одговарају или се у потпуности подударају са духовним особинама и карактерима већине Српског народа............'' Богољуб-Р. Извор: Епархија бихаћко-петровачка
  13. Након Св. Литургије Владика је благословио и пресекао славски колач и обратио се беседом присутним верницима који су се окупили у светињи Св. Јоаникија и поред тешких временских услова. На данашњој свечаности Епископ Теодосије је у чин протођакона произвео ђакона Зорана Гођевца из парохије грачаничке. У својој беседи на Литургији Епископ Теодосије је говорио о лику Св. Јоаникија и његовом подвигу љубави и сведочења Христа који се наставља нарочито кроз страдање и васкрсење овог манастира који је основао. Поред игуманије Анастасије и сестринства манастира овогодишњи свечари који су помогли сестрама у припреми славе су били Слободан Крстовић и Ацо Томашевић. За све присутне игуманија Анастасија са сестрама припремила је на крају славља славски ручак у манастирској трпезарији. http://www.eparhija-prizren.com/sr/vesti/svecano-proslavljen-praznik-sv-joanikija-devickog-ktitorska-slava-manastira-devic-0
  14. Саслуживало је више свештеника уз појање црквеног хора као и ученика ОШ „Доситеј Обрадовић“. Литургијском сабрању је присуствовао др Драган Вуканић, председник Општине Вождовац, као и чланови ужег руководства. После свете Архијерејске Литургије у храму владика Андреј је предводио славску литију до Општине Вождовац испред које је био сабран велики број грађана и ученика вождовачких школа обучених у традиционалну народну ношњу. Владика Андреј је преломио славски колач и још једном бираним речима честитао славу председнику општине др Драгану Вуканићу и његовим сарадницима. У наставку свечаног и молитвеног прослављања општинске славе приређено је пригодно послужење и свечана духовна академија на којој су наступили глумци Иван Вучковић и Мирко Бабић, као и групе „Чувари“ и „Пирг“. Извор: Радио Слово љубве, фото: vozdovac.org.rs http://www.spc.rs/sr/slava_opshtine_vozhdovac
  15. У току Свете Литургије Епископ Григорије је рукоположио у чин презвитера Милана Стањевића, те у чин ђакона Бранислава Рајковића. Након Литургије и резања славског колача у порти манастира, за све присутне постављена је трпеза љубави. Бесједа Епископа Григорија http://eparhija-zahumskohercegovacka.com/?p=5683
  16. Његовом Преосвештенству саслуживали су јереји Александар Лучић и Велибор Млађеновић и протођакон Славољуб Милошевић. „Родитељи Пресвете Богородице Јоаким и Ана, по обећању датом Господу, довели су малу Марију у храм као дар Господу Богу. Када су дошли пред храм јерусалимски Пресвета Богомајка утрча у храм а првосвештеник Захарија уведе је у најсветији дио храма. Ту је вријеме проводила молећи се Господу Свеблагом непрестано“, истакао је Владика Василије и додао:“Господ наш трпио је прогонства, омаловажавања од стране људи а чинио је чуда, болесне исцјељивао и људе божанском науком љубави обасипао. Питате се како је могуће да се на такву науку љубави узвраћа мржњом? Погледајмо себе браћо и сестре и преиспитајмо своју савјест да ли и ми некада личимо на оне који су Господа прогонили? Дани су поста браћо и сестре, дани су када више него икада треба да преиспитујемо своју савјест и да видимо ко смо и шта смо. Сишавши у срце своје, спознавши гријех и испопвједивши га у светој тајни исповијести, спремни смо да примимо у себе тијело и крв Спаситеља нашег и успоставимо заједницу узвишенију од сваке друге“. Након Свете Литургије услиједила је свечана литија и ломљење славског колача поводом храмовне славе. Владика Василије одликовао је јереја Александра Лучића чином протонамјесника. http://www.eparhijazvornickotuzlanska.org/news1778.php
  17. На дан празника Ваведења Пресвете Владичице Богородице, који наша Света Православна Црква прославља 21. новембра по јулијанском календару а 4. децембра по грегоријанском календару, Света српска царска лавра манастир Хиландар свечано прославља своју манастирску славу. Уочи манастирске славе, служи се свеноћно бденије уз учешће монаха из других светогорских манастира и присутних гостију. Сва служба је величанствена и у свему царска. У манастиру се поводом славе спрема свечана трпеза и кољиво са изображеном иконом Ваведења и друго кољиво за парастос свим ктиторима и приложницима обитељи који се служи истога дана али увече. У складу са древним обичајем сваке године игуманско место на један дан преузима игуман Светог манастира Ватопеда. Посебне братске везе између Ватопеда и Хиландара утемељене су још у време Светог Саве и Светог Симеона Мироточивог и сваке године за време манастирских слава игумани два манастира замењују места. Фото: Саша Жутић http://www.hilandar.org/index.php?option=com_content&task=view&id=457&Itemid=1
  18. Guest

    Слава манастира Лепавине

    Свету архијерејску литургију служио је Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански Господин Јован, уз саслужење архимандрита Гаврила (Вучковића), настојатеља манастира Лепавине, јеромонаха Василија (Србљана), сабрата лепавинске свете обитељи, јереја Саве Косојевића, пароха у Марибору, јереја Радована Димитрића, пароха у Копривници, јереја Александра Тарабића, пароха у Великом Поганцу, и јереја Далибора Петковића, пароха у Ступовачи. У цркви испуњеној верним народом, беседу о једном од великих Богородичиних празника изговорио је Високопреосвећени Митрополит Јован: „Предста царица одеснују тебе, в ризи позлашчених одјејана приспрешчена. Драга браћо и сестре, још у Старом завету псалмописац цар Давид пророковао је о Пресветој Богородици, Коју упоређује са царицом златом украшеном. Данас прослављамо празник Ваведења Пресвете Богородице, када су је Богородитељи Јоаким и Ана одвели у Јерусалимски храм као трогодишњу девојчицу да испуне свој завет Богу. Заветовали су се, ако им Бог подари чедо, да ће га посветити Богу на службу. На данашњи празник је успомена на извршење тог великог завета. Пресвета Богородица је од Бога молитвом испрошена, јер је Бог праведне Јоакима и Ану обрадовао светим чедом, које ће бити од значаја за читав род људски у мисији Спаситељевог искупљења људи. Зато Пресвету Богородицу и називамо Мајком свих хришћана, Мајком читавог рода људског. Чули смо данас у Апостолу где св. апостол Павле у једној алегорији говори о Пресветој Богородици као о старозаветном храму, Светињи над светињама, где се чувао Ковчег завета, у коме су биле таблице десет Божјих заповести, жезал Аронов (који је на чудесан начин процветао да покаже да је Левијево племе Бог одредио за службу у храму) и суд златни у коме је била манна (којом су се Јевреји хранили приликом изласка из египатског ропства у Синајској пустињи, одлазећи у Обећану земљу), симбол свете евхаристије којим је Господ хранио древни Израиљ и којим се ми хранимо за наше духовно обнављање и залог живота вечнога. Каже се у црквеној историји да је био веома свечан одлазак мале Марије у Јерусалимски храм, да су Јоаким и Ана са својим рођацима и пријатељима и са девојкама испратили Пресвету Богородицу из Назарета у Јерусалим, где је малу Марију испред Храма дочекао првосвештеник Захарија. Каже црквена историја, уз петнаест степеника ишла је тако лагано као голубица, док су певале псалме девојке у белим хаљинама и са упаљеним свећама, и на најсвечанији је начин предали првосвештенику Захарији, који је на изненађење свих присутних уводи у Светињу над светињама, где је само једанпут годишње могао првосвештеник да улази на дан народног очишћења, кад је приносио велику жртву. То је био знак да је изузетна служба намењена Пресветој Богородици. Од најранијих дана хришћанских била је прослављана та успомена на увођење Пресвете Богородице у Јерусалимски храм…“ После архијерејске беседе, велики број ходочасника, пристиглих са разних страна и из више земаља да у лепавинској светињи прослави Заступницу и Заштитницу рода људског, причестио се Најсветијим Тајнама, Телом и Крвљу Спаситеља нашега Господа Исуса Христа. На крају Свете литургије Митрополит Јован је са свештеницима освештао кољиво и пререзао славске колаче. После краћег послужења, верници су позвани у манастирску трпезарију. За све пристигле ходочаснике, којих је било око седамсто, лепавинско братство и сарадници манастира припремили су празничну трпезу љубави. Међу гостима на слави манастира Лепавине били су и господин Зоран Васиљевић, конзул, и госпођа Гордана Перуничић, сарадник за конзуларне послове, из Амбасаде Републике Србије у РХ. Уследио је молебан за здравље испред чудотворне иконе Пресвете Богородице, који је читао отац Гаврило. Осветивши ствари и окропивши светом водом верни народ, о. Гаврило је позвао вернике да буду верна деца своје Свете Цркве, да се не поводе за забавама и модама овог времена, него да под спасоносним покровом Пресвете Богородице ишту спасење и иду уским путем ка животу вечном. извор: сајт Манастира Лепавина
  19. Присутнима се духовном поуком, најпре по Јеванђељу, обратио Архијерејски намесник трстенички протојереј-ставрофор Милосав Егерић, а потом на крају Литургије и Његово Преосвештенство Епископ крушевачки Господин Давид, који је пререзао славски колач и честитао присутнима славу манастира. Литургијско славље настављено је Трпезом љубави коју је приготовила игуманија велућка Теодора са својим, у Христу, сестрама. Извор: Епархија крушевачка Фото: Миљан Милетић Беседа Архијерејског намесника трстеничког о. Милосава Егерића по Јеванђељу 5:37 мин. Беседа Eпископа крушевачког Г. Давида на крају Литургије 11:54 мин. » Упутство за преузимање аудио фајла
  20. Guest

    Слава манастира Каленића

    Сутрадан на дан славе ове велике светиње која је у историји српског народа имала веома значајну улогу, Владика Јован служио је Свету Архијерејску Литургију. Међу многим поштоваоцима Каленићке свитиње из околних места, било је и оних који су дошли са стране, да се причесте Телом и Крвљу Господњом, узимајући учешћа у Светој Евхаристији. Беседа епископа шумадијског Г. Јована Otvori galeriju! http://www.eparhija-sumadijska.org.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=2667:2012-12-05-01-44-08&catid=130:-2012&Itemid=2
  21. Врбас - У навечерје овог Богородичиног празника свечано бденије служено је са почетком у 18 часова. Поред надлежних свештеника, чинодејствовали су и пароси из суседних парохија: протојереј-ставрофор Мирко Шипка, презвитер Радивој Веселинов, протопрезвитер Славко Обрадов, презвитер Борислав Тошић, презвитер Радован Лазић, презвитер Никола Темеринац. Богослужењу су присуствовали и представници локалне самоуправе, као и велики број наших верника. На дан храмовне славе свету Литургију је служио парох србобрански протонамесник Алексеј Блануша уз саслужење врбашких пароха Цветка Миливојевића и Синише Панића. Отац Алексеј је на светој Литургији, после прочитаног јеванђеља, поучио верни народ пригодном беседом. Од гостију су били присутни гркокатолички свештеник Владислав Рац из Куцуре и римокатолички свештеник из Врбаса Карољ Сабади. У наставку свете Литургије и трократног опхода око светог храма, служен је помен уснулим у Господу, ктиторима и оснивачима Световаведенске цркве у Врбасу, а потом је извршено освећење славског колача и кољива. Надлежни парох, протонамесник Синиша Панић поздравио је све присутне и захвалио кумовима Световаведенског храма у Врбасу господину Љубиши Елесину са његовом породицом, уваженим гостима и новоименованом куму господину Драгану Биговићу са породицом. Стапар - У уторак, 4. децембра 2012. године, на празник Ваведења Пресвете Богородице, житељи Стапара прославили су своју храмовну славу. Молитвено славље започето је празничним бденијем које је служио надлежни парох, протонамесник Предраг Билић. На дан славе служена је света Литургија којом је началствовао презвитер Саво Николић, архијерејски намесник сомборски, уз саслужење протонамесника Драгана Штевића, пароха апатинског и протонамесника Предрага Билића. Вечерњим богослужењем је началствовао протојереј Илија Проле, парох бачкојарачки и протојереј Чедо Опарница, парох будисавски. Овогодишњи кум господин Сава Пејић предао је кумство господину Живку Пејићу. Извор: Епархија бачка http://www.spc.rs/sr/praznik_vavedenja_presvete_bogorodice_u_eparhiji_bachkoj
  22. Извор и фотографије: СПЦ
  23. Његовој Свесветости је саслуживао велики број архијереја из разних крајева света. Овом свечаном и значајном догађају присуствовали су представници државе Грчке, дипломатског кора, и велики број верника из земље и иностранства. У складу са традиционалном праксом и блиским односима двеју Цркава, прослави је присуствовала и званична делегација Папе римског и Римокатоличке Цркве, на челу са Кардиналом Куртом Кохом, председником Папског већа за унапређење хришћанског јединства. Извор: Васељенска патријаршија СПЦ
  24. Guest

    Слава цркве у Ванкуверу

    У суботу 24. новембра у 18. часова одслужено је вечерње богослужење а одмах потом освећен је славски колач и свештеници Марко Радмановић и Десимир Видовић поздравили су присутне госте. Кумови славе били су: Љубомир, Зорица и Максим Котур. Изабрани кумови за наредну црквену славу су Срђа и Слободанка Вранић. Потом је уследила славска вечера у организацији КСС ,,Косовка Девојка”, пригодни славски програм и музика уживо. Пригодне беседе одржали су председник ЦШО Петар Атанацковић и кум славе Љубомир Котур. Председница КСС ,,Косовка Девојка” Сњежана Анђић уручила је председнику ЦШО чек од $29.000 на име прилога овог кола Цркви за отплату дуга. У програму су наступили ученици ,,Српске Школе Свети Василије Острошки” и фолклорне групе ,,Млада Србадија и Вук Караџић”. Програм је водила Љиљана Јакшић. Епархија канадска
  25. Црква полако добија своју пуну форму, јер су притвореници урадили и поставили иконостас, а спремају се ускоро да приступе и фрескописању и украшавању зидова саме цркве. Иако је била субота и била дозвољена посета притвореницима знатан број њих присуствовао је светој Литургији и причестио се. У наставку је пререзан славски колач и честитана слава домаћину славе господину Гордану Божићу, управнику завода. После службе отац Иван је обишао и причестио притворенике који нису могли да присуствују самој служби. На крају је уследио свечани ручак са осталим званицама. Извор: Епархија нишка

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...