Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'Sabor'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 12 results

  1. Пето-шести или Трулски сабор, био је црквени васељенски сабор одржан у Kонстантинопољу 692. године. Сазван је 11 година након Трећег цариградског сабора у настојању да донесе дисциплинарна правила за Цркву коју претходна два сабора (Други и Трећи цариградски) нису били донели. Сазвао га је и њиме председавао византијски цар Јустинијан II, а у њему је учествовало свега 215 епископа, сви листом из источних делова некадашњег Римског Царства. Циљ сазивања сабора је увести нова и строжија правила за Цркву. Због доминације источних епископа, Сабор је по правилу настојао наметнути искључиво обичаје цариградске Цркве као ортодоксно правило и мерило православности осталим деловима хршћанске Цркве. То се односило на тада уобичајене праксе Цркве на Западу, као што је, нпр. приказивање Исуса као Јагањета Божјег, које је од почетка було уобичајено и распрострањено у западној хришћанској традицији. Далеко већи спор је изазвао различит став према свештеничком целибату. Сабор је изричито дао право ожењеним мушкарцима, да постану свештеници и ђакони. Католичка црква сматра да је у одлукама Трулског сабора изражена велика нетрпељивост према Западу и његовим обичајима, али и према Јеврејима, нарочито у канону 11, који било какве контакте са њима кажњава са црквеним казнама, чак казном екскомуникације! Одлуке Сабора су одбачене на Западу! Свети папа Сергије I одбио их је потписати, па га је Јустинијан II, који је и сазвао Сабор, покушао заробити, а што је спречено устанком локалног становништва. У Хиспанији је међутим визиготски краљ Витица натерао Осамнаести сабор у Толеду да пристане на одлуке сабора, а због чега су га нападали каснији хроничари. Фруела I од Аустрије укинуо је ту одлуку за време своје владавине (757. - 768.) Иако су га поједини црквени великодостојници на Западу прихватили или о њима повољно говорили, Kатоличка црква не сматра га признатим васељенским сабором.
  2. U Sava centru danas je održan prvi Sabor srpske desnice, nakon čega su se nacionalistička udruženja oglasila Proglasom povodom poziva predsednika Republike na unutrašnji dijalog Srba o Kosovu i Metohiji srbijadanas.com/informer.rs 14. 10. 2017. 17:50 0 srbijadanas.com Na Saboru koji je počeo intoniranjem himne "Bože pravde" su učestvovali: Pokret veterana, SNP1389, Konzervativna Omladina Srbije, Atraktivni Beograd, Srpsko ruski pokret, Alternativa, kao i druge organizacije sa desne političke scene. Na samom početku učesnici su pozdravili inicijativu predsednika Srbije Aleksandra Vučića o otvaranju dijaloga po pitanju statusa Kosova i Metohije i najavili da očekuju poziv predsednika za aktivno učešće u dijalogu. srbijadanas.com Među zaključcima koji su doneti na Saboru je taj da oni "ceneći trenutan položaj Srbije i međunarodne okolnosti, a posebno agresivne nastupe šiptarskih separatista zahtevaju od Vlade Srbije da ne dovodi u pitanje status Kosova i Metohije". - Za nas je Kosovo i Metohija neotuđivi deo Srbije - navedeno je na Saboru desnice Srbije. Na Saboru je saopšteno da desničari podržavaju najavljenu deklaraciju o statusu Republike Srbije i Republike Srpske, i dobre odnose između dveju zemalja. - Zajednički nastup i jačanje odnosa je garant jačanja srpskog naroda kako ekonomski, tako i instituciono do konačnog rešenja u interesu srpskog naroda - zaključeno je na Saboru. Takođe, Sabor desnice Srbije pozdravio je saradnju sa Rusijom uz reči: "Desnica Srbije se kao vaskoliki srpski narod raduje vojnoj pomoći Ruske Federacije. Jaka i dobro opremljena Vojska Srbije je garant sigurnosti srpskog naroda." Slobodan Dimitrijević, predsednik srpsko-ruskog prijateljstva rekao je na Saboru da svi u teškim vremenima imamo obavezu da sačuvamo naše porodice: srbijadanas.com Slobodan Dimitrijević - Ovo su teška vremena. Imamo obavezu da othranimo decu, sačuvamo porodicu. Naša stranka srpsko-ruskog prijateljstva je narodna, patriotska stranka. Nastali smo na korenima onoga što je najkvalitetnije u našem narodu - ratničko i duhovno. Naš državni vrh sprovodi ispravnu politiku. Mudre glave Aleksandra Vučića vodi izvanrednu politiku, politiku koja će nam omogućiti da stanemo na noge posle teških godina i onoga što su nam prethodnici priredili. Srbija mora ojačati i napraviti saveznike čak i od neprijatelja. I to je mudra politika koju Aleksandar Vučić vodi - rekao je Dimitrijević. Aleksandar Zdravković, predsednik Grupe građana “Atraktivni Beograd“, takođe se obratio prisutnima na Saboru. srbijadanas.com Aleksandar Zdravković - Predlažem da bezrezervno podržimo vladajuće strukture. Predlažem Mišu Vacića da bude na čelu naše organizacije koja će sa vlastima razgovarati o tome šta možemo da učinimo za građane Srbije na Kosovu i Metohiji – rekao je Zdravković i dodao da se sa svetom mora pregovarati o našim interesima, a kako je naveo “Kosovo i Metohija je naš interes“. Jug Krstajić iz organizacije “Alternativa“ rekao je da mediji vode agresivnu kampanju u kojoj prikazuju kako desnica nema jasan stav. srbijadanas.com Jug Krstajić - Došlo je vreme da se to promeni. Ne smemo da dozvolimo da strana agentura skrivena iza opozicije učini bilo sta protiv naše zemlje. Smatramo da je poziv na dijalog dobar korak. Mi ne želimo povratak u mračnu prošlost, ali ni da ostanemo bez svete zemlje - rekao je on. Na Saboru je govorio i Lav Pajkić koji se zahvalio ratnim veteranima i svim patriotama. srbijadanas.com Lav Pajkić - Moramo da budemo solidarni u borbi. Deklaracija o zaštiti srpskog jezika mora da bude podržana, kao i zbližavanje sa Republikom Srpskom dok ne dođe potpuno udruženje - rekao je Pajkić. Na kraju Sabora za prisutnima se obratio Saša Đurović i izneo zaključke nakon čega su prisutni glasali i jednoglasno izglasali zaključke. INFORMER
  3. Na poslednjem Svetom arhijerejskom saboru SPC napadnuta je akademska sloboda desetorice profesora i asistenata sa Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Razlog za napad na slobodu misli pravoslavnih teologa bio je apel koji su ovi akademski radnici potpisali i uputili javnosti, a u kojem su kritikovali zahtev grupe građana za reviziju teorije evolucije u našem školstvu. Iz šturog saopštenja portparola SPC saznajemo da je problem koji su svojim apelom pravoslavni teolozi napravili vladikama na saboru bio navodno „izlišan i u suštini besmislen“. Pravoslavni teolozi su se svojim apelom, navodno zaleteli u javnost „što je u medijima horski proglašeno za podršku darvinizmu u njegovom najgorem izdanju i za posredno osporavanje bogootkrivene istine o Bogu kao Tvorcu sveta i biblijske povesti o stvaranju“. Ako zastanemo i pažljivo protumačimo ovaj deo saopštenja, prilično je jasno da tu nije reč o stavu javnosti. Mediji su bili prilično zatečeni intelektualnom i teološkom širinom pravoslavnih teologa u pogledu teorije evolucije. Pre će biti da je u pitanju sadržaj optužbe, upućen od strane (pojedinih) vladika, za „posredno osporavanje bogootkrivene istine o Bogu kao Tvorcu sveta i biblijske povesti o stvaranju“. Neki su episkopi izgleda doveli u sumnju hrišćansku veru profesora i zato su potpisnici apela naterani da se zvanično obrate saboru. Portparol SPC dalje kaže: „Potpisnici toga teksta su se obratili Saboru sa ispovedanjem autentične hrišćanske vere u Boga Tvorca (zdravi i pravi kreacionizam)“. Međutim, ako su mediji krivo protumačili teologe, kako se tvrdi u saopštenju SPC, onda je trebalo da profesori javnosti upute ispovedanje hrišćanske vere u Boga Tvorca i tako isprave navodni nesporazum. A ne da episkopima na saboru objašnjavaju svoju veru. „Sabor je to prihvatio, ali sa napomenom da nam čitava ta raspra, bez obzira na njihove namere i zamisli, uopšte nije bila potrebna“. Možemo pretpostaviti da su na saboru potpisnici apela pokušali da objasne pozicije akademske teologije u odnosu na prirodne nauke i teoriju evolucije, ali da su bili grubo sasečeni. Verovatno uz obrazloženje da njihovo mišljenje i znanje nikome, pa ni vladikama, nije potrebno. Od sabora optužena grupa profesora i asistenata zakonski ništa nikom nije morala da objašnjava, niti da ispoveda. Za njih, kao i za sve naučne radnike zaposlene na univerzitetu, važi Zakon o visokom obrazovanju Republike Srbije. Ovaj zakon u članu 5 stav 1 jasno ističe da u akademske slobode spada, između ostalog, i „sloboda naučnoistraživačkog rada i umetničkog stvaralaštva, uključujući slobodu objavljivanja i javnog predstavljanja naučnih rezultata i umetničkih dostignuća“. Pomenuta grupa teologa javno se usprotivila nastojanjima da se Sveto pismo, sa svojim opisom stvaranja sveta, koristi kao osnova za osporavanje naučne teorije evolucije: „S tim u vezi, podsećamo na stav, široko prihvaćen od naučne zajednice teologa širom sveta, da ne postoji nikakva ‘biblijska teorija stvaranja’ koja se može shvatiti kao naučna teorija koja bi, kao takva, predstavljala naučnu alternativu teoriji evolucije“. Saborski oci su osporili zakonsko pravo univerzitetskim profesorima da javno iznose široko prihvaćene stavove iz svoje akademske oblasti. A pošto akademske slobode ulaze u okvir autonomije univerziteta, pritiskom na profesore teologije dovedena je u pitanje i sloboda univerziteta. Najzad, Sveti arhijerejski sabor SPC prešao je i preko osnovnog građanskog prava na slobodu misli, garantovano ustavom. Ovako široka lepeza prekršenih pravnih normi otvara pitanje preispitivanja odnosa državnog Bogoslovskog fakulteta i SPC. Disciplinovanje profesora teologije od strane sabora zasigurno će loše uticati na poziciju akademske teologije kod nas, kao i na buduće istupe teologa u javnosti. Ali mislim da je, u izvesnom smislu, pritisak od strane antiteološke struje u Crkvi došao prekasno. Godinama unazad organizuju se razni naučni skupovi, tribine i okrugli stolovi gde teolozi ravnopravno učestvuju i izlažu svoje stavove zajedno sa naučnicima iz drugih naučnih oblasti. Još je devedesetih, recimo, bilo dosta nepoverenja u vezi sa sociologijom pravoslavlja, ali su danas u toj oblasti zastupljeni radovi kako sociologa, tako i teologa. Razmišljanje na temu odnosa teologije i biologije je kod nas očigledno noviji trend, koji u najvišim crkvenim krugovima izaziva vidno nerazumevanje, ali ga je u principu nemoguće zaustaviti. Pomenuo bih na kraju i skup „Teologija u javnoj sferi“ u Trebinju, u organizaciji Eparhije zahumsko-hercegovačke i primorske, koji već četvrtu godinu okuplja teologe i eminentne naučnike iz oblasti društvenih i prirodnih nauka. Na skupu su više puta izlagana teološka mišljenja identična stavovima profesora i asistenata iz apela. Na otvaranju ovogodišnjeg skupa, direktor Sekretarijata za vere Republike Srpske Dragan Davidović je rekao da je institucija koju predstavlja tu da podrži „slobodno mišljenje i stavove svih učesnika“. Davidović je dodao i da na skupu „nema zabrane ni za one koji misle da su u svemu u pravu, da su bezgrešni, a da im je moć neograničena“. Ali je na kraju poentirao da takvi „na ovim mestima sami sebe suspenduju“. Zato su teolozi sa PBF-a i pozvani na sabor. Bezgrešni moćnici ne zalaze u javnu sferu. Oni deluju tajno.
  4. Version 1.0.0

    2 downloads

    Линк ка фајлу https://drive.google.com/open?id=0B7M-ikPNpqW4RXpBeTE2UFZXeTg
  5. Његовој Светости саслуживали су Преосвећена господа Епископи: зворничко-тузлански Василије, сремски Василије, банатски Никанор, бачки Иринеј, тимочки Јустин, врањски Пахомије, шумадијски Јован, браничевски Игњатије, далматински Фотије, будимљанско-никшићки Јоаникије, захумско-херцеговачки Григорије, ваљевски Милутин, рашко-призренски Теодосије, западноамерички Максим, крушевачки Давид, полошко-кумановски Јоаким, брегалнички Марко, стобијски Давид и јегарски Порфирије, уз учешће великог броја свештенства, монаштва и благочестивог верног народа из свих крајева Србије. У име манастира Хиландара, у којем се блаженоупокојени владика Хризостом подвизавао две деценије, у чину архијерејског опела учествовао је јеромонах Серафим. Заупокојеној Литургији и опелу присуствовали су министар грађевинарства и урбанизма г. Велимир Илић, директор Канцеларије за сарадњу са традиционалним Црквама и верским заједницама г. Милета Радојевић, високи представници Војске Србије и Министарства унутрашњих послова, као и представници локалних власти. Академску елиту је представљао Вељко Михајловић, академски сликар из Београда. Од блаженопочившег Епископа Хризостома на опелу се дирљивим речима опростио Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј. У име свештенства и монаштва Жичке епархије од свога Архијереја опростио се протојереј-ставрофор Љубинко Костић из Матарушке Бање. У име апостолског нунција г. Орланда Антонинија говорио је велечасни Леополд Рохмес, генерални викар Београдске надбискупије. После опела тело блаженоупокојеног владике Хризостома је, по његовој жељи, пренето у манастир Рујан, где је похрањено. Помен је одслужио Његово Преосвештенство Епископ шумадијски г. Јован. Извор: СПЦ https://www.pouke.org/forum/topic/23065-%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D0%BB%D0%BE-%D0%B1%D0%BB%D0%B0%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D1%83%D0%BF%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D1%98%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%BC-%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D1%83-%D0%B6%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%BE%D0%BC-%D1%85%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%BE/page-8
  6. Окупљена Високопреосвећена и Преосвећена господа архијереји и други представници канонског Православља у Немачкој посетили су најпре 1. новембра парохију и црквену општину Света Три Јерарха у Хановеру (Васељенска патријаршија), где су разговарали са хановерским православним клиром. У наставку су се високи представници Православља у Немачкој упутили у српски православни манастир Успења Пресвете Богородице у Химелстиру покрај Хилдесхајма, где је и резиденција Епископа средњоевропског. Преосвећени Константин је позвао господу архијереје и остале делегате Конференције на вечеру у манастиру, на којој су присуствовали и представници Римокатоличке цркве и протестантских деноминација: Норберт Треле, римокатолички бискуп Хилдесхајма, прелат Николаус Вирвол, заменик директора Института за источне цркве у Регензбургу, Ралф Мајстер, бискуп Евангеличко-лутеранске цркве Хановера, као и Дитхард Рот, умировљени бискуп Самосталне евангеличко-лутеранске цркве. Следећег дана, делегати Православне епископске конференције разговарали су о аспектима богословља, црквеног преводилаштва, веронауке, рада са омладином и хришћанског унутрашњег дијалога. Такође се разговарало и о манифестацијама поводом 1700 година Миланског едикта. На седници је, као гост, у оквиру једне тачке дневног реда учествовао и Његово Краљевско Височанство принц Владимир Карађорђевић. Извор: Епархија средњоевропска
  7. На првом заседању, које је почело после отварања Конференције у 9 часова, говорили су Maртин Ван Кревелд са Универзитета Teл Aвив на тему Повест о два катастрофична подручја, и Шаул Шај из БЕСА центра за стратешке студије Универзитета Бар Илан у Рамат Гану на тему Блиски исток између демократизације и исламизације. Други део конференције започео је излагањем Дарка Танасковића са Филолошког факултета Универзитета у Београду на тему Балкан и Блиски исток: регионални приоритети Турске. Срђа Трифковић са Факултета политичких наука Универзитета у Бања Луци излагао је на тему Стотину година после: Турска је поново ту. Владимир Ајзенхамер из Центра за студије Азије и Далеког истока Факултета политичких наука Универзитета у Београду обрадио је тему Западни Балкан и исламске схизме. Завршну дискусију учесника конференције водио је Душан Батаковић. Учесницима конференције обратио се и г. Јосеф Леви, амбасадор Израела у Србији. Извор: СПЦ
  8. Славу узносимо и хвалу појемо у Тројици слављеноме Богу нашем, уједно осећајући велику радост што се данас, заједно са Нашом пратњом, налазимо у великоме граду Александрији, највећем и најгласовитијем од свих јелинских и нејелинских градова који часно носе име Александра Великог, у свештеном центру древне и славне Александријске Патријаршије, односно ове апостолске и другопрестоне Православне Цркве, чији се настанак поклапа са почецима хришћанства, а дугујемо га свештеној личности и мисионарском делу светог Апостола и Јеванђелиста Марка. Наша помесна Црква такође се дичи тиме што почеци хришћанске вере на њеном духовном и канонском простору задиру у апостолско доба будући да се тај простор, покривајући средишњи и западни део Балканског полуострва, отприлике подудара са античким Илириком, који се помиње у Новом Завету и везује за мисионарска путовања светог апостола Павла; као организована аутокефална Црква, међутим, наша Црква постоји тек од 1219. године, благодарећи божанском Промислу, љубави, промишљању и старању наше Мајке, Велике Христове Цркве, и задивљујућој пастирској одговорности и делатности Светога Саве, који је и постао први Архиепископ српски. Од тада датирају и изврсни братски односи наших Цркава, Александријске и Српске. Притом наглашавамо, скромно се хвалећи у Господу, да је зачетник тих односа био сâм Свети Сава, наш први архиепископ и Просветитељ рода српскога, походивши као поклоник благословену египатску земљу и братски се сусревши са тадашњим папом и патријархом александријским. Споменути међуцрквени однос умногоме се појављује као једносмеран, да не кажемо једностран: Александријска Црква се јавља као она која даје и чини доброчинство, а наша Црква као она која прима, ужива доброчинство и стога је благодарна. Да објаснимо: ваши смо дужници, са свим хришћанима без изузетка, за све што сте нам даровали у првом хиљадугодишту историје Цркве – за свето и богонадахнуто Јеванђеље по Марку; за брзо распростирање Јеванђеља спасења из овога славнога града на сав Египат и не само на Египат него и на васколики тада познати и доступни део афричкога континента; за допринос Александријске Цркве уобличавању црквенога календара са системом празникâ и за учвршћивање и даље развијање литургијске и химнографске традиције опште Цркве; за пројављивање сјајних богословских ликова, какви су били Ваши ваистину Велики претходници, Блажењејши брате, Атанасије и Кирил, заједно са толикима и једнако великима пре и после њих, без којих се не могу замислити ни васељенски сабори, ни право богословље, ни црквени канонски поредак, ни сама православност Једне Свете Саборне и Апостолске Цркве; за процват, организацију, канонско уређење и еклисиолошко утемељење првобитног монаштва и за недостижну благодатну аскетску књижевност великих трезвеноумних пустињских Отаца; за благоразумни и уједно одважни курс Ваших претходника после коренитих геополитичких и религијских промена у Египту и на читавом православном Истоку од 7. века па наовамо; за постојаност у отачком благочешћу све до мучеништва и у непрекинутом мисионарском сведочењу и делању, посебно у новијим временима и све до данас, на свим географским дужинама и ширинама овога бескрајнога континента; за..., за..., за... Не би Нам достало времена кад бисмо стали казивати све што би се још могло казати. Стога смо принуђени да, ради времена које истиче, изоставимо набрајање даљих датости. Оне се, уосталом, лако подразумевају. Једино чиме, са своје стране, можемо да узвратимо као скромним уздарјем јесу, уз благодарност из дубине срца, искрено братољубље и свецела оданост и наше Цркве и Наше смерности лично славноме трону светог Апостола и Јеванђелиста Марка и уваженој личности Вас, Блажењејши, који данас достојно седите на претходно споменутом апостолском трону и који сте толико пута показали своју љубав према нама и према свима. Наше данашње саборно служење свете Литургије, уз саслужење браће архијереја из обеју Цркава, изричити је израз и свечана потврда те богодароване стварности. После Нашег нужног осврта на историју треба да споменемо и заједничку одговорност и заједничке императиве који су данас пред нама. Помињемо само неке од њих, и то оне по Нашем суду најважније. Будући да је, божанским надахнућем и штедрим даром, осигурана суштинска једнодушност и слога наших Цркава у вези са свим савременим проблемима црквеног живота, било да се јављају изнутра било да долазе споља, позвани смо – боље речено, заповест имамо од Бога – да се заједнички суочимо са грубим изазовом још постојећих противцрквених гоњења; са највишом одговорношћу доличне припреме Светог и Великог Сабора Православних Цркава и са сличном одговорношћу вођења озбиљног, достојанственог и конструктивног богословског дијалога са инославним Црквама и конфесијама; са одговорношћу вођења конструктивног академског дијалога са великим монотеистичким религијама, тојест са исламом и јудаизмом, са циљем да се, колико је то могуће, формулишу заједнички или сродни ставови о актуелним животним питањима човечанства као што су питања мира, безбедности, правде и заједничког живота у духу узајамног поштовања, затим питања сарадње, етике, особито биоетике, заједничких духовних вредности, еколошке свести и других таквих или њима сличних питања. Што се тиче свега овога, дужни смо да одговор о нади која је у нама дамо не само својој православној и једноверној браћи, нити само својим иноверним, али у Бога верујућим пријатељима, него и агностицима, па и нерелигиозним или чак безбожним људима, нашим ближњима по припадности роду људском. Уверени смо, Ваше Блаженство, да ћемо – благодаћу Пресветога Духа и молитвама светог Апостола и Јеванђелиста Марка, осталих христопроповедникâ Апостолâ, светих и богоносних Отаца у Александрији и свуда у васељени просијавших, преподобних Отаца и Матера што се у Египту и другде подвигом добрим подвизаваху и свих светих – имати дар доброга сведочења непорочне вере наше и искрене љубави према Човекољубивоме Господу и према ближњима нашим, љубави која досеже и до оних који нас мрзе и неправду нам наносе. Тако да буде, амин! Многа и благословена да буду лета Вашега богоугодног и христоподражавалачког архипастирствовања, Блажењејши Свети брате! Извор: СПЦ
  9. Данас имамо посебну радост и част да заједно са Вашим уваженим Блаженством савршавамо, под сводовима овог дивног и историјског Саборног храма у Александровом граду, бескрвно свештенодејство и да се причестимо из заједничке Чаше живота, потврђујући тако јединство вере свезом љубави. У Тајни божанске Евхаристије манифестују се и савршено пројављују безгранична љубав, милост и трајно присуство Божје у свету. У исто време, Тајна Господње жртве показује нам духовни пут којим имамо свету дужност да ходимо у нашем животу да бисмо дали ,,добро сведочанство“ и постали ,,светлост свету“ и ,,со земљи”, следећи пример светих наше Цркве, који су, ходећи ,,уским путем”, постали носиоци благодати Светога Духа у свим временима. Блажењејши, Налазећи се са члановима своје часне пратње овде, у Богом похођеној египатској земљи, Ви добијате благослов Просветитеља и заштитника наше древне Цркве, светог апостола и еванђелиста Марка. Ви се духовно укрепљујете у обављању Ваших одговорних првојерарашких дужности, а укрепљење Вам долази од мноштва великих црквених писаца, светих монаха и великих александријских Отаца из првих векова хришћанства, који су кроз своје богонадахнуте списе, аскетске подвиге, живоносну проповед и часну крв обезбедили духовни брод Православља под капом небеском. Данас са нама невидљиво присуствују духовни великани: Климент, Ориген, Пантен, Дионисије Александријски. Са нама се радује и сабор подвижникâ и монахâ – Антоније Велики, Пахомије Велики, Макарије, Марија Египћанка... Са нама се моле и наши свети претходници Атанасије Велики, Кирило Богослов, Јован Милостиви. А са њима Кирило Лукарис и Мелетије Пигас, свети патријарси 17. века, који су путовали кроз Вашу благословену земљу како би уз подршку православних владалаца могли да очувају и ојачају мученичку Цркву Александријаца у тешким и мучним временима. Овом богоизабраном збору придружују се свети и равноапостолни Кирило и Методије, просветитељи Словена, Свети Сава, први Архиепископ Србâ, свети Симеон Мироточиви, свети Николај Велимировић, свети Никон и освећени хор јерараха, владарâ и монахâ многострадалне Цркве српске која је одувек била хранитељка, ослонац и крајеугаони камен њене христоимените пуноће. Оба наша патријарашка трона носе неизбрисива обележја ових светих ликова наших претходника. Имајући историјско наслеђе такве величине и важности, а свесни својих првојерарашких обавеза, настављамо у савременом свету наш заједнички пут да до краја изнесемо поверену нам узвишену службу верном народу Божјем, као и заједници народâ уопште. То је наш дуг који се подразумева. Данас живимо у прелазној епохи, препуној крајности. Живимо у критичном времену када је све подложно преиспитивању. Свет се налази у стању несигурности и очајнички тражи неки излаз. Рат, као и нарастајуће верско насиље, сиромаштво, беда, економска криза као последица кризе начелâ и вредностй – све то доводи човека до безнађа. Баш у овом граничном тренутку најсветија Православна Црква нуди свету чврсту и непоколебиву веру у постојање Живога Бога у историји и у исто време нас уверава да вера у Христа неизбежно пролази кроз димензију љубави према свима без разлике. То није индивидуални и лични дар већ еклисиолошка служба или литургија, ствар заједништва и заједнице, искуство живота Цркве. Поред тога, сведочење вере задобија посебан значај у великој историји борбе за људска права, за поштовање човекове личности. Човек, као икона Божја, има небеско порекло. У својству хришћанина, он снагом вере пориче насиље како би позвао на једину побуну која не води у ропство – на побуну самосвесности и духовне целовитости. Управо ову мирну револуцију самосвесности позвани смо, као настављачи јеванђелске проповеди Исуса Христа ,,свакоме створењу”, да пренесемо као светлост човечанству у садашњој узбурканој светској стварности, полазећи од безусловног уверења да Бог јесте човекова слобода. Присуство и сведочење Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве може да ослободи свет и да понуди излаз из привидно безизлазнога стања. Блажењејши брате и саслужитељу, Добро знамо да и Ви имате овакво схватање, као и пастирску бригу и старање. Овом приликом Вас молимо да се молите, уздижући руке и срце ка Богу милости, љубави, правде и помирења, да благослови побожни клир и христољубиви народ наше древне Александријске Патријаршије, као и подухват евангелизације народâ Африке, подухват који се непрестано разраста и напредује благодарећи неуморним и мукотрпним напорима наших човекољубивих и самопожртвованих мисионара. Уважавајући и поштујући сестринску Српску Цркву, упућујемо, у име Господње, братски целив Вашем веома уваженом Блаженству и Вашој пречасној јерархији. Вашем свештеном клиру, подвигољубивом монаштву и верном српском народу срдачно упућујемо патријарашки благослов апостола и еванђелиста Марка. А Архипастиру Христу као духовни миомирисни тамјан и усрдну патријарашку молитву узносимо прозбу коју произносимо у божанственој Евхаристији: Господе, Господе, погледај с неба, и види, и посети и утврди духовни виноград овај, који засади десница Твоја! Амин! Са грчког превео: јереј Владимир Вранић Превод редиговао: епископ бачки Иринеј Извор: СПЦ
  10. Отворена Канцеларија Одбора Светог Архијерејског Сабора за Косово и Метохију у Пећкој Патријаршији Прослављена слава Пећке Патријаршије Заседање Одбора за Косово и Метохију у Пећкој Патријаршији Фотогалерија: Заседање Светог Архијерејског Синода у Пећкој Патријаршији Патријарх српски г. Иринеј са члановима Светог Архијерејског Синода стигао у Пећку Патријаршију Отварање Канцеларије одбoра за Косово и Метохију Светог Архијерејског Сабора и конференција поводом стогодишњице Првог балканског рата Балкан и Блиски Исток: да ли су огледало један другом? - 14. и 15. октобар 2012. године, Пећка Патријаршија Балкан и Блиски Исток: да ли су огледало један другом? - 17. октобар, Парохијски дом Храма Светог Саве, Београд Извор и фотографије: СПЦ
  11. Guest

    Сабор у Лишанама

    У својој беседи Епископ Фотије је позвао вернике да више оцрквене своје биће чешћим приступањем Светим Тајнама – посебно Светој Тајни Причешћа. Поред тога Епископ Фотије је захвалио свима који помажу обнову цркве у Лишанима, посебно браћи Јокић, али и свима људима овога краја који тренутно живе широм света у дијаспори. Прота Никола Црнокрак је у свом обраћању рекао да је праслика данашњег празника лествица Јаковљева из Старог Завета која представља Пресвету Богородицу, јер је она собом и својим животом спојила Небо са земљом, због чега се удостојила да се од ње оваплоти Спаситељ света Господ Наш Исус Христос. На крају Свете Литургије протојереј Љубо Црнокрак надлежни парох бенковачки се захвалио свима који помажу обнову овога храма рекавши да он још није завршен и да тек треба да буде његово унутрашње уређење постављањем иконостаса и стасидија. После Свете Литургије за све госте и свештенство приређена је трпеза љубави у кући угледног домаћина и приложника овога светог храма у Лишанима г. Душана Јокића. Извор и фотографије
  12. Архијереји су овом приликом упутили поруку, којом позивају своју паству, као и све православне хришћане да, у данашњем свијету „поларизованом похлепом, безбожношћу и неморалом… буду вјерни свом призиву да буду свјетлост свијету“. У поруци се каже: „Препознајемо огроман притисак друштва да се прилагоди секуларним стандардима, али позивамо вас да стојите чврсто и држите предања, којима сте научени (2. Сол 15,2) тако да се ваша свјетиљка не меће под суд него на свијећњак (Мт. 5,15) да их сви виде. Нека наше правоживље прати наше православље. У овом смислу: - Морамо чувати светост брака у складу са Божијом вољом о свештеној заједници човјека и жене и светост породице као основног језгра здравог друштва. Стога, наглашавамо редовно породично учествовање у богослужењима, првенствено недељној литургији. - Морамо тежити да елиминишемо насиље према незаштићенима, првенствено женама и нерођеним. Позивамо све људе, институције и владе да обезбиједе добробит сваког грађанина. - Морамо се одупријети расипништву и похлепи које доминирају нашим потрошачким друштвом, исповиједајући да је наше духовно живљење на небесима (Фил. 3,20) да би наше свједочење карактерисало саосјећање и милосрђе, као и великодушност и човјекољубље које одликује нашег Бога Човјекољупца.“ У закључку своје поруке, 43 учесника трећег годишњег засиједања Сабора канонских православних епископа Сјеверне и Централне Америке молитвено помињу своју „угњетену и страдалну браћу и сестре који су подвргнути тлачењу и прогону у древним патријаршијама Константинопоља, Александрије, Антиохије и Јерусалима, као и на Балкану и широм свијета.“ Извор

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...